Reglan uputstvo za upotrebu
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
REGLAN 10 mg таблета
ИНН: Метоклопрамид
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна таблета садржи 10 mg метоклопрамид хидрохлорида (у облику
метоклопрамид хидрохлорид монохидрата).
Помоћна супстанца са потврђеним дјеловањем: лактоза монохидрат.
Једна таблета садржи 76,00 mg лактоза мохохидрата.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Таблета.
Бијеле, округле, равне таблете са подионом цртом са једне стране.
Таблета се може подијелити на једнаке дозе.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Одрасли
Лијек REGLAN је индикован код одраслих за:
- превенцију одложеног наступа мучнине и повраћања индукованих
хемотерапијом,
- превенцију мучнине и повраћања индукованих радиотерапијом и
- симптоматско лијечење мучнине и повраћања, укључујући мучнину и
повраћање индуковане акутном мигреном. Метоклопрамид се може користити
у комбинацији са оралним аналгетицима за побољшање ресорпције
аналгетика код пацијената са акутном мигреном.
Педијатријска популација
Лијек REGLAN је индикован код дјеце (узраста од 1 до 18 година) за:
- превенцију одложеног наступа мучнине и повраћања индукованих
хемотерапијом као друга линија лијечења.
4.2. Дозирање и начин примјене
Све индикације (одрасли пацијенти)
Препоручена једнократна доза је 10 mg, која се понавља до три пута на
дан.
Максимална препоручена дневна доза је 30 mg или 0.5 mg/kg тјелесне масе.
Максимално препоручено трајање лијечења је 5 дана.
Превенција одложеног наступа мучнине и повраћања индукованих
хемотерапијом (педијатријски пацијенти узраста од 1 до 18 година).
Препоручена доза је 0.1 до 0.15 mg/kg тјелесне масе, која се понавља до
три пута на дан пероралним путем примјене. Максимална дневна доза је 0.5
mg/kg тјелесне масе.
Табела дозирања
----------------- ----------------- ----------------- -----------------
Узраст Тјелесна маса Доза Учесталост дози
1-3 године 10-14 kg 1 mg До 3 пута на дан
3-5 година 15-19 kg 2 mg До 3 пута на дан
5-9 година 20-29 kg 2.5 mg До 3 пута на дан
9-18 година 30-60 kg 5 mg До 3 пута на дан
15-18 година Више од 60 kg 10 mg До 3 пута на дан
----------------- ----------------- ----------------- -----------------
Максимално трајање лијечења је 5 дана за превенцију одложеног настанка
мучнине и повраћања индукованих хемотерапијом.
Таблета се може раздјелити на двије једнаке дозе од 5 mg.
Таблете нијесу прикладне за примјену код дјеце тјелесне масе мање од 30
kg. Други фармацеутски облици могу бити прикладнији за примјену у тој
популацији.
Посебне популације
Старије особе
Код старијих пацијената потребно је размотрити смањење дозе на основу
функције бубрега и јетре и цјелокупног здравственог стања.
Други фармацеутски облици/јачине могу бити прикладнији за примјену у
овој популацији.
Пацијенти са оштећењем функције бубрега:
Код пацијената са болешћу бубрега у завршном стадијуму (клиренс
креатинина < 15 ml/мин), дневну дозу је потребно смањити за 75%.
Ова формулација није прикладна за примјену у овој популацији. Други
фармацеутски облици/јачине могу бити прикладнији за примјену у овој
популацији.
Код пацијената са умјереним до тешким оштећењем функције бубрега
(клиренс креатинина 15-60 ml/мин), дозу је потребно смањити за 50%
(погледати дио 5.2).
Други фармацеутски облици/јачине могу бити прикладнији за примјену у
овој популацији.
Пацијенти са оштећењем функције јетре:
Код пацијената са тешким оштећењем функције јетре, дозу је потребно
смањити за 50% (погледати дио 5.2).
Други фармацеутски облици/јачине могу бити прикладнији за примјену у
овој популацији.
Педијатријска популација
Метоклопрамид је контраиндикован код дјеце узраста испод 1 године
(погледати дио 4.3).
Начин примјене:
Само за оралну примјену.
Мора се поштовати минимални временски размак од 6 сати између двије
примјене, чак и у случају повраћања или неприхватања дозе (погледати дио
4.4).
4.3. Контраиндикације
- Преосјетљививост на метоклопрамид или на друге састојке лијека
наведене у дијелу 6.1.
- Гастроинтестинално крварење, механичка опструкција или
гастроинтестинална перфорација код које стимулација
гастроинтестиналног мотилитета представља ризик.
- Потврђени или суспектни феохромоцитом, због ризика од тешких
хипертензивних епизода.
- Анамнеза неуролептичке или тардивне дискинезије индуковане
метоклопрамидом.
- Епилепсија (повећана учесталост и интензитет криза).
- Паркинсонова болест.
- Комбинација са леводопом или допаминергичким агонистима (погледати дио
4.5).
- Позната анамнеза метхемоглобинемије код примјене метоклопрамида или
недостатак NADH цитохрома-б5.
- Употреба лијека REGLAN код дјеце млађе од једне године због повећаног
ризика од екстрапирамидалних поремећаја (погледати дио 4.4.)
-----------------------------------------------------------------------
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
-----------------------------------------------------------------------
Ако повраћање потраје, потребно је преиспитати дијагнозу како би се
искључила могућност неког другог поремећаја, нпр. церебралне иритације.
Неуролошки поремећаји
Екстрапирамидални симптоми се могу јавити нарочито код дјеце и
адолесцената и/или при употреби високих доза. Те се реакције обично
јављају на почетку лијечења и могу се јавити и након једне примјене.
Примјену метоклопрамида потребно је одмах прекинути у случају појаве
екстрапирамидалних симптома. Ова нежељена дејства се повлаче у
потпуности послије прекида терапије. Може бити неопходна симптоматска
терапија (бензодиазепини код дјеце и/или антихолинергични
антипаркинсоници код одраслих).
Треба се придржавати временског интервала од најмање 6 сати, наведеног у
дијелу 4.2, између сваке примјене метоклопрамида, чак и у случају
повраћања или неприхватања дозе, како би се избјегло предозирање.
Продужено лијечење метоклопрамидом може узроковати тардивну дискинезију,
потенцијално иреверзибилну, и то посебно код старијих особа. Лијечење
метоклопрамидом не смије трајати дуже од три мјесеца због ризика од
тардивне дискинезије (погледати дио 4.8). Ризични фактори за развој
тардивне дискинезије укључују: узраст, женски пол, афективне болести,
примјену антихолинергичких љекова и дозу/трајање лијечења. Лијечење се
мора прекинути ако се појаве клинички знаци тардивне дискинезије.
Неуролептички малигни синдром забиљежен је током примјене метоклопрамида
у комбинацији са неуролептицима, као и примјене метоклопрамида у
монотерапији (погледати дио 4.8). Ово стање се карактерише
хипертермијом, екстрапирамидалним поремећајима, нестабилношћу аутономног
нервног система и порастом нивоа CPK. Примјену метоклопрамида потребно
је одмах прекинути у случају појаве симптома неуролептичког малигног
синдрома, те је потребно започети одговарајуће лијечење.
Посебан опрез потребан је код пацијената са већ постојећим неуролошким
болестима и пацијената који се лијече другим љековима који дјелују на
централни нервни систем (погледати дио 4.3).
Метоклопрамид може такође погоршати симптоме Паркинсонове болести.
Контраиндикована је примјена овог лијека код пацијената са Паркинсоновом
болешћу (видјети дио 4.3).
Потребан је опрез код пацијената са атопијом (укључујући астму),
порфиријом, хипертензијом (пораст циркулишућих катехоламина), туморима
дојке (пораст пролактина), анамнестичким подацима о депресији.
Посебан опрез је потребан код старијих пацијената.
Метхемоглобинемија
Забиљежена је метхемоглобинемија која може бити повезана са недостатком
NADH цитохром б5 редуктазе. У оваквим случајевима је потребно одмах и
трајно прекинути примјену метоклопрамида и предузети одговарајуће мјере
(као што је лијечење метиленским плавим).
Срчани поремећаји
Постоје извјештаји о озбиљним кардиоваскуларним нежељеним дејствима,
укључујући: случајеве циркулаторног колапса, изразиту брадикардију,
застој срца и продужење QТ-интервала након примјене метоклопрамида
инјекцијом, а посебно интравенским путем (погледати дио 4.8).
Посебан опрез потребан је током примјене метоклопрамида, посебно
интравенским путем код старије популације, пацијената са поремећајима
срчане проводљивости (укључујући продужење QТ интервала), пацијената са
некоригованом неравнотежом електролита, брадикардијом и оних који
узимају друге љекове за које је познато да продужују QТ интервал.
Интравенске дозе потребно је примјењивати у спорој болус ињекцији (у
трајању од најмање 3 минута) како би се смањио ризик од нежељених
дејстава (на примјер хипотензије, акатизије)
Оштећење функције бубрега и јетре
Код пацијената са оштећењем функције бубрега или тешким оштећењем
функције јетре, препоручује се смањење дозе метоклопрамида (погледати
дио 4.2).
REGLAN таблете садрже лактозу. Пацијенти са ријетким насљедним
поремећајима као: интолеранција галактозе, недостатком ензима Lapp
лактаза или малапсорпцијом глукозе/галактозе, не треба да узимају овај
лијек.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Контраиндикована комбинација:
Леводопа или допаминергички агонисти и метоклопрамид имају међусобно
антагонистичко дјеловање (погледати дио 4.3).
Комбинација коју треба избјегавати:
Алкохол појачава седативно дјеловање метоклопрамида.
Комбинација коју треба узети у обзир:
Због прокинетичког ефекта метоклопрамида, ресорпција одређених љекова
може бити промијењена.
Антихолинергици и деривати морфина
И антихолинергици и деривати морфина имају међусобни антагонизам са
метоклопрамидом на мотилитет дигестивног тракта.
Депресори централног нервног система (деривати морфина, анксиолитици,
седативни H₁ антихистаминици, седативни антидепресиви, барбитурати,
клонидин и сродни љекови)
Појачани су седативни ефекти депресора централног нервног система и
метоклопрамида.
Неуролептици
Метоклопрамид може имати адитивни ефекат са другим неуролептицима на
појаву екстрапирамидалних поремећаја.
Серотонинергични љекови
Примјена метоклопрамида са серотонинергичним љековима, као што су
селективни инхибитори поновног преузимања серотонина, може повећати
ризик од серотонинског синдрома.
Дигоксин
Метоклопрамид може смањити биорасположивост дигоксина. Потребно је
пажљиво праћење концентрација дигоксина у плазми.
Циклоспорин
Метоклопрамид повећава биорасположивост циклоспорина (С_(max) за 46% и
изложеност за 22%). Потребно је пажљиво праћење плазматских
концентрација циклоспорина. Нијесу јасно утврђене клиничке посљедице.
Мивакуриум и суксаметонијум
Интравенски метоклопрамид може продужити вријеме дјеловања
неуромускуларног блока (због инхибиције холинестеразе у плазми).
Снажни инхибитори CYP2D6
Степен изложености метоклопрамиду повећава се у случају истовремене
примјене снажних инхибитора CYP2D6 као што су флуоксетин и пароксетин.
Иако клинички значај није сигуран, пацијенте је потребно пратити због
могућих нежељених дејстава.
Рифампицин
Иако је клинички значај интеракције неизвјестан, пацијенте треба пратити
због могућег изостанка антиеметског ефекта када се метоклопрамид
примјењује са јаким индуктором, рифампицином.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Велика количина података о трудницама (више од 1000 изложених трудноћа)
не указује на малформацијску токсичност или фетотоксичност.
Метоклопрамид се може користити у току трудноће уколико је то клинички
потребно. Због фармаколошких својстава (као и код других неуролептика),
у случају примјене метоклопрамида на крају трудноће не може се искључити
појава екстрапирамидалног синдрома код новорођенчета. Метоклопрамид је
потребно избјегавати на крају трудноће. Ако се користи метоклопрамид,
потребно је пратити новорођенче.
Дојење
Мање количине метоклопрамида се излучују у мајчино млијеко. Појава
нежељених дејстава код одојчади се не могу искључити. Због тога се не
препоручује примјена метоклопрамида током дојења. Потребно је размотрити
прекид примјене метоклопрамида код дојиља.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Метоклопрамид може изазвати: поспаност, вртоглавицу, дискинезију и
дистонију које могу утицати на вид и на способност управљања моторним
возилима и руковања машинама. Пацијенти треба да буду сигурни да немају
такве сметње прије управљања возилима и руковања машинама.
4.8. Нежељена дејства
Нежељена дејства су наведена у сагласности са класификацијом по
системима органа. Учесталост нежељених дејстава је дефинисана као: веома
често (≥ 10), често (≥ 1/100 до < 1/10), повремено (≥ 1/1000 до <
1/100), ријетко (≥ 1/10000 до <1/1000), веома ријетко (< 1/10000),
непознато (не може се процијенити на основу доступних података).
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Класификација по | Учесталост | Нежељена дејства |
| системима органа | | |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Поремећаји крви и | Непознато | Метхемоглобинемија, која може |
| лимфног система | | бити повезана са недостатком NADH |
| | | цитохром b5 редуктазе, посебно |
| | | код новорођенчади (погледати дио |
| | | 4.4) |
| | | |
| | | Сулфхемоглобинемија, углавном код |
| | | истовремене примјене високих доза |
| | | љекова који ослобађају сумпор |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Поремећаји | Повремено | Преосјетљивост |
| имунолошког | | |
| система | | |
| +------------+-----------------------------------+
| | Непознато | Анафилактичка реакција |
| | | (укључујући анафилактички шок, |
| | | нарочито код интравенске примјене |
| | | лијека), ангиоедем и уртикарија |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Ендокрини | Повремено | Аменореја, хиперпролактинемија |
| поремећаји* | | |
| +------------+-----------------------------------+
| | Ријетко | Галактореја |
| +------------+-----------------------------------+
| | Непознато | Гинекомастија |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Поремећаји нервног | Веома | Сомноленција |
| система | често | |
| +------------+-----------------------------------+
| | Често | Екстрапирамидални поремећаји |
| | | (посебно код дјеце и адолесцената |
| | | и/или у случају примјене доза |
| | | већих од препоручених, чак и |
| | | након примјене једне дозе лијека |
| | | (погледати дио 4.4), |
| | | паркинсонизам, акатизија |
| +------------+-----------------------------------+
| | Повремено | Дистонија (укључујући поремећаје |
| | | вида и окулогирну кризу), |
| | | дискинезија, смањени ниво |
| | | свијести |
| +------------+-----------------------------------+
| | Ријетко | Конвулзије, посебно код |
| | | епилептичких пацијената |
| +------------+-----------------------------------+
| | Непознато | Тардивна дискинезија која може |
| | | бити перзистентна, у току или |
| | | послије дужег лијечења, поготово |
| | | код старијих пацијената |
| | | (погледати дио 4.4), |
| | | неуролептички малигни синдром |
| | | (погледати дио 4.4) |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Психијатријски | Често | Депресија |
| поремећаји | | |
| +------------+-----------------------------------+
| | Повремено | Халуцинације |
| +------------+-----------------------------------+
| | Ријетко | Стање конфузије |
| +------------+-----------------------------------+
| | Непознато | Суицидалне идеје |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Гастроинтестинални | Често | Дијареја |
| поремећаји | | |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Срчани поремећаји | Повремено | Брадикардија, посебно код |
| | | интравенске примјене лијека |
| +------------+-----------------------------------+
| | Непознато | Срчани застој, који се може |
| | | јавити убрзо послије интравенске |
| | | примјене, и који може услиједити |
| | | послије брадикардије (погледати |
| | | дио 4.4); атриовентрикуларни |
| | | блок, синусни застој посебно код |
| | | интравенске примјене лијека; |
| | | продужење QТ интервала на |
| | | електрокардиограму; Torsade de |
| | | Pointes |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Васкуларни | Често | Хипотензија посебно код |
| поремећаји | | интравенске примјене лијека |
| +------------+-----------------------------------+
| | Непознато | Шок, синкопа након инјекционе |
| | | примјене, акутна хипертензија код |
| | | пацијената са феохромоцитомом |
| | | (погледати дио 4.3), пролазно |
| | | повећање крвног притиска |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Општи поремећаји и | Често | Астенија |
| реакције на мјесту | | |
| примјене | | |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
*Ендокрини поремећаји током дужег лијечења повезани са
хиперпролактинемијом (аменореја, галактореја, гинекомастија).
Сљедеће реакције, понекад повезане, јављају се чешће током примјене
великих доза:
- Екстрапирамидални симптоми: акутна дистонија и дискинезија,
Паркинсонов синдром, акатизија, чак и код појединачне примјене дозе
лијека, посебно код дјеце и адолесцената (погледати дио 4.4.).
- Поспаност, смањени ниво свијести, конфузија, халуцинације.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Симптоми:
Могу се јавити екстрапирамидални поремећаји и поспаност, смањени ниво
свијести, конфузија, халуцинације и кардиореспираторни застој.
Лијечење:
Нема специфичног антидота
У случају појаве екстрапирамидалних симптома који су повезани или нијесу
повезани са предозирањем, лијечење је само симптоматско (бензодиазепини
код дјеце и/или антихолинергични љекови код одраслих).
Неуролептички малигни синдром се може лијечити дантроленом и/или
бромокриптином.
Метхемоглобинемија се лијечи толуидином или метиленско плавим.
Потребно је спровести симптоматско лијечење и континуирано праћење
кардиоваскуларне и респираторне функције у складу са клиничким статусом.
Метоклопрамид се не може уклонити дијализом
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Љекови за лијечење функционалних поремећаја
ГИТ-а, пропулзив
АТЦ код: A03FA01
Метоклопрамид има холиномиметичка и допаминергичка дејства. Ефекти на
гастроинтестинални систем подразумијевају повећање тонуса езофагусног
сфинктера, побољшање желудачног тонуса и перисталтике, релаксацију
пилоричног сфинктера и појачање дуоденалне перисталтике. Комбиновани
ефекти метоклопрамида у ГИТ-у доприносе убрзаном пражњењу желуца и
убрзаном пролазу садржаја кроз дуоденум, јејунум и илеум. На
покретљивост у ГИТ-у метоклопрамид дјелује ослобађањем ацетилхолина из
миентеричког плексуса и његовим ефектом на контракције глатких мишића.
Метоклопрамид доводи до наглашене координације антралне и дуоденалне
мишићне активности, независно од тонуса цријева у вријеме примјене
лијека. Код особа са слабом антралном и јаком дуоденалном мишићном
активношћу, метоклопрамид је веома ефикасан у изазивању пражњења желуца,
док је код особа са нормалним пражњењем желуца релативно неефикасан.
Метоклопрамид повећава перисталтику глатких мишића једњака и изазива
мале, али значајне промjене у брзини и интензитету перисталтике.
Метоклопрамид хллорид је антагонистa допамина, пролази крвно-мождану
баријеру и реагује са допаминским рецепторима у ,,trigger“ зони.
Повећава праг њене осјетљивости и смањује осјетљивост висцералних
нервних влакана која преносе надражаје од гастроинтестиналног система до
центра за повраћање.
Метоклопрамид хлорид показује минималну антипсихотичку или умирујућу
активност код људи; студије на животињама су показале директан
антагонизам са централним допаминергичким рецепторима. Дискинезије,
сличне онима које изазивају антипсихотици фенотиазин или
бутирофенорфински тип антипсохотика сугеришу да метоклопрамид може
блокирати централне допаминергичке рецепторе.
Метоклопрамид хлорид блокира 5-HT₃ рецепторе, за које се претпоставља да
се налазе у тригеминоваскуларном систему, што доприноси антимигренској
активности метоклопрамидa.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Биорасположивост је 50% до 80%. Просјечна биорасположивост послије
оралне примене је значајно већа код пацијената са цирозом у поређењу са
испитаницима са нормалном функцијом јетре (82% наспрам 60%). Два сата
након оралне примјене 10 mg метоклопрамид хлорида постиже се
концентрација од 40 ng/ml.
Дистрибуција
Укупно везивање за протеине плазме је 30-40%; метоклопрамид хлорид је
првенствено везан за алфа-1-гликопротеин. Волумен дистрибуције је
2,2-3,5 l/kg. Метоклопрамид хлорид пролази крвно-мождану и плацентaрну
баријеру и излучује се у мајчино млијеко.
Биотрансформација
Метоклопрамид подлијеже метаболизму првог прелаза. Метаболише се у
неактивне метаболите.
Елиминација
Метоклопрамид хлорид се излучује 70-85% путем бубрега у непромијењеном
облику и у облику метаболита. Полувријеме елиминације је 2,5 до 6 сати.
Код особа са оштећеном функцијом бубрега, полувријеме елиминације је
продужено до 19 сати.
Фармакокинетика у посебним групама пацијената
Оштећење функције бубрега
Клиренс метоклопрамида смањен је за до 70% код пацијената са тешким
оштећењем функције бубрега, док је полувријеме елиминације из плазме
повећано (око 10 сати за клиренс креатинина од 10-50 ml/минути и 15 сати
за клиренс креатинина < 10 ml/минути).
Оштећење функције јетре
Код пацијената са цирозом јетре, забиљежено је накупљање метоклопрамида,
повезано са смањењем плазматског клиренса од 50%, због смањеног протока
крви у јетри. Просјечна биорасположивост послије оралне примјене је
значајно већа код пацијената са цирозом у поређењу са испитаницима са
нормалном функцијом јетре (82% наспрам 60%). Због тога је потребно
смањење дозе за 50% код пацијената са тешком цирозом јетре.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Тестови токсичности метоклопрамид хлорида након једнократне примјене код
мишева, пацова, кунића и паса показали су да метоклопрамид има низак
ниво токсичности. Испитивања субакутне и хроничне токсичности вршена су
на различитим животињским моделима са највишим примијењеним дозама од 80
мг/кг (код пацова), 10 мг/кг (код кунића) и 50 mg/kg (код паса).
Метоклопрамид хлорид се давао орално, интрамускуларно, интравенски и
субкутано током 2-77 недеља код пацова, 2-16 код паса и 12 недеља код
кунића. Резултати испитивања су показали добру подношљивост
метоклопрамида и нијесу указивали на податке од клиничког значаја.
Метоклопрамид хлорид није тератоген.
Потенцијална канцерогеност метоклопрамид хлорида је испитивана код
мишева и пацова. Иако је забиљежена појава појединих типова тумора
(аденом дојке и хипофизе код пацова; леукемија и тумори јетре и плућа
код мишева), разлика у инциденци појаве тумора није била статистички
значајна у односу на контролну групу.
Показало се да метоклопрамид нема утицаја на плодност, ембриогенезу,
перинаталне и постнаталне карактеристике испитиваних животиња (мишеви,
пацови и кунићи). Није било абнормалности или ефеката на величину и
тежину потомака мишева, пацова и кунића којима су даване дозе до 20
mg/kg дневно, орално, субкутано или интравенски у различитим периодима
гестације. Раст потомака испитиваних животиња је био нормалан, а
обдукција није показала никакве абнормалности.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Целулоза, микрокристална
Лактоза монохидрат
Скроб, кукурузни
Силицујум диоксид, колоидни, безводни
Магнезијум стеарат
6.2. Инкомпатибилности
Није примјенљиво.
6.3. Рок употребе
Пет (5) година.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати на температури до 25°C.
6.5. Врста и садржај паковања
Унутрашње паковање је PVC/Al блистер који садржи 10 таблета.
Спољње паковање је картонска кутија у којој се налази 4 блистера са по
10 таблета (укупно 40 таблета) и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком
Нема посебних захтјева.
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Светлане Кане Радевић 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/24/4280 - 5418
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 10.03.2014. године
Датум последње обнове дозволе: 23.08.2024. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Август, 2024. године
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
REGLAN 10 mg таблета
ИНН: Метоклопрамид
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна таблета садржи 10 mg метоклопрамид хидрохлорида (у облику
метоклопрамид хидрохлорид монохидрата).
Помоћна супстанца са потврђеним дјеловањем: лактоза монохидрат.
Једна таблета садржи 76,00 mg лактоза мохохидрата.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Таблета.
Бијеле, округле, равне таблете са подионом цртом са једне стране.
Таблета се може подијелити на једнаке дозе.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Одрасли
Лијек REGLAN је индикован код одраслих за:
- превенцију одложеног наступа мучнине и повраћања индукованих
хемотерапијом,
- превенцију мучнине и повраћања индукованих радиотерапијом и
- симптоматско лијечење мучнине и повраћања, укључујући мучнину и
повраћање индуковане акутном мигреном. Метоклопрамид се може користити
у комбинацији са оралним аналгетицима за побољшање ресорпције
аналгетика код пацијената са акутном мигреном.
Педијатријска популација
Лијек REGLAN је индикован код дјеце (узраста од 1 до 18 година) за:
- превенцију одложеног наступа мучнине и повраћања индукованих
хемотерапијом као друга линија лијечења.
4.2. Дозирање и начин примјене
Све индикације (одрасли пацијенти)
Препоручена једнократна доза је 10 mg, која се понавља до три пута на
дан.
Максимална препоручена дневна доза је 30 mg или 0.5 mg/kg тјелесне масе.
Максимално препоручено трајање лијечења је 5 дана.
Превенција одложеног наступа мучнине и повраћања индукованих
хемотерапијом (педијатријски пацијенти узраста од 1 до 18 година).
Препоручена доза је 0.1 до 0.15 mg/kg тјелесне масе, која се понавља до
три пута на дан пероралним путем примјене. Максимална дневна доза је 0.5
mg/kg тјелесне масе.
Табела дозирања
----------------- ----------------- ----------------- -----------------
Узраст Тјелесна маса Доза Учесталост дози
1-3 године 10-14 kg 1 mg До 3 пута на дан
3-5 година 15-19 kg 2 mg До 3 пута на дан
5-9 година 20-29 kg 2.5 mg До 3 пута на дан
9-18 година 30-60 kg 5 mg До 3 пута на дан
15-18 година Више од 60 kg 10 mg До 3 пута на дан
----------------- ----------------- ----------------- -----------------
Максимално трајање лијечења је 5 дана за превенцију одложеног настанка
мучнине и повраћања индукованих хемотерапијом.
Таблета се може раздјелити на двије једнаке дозе од 5 mg.
Таблете нијесу прикладне за примјену код дјеце тјелесне масе мање од 30
kg. Други фармацеутски облици могу бити прикладнији за примјену у тој
популацији.
Посебне популације
Старије особе
Код старијих пацијената потребно је размотрити смањење дозе на основу
функције бубрега и јетре и цјелокупног здравственог стања.
Други фармацеутски облици/јачине могу бити прикладнији за примјену у
овој популацији.
Пацијенти са оштећењем функције бубрега:
Код пацијената са болешћу бубрега у завршном стадијуму (клиренс
креатинина < 15 ml/мин), дневну дозу је потребно смањити за 75%.
Ова формулација није прикладна за примјену у овој популацији. Други
фармацеутски облици/јачине могу бити прикладнији за примјену у овој
популацији.
Код пацијената са умјереним до тешким оштећењем функције бубрега
(клиренс креатинина 15-60 ml/мин), дозу је потребно смањити за 50%
(погледати дио 5.2).
Други фармацеутски облици/јачине могу бити прикладнији за примјену у
овој популацији.
Пацијенти са оштећењем функције јетре:
Код пацијената са тешким оштећењем функције јетре, дозу је потребно
смањити за 50% (погледати дио 5.2).
Други фармацеутски облици/јачине могу бити прикладнији за примјену у
овој популацији.
Педијатријска популација
Метоклопрамид је контраиндикован код дјеце узраста испод 1 године
(погледати дио 4.3).
Начин примјене:
Само за оралну примјену.
Мора се поштовати минимални временски размак од 6 сати између двије
примјене, чак и у случају повраћања или неприхватања дозе (погледати дио
4.4).
4.3. Контраиндикације
- Преосјетљививост на метоклопрамид или на друге састојке лијека
наведене у дијелу 6.1.
- Гастроинтестинално крварење, механичка опструкција или
гастроинтестинална перфорација код које стимулација
гастроинтестиналног мотилитета представља ризик.
- Потврђени или суспектни феохромоцитом, због ризика од тешких
хипертензивних епизода.
- Анамнеза неуролептичке или тардивне дискинезије индуковане
метоклопрамидом.
- Епилепсија (повећана учесталост и интензитет криза).
- Паркинсонова болест.
- Комбинација са леводопом или допаминергичким агонистима (погледати дио
4.5).
- Позната анамнеза метхемоглобинемије код примјене метоклопрамида или
недостатак NADH цитохрома-б5.
- Употреба лијека REGLAN код дјеце млађе од једне године због повећаног
ризика од екстрапирамидалних поремећаја (погледати дио 4.4.)
-----------------------------------------------------------------------
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
-----------------------------------------------------------------------
Ако повраћање потраје, потребно је преиспитати дијагнозу како би се
искључила могућност неког другог поремећаја, нпр. церебралне иритације.
Неуролошки поремећаји
Екстрапирамидални симптоми се могу јавити нарочито код дјеце и
адолесцената и/или при употреби високих доза. Те се реакције обично
јављају на почетку лијечења и могу се јавити и након једне примјене.
Примјену метоклопрамида потребно је одмах прекинути у случају појаве
екстрапирамидалних симптома. Ова нежељена дејства се повлаче у
потпуности послије прекида терапије. Може бити неопходна симптоматска
терапија (бензодиазепини код дјеце и/или антихолинергични
антипаркинсоници код одраслих).
Треба се придржавати временског интервала од најмање 6 сати, наведеног у
дијелу 4.2, између сваке примјене метоклопрамида, чак и у случају
повраћања или неприхватања дозе, како би се избјегло предозирање.
Продужено лијечење метоклопрамидом може узроковати тардивну дискинезију,
потенцијално иреверзибилну, и то посебно код старијих особа. Лијечење
метоклопрамидом не смије трајати дуже од три мјесеца због ризика од
тардивне дискинезије (погледати дио 4.8). Ризични фактори за развој
тардивне дискинезије укључују: узраст, женски пол, афективне болести,
примјену антихолинергичких љекова и дозу/трајање лијечења. Лијечење се
мора прекинути ако се појаве клинички знаци тардивне дискинезије.
Неуролептички малигни синдром забиљежен је током примјене метоклопрамида
у комбинацији са неуролептицима, као и примјене метоклопрамида у
монотерапији (погледати дио 4.8). Ово стање се карактерише
хипертермијом, екстрапирамидалним поремећајима, нестабилношћу аутономног
нервног система и порастом нивоа CPK. Примјену метоклопрамида потребно
је одмах прекинути у случају појаве симптома неуролептичког малигног
синдрома, те је потребно започети одговарајуће лијечење.
Посебан опрез потребан је код пацијената са већ постојећим неуролошким
болестима и пацијената који се лијече другим љековима који дјелују на
централни нервни систем (погледати дио 4.3).
Метоклопрамид може такође погоршати симптоме Паркинсонове болести.
Контраиндикована је примјена овог лијека код пацијената са Паркинсоновом
болешћу (видјети дио 4.3).
Потребан је опрез код пацијената са атопијом (укључујући астму),
порфиријом, хипертензијом (пораст циркулишућих катехоламина), туморима
дојке (пораст пролактина), анамнестичким подацима о депресији.
Посебан опрез је потребан код старијих пацијената.
Метхемоглобинемија
Забиљежена је метхемоглобинемија која може бити повезана са недостатком
NADH цитохром б5 редуктазе. У оваквим случајевима је потребно одмах и
трајно прекинути примјену метоклопрамида и предузети одговарајуће мјере
(као што је лијечење метиленским плавим).
Срчани поремећаји
Постоје извјештаји о озбиљним кардиоваскуларним нежељеним дејствима,
укључујући: случајеве циркулаторног колапса, изразиту брадикардију,
застој срца и продужење QТ-интервала након примјене метоклопрамида
инјекцијом, а посебно интравенским путем (погледати дио 4.8).
Посебан опрез потребан је током примјене метоклопрамида, посебно
интравенским путем код старије популације, пацијената са поремећајима
срчане проводљивости (укључујући продужење QТ интервала), пацијената са
некоригованом неравнотежом електролита, брадикардијом и оних који
узимају друге љекове за које је познато да продужују QТ интервал.
Интравенске дозе потребно је примјењивати у спорој болус ињекцији (у
трајању од најмање 3 минута) како би се смањио ризик од нежељених
дејстава (на примјер хипотензије, акатизије)
Оштећење функције бубрега и јетре
Код пацијената са оштећењем функције бубрега или тешким оштећењем
функције јетре, препоручује се смањење дозе метоклопрамида (погледати
дио 4.2).
REGLAN таблете садрже лактозу. Пацијенти са ријетким насљедним
поремећајима као: интолеранција галактозе, недостатком ензима Lapp
лактаза или малапсорпцијом глукозе/галактозе, не треба да узимају овај
лијек.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Контраиндикована комбинација:
Леводопа или допаминергички агонисти и метоклопрамид имају међусобно
антагонистичко дјеловање (погледати дио 4.3).
Комбинација коју треба избјегавати:
Алкохол појачава седативно дјеловање метоклопрамида.
Комбинација коју треба узети у обзир:
Због прокинетичког ефекта метоклопрамида, ресорпција одређених љекова
може бити промијењена.
Антихолинергици и деривати морфина
И антихолинергици и деривати морфина имају међусобни антагонизам са
метоклопрамидом на мотилитет дигестивног тракта.
Депресори централног нервног система (деривати морфина, анксиолитици,
седативни H₁ антихистаминици, седативни антидепресиви, барбитурати,
клонидин и сродни љекови)
Појачани су седативни ефекти депресора централног нервног система и
метоклопрамида.
Неуролептици
Метоклопрамид може имати адитивни ефекат са другим неуролептицима на
појаву екстрапирамидалних поремећаја.
Серотонинергични љекови
Примјена метоклопрамида са серотонинергичним љековима, као што су
селективни инхибитори поновног преузимања серотонина, може повећати
ризик од серотонинског синдрома.
Дигоксин
Метоклопрамид може смањити биорасположивост дигоксина. Потребно је
пажљиво праћење концентрација дигоксина у плазми.
Циклоспорин
Метоклопрамид повећава биорасположивост циклоспорина (С_(max) за 46% и
изложеност за 22%). Потребно је пажљиво праћење плазматских
концентрација циклоспорина. Нијесу јасно утврђене клиничке посљедице.
Мивакуриум и суксаметонијум
Интравенски метоклопрамид може продужити вријеме дјеловања
неуромускуларног блока (због инхибиције холинестеразе у плазми).
Снажни инхибитори CYP2D6
Степен изложености метоклопрамиду повећава се у случају истовремене
примјене снажних инхибитора CYP2D6 као што су флуоксетин и пароксетин.
Иако клинички значај није сигуран, пацијенте је потребно пратити због
могућих нежељених дејстава.
Рифампицин
Иако је клинички значај интеракције неизвјестан, пацијенте треба пратити
због могућег изостанка антиеметског ефекта када се метоклопрамид
примјењује са јаким индуктором, рифампицином.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Велика количина података о трудницама (више од 1000 изложених трудноћа)
не указује на малформацијску токсичност или фетотоксичност.
Метоклопрамид се може користити у току трудноће уколико је то клинички
потребно. Због фармаколошких својстава (као и код других неуролептика),
у случају примјене метоклопрамида на крају трудноће не може се искључити
појава екстрапирамидалног синдрома код новорођенчета. Метоклопрамид је
потребно избјегавати на крају трудноће. Ако се користи метоклопрамид,
потребно је пратити новорођенче.
Дојење
Мање количине метоклопрамида се излучују у мајчино млијеко. Појава
нежељених дејстава код одојчади се не могу искључити. Због тога се не
препоручује примјена метоклопрамида током дојења. Потребно је размотрити
прекид примјене метоклопрамида код дојиља.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Метоклопрамид може изазвати: поспаност, вртоглавицу, дискинезију и
дистонију које могу утицати на вид и на способност управљања моторним
возилима и руковања машинама. Пацијенти треба да буду сигурни да немају
такве сметње прије управљања возилима и руковања машинама.
4.8. Нежељена дејства
Нежељена дејства су наведена у сагласности са класификацијом по
системима органа. Учесталост нежељених дејстава је дефинисана као: веома
често (≥ 10), често (≥ 1/100 до < 1/10), повремено (≥ 1/1000 до <
1/100), ријетко (≥ 1/10000 до <1/1000), веома ријетко (< 1/10000),
непознато (не може се процијенити на основу доступних података).
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Класификација по | Учесталост | Нежељена дејства |
| системима органа | | |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Поремећаји крви и | Непознато | Метхемоглобинемија, која може |
| лимфног система | | бити повезана са недостатком NADH |
| | | цитохром b5 редуктазе, посебно |
| | | код новорођенчади (погледати дио |
| | | 4.4) |
| | | |
| | | Сулфхемоглобинемија, углавном код |
| | | истовремене примјене високих доза |
| | | љекова који ослобађају сумпор |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Поремећаји | Повремено | Преосјетљивост |
| имунолошког | | |
| система | | |
| +------------+-----------------------------------+
| | Непознато | Анафилактичка реакција |
| | | (укључујући анафилактички шок, |
| | | нарочито код интравенске примјене |
| | | лијека), ангиоедем и уртикарија |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Ендокрини | Повремено | Аменореја, хиперпролактинемија |
| поремећаји* | | |
| +------------+-----------------------------------+
| | Ријетко | Галактореја |
| +------------+-----------------------------------+
| | Непознато | Гинекомастија |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Поремећаји нервног | Веома | Сомноленција |
| система | често | |
| +------------+-----------------------------------+
| | Често | Екстрапирамидални поремећаји |
| | | (посебно код дјеце и адолесцената |
| | | и/или у случају примјене доза |
| | | већих од препоручених, чак и |
| | | након примјене једне дозе лијека |
| | | (погледати дио 4.4), |
| | | паркинсонизам, акатизија |
| +------------+-----------------------------------+
| | Повремено | Дистонија (укључујући поремећаје |
| | | вида и окулогирну кризу), |
| | | дискинезија, смањени ниво |
| | | свијести |
| +------------+-----------------------------------+
| | Ријетко | Конвулзије, посебно код |
| | | епилептичких пацијената |
| +------------+-----------------------------------+
| | Непознато | Тардивна дискинезија која може |
| | | бити перзистентна, у току или |
| | | послије дужег лијечења, поготово |
| | | код старијих пацијената |
| | | (погледати дио 4.4), |
| | | неуролептички малигни синдром |
| | | (погледати дио 4.4) |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Психијатријски | Често | Депресија |
| поремећаји | | |
| +------------+-----------------------------------+
| | Повремено | Халуцинације |
| +------------+-----------------------------------+
| | Ријетко | Стање конфузије |
| +------------+-----------------------------------+
| | Непознато | Суицидалне идеје |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Гастроинтестинални | Често | Дијареја |
| поремећаји | | |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Срчани поремећаји | Повремено | Брадикардија, посебно код |
| | | интравенске примјене лијека |
| +------------+-----------------------------------+
| | Непознато | Срчани застој, који се може |
| | | јавити убрзо послије интравенске |
| | | примјене, и који може услиједити |
| | | послије брадикардије (погледати |
| | | дио 4.4); атриовентрикуларни |
| | | блок, синусни застој посебно код |
| | | интравенске примјене лијека; |
| | | продужење QТ интервала на |
| | | електрокардиограму; Torsade de |
| | | Pointes |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Васкуларни | Често | Хипотензија посебно код |
| поремећаји | | интравенске примјене лијека |
| +------------+-----------------------------------+
| | Непознато | Шок, синкопа након инјекционе |
| | | примјене, акутна хипертензија код |
| | | пацијената са феохромоцитомом |
| | | (погледати дио 4.3), пролазно |
| | | повећање крвног притиска |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
| Општи поремећаји и | Често | Астенија |
| реакције на мјесту | | |
| примјене | | |
+--------------------+------------+-----------------------------------+
*Ендокрини поремећаји током дужег лијечења повезани са
хиперпролактинемијом (аменореја, галактореја, гинекомастија).
Сљедеће реакције, понекад повезане, јављају се чешће током примјене
великих доза:
- Екстрапирамидални симптоми: акутна дистонија и дискинезија,
Паркинсонов синдром, акатизија, чак и код појединачне примјене дозе
лијека, посебно код дјеце и адолесцената (погледати дио 4.4.).
- Поспаност, смањени ниво свијести, конфузија, халуцинације.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Симптоми:
Могу се јавити екстрапирамидални поремећаји и поспаност, смањени ниво
свијести, конфузија, халуцинације и кардиореспираторни застој.
Лијечење:
Нема специфичног антидота
У случају појаве екстрапирамидалних симптома који су повезани или нијесу
повезани са предозирањем, лијечење је само симптоматско (бензодиазепини
код дјеце и/или антихолинергични љекови код одраслих).
Неуролептички малигни синдром се може лијечити дантроленом и/или
бромокриптином.
Метхемоглобинемија се лијечи толуидином или метиленско плавим.
Потребно је спровести симптоматско лијечење и континуирано праћење
кардиоваскуларне и респираторне функције у складу са клиничким статусом.
Метоклопрамид се не може уклонити дијализом
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Љекови за лијечење функционалних поремећаја
ГИТ-а, пропулзив
АТЦ код: A03FA01
Метоклопрамид има холиномиметичка и допаминергичка дејства. Ефекти на
гастроинтестинални систем подразумијевају повећање тонуса езофагусног
сфинктера, побољшање желудачног тонуса и перисталтике, релаксацију
пилоричног сфинктера и појачање дуоденалне перисталтике. Комбиновани
ефекти метоклопрамида у ГИТ-у доприносе убрзаном пражњењу желуца и
убрзаном пролазу садржаја кроз дуоденум, јејунум и илеум. На
покретљивост у ГИТ-у метоклопрамид дјелује ослобађањем ацетилхолина из
миентеричког плексуса и његовим ефектом на контракције глатких мишића.
Метоклопрамид доводи до наглашене координације антралне и дуоденалне
мишићне активности, независно од тонуса цријева у вријеме примјене
лијека. Код особа са слабом антралном и јаком дуоденалном мишићном
активношћу, метоклопрамид је веома ефикасан у изазивању пражњења желуца,
док је код особа са нормалним пражњењем желуца релативно неефикасан.
Метоклопрамид повећава перисталтику глатких мишића једњака и изазива
мале, али значајне промjене у брзини и интензитету перисталтике.
Метоклопрамид хллорид је антагонистa допамина, пролази крвно-мождану
баријеру и реагује са допаминским рецепторима у ,,trigger“ зони.
Повећава праг њене осјетљивости и смањује осјетљивост висцералних
нервних влакана која преносе надражаје од гастроинтестиналног система до
центра за повраћање.
Метоклопрамид хлорид показује минималну антипсихотичку или умирујућу
активност код људи; студије на животињама су показале директан
антагонизам са централним допаминергичким рецепторима. Дискинезије,
сличне онима које изазивају антипсихотици фенотиазин или
бутирофенорфински тип антипсохотика сугеришу да метоклопрамид може
блокирати централне допаминергичке рецепторе.
Метоклопрамид хлорид блокира 5-HT₃ рецепторе, за које се претпоставља да
се налазе у тригеминоваскуларном систему, што доприноси антимигренској
активности метоклопрамидa.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Биорасположивост је 50% до 80%. Просјечна биорасположивост послије
оралне примене је значајно већа код пацијената са цирозом у поређењу са
испитаницима са нормалном функцијом јетре (82% наспрам 60%). Два сата
након оралне примјене 10 mg метоклопрамид хлорида постиже се
концентрација од 40 ng/ml.
Дистрибуција
Укупно везивање за протеине плазме је 30-40%; метоклопрамид хлорид је
првенствено везан за алфа-1-гликопротеин. Волумен дистрибуције је
2,2-3,5 l/kg. Метоклопрамид хлорид пролази крвно-мождану и плацентaрну
баријеру и излучује се у мајчино млијеко.
Биотрансформација
Метоклопрамид подлијеже метаболизму првог прелаза. Метаболише се у
неактивне метаболите.
Елиминација
Метоклопрамид хлорид се излучује 70-85% путем бубрега у непромијењеном
облику и у облику метаболита. Полувријеме елиминације је 2,5 до 6 сати.
Код особа са оштећеном функцијом бубрега, полувријеме елиминације је
продужено до 19 сати.
Фармакокинетика у посебним групама пацијената
Оштећење функције бубрега
Клиренс метоклопрамида смањен је за до 70% код пацијената са тешким
оштећењем функције бубрега, док је полувријеме елиминације из плазме
повећано (око 10 сати за клиренс креатинина од 10-50 ml/минути и 15 сати
за клиренс креатинина < 10 ml/минути).
Оштећење функције јетре
Код пацијената са цирозом јетре, забиљежено је накупљање метоклопрамида,
повезано са смањењем плазматског клиренса од 50%, због смањеног протока
крви у јетри. Просјечна биорасположивост послије оралне примјене је
значајно већа код пацијената са цирозом у поређењу са испитаницима са
нормалном функцијом јетре (82% наспрам 60%). Због тога је потребно
смањење дозе за 50% код пацијената са тешком цирозом јетре.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Тестови токсичности метоклопрамид хлорида након једнократне примјене код
мишева, пацова, кунића и паса показали су да метоклопрамид има низак
ниво токсичности. Испитивања субакутне и хроничне токсичности вршена су
на различитим животињским моделима са највишим примијењеним дозама од 80
мг/кг (код пацова), 10 мг/кг (код кунића) и 50 mg/kg (код паса).
Метоклопрамид хлорид се давао орално, интрамускуларно, интравенски и
субкутано током 2-77 недеља код пацова, 2-16 код паса и 12 недеља код
кунића. Резултати испитивања су показали добру подношљивост
метоклопрамида и нијесу указивали на податке од клиничког значаја.
Метоклопрамид хлорид није тератоген.
Потенцијална канцерогеност метоклопрамид хлорида је испитивана код
мишева и пацова. Иако је забиљежена појава појединих типова тумора
(аденом дојке и хипофизе код пацова; леукемија и тумори јетре и плућа
код мишева), разлика у инциденци појаве тумора није била статистички
значајна у односу на контролну групу.
Показало се да метоклопрамид нема утицаја на плодност, ембриогенезу,
перинаталне и постнаталне карактеристике испитиваних животиња (мишеви,
пацови и кунићи). Није било абнормалности или ефеката на величину и
тежину потомака мишева, пацова и кунића којима су даване дозе до 20
mg/kg дневно, орално, субкутано или интравенски у различитим периодима
гестације. Раст потомака испитиваних животиња је био нормалан, а
обдукција није показала никакве абнормалности.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Целулоза, микрокристална
Лактоза монохидрат
Скроб, кукурузни
Силицујум диоксид, колоидни, безводни
Магнезијум стеарат
6.2. Инкомпатибилности
Није примјенљиво.
6.3. Рок употребе
Пет (5) година.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати на температури до 25°C.
6.5. Врста и садржај паковања
Унутрашње паковање је PVC/Al блистер који садржи 10 таблета.
Спољње паковање је картонска кутија у којој се налази 4 блистера са по
10 таблета (укупно 40 таблета) и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком
Нема посебних захтјева.
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Светлане Кане Радевић 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/24/4280 - 5418
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 10.03.2014. године
Датум последње обнове дозволе: 23.08.2024. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Август, 2024. године