Valdocef uputstvo za upotrebu
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
VALDOCEF, 500 mg, капсулa, тврдa
ИНН: цефадроксил
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна капсула, тврда садржи 500 mg цефадроксила што одговара 524.78 mg
цефадроксил монохидрата.
Помоћне супстанце са потврђеним дејством: боја Brilliant black BN (E151)
0.049 mg/капсула, тврда.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Капсула, тврда.
Tврде желатинске капсуле са непрозирним свиjетлоплавим тијелом и
непрозирном плавом капицом, испуњене хомогеним свиjетложутим прашком.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Лијек VALDOCEF је индикован у терапији сљедећих инфекција чији су
узрочници осјетљиви на дејство цефадроксила (погледати дио 5.1), када је
индикована орална терапија:
- стрептококни фарингитис и тонзилитис,
- некомпликоване инфекције уринарног тракта,
- некомпликоване инфекције коже и меких ткива.
Треба узети у обзир званичне водиче у вези са одговарајућом употребом и
прописивањем антибактеријских љекова.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Дозирање зависи од осјетљивости патогена, озбиљности болести и од
клиничког стања пацијента (функција бубрега и јетре).
---------------------------------- ------------------------------------
Индикација Одрасли и адолесценти тјелесне
тежине >40 kg са нормалном функцијом
бубрега
Стрептококни фарингитис и 1000 mg једном дневно током најмање
тонзилитис 10 дана
Некомпликоване инфекције уринарног 1000 mg два пута дневно
тракта
Некомпликоване инфекције коже и 1000 mg два пута дневно
меких ткива
---------------------------------- ------------------------------------
Хроничне инфекције уринарног тракта могу да захтијевају дуготрајно и
интензивно лијечење са континуираним испитивањем осјетљивости и
клиничким праћењем.
- Дозирање код пацијената са оштећеном функцијом бубрега
Код пацијената са оштећеном функцијом бубрега дозирање треба
прилагодити у односу на клиренс креатинина ради спречавања акумулирања
лијека у организму. Код пацијената са клиренсом креатинина од 50
ml/min или мање, сљедећи распоред смањења доза се препоручује као
смјерница за одрасле:
+--------------+--------------+--------------+--------------+-----------+
| Клиренс | Вриједност | Иницијална | Сљедећа доза | Интервал |
| креатинина | креатинина у | доза | | дозирања |
| (ml/min/1.73 | серуму | | | |
| m²) | (mg/100 ml) | | | |
+--------------+--------------+--------------+--------------+-----------+
| 50 - 25 | 1.4 – 2.5 | 1000 mg | 500 mg – | сваких 12 |
| | | | 1000 | сати |
| | | | | |
| | | | mg | |
+--------------+--------------+--------------+--------------+-----------+
| 25 - 10 | 2.5 – 5.6 | 1000 mg | 500 mg – | сваких 24 |
| | | | 1000 | сата |
| | | | | |
| | | | mg | |
+--------------+--------------+--------------+--------------+-----------+
| 10 - 0 | > 5.6 | 1000 mg | 500 mg – | сваких 36 |
| | | | 1000 | сати |
| | | | | |
| | | | mg | |
+--------------+--------------+--------------+--------------+-----------+
- Дозирање код пацијената на хемодијализи
Хемодијализа елиминише 63% од 1000 mg цефалоспорина послије 6 до 8 сати
хемодијализе. Полувријеме елиминације цефалоспорина је око 3 сата у току
дијализе.
Пацијенти на хемодијализи примају једну додатну дозу 500 mg - 1000 mg на
крају хемодијализе.
- Дозирање код инсуфицијенције јетре
Није неопходно подешавање дозе лијека.
Педијатријска популација
------------------------------------ ----------------------------------
Индикација Дјеца (тјелесна тежина <40 kg) са
нормалном функцијом бубрега
Стрептококни фарингитис и тонзилитис 30 mg/kg/дан једном дневно током
најмање 10 дана
Некомпликоване инфекције уринарног 30-50 mg/kg/дан подијељено у двије
тракта дневне дозе
Некомпликоване инфекције коже и 30-50 mg/kg/дан подијељено у двије
меких ткива дневне дозе
------------------------------------ ----------------------------------
Дјеца старија од 6 година тјелесне тежине испод 40 kg: уобичајена доза
је 500 mg два пута дневно.
Употреба VALDOCEF 500 mg капсула се не препоручује код беба и дјеце
узраста до 6 година. За млађу дјецу доступна је орална суспензија
(VALDOCEF 250 mg/5 ml грануле за оралну суспензију).
- Дјеца (тјелесне тежине <40 kg) са бубрежном инсуфицијенцијом
Лијек VALDOCEF није индикован код дјеце са бубрежном инсуфицијенцијом и
дјеце на хемодијализи.
- Дозирање код старијих
С обзиром да се цефадроксил излучује путем бубрега, ако је потребно,
дозу треба прилагодити, као што је описано у дијелу Дозирање код
пацијенти са оштећеном функцијом бубрега.
Начин примјене
Капсуле се узимају цијеле са доста течности.
Храна не утиче на биорасположивост цефадроксила. Може се узимати у току
оброка или на празан стомак. У случају гастроинтестиналних поремећаја,
може се узети са храном.
Трајање терапије
Лијечење треба да траје 2 до 3 дана након повлачења акутних клиничких
симптома или доказа о искорјењивању бактерија. Код инфекција изазваних
бактеријом Streptococcus pyogenes лијечење треба да траје до 10 дана.
4.3. Контраиндикације
- Преосјетљивост на цефадроксил, било који други цефалоспорин или било
коју од помоћних супстанци наведених у дијелу 6.1.
- Историја тешке реакције на пеницилине или на било који други
бета-лактамски лијек.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Опште препоруке
- Пеницилин је лијек првог избора за лијечење инфекција изазваних
бактеријом Streptococcus pyogenes и за превенцију реуматске грознице.
Подаци за цефадроксил нијесу довољно значајни за профилактичку
терапију.
- Форсирана диуреза доводи до смањења нивоа цефадроксила у крви.
Реакције преосјетљивости
- Потребан је опрез код пацијената са историјом тешких алергија или
астме.
- Код пацијената са историјом преосјетљивости, која није озбиљног
карактера, на пеницилине, или друге нецефалоспоринске бета- лактамске
љекове, цефадроксил треба да се користи са посебним опрезом због
могућности јављања укрштене алергијске реакције (инциденца 5-10%).
- Ако се јаве алергијске реакције лијечење се мора прекинути одмах
(уртикарија, егзантем, свраб, пад крвног притиска и убрзан рад срца,
респираторне сметње, колапс итд.), и пацијента треба третирати
одговарајућим љековима (симпатомиметици, кортикостероиди и/или
антихистаминици).
Оштећена функција бубрега
Цефадроксил треба примјењивати опрезно код пацијената са оштећеном
функцијом бубрега. Потребно је прилагођавање дозе, у односу на степен
оштећености бубрега (погледати дио 4.2).
Историја гастроинтестиналних поремећаја
Лијек VALDOCEF треба опрезно примјењивати код пацијената који у личној
анамнези имају гастроинтестинална обољења, посебно колитис.
Продужена употреба
Током дужег коришћења, препоручују се честе провјере крвне слике и
редовни тестови провјере функције јетре и бубрега.
Раст неосјетљивих микроорганизама
Као и код других антибиотика, продужена терапија цефадроксилом може
довести до прекомјерног раста Candidе. Продужена употреба може да доведе
до прекомјерног развоја осталих неосјетљивих микроорганизмима (нпр.
enterococci и Clostridium difficile) што може захтијевати прекид
лијечења (погледати дио 4.8).
Употреба антибактеријских љекова може да доведе до псеудомембранозног
колитиса, што је пријављено са скоро свим антибактеријским агенсима,
укључујући и цефадроксил, и може да се креће у тежини од благог до по
животно угрожавајућег. Ова дијагноза треба да се размотри код пацијената
са дијарејом током или након примјене цефадроксила (погледати дио 4.8).
Треба размотрити прекид терапије цефадроксилом и примјену посебног
третмана за лијечење Clostridium difficile. Не треба давати љекове које
инхибирају перисталтику (погледати дио 4.8).
Интерферирање са резултатима дијагностичких тестова
Резултат Coombs-овог теста може бити пролазно позитиван током или
послије третмана цефадроксилом. Ово се такође односи на Coombs-ов тест
код новорођенчади чије су мајке примале терапију цефалоспорина прије
порођаја.
Лажно позитивна реакција може се добити у тестовима одређивања глукозе у
урину који користе метод редукције бакра (Benedict-ов раствор,
Fehling-ов, Clinitest). Препоручује се да се користи метод глукозо
оксидазе.
Важне информације о помоћним супстанцама
Лијек VALDOCEF садржи боју Brilliant black BN (E151) која може изазвати
алергијске реакције.
Лијек VALODCEF садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) по капсули,
односно суштински је ,,без натријума“
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Контраиндикације истовремене употребе
- Лијек VALDOCEF не треба комбиновати са бактериостатским антибиотицима
(нпр. тетрациклин, еритромицин, сулфонамиди, хлорамфеникол), јер је
могућ антагонистички ефекат.
- Лијечење лијеком VALDOCEF у комбинацији са аминогликозидним
антибиотицима, полимиксином Б, колистином или високим дозама диуретика
Хенлеове петље треба избјегавати, јер такве комбинације могу да
потенцирају нефротоксичне ефекте.
Истовремена употреба се не препоручује
- Честе провјере параметара коагулације су неопходне током истовремене
дугорочне употребе антикоагулантних љекова или инхибитора агрегације
тромбоцита, да би се избјегле хеморагичне компликације.
Мјере опреза
- Истовремена примјена пробеницида може довести до виших континуираних
концентрација цефадроксила у серуму и у жучи
- Цефадроксил се везује за холестирамин, што може довести до смањене
биорасположивости цефадроксила.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Иако студије на животињама и клиничко искуство нијесу дали доказе о
тератогености, безбједна употреба цефадроксила у току трудноће није
утврђена.
Дојење
Цефадроксил се излучује у ниским концентрацијама у мајчино млијеко;
могуће су сензибилизација, пролив или колонизација слузнице одојчади
гљивицама. Употреба цефадроксила код мајки током трудноће и у току
дојења треба да буде под строгим надзором.
Плодност
Студије репродукције урађене код мишева и пацова показале су да нема
доказа смањења плодности.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Лијек VALDOCEF може изазвати главобољу, вртоглавицу, нервозу, несаницу и
умор, дакле може утицати на способност управљања моторним возилима и
руковање машинама (погледати дио 4.8).
4.8. Нежељена дејства
Наведена нежељена дејства су класификована према учесталости, користећи
сљедећу конвенцију: веома честа (≥1/10); честа (≥1/100 и <1/10);
повремена (≥1/1000, <1/100); ријетка (≥1/10000 и <1/1000); веома ријетка
(<1/10000); непозната учесталост (не може се процијенити из расположивих
података).
Нежељене реакције на лијек се јављају код око 6% до 7% * лијечених
пацијената.
+:-------------------:+:-----------:+:---------------:+:-----------------:+:------------------:+
| Систем | Честа | Повремена | Ријетка | Веома ријетка |
| класификације према | | | | |
| системима органа | ≥1/100 | ≥1/1,000 до | ≥1/10,000 до | <1/10,000 |
| | до<1/10 | <1/100 | <1/1,000 | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Инфекције и | | Клиничка слика | | |
| инфестације | | раста | | |
| | | опортунистичких | | |
| | | организама | | |
| | | (гљивице), као | | |
| | | што су | | |
| | | вагиналне | | |
| | | микозе, | | |
| | | гљивична | | |
| | | инфекција уста | | |
| | | (погледати дио | | |
| | | 4.4) | | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Поремећаји | | | Еозинофилија, | Хемолитичка |
| | | | тромбоцитопенија, | анемија имуног |
| крви и лимфног | | | леукопенија, | поријекла |
| система | | | неутропенија, | |
| | | | агранулоцитоза: | |
| | | | ријетки случајеви | |
| | | | током дужег | |
| | | | коришћења, који | |
| | | | се смирују | |
| | | | послије прекида | |
| | | | терапије | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Поремећаји имуног | | | Реакција слична | Непосредна |
| система | | | серумској болести | алергијска |
| | | | | реакција |
| | | | | (анафилактички |
| | | | | шок) (погледати |
| | | | | дио 4.4). |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Поремећаји нервног | | | | Главобоља, |
| система | | | | несаница, |
| | | | | вртоглавица, |
| | | | | нервоза |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Гастроинтести-нални | Мучнина, | | | Псеудомембра-нозни |
| поремећаји | повраћање, | | | колитис (може |
| | пролив, | | | варирати у тежини |
| | диспепсија, | | | од благог до по |
| | бол у | | | живот |
| | стомаку, | | | угрожавајућег) |
| | глоситис | | | (погледати дио |
| | (погледати | | | 4.4) |
| | дио 4.4) | | | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Хепатобилијарни | | | Холестаза и | |
| поремећаји | | | идиосинкратски | |
| | | | хепатитис. | |
| | | | Мањи пораст | |
| | | | серумских | |
| | | | трансаминаза | |
| | | | (AST, АLT) и | |
| | | | алкалне фосфатазе | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Поремећаји коже и | Свраб, | | Ангионеуротски | Stevens Johnson-ов |
| поткожног ткива | осип, | | едем | синдром, еритема |
| | алергијски | | | мултиформе |
| | егзантем, | | | |
| | уртикарија | | | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Поремећаји | | | Артралгија | |
| мишићно-скелетног | | | | |
| система и везивног | | | | |
| ткива | | | | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Поремећаји бубрега | | | Интерстицијални | |
| и уринарног система | | | нефритис | |
| | | | (погледати дио | |
| | | | 4.4) | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Општи поремећаји и | | | Грозница изазвана | Умор |
| реакције на мјесту | | | лијеком | |
| примјене | | | | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Испитивања | | | | Директан и |
| | | | | индиректан |
| | | | | позитиван |
| | | | | Coombs-ов тест |
| | | | | (погледати дио |
| | | | | 4.4). |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
*Учесталост сумњи на нежељена дејства у опсервационој постмаркетиншкој
студији код 904 пацијента.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбеђује континуирано праћење односа корист/ризик примјене
лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељено
дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства Црне Горе
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства Црне Горе
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел.: +382 (0) 20 310 280
fax: +382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Још увијек нема доступних клиничких података за цефадроксил у том
погледу. Међутим, имајући у виду искуства стечена са другим
цефалоспоринима, могући су сљедећи симптоми: мучнина, халуцинације,
хиперрефлексија, екстрапирамидални симптоми, замагљена свијест или чак и
кома, и бубрежна инсуфицијенција. Прва помоћ послије узимања токсичних
доза: одмах изазвати повраћање или испирање желуца, ако је потребно и
хемодијализу. Пратити и ако је потребно кориговати баланс воде и
електролита, пратити функцију бубрега.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Остали бета лактамски антибиотици;
цефалоспорин прве генерације
АТЦ код: J01DB05
Механизам дјеловања
Цефадроксил је цефалоспорин за оралну употребу који инхибира синтезу
бактеријског зида ћелија које се активно дијеле тако што се везује за
један или више пеницилин-везујућих протеина. Резултат је формирање
дефектног ћелијског зида који је осмотски нестабилан и лиза бактеријске
ћелије.
Резистенција
Цефадроксил може бити активан против организама који производе неке
врсте бета лактамаза, на примјер ТЕМ-1, у ниској до умјереној количини.
Међутим, он се инактивира бета- лактамазама које могу ефикасно да
хидролизују цефалоспорине, као што су многе бета- лактамазе продуженог
спектра и хромозомске цефалоспориназе, као што су ензими типа AmpC.
Од цефадроксила се не може очекивати да буде активан против бактерија са
пеницилин-везујућим протеинима који су умањеног афинитета за бета-
лактамске љекове. Резистенција такође може бити посредована бактеријском
непропустљивошћу или бактеријском ефлукс пумпом за љекове. Више од једне
од ове четири врсте резистенције могу бити присутне у истом организму.
In vitro, орални цефалоспорини прве генерације су мање активни од
пеницилина G и V на Грам-позитивне микроорганизме и мање су активни од
аминопеницилина на H. influenzaе.
Граничне вриједности
Дефинисане су сљедеће препоруке о граничним вриједностима за цефадроксил
према Европском комитету за испитивање антимикробне осјетљивости
(EUCAST) (табеле за тумачење минималне инхибиторне концентрације и
дијаметар зоне, верзија 9.0, јануар 2019.):
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
| Цефадроксил (EUCAST | Граничне вриједности МИК |
| табела клиничких | |
| граничних вриједности) | |
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
| | S ≤ | R> |
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
| Enterobacteriaceae | 16 | 16 |
| (само код | | |
| некомпликованих | | |
| инфекција уринарног | | |
| тракта) | | |
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
| Staphylococcus spp. | Напомена 1 | Напомена 1 |
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
| Streptococcus групе A, | Напомена 2 | Напомена 2 |
| B, C и G | | |
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
| Граничне вриједности | IE | IE |
| које нијесу специфичне | | |
| за одређени вид | | |
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
Напомена 1: Осјетљивост стафилокока на цефалоспорине је изведена из
осјетљивoсти на цефокситин, осим за цефтазидим, цефиксим и цефтибутен,
који немају граничне вриједности и не треба да се користе за
стафилококне инфекције. Неке метицилин-отпорне S. aureus су осјетљиве не
цефтаролин.
Напомена 2: бета-лактамска осјетљивост бета-хемолитичких стрептокока
групе A, B, C и G је изведена из осјетљивости на пеницилине.
IE: Нема довољно доказа да су у питању врсте које су добра мета за
терапију лијеком.
Однос фармакокинетика/фармакодинамика
За цефалоспорине, најважнији фармакокинетичко-фармакодинамички индекс
који је у корелацији са in vivo ефикасношћу, а представља проценат
дозног интервала при којем концентрација невезаног лијека остаје изнад
минималне инхибиторне концентрације (МИК) цефадроксила за поједине циљне
врсте (тј. % Т>МИК).
Осјетљивост
Преваленца резистенције може да варира географски и са временом за
одабране врсте и пожељне су локалне информације о резистенцији, нарочито
код лијечења тешких инфекција. По потреби, треба тражити стручни савјет
када је локална преваленца резистенције таква да је корист лијека код
неких врста инфекција под знаком питања.
Најчешће осјетљиве врсте
Грам-позитивни аероби
Streptococci групе B, C и G
Streptococcus pyogenes*
Врсте за које стечена резистенција може да буде проблем
Грам-позитивни аероби
Staphylococcus aureus (метицилин-осјетљиве)*
Staphylococcus epidermidis
Streptococcus pneumoniae$
Грам-негативни аероби
Citrobacter diversus$
E. coli$
K. pneumoniae$
K. oxytoca $
P. mirabilis*$
Резистентне врсте
Грам-позитивни аероби
Enterococci
Staphylococcus aureus (метицилин-резистентни)
Staphylococcus epidermidis (метицилин-резистентни)
Streptococcus pneumoniae (интермедијерни и резистентни на пеницилин )
Грам-негативни аероби
Acinetobacter spp.
Citrobacter freundii
Enterobacter spp.
Morganella morganii
P. vulgaris
Providencia rettgeri
Providencia stuartii
Pseudomonas aeruginosa
Serratia marcescens
H. influenzae
Moraxella catarrhalis
Друге врсте
Chlamydia spp
Mycoplasma spp
Legionella spp
* Клиничка ефикасност је показана за осјетљиве изолате у одобреним
клиничким индикацијама
$ Организми са природно средњом осјетљивошћу
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Након оралне примјене, цефадроксил се практично потпуно ресорбује.
Истовремени унос хране практично нема утицај на ресорпцију (ПИК).
Дистрибуција
Послије примјене једнократне оралне дозе од 500 односно 1000 mg,
максималнe концентрацијe лијека у серуму од око 16 µg/ml односно 30
µg/ml се добијају након 1-1.3 сата. Између 18 и 20% цефадроксила се
везује за протеине плазме. Цефалоспорини не пролазе CSF (Cerebro Spinal
Fluid) и не треба да се користе за лијечење менингитиса (погледати дио
4.1).
Биотрансформација
Цефадроксил се не метаболише.
Елиминација
Цефадроксил се елиминише далеко спорије од сличних оралних цефалоспорина
(полувријеме елиминације: око 1.4 h до 2.6 h), тако да се интервали
између доза могу продужити за 12-24 сата. Око 90% супстанце се елиминише
у непромијењеном облику преко бубрега у току 24 часа.
Цефадроксил може бити елиминисан из организма хемодијализом.
Оштећење функције бубрега
Елиминација је смањена, тако да интервал између доза мора бити продужен
(погледати дио 4.2).
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Претклинички подаци добијени на основу конвенционалних студија о
фармаколошкој безбједности, токсичности поновљених доза,
генотоксичности, карциногеном потенцијалу, репродуктивној и развојној
токсичности, не указују на посебну опасност за људе.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Садржај капсуле:
Целулоза, микрокристална
Натријум лаурилсулфат
Магнезијум стеарат
Састав капсуле: боја титан диоксид (E171), боја Patent blue (E131), боја
Brilliant black BN (E151); желатин.
6.2. Инкомпатибилности
Ниje примјењиво.
6.3. Рок употребе
Двије (2) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Лијек не захтијева посебне услове чувања.
6.5. Врста и садржај паковања
Унутрашње паковање је блистер (алуминијум/PVC-фолија) који садржи 8
капсула, тврдих.
Спољашње паковање је сложива картонска кутија која садржи два блистера
(укупно 16 капсула, тврдих) и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Нема посебних захтјева.
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д. о. о. Подгорица
Ул.Светлане Kане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/24/6112 – 2386
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 18.09.2015. године
Датум последње обнове дозволе: 19.11.2024. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Новембар, 2024. године
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
VALDOCEF, 500 mg, капсулa, тврдa
ИНН: цефадроксил
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна капсула, тврда садржи 500 mg цефадроксила што одговара 524.78 mg
цефадроксил монохидрата.
Помоћне супстанце са потврђеним дејством: боја Brilliant black BN (E151)
0.049 mg/капсула, тврда.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Капсула, тврда.
Tврде желатинске капсуле са непрозирним свиjетлоплавим тијелом и
непрозирном плавом капицом, испуњене хомогеним свиjетложутим прашком.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Лијек VALDOCEF је индикован у терапији сљедећих инфекција чији су
узрочници осјетљиви на дејство цефадроксила (погледати дио 5.1), када је
индикована орална терапија:
- стрептококни фарингитис и тонзилитис,
- некомпликоване инфекције уринарног тракта,
- некомпликоване инфекције коже и меких ткива.
Треба узети у обзир званичне водиче у вези са одговарајућом употребом и
прописивањем антибактеријских љекова.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Дозирање зависи од осјетљивости патогена, озбиљности болести и од
клиничког стања пацијента (функција бубрега и јетре).
---------------------------------- ------------------------------------
Индикација Одрасли и адолесценти тјелесне
тежине >40 kg са нормалном функцијом
бубрега
Стрептококни фарингитис и 1000 mg једном дневно током најмање
тонзилитис 10 дана
Некомпликоване инфекције уринарног 1000 mg два пута дневно
тракта
Некомпликоване инфекције коже и 1000 mg два пута дневно
меких ткива
---------------------------------- ------------------------------------
Хроничне инфекције уринарног тракта могу да захтијевају дуготрајно и
интензивно лијечење са континуираним испитивањем осјетљивости и
клиничким праћењем.
- Дозирање код пацијената са оштећеном функцијом бубрега
Код пацијената са оштећеном функцијом бубрега дозирање треба
прилагодити у односу на клиренс креатинина ради спречавања акумулирања
лијека у организму. Код пацијената са клиренсом креатинина од 50
ml/min или мање, сљедећи распоред смањења доза се препоручује као
смјерница за одрасле:
+--------------+--------------+--------------+--------------+-----------+
| Клиренс | Вриједност | Иницијална | Сљедећа доза | Интервал |
| креатинина | креатинина у | доза | | дозирања |
| (ml/min/1.73 | серуму | | | |
| m²) | (mg/100 ml) | | | |
+--------------+--------------+--------------+--------------+-----------+
| 50 - 25 | 1.4 – 2.5 | 1000 mg | 500 mg – | сваких 12 |
| | | | 1000 | сати |
| | | | | |
| | | | mg | |
+--------------+--------------+--------------+--------------+-----------+
| 25 - 10 | 2.5 – 5.6 | 1000 mg | 500 mg – | сваких 24 |
| | | | 1000 | сата |
| | | | | |
| | | | mg | |
+--------------+--------------+--------------+--------------+-----------+
| 10 - 0 | > 5.6 | 1000 mg | 500 mg – | сваких 36 |
| | | | 1000 | сати |
| | | | | |
| | | | mg | |
+--------------+--------------+--------------+--------------+-----------+
- Дозирање код пацијената на хемодијализи
Хемодијализа елиминише 63% од 1000 mg цефалоспорина послије 6 до 8 сати
хемодијализе. Полувријеме елиминације цефалоспорина је око 3 сата у току
дијализе.
Пацијенти на хемодијализи примају једну додатну дозу 500 mg - 1000 mg на
крају хемодијализе.
- Дозирање код инсуфицијенције јетре
Није неопходно подешавање дозе лијека.
Педијатријска популација
------------------------------------ ----------------------------------
Индикација Дјеца (тјелесна тежина <40 kg) са
нормалном функцијом бубрега
Стрептококни фарингитис и тонзилитис 30 mg/kg/дан једном дневно током
најмање 10 дана
Некомпликоване инфекције уринарног 30-50 mg/kg/дан подијељено у двије
тракта дневне дозе
Некомпликоване инфекције коже и 30-50 mg/kg/дан подијељено у двије
меких ткива дневне дозе
------------------------------------ ----------------------------------
Дјеца старија од 6 година тјелесне тежине испод 40 kg: уобичајена доза
је 500 mg два пута дневно.
Употреба VALDOCEF 500 mg капсула се не препоручује код беба и дјеце
узраста до 6 година. За млађу дјецу доступна је орална суспензија
(VALDOCEF 250 mg/5 ml грануле за оралну суспензију).
- Дјеца (тјелесне тежине <40 kg) са бубрежном инсуфицијенцијом
Лијек VALDOCEF није индикован код дјеце са бубрежном инсуфицијенцијом и
дјеце на хемодијализи.
- Дозирање код старијих
С обзиром да се цефадроксил излучује путем бубрега, ако је потребно,
дозу треба прилагодити, као што је описано у дијелу Дозирање код
пацијенти са оштећеном функцијом бубрега.
Начин примјене
Капсуле се узимају цијеле са доста течности.
Храна не утиче на биорасположивост цефадроксила. Може се узимати у току
оброка или на празан стомак. У случају гастроинтестиналних поремећаја,
може се узети са храном.
Трајање терапије
Лијечење треба да траје 2 до 3 дана након повлачења акутних клиничких
симптома или доказа о искорјењивању бактерија. Код инфекција изазваних
бактеријом Streptococcus pyogenes лијечење треба да траје до 10 дана.
4.3. Контраиндикације
- Преосјетљивост на цефадроксил, било који други цефалоспорин или било
коју од помоћних супстанци наведених у дијелу 6.1.
- Историја тешке реакције на пеницилине или на било који други
бета-лактамски лијек.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Опште препоруке
- Пеницилин је лијек првог избора за лијечење инфекција изазваних
бактеријом Streptococcus pyogenes и за превенцију реуматске грознице.
Подаци за цефадроксил нијесу довољно значајни за профилактичку
терапију.
- Форсирана диуреза доводи до смањења нивоа цефадроксила у крви.
Реакције преосјетљивости
- Потребан је опрез код пацијената са историјом тешких алергија или
астме.
- Код пацијената са историјом преосјетљивости, која није озбиљног
карактера, на пеницилине, или друге нецефалоспоринске бета- лактамске
љекове, цефадроксил треба да се користи са посебним опрезом због
могућности јављања укрштене алергијске реакције (инциденца 5-10%).
- Ако се јаве алергијске реакције лијечење се мора прекинути одмах
(уртикарија, егзантем, свраб, пад крвног притиска и убрзан рад срца,
респираторне сметње, колапс итд.), и пацијента треба третирати
одговарајућим љековима (симпатомиметици, кортикостероиди и/или
антихистаминици).
Оштећена функција бубрега
Цефадроксил треба примјењивати опрезно код пацијената са оштећеном
функцијом бубрега. Потребно је прилагођавање дозе, у односу на степен
оштећености бубрега (погледати дио 4.2).
Историја гастроинтестиналних поремећаја
Лијек VALDOCEF треба опрезно примјењивати код пацијената који у личној
анамнези имају гастроинтестинална обољења, посебно колитис.
Продужена употреба
Током дужег коришћења, препоручују се честе провјере крвне слике и
редовни тестови провјере функције јетре и бубрега.
Раст неосјетљивих микроорганизама
Као и код других антибиотика, продужена терапија цефадроксилом може
довести до прекомјерног раста Candidе. Продужена употреба може да доведе
до прекомјерног развоја осталих неосјетљивих микроорганизмима (нпр.
enterococci и Clostridium difficile) што може захтијевати прекид
лијечења (погледати дио 4.8).
Употреба антибактеријских љекова може да доведе до псеудомембранозног
колитиса, што је пријављено са скоро свим антибактеријским агенсима,
укључујући и цефадроксил, и може да се креће у тежини од благог до по
животно угрожавајућег. Ова дијагноза треба да се размотри код пацијената
са дијарејом током или након примјене цефадроксила (погледати дио 4.8).
Треба размотрити прекид терапије цефадроксилом и примјену посебног
третмана за лијечење Clostridium difficile. Не треба давати љекове које
инхибирају перисталтику (погледати дио 4.8).
Интерферирање са резултатима дијагностичких тестова
Резултат Coombs-овог теста може бити пролазно позитиван током или
послије третмана цефадроксилом. Ово се такође односи на Coombs-ов тест
код новорођенчади чије су мајке примале терапију цефалоспорина прије
порођаја.
Лажно позитивна реакција може се добити у тестовима одређивања глукозе у
урину који користе метод редукције бакра (Benedict-ов раствор,
Fehling-ов, Clinitest). Препоручује се да се користи метод глукозо
оксидазе.
Важне информације о помоћним супстанцама
Лијек VALDOCEF садржи боју Brilliant black BN (E151) која може изазвати
алергијске реакције.
Лијек VALODCEF садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) по капсули,
односно суштински је ,,без натријума“
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Контраиндикације истовремене употребе
- Лијек VALDOCEF не треба комбиновати са бактериостатским антибиотицима
(нпр. тетрациклин, еритромицин, сулфонамиди, хлорамфеникол), јер је
могућ антагонистички ефекат.
- Лијечење лијеком VALDOCEF у комбинацији са аминогликозидним
антибиотицима, полимиксином Б, колистином или високим дозама диуретика
Хенлеове петље треба избјегавати, јер такве комбинације могу да
потенцирају нефротоксичне ефекте.
Истовремена употреба се не препоручује
- Честе провјере параметара коагулације су неопходне током истовремене
дугорочне употребе антикоагулантних љекова или инхибитора агрегације
тромбоцита, да би се избјегле хеморагичне компликације.
Мјере опреза
- Истовремена примјена пробеницида може довести до виших континуираних
концентрација цефадроксила у серуму и у жучи
- Цефадроксил се везује за холестирамин, што може довести до смањене
биорасположивости цефадроксила.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Иако студије на животињама и клиничко искуство нијесу дали доказе о
тератогености, безбједна употреба цефадроксила у току трудноће није
утврђена.
Дојење
Цефадроксил се излучује у ниским концентрацијама у мајчино млијеко;
могуће су сензибилизација, пролив или колонизација слузнице одојчади
гљивицама. Употреба цефадроксила код мајки током трудноће и у току
дојења треба да буде под строгим надзором.
Плодност
Студије репродукције урађене код мишева и пацова показале су да нема
доказа смањења плодности.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Лијек VALDOCEF може изазвати главобољу, вртоглавицу, нервозу, несаницу и
умор, дакле може утицати на способност управљања моторним возилима и
руковање машинама (погледати дио 4.8).
4.8. Нежељена дејства
Наведена нежељена дејства су класификована према учесталости, користећи
сљедећу конвенцију: веома честа (≥1/10); честа (≥1/100 и <1/10);
повремена (≥1/1000, <1/100); ријетка (≥1/10000 и <1/1000); веома ријетка
(<1/10000); непозната учесталост (не може се процијенити из расположивих
података).
Нежељене реакције на лијек се јављају код око 6% до 7% * лијечених
пацијената.
+:-------------------:+:-----------:+:---------------:+:-----------------:+:------------------:+
| Систем | Честа | Повремена | Ријетка | Веома ријетка |
| класификације према | | | | |
| системима органа | ≥1/100 | ≥1/1,000 до | ≥1/10,000 до | <1/10,000 |
| | до<1/10 | <1/100 | <1/1,000 | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Инфекције и | | Клиничка слика | | |
| инфестације | | раста | | |
| | | опортунистичких | | |
| | | организама | | |
| | | (гљивице), као | | |
| | | што су | | |
| | | вагиналне | | |
| | | микозе, | | |
| | | гљивична | | |
| | | инфекција уста | | |
| | | (погледати дио | | |
| | | 4.4) | | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Поремећаји | | | Еозинофилија, | Хемолитичка |
| | | | тромбоцитопенија, | анемија имуног |
| крви и лимфног | | | леукопенија, | поријекла |
| система | | | неутропенија, | |
| | | | агранулоцитоза: | |
| | | | ријетки случајеви | |
| | | | током дужег | |
| | | | коришћења, који | |
| | | | се смирују | |
| | | | послије прекида | |
| | | | терапије | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Поремећаји имуног | | | Реакција слична | Непосредна |
| система | | | серумској болести | алергијска |
| | | | | реакција |
| | | | | (анафилактички |
| | | | | шок) (погледати |
| | | | | дио 4.4). |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Поремећаји нервног | | | | Главобоља, |
| система | | | | несаница, |
| | | | | вртоглавица, |
| | | | | нервоза |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Гастроинтести-нални | Мучнина, | | | Псеудомембра-нозни |
| поремећаји | повраћање, | | | колитис (може |
| | пролив, | | | варирати у тежини |
| | диспепсија, | | | од благог до по |
| | бол у | | | живот |
| | стомаку, | | | угрожавајућег) |
| | глоситис | | | (погледати дио |
| | (погледати | | | 4.4) |
| | дио 4.4) | | | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Хепатобилијарни | | | Холестаза и | |
| поремећаји | | | идиосинкратски | |
| | | | хепатитис. | |
| | | | Мањи пораст | |
| | | | серумских | |
| | | | трансаминаза | |
| | | | (AST, АLT) и | |
| | | | алкалне фосфатазе | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Поремећаји коже и | Свраб, | | Ангионеуротски | Stevens Johnson-ов |
| поткожног ткива | осип, | | едем | синдром, еритема |
| | алергијски | | | мултиформе |
| | егзантем, | | | |
| | уртикарија | | | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Поремећаји | | | Артралгија | |
| мишићно-скелетног | | | | |
| система и везивног | | | | |
| ткива | | | | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Поремећаји бубрега | | | Интерстицијални | |
| и уринарног система | | | нефритис | |
| | | | (погледати дио | |
| | | | 4.4) | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Општи поремећаји и | | | Грозница изазвана | Умор |
| реакције на мјесту | | | лијеком | |
| примјене | | | | |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
| Испитивања | | | | Директан и |
| | | | | индиректан |
| | | | | позитиван |
| | | | | Coombs-ов тест |
| | | | | (погледати дио |
| | | | | 4.4). |
+---------------------+-------------+-----------------+-------------------+--------------------+
*Учесталост сумњи на нежељена дејства у опсервационој постмаркетиншкој
студији код 904 пацијента.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбеђује континуирано праћење односа корист/ризик примјене
лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељено
дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства Црне Горе
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства Црне Горе
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел.: +382 (0) 20 310 280
fax: +382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Још увијек нема доступних клиничких података за цефадроксил у том
погледу. Међутим, имајући у виду искуства стечена са другим
цефалоспоринима, могући су сљедећи симптоми: мучнина, халуцинације,
хиперрефлексија, екстрапирамидални симптоми, замагљена свијест или чак и
кома, и бубрежна инсуфицијенција. Прва помоћ послије узимања токсичних
доза: одмах изазвати повраћање или испирање желуца, ако је потребно и
хемодијализу. Пратити и ако је потребно кориговати баланс воде и
електролита, пратити функцију бубрега.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Остали бета лактамски антибиотици;
цефалоспорин прве генерације
АТЦ код: J01DB05
Механизам дјеловања
Цефадроксил је цефалоспорин за оралну употребу који инхибира синтезу
бактеријског зида ћелија које се активно дијеле тако што се везује за
један или више пеницилин-везујућих протеина. Резултат је формирање
дефектног ћелијског зида који је осмотски нестабилан и лиза бактеријске
ћелије.
Резистенција
Цефадроксил може бити активан против организама који производе неке
врсте бета лактамаза, на примјер ТЕМ-1, у ниској до умјереној количини.
Међутим, он се инактивира бета- лактамазама које могу ефикасно да
хидролизују цефалоспорине, као што су многе бета- лактамазе продуженог
спектра и хромозомске цефалоспориназе, као што су ензими типа AmpC.
Од цефадроксила се не може очекивати да буде активан против бактерија са
пеницилин-везујућим протеинима који су умањеног афинитета за бета-
лактамске љекове. Резистенција такође може бити посредована бактеријском
непропустљивошћу или бактеријском ефлукс пумпом за љекове. Више од једне
од ове четири врсте резистенције могу бити присутне у истом организму.
In vitro, орални цефалоспорини прве генерације су мање активни од
пеницилина G и V на Грам-позитивне микроорганизме и мање су активни од
аминопеницилина на H. influenzaе.
Граничне вриједности
Дефинисане су сљедеће препоруке о граничним вриједностима за цефадроксил
према Европском комитету за испитивање антимикробне осјетљивости
(EUCAST) (табеле за тумачење минималне инхибиторне концентрације и
дијаметар зоне, верзија 9.0, јануар 2019.):
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
| Цефадроксил (EUCAST | Граничне вриједности МИК |
| табела клиничких | |
| граничних вриједности) | |
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
| | S ≤ | R> |
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
| Enterobacteriaceae | 16 | 16 |
| (само код | | |
| некомпликованих | | |
| инфекција уринарног | | |
| тракта) | | |
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
| Staphylococcus spp. | Напомена 1 | Напомена 1 |
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
| Streptococcus групе A, | Напомена 2 | Напомена 2 |
| B, C и G | | |
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
| Граничне вриједности | IE | IE |
| које нијесу специфичне | | |
| за одређени вид | | |
+-------------------------+--------------------------+-----------------------+
Напомена 1: Осјетљивост стафилокока на цефалоспорине је изведена из
осјетљивoсти на цефокситин, осим за цефтазидим, цефиксим и цефтибутен,
који немају граничне вриједности и не треба да се користе за
стафилококне инфекције. Неке метицилин-отпорне S. aureus су осјетљиве не
цефтаролин.
Напомена 2: бета-лактамска осјетљивост бета-хемолитичких стрептокока
групе A, B, C и G је изведена из осјетљивости на пеницилине.
IE: Нема довољно доказа да су у питању врсте које су добра мета за
терапију лијеком.
Однос фармакокинетика/фармакодинамика
За цефалоспорине, најважнији фармакокинетичко-фармакодинамички индекс
који је у корелацији са in vivo ефикасношћу, а представља проценат
дозног интервала при којем концентрација невезаног лијека остаје изнад
минималне инхибиторне концентрације (МИК) цефадроксила за поједине циљне
врсте (тј. % Т>МИК).
Осјетљивост
Преваленца резистенције може да варира географски и са временом за
одабране врсте и пожељне су локалне информације о резистенцији, нарочито
код лијечења тешких инфекција. По потреби, треба тражити стручни савјет
када је локална преваленца резистенције таква да је корист лијека код
неких врста инфекција под знаком питања.
Најчешће осјетљиве врсте
Грам-позитивни аероби
Streptococci групе B, C и G
Streptococcus pyogenes*
Врсте за које стечена резистенција може да буде проблем
Грам-позитивни аероби
Staphylococcus aureus (метицилин-осјетљиве)*
Staphylococcus epidermidis
Streptococcus pneumoniae$
Грам-негативни аероби
Citrobacter diversus$
E. coli$
K. pneumoniae$
K. oxytoca $
P. mirabilis*$
Резистентне врсте
Грам-позитивни аероби
Enterococci
Staphylococcus aureus (метицилин-резистентни)
Staphylococcus epidermidis (метицилин-резистентни)
Streptococcus pneumoniae (интермедијерни и резистентни на пеницилин )
Грам-негативни аероби
Acinetobacter spp.
Citrobacter freundii
Enterobacter spp.
Morganella morganii
P. vulgaris
Providencia rettgeri
Providencia stuartii
Pseudomonas aeruginosa
Serratia marcescens
H. influenzae
Moraxella catarrhalis
Друге врсте
Chlamydia spp
Mycoplasma spp
Legionella spp
* Клиничка ефикасност је показана за осјетљиве изолате у одобреним
клиничким индикацијама
$ Организми са природно средњом осјетљивошћу
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Након оралне примјене, цефадроксил се практично потпуно ресорбује.
Истовремени унос хране практично нема утицај на ресорпцију (ПИК).
Дистрибуција
Послије примјене једнократне оралне дозе од 500 односно 1000 mg,
максималнe концентрацијe лијека у серуму од око 16 µg/ml односно 30
µg/ml се добијају након 1-1.3 сата. Између 18 и 20% цефадроксила се
везује за протеине плазме. Цефалоспорини не пролазе CSF (Cerebro Spinal
Fluid) и не треба да се користе за лијечење менингитиса (погледати дио
4.1).
Биотрансформација
Цефадроксил се не метаболише.
Елиминација
Цефадроксил се елиминише далеко спорије од сличних оралних цефалоспорина
(полувријеме елиминације: око 1.4 h до 2.6 h), тако да се интервали
између доза могу продужити за 12-24 сата. Око 90% супстанце се елиминише
у непромијењеном облику преко бубрега у току 24 часа.
Цефадроксил може бити елиминисан из организма хемодијализом.
Оштећење функције бубрега
Елиминација је смањена, тако да интервал између доза мора бити продужен
(погледати дио 4.2).
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Претклинички подаци добијени на основу конвенционалних студија о
фармаколошкој безбједности, токсичности поновљених доза,
генотоксичности, карциногеном потенцијалу, репродуктивној и развојној
токсичности, не указују на посебну опасност за људе.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Садржај капсуле:
Целулоза, микрокристална
Натријум лаурилсулфат
Магнезијум стеарат
Састав капсуле: боја титан диоксид (E171), боја Patent blue (E131), боја
Brilliant black BN (E151); желатин.
6.2. Инкомпатибилности
Ниje примјењиво.
6.3. Рок употребе
Двије (2) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Лијек не захтијева посебне услове чувања.
6.5. Врста и садржај паковања
Унутрашње паковање је блистер (алуминијум/PVC-фолија) који садржи 8
капсула, тврдих.
Спољашње паковање је сложива картонска кутија која садржи два блистера
(укупно 16 капсула, тврдих) и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Нема посебних захтјева.
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д. о. о. Подгорица
Ул.Светлане Kане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/24/6112 – 2386
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 18.09.2015. године
Датум последње обнове дозволе: 19.11.2024. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Новембар, 2024. године