Pancef uputstvo za upotrebu
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
PANCEF 100 mg/5 ml грануле за оралну суспензију
ИНН: Цефиксим
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
5 ml (једна мјерна кашика) припремљене суспензије садржи 100 mg
цефиксима (у облику цефиксим трихидрата).
Помоћнe супстанце са потврђеним дејством: сахароза; натријум бензоат.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Грануле за оралну суспензију
PANCEF грануле за оралну суспензију су грануле скоро бијеле до
блиједожуте боје.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Лијек PANCEF је орално активан цефалоспорински антибиотик који је
показао in vitro бактерицидну активност против широког спектра
Грам-позитивних и Грам-негативних микроорганизама.
Лијек PANCEF је индикован за лијечење акутних инфекција узрокованих
микроорганизмима осјетљивим на цефиксим и то:
- Инфекције горњих дисајних путева: као што је отитис медија и друге
инфекције горњег респираторног тракта гдје је узрочник познат или се
сумња да је он резистентан на друге антибиотике који се уобичајено
примјењују, и код инфекција гдје неуспјешни третман носи велики ризик
за пацијента.
- Инфекције доњих дисајних путева: као што је бронхитис.
- Инфекције уринарног тракта: као циститис, цистоуретритис,
некомпликовани пијелонефритис.
Клиничка ефикасност цефиксима је потврђена код инфекција изазваних
најчешћим патогеним бактеријама као што су: Streptococcus pneumoniae,
Streptococcus pyogenes, Escherichia coli, Proteus mirabilis, Klebsiella
species, Haemophilus influenzae (бета-лактамаза позитивни и негативни
сојеви), Branchamella catarrhalis (бета-лактамаза позитивни и негативни
сојеви), и Enterobacter species. Лијек је отпоран на хидролитичко
дјеловање великог броја бета-лактамаза.
Већина сојева ентерокока (Streptoccocus faecalis, група D стрептокока) и
стафилокока (укључујући коагулаза позитивне и негативне сојеве, као и
метицилин отпорне сојеве) отпорни су на цефиксим. Осим тога, већина
сојева Pseudomonas, Bacteroides fragilis, Listeria monocytogenes и
Clostridia је отпорна на цефиксим.
4.2. Дозирање и начин примјене
Уобичајено трајање терапије је 7 дана. По потреби може се продужити до
14 дана.
Дозирање
Одрасли и дјеца старија од 10 година или тјелесне масе веће од 50 kg:
Препоручена доза је 200-400 mg дневно у зависности од тежине инфекције,
примијењена као појединачна доза или подијељена у двије једнаке дозе.
Педијатријска популација: Препоручена доза за дјецу је 8 mg/kg/дан
примијењено као појединачна орална доза или подијељена у двије једнаке
оралне дозе.
Као општи водич за прописивање код дјеце препоручују се сљедеће дневне
дозе изражене у запреминским јединицама оралне суспензије:
Дјеца од 6 мјесеци до 1 године: 3.75 ml дневно.
Дјеца од 1 до 4 године: 5 ml дневно.
Дјеца од 5 до 10 година: 10 ml дневно.
(У кутији се налази мјерна кашика за лакше дозирање – погледати дио
„Врста и садржај паковања“).
Дјецу са тјелесном тежином већом од 50 kg или старијом од 10 година,
треба лијечити дозама препорученим за одрасле (200 – 400 mg дневно, у
зависности од тежине инфекције).
Ефикасност и безбједност примјене код одојчади испод 6 мјесеци није
потврђена.
Старије особе: Старијим пацијентима могу се примијенити исте дозе које
се препоручују за одрасле. Потребно је процијенити функцију бубрега те
прилагодити дозу у случају тешког оштећења функције бубрега (погледати
дио “Дозирање код оштећења функције бубрега”).
Дозирање код пацијената са оштећеном функцијом бубрега: цефиксим се може
примијенити код пацијената са оштећеном функцијом бубрега. Код
пацијената са клиренсом креатинина од 20 ml/min или већим могу се
примијенити уобичајене дозе и распоред дозирања. Код пацијената код
којих је клиренс креатинина мањи од 20 ml/min, препоручује се да се не
прелази доза од 200 mg једном дневно. За дозе и распоред дозирања код
пацијената који су на хроничној амбулантској перитонеалној дијализи или
хемодијализи, треба пратити препоруке које су исте као и код пацијената
са клиренсом креатинина мањим од 20 ml/min.
Начин примјене
Лијек је намијењен за оралну примјену.
Присуство хране не утиче значајно на ресорпцију цефиксима.
4.3. Контраиндикације
Пацијенти са постојећом преосјетљивошћу (хиперсензитивност) на
цефалоспоринске антибиотике или на било које друге компоненте лијека
наведене у дијелу 6.1.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Енцефалопатија
Бета-лактами, укључујући цефиксим, код пацијената могу да доведу до
ризика од развоја енцефалопатије (која укључује појаву конвулзије,
збуњености, оштећења свијести, поремећаје кретања), посебно у случају
предозирања или оштећења функције бубрега.
Озбиљне кожне нежељене реакције
Озбиљне нежељене реакције на кожи као што су токсична епидермална
некролиза (TEN), Stevens-Johnson-ов синдром, осип изазван лијеком са
еозинофилијом и системским симптомима (DRESS), и акутна генерализована
егзантематозна пустулоза (AGEP) пријављене су приликом употребе
цефиксима. Пацијенте треба обавијестити о знацима и симптомима озбиљних
кожних реакција и пажљиво их пратити. Лијечење треба прекинути при првој
појави кожног осипа, лезија слузокоже или било ког другог знака
преосјетљивости коже.
Лијек PANCEF треба примјењивати са опрезом код пацијената са познатом
преосјетљивошћу на друге љекове.
Преосјетљивост на пеницилине
Као и остали цефалоспорини, цефиксим се мора примјењивати са опрезом код
пацијената са познатом преосјетљивошћу на пеницилине, јер постоје подаци
о укрштеној преосјетљивости између пеницилина и цефалоспорина.
Појавиле су се озбиљне реакције (укључујући и анафилаксу) на обје групе
љекова. Уколико се појави алергијска реакција, потребно је прекинути
узимање лијека и по потреби предузети све мјере, укључујући и анти-шок
терапију.
Хемолитичка анемија
Приликом примјене цефалоспорина (као класе антибиотика) пријављена је
лијеком изазвана хемолитичка анемија, која је укључивала и тешке
случајеве са смртним исходом. Такође је пријављено понављање хемолитичке
анемије приликом поновне примјене цефалоспорина код пацијената који у
анамнези имају појаву хемолитичке анемије изазване цефалоспоринима
(укључујући и цефиксим).
Акутна ренална инсуфицијенција
Као и други цефалоспорини, цефиксим може изазвати акутну реналну
инсуфицијенцију, укључујући тубулоинтерстицијални нефритис као основно
патолошко стање. Када дође до акутне реналне инсуфицијенције, терапију
цефиксимом треба прекинути и примијенити одговарајућу терапију и/или
предузети одговарајуће мјере.
Оштећена функција бубрега
Лијек PANCEF је потребно примјењивати са опрезом код пацијената са
значајно оштећеном функцијом бубрега (погледати дио “Дозирање код
оштећења функције бубрега”).
Педијатријска популација
Безбједност цефиксима код пријевремено рођене дјеце или новорођенчади
није утврђена (погледати дио 4.2).
Колитис повезан са употребом антибиотика
Терапија широко-спектралним антибиотицима мијења нормалну бактеријску
флору у колону и омогућава раст клостридија. Студије су показале да је
токсин који производи Clostridium difficile примарни разлог за појаву
дијареје изазване антибиотицима.
Псеудомембранозни колитис је повезан са употребом широко-спектралних
антибиотика (укључујући макролиде, полу-синтетске пеницилине,
линкозамиде и цефалоспорине); веома је важно да се установи његова
дијагноза код пацијената код којих је дошло до појаве дијареје након
употребе антибиотика. Симптоми псеудомембранозног колитиса се могу
јавити током или након терапије антибиотиком.
Терапија псеудомембранозног колитиса обухвата сигмоидоскопију, адекватна
бактериолошка испитивања, примјену течности, електролита и протеина.
Уколико се колитис не повлачи након прекида примјене антибиотика, или
ако су симптоми веома озбиљни, орални ванкомицин је лијек избора за
псеудомембранозни колитис изазван C. difficile. Други узроци колитиса се
морају искључити.
Важне информације о неким састојцима лијека PANCEF
Овај лијек садржи сахарозу. Ово треба узети у обзир код пацијената са
дијабетес мелитусом. Пацијенти са ријетким насљедним обољењем
интолеранције на фруктозу, глукозно-галактозном малапсорпцијом или
недостатком сукразе-изомалтазе, не смију користити овај лијек.
Лијек PANCEF 100 mg/5 ml грануле за оралну суспензију, садржи 2.5 mg
натријум бензоата (Е211) у 5 ml оралне суспензије. Натријум бензоат
(Е211) може појачати жутицу (жута пребојеност коже и беоњача) код
новорођених беба (узраста до 4 недјеље).
Овај лијек садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) у 5 ml оралне
суспензије, количина која је занемарљива. То је у суштини без натријума.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Антикоагуланси
Као и код примјене осталих цефалоспорина, продужетак протромбинског
времена је забиљежен код неколико пацијената који су примјењивали
цефиксим. Стога је потребан опрез код пацијената који примају
антикоагулантну терапију.
Цефиксим треба да се примјењује са опрезом код пацијената који примају
кумарински тип антикоагуланса, нпр. варфарин калијум. С обзиром на то да
цефиксим може појачати ефекте антикоагуланаса, може доћи до продуженог
протромбинског времена са или без крварења.
Други облици интеракција
Лажно позитивна реакција на глукозу у урину може се јавити са одређеним
тестовима (Бенедиктов или Фелингов раствор, таблете бакар сулфата), али
не са тестовима базираним на ензимским реакцијама глукоза-оксидазе.
Лажно позитивни директни Coombs-ов тест забиљежен је током лијечења
цефалоспоринским антибиотицима. Посебно је важно разликовати да ли је
позитиван Coombs-ов тест посљедица узимања лијека.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Репродуктивне студије спроведене су на мишевима и пацовима са дозама
цефиксима до 400 пута вишим од хуманих доза и нијесу пронађени докази о
поремећајима плодности или штетности за фетус. Код кунића, са дозама до
4 пута вишим од хуманих доза, није било доказа тератогеног дејства; била
је учестала појава побачаја и смрти мајке што је очекивана посљедица
познате преосјетљивости кунића на промјене микрофлоре цријева изазване
антибиотицима.
Не постоје добро контролисана испитивања на трудницама. Цефиксим се
стога не би смио примјењивати код трудница и дојиља, осим уколико љекар
сматра да је неопходно.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
У случају појаве нежељеног дејства као што је енцефалопатија (која може
да укључује конвулзије, конфузију, оштећење свијести, поремећаје
кретања), пацијент не треба да управља возилима нити да рукује машинама.
4.8. Нежељена дејства
Цефиксим се углавном добро подноси. Највећи дио нежељених дејстава
пријављених током клиничких студија су блага и пролазна.
Сљедећа нежељена дејства су наведена (одговарајући термин# или
еквивалент):
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Поремећаји крви и лимфног | Еозинофилија |
| система | |
| | Хипереозинофилија |
| | |
| | Агранулоцитоза |
| | |
| | Леукопенија |
| | |
| | Неутропенија |
| | |
| | Гранулоцитопенија |
| | |
| | Хемолитичка анемија |
| | |
| | Тромбоцитопенија |
| | |
| | Тромбоцитоза |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Гастроинтестинални поремећаји | Бол у абдомену |
| | |
| | Дијареја* |
| | |
| | Диспепсија |
| | |
| | Мучнина |
| | |
| | Повраћање |
| | |
| | Надутост (гасови) |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Хепатобилијарни поремећаји | Жутица |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Ифекције и инфестације | Псеудомембранозни колитис |
| | |
| | Вагинитис |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Лабораторијска испитивања | Повећане вриједности аспартат |
| | аминотрансферазе |
| | |
| | Повећане вриједности аланин |
| | аминотрансферазе |
| | |
| | Повећане вриједности алкалне |
| | фосфатазе у крви |
| | |
| | Повећане вриједности билирубина у |
| | крви |
| | |
| | Повећане вриједности урее у крви |
| | |
| | Повећане вриједности креатинина у |
| | крви |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Поремећаји нервног система | Вртоглавица |
| | |
| | Главобоља |
| | |
| | Непозната учесталост: Забиљежени |
| | су случајеви појаве конвулзија |
| | приликом терапије са |
| | цефалоспоринима, укључујући |
| | цефиксим** |
| | |
| | Бета-лактами, укључујући |
| | цефиксим, код пацијената могу да |
| | доведу до ризика од развоја |
| | енцефалопатије (која укључује |
| | појаву конвулзија, збуњености, |
| | оштећења свијести, поремећаје |
| | кретања), посебно у случају |
| | предозирања или реналне |
| | инсуфицијенције (учесталост |
| | непозната)** |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Респираторни, торакални и | Диспнеа |
| медијастинални поремећаји | |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Поремећаји бубрега и уринарног | Акутна бубрежна инсуфицијенција, |
| система | са тубулоинтерстицијалним |
| | нефритисом (погледати дио 4.4) |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Поремећаји имуног система | Анафилактичка реакција |
| | |
| | Ангиоедем |
| | |
| | Реакција слична серумској болести |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Поремећаји коже и поткожног | Осип изазван лијеком са |
| ткива | еозинофилијом и системским |
| | симптомима (DRESS) |
| | |
| | Еритема мултиформе |
| | |
| | Stevens-Johnson-ов синдром |
| | |
| | Токсична епидермална некролиза |
| | |
| | Уртикарија |
| | |
| | Осип |
| | |
| | Пруритус |
| | |
| | Акутна генерализована |
| | егзантематозна пустулоза (AGEP) |
| | (видјети дио 4.4) |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Општи поремећаји и реaкције на | Температура изазвана лијеком |
| мјесту примјене | |
| | Артралгија |
| | |
| | Пирексија |
| | |
| | Оток лица |
| | |
| | Генитални пруритус |
+----------------------------------+-----------------------------------+
Горе наведена нежељена дејства су забиљежена током клиничких испитивања
и/или након стављања лијека у промет.
# Одговарајући термин из MedDRA-е (v.14.0)
*Дијареја је обично повезана са примјеном већих доза. Пријављени су неки
случајеви умјерене до тешке дијареје када је оправдано прекинути
терапију. Терапију лијеком PANCEF треба прекинути уколико се јави упорна
дијареја.
** Не може се процијенити на основу доступних података.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс: +382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Постоји ризик од енцефалопатије у случајевима примjене бета-лактамских
антибиотика, укључујући цефиксим, нарочито у случају предозирања или
реналне инсуфицијенције.
Нежељена дејства која се јављају примјеном дозе до 2 g цефиксима, код
здравих особа се не разликују од профила који је примијећен код
пацијената који примају препоручену дозу.
Цефиксим се не може елиминисати у клинички значајном обиму помоћу
дијализе.
Нема специфичних антидота. Препоручују се опште супортивне мјере.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Цефалоспорини треће генерације
АТЦ код: J01DD08
Цефиксим је орални цефалоспорин треће генерације са значајном in vitro
бактерицидном ефикасношћу према широком спектру Грам позитивних и Грам
негативних организма.
Клиничка ефикасност цефиксима је потврђена код инфекција изазваних
најчешћим патогеним бактеријама као Streptococcus pneumoniae,
Streptococcus pyogenes, Escherichia coli, Proteus mirabilis, Klebsiella
species, Haemophilus influenzae (бета-лактамаза позитивни и негативни
сојеви), Branchamella catarrhalis (бета-лактамаза позитивни и негативни
сојеви), и Enterobacter species. Лијек је отпоран на хидролитичко
дјеловање великог броја бета-лактамаза.
Већина сојева ентерокока (Streptoccocus faecalis, група D стрептокока) и
стафилокока (укључујући коагулаза позитивне и негативне сојеве, као и
метицилин отпорне сојеве) отпорни су на цефиксим. Осим тога, већина
сојева Pseudomonas, Bacteroides fragilis, Listeria monocytogenes и
Clostridia је отпорна на цефиксим.
5.2. Фармакокинетички подаци
Апсолутна орална биорасположивост цефиксима је у опсегу од 22-54%.
Присуство хране не мијења значајно ресорпцију, стога примјена цефиксима
није повезана са примјеном оброка.
Резултати добијени у in vitro студијама показују да се серумске или
уринарне концентрације ≥ 1μg/ml могу сматрати одговарајућим за
уобичајене патогене за које је цефиксим ефикасан. Максималне серумске
концентрације након примјене препоручених доза за одрасле или за дјецу
износе између 1.5 и 3 μg/ml. Након поновљеног дозирања не долази до
акумулације цефиксима или је она врло мала.
Упоређивана је фармакокинетика цефиксима код здравих старијих особа
(изнад 64 године старости) и млађих добровољаца (11-35 година) након
примјене 400 mg цефиксима, једном дневно, током 5 дана. Средње
вриједности C_(max) и ПИК су биле благо повишене код старијих особа.
Старији могу примати идентичне дозе као и остала популација.
Цефиксим се углавном излучује непромијењен урином; сматра се да је
гломеруларна филтрација основни механизам излучивања. Нијесу изоловани
метаболити цефиксима у људском серуму или урину.
Везивање за протеине плазме је потврђено како у људском серуму, тако и у
серуму животиња. Цефиксим се углавном веже за албуминску фракцију, док
слободна франкција износи приближно 30%. Везивање за протеине плазме
зависи од серумских концентрација цефиксима једино код врло високих
концентрација, које се не постижу при примјени уобичајених доза.
Трансфер ¹⁴C-означеног цефиксима кроз млијеко пацова на младунчад је био
изузетно мали (приближно 1.5% од садржаја цефиксима у мајчином тијелу).
Не постоје расположиви подаци о излучивању цефиксима у мајчино млијеко
код људи. Плацентарни прелаз означеног цефиксима био је врло мали код
гравидних пацова.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Нема претклиничких података који би били релеванти за онога ко лијек
прописује поред оних који се налазе у другим дјеловима Сажетка
карактеристика лијека.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Сахароза;
Ксантан гума;
Натријум бензоат;
Арома наранџе.
6.2. Инкомпатибилности
Није примјенљиво.
6.3. Рок употребе
Грануле за оралну суспензију: Три (3) године.
Припремљена суспензија стабилна је 14 дана.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати на температури до 25°C.
Припремљену суспензију чувати на температури до 25°C или у фрижидеру.
6.5. Врста и садржај паковања
Грануле за оралну суспензију су паковане у смеђу стаклену бочицу
опремљену алуминијумским затварачем са полиетиленским улошком.
Картонска кутија садржи једну боцу са 53 g гранула за припрему 100 ml
oралне суспензије, пластичну мјерну кашику градуисану на 1.25 - 2.5 - 5
ml и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Само за оралну употребу.
Припремање суспензије се обавља у апотеци, на сљедећи начин:
Прије употребе добро протрести бочицу неколико пута, додати 66 ml
пречишћене воде подијељено у два дијела и добро промућкати.
Припремљена суспензија је скоро бијела до блиједожута вискозна течност.
Добро промућкати прије сваке употребе. Суспензија се дозира пластичном
мјерном кашиком.
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити ускладу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић 3/V,
81000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/24/435 - 7470
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 21.12.2012. године
Датум последње обнове дозволе: 01.02.2024. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Фебруар, 2024. године
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
PANCEF 100 mg/5 ml грануле за оралну суспензију
ИНН: Цефиксим
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
5 ml (једна мјерна кашика) припремљене суспензије садржи 100 mg
цефиксима (у облику цефиксим трихидрата).
Помоћнe супстанце са потврђеним дејством: сахароза; натријум бензоат.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Грануле за оралну суспензију
PANCEF грануле за оралну суспензију су грануле скоро бијеле до
блиједожуте боје.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Лијек PANCEF је орално активан цефалоспорински антибиотик који је
показао in vitro бактерицидну активност против широког спектра
Грам-позитивних и Грам-негативних микроорганизама.
Лијек PANCEF је индикован за лијечење акутних инфекција узрокованих
микроорганизмима осјетљивим на цефиксим и то:
- Инфекције горњих дисајних путева: као што је отитис медија и друге
инфекције горњег респираторног тракта гдје је узрочник познат или се
сумња да је он резистентан на друге антибиотике који се уобичајено
примјењују, и код инфекција гдје неуспјешни третман носи велики ризик
за пацијента.
- Инфекције доњих дисајних путева: као што је бронхитис.
- Инфекције уринарног тракта: као циститис, цистоуретритис,
некомпликовани пијелонефритис.
Клиничка ефикасност цефиксима је потврђена код инфекција изазваних
најчешћим патогеним бактеријама као што су: Streptococcus pneumoniae,
Streptococcus pyogenes, Escherichia coli, Proteus mirabilis, Klebsiella
species, Haemophilus influenzae (бета-лактамаза позитивни и негативни
сојеви), Branchamella catarrhalis (бета-лактамаза позитивни и негативни
сојеви), и Enterobacter species. Лијек је отпоран на хидролитичко
дјеловање великог броја бета-лактамаза.
Већина сојева ентерокока (Streptoccocus faecalis, група D стрептокока) и
стафилокока (укључујући коагулаза позитивне и негативне сојеве, као и
метицилин отпорне сојеве) отпорни су на цефиксим. Осим тога, већина
сојева Pseudomonas, Bacteroides fragilis, Listeria monocytogenes и
Clostridia је отпорна на цефиксим.
4.2. Дозирање и начин примјене
Уобичајено трајање терапије је 7 дана. По потреби може се продужити до
14 дана.
Дозирање
Одрасли и дјеца старија од 10 година или тјелесне масе веће од 50 kg:
Препоручена доза је 200-400 mg дневно у зависности од тежине инфекције,
примијењена као појединачна доза или подијељена у двије једнаке дозе.
Педијатријска популација: Препоручена доза за дјецу је 8 mg/kg/дан
примијењено као појединачна орална доза или подијељена у двије једнаке
оралне дозе.
Као општи водич за прописивање код дјеце препоручују се сљедеће дневне
дозе изражене у запреминским јединицама оралне суспензије:
Дјеца од 6 мјесеци до 1 године: 3.75 ml дневно.
Дјеца од 1 до 4 године: 5 ml дневно.
Дјеца од 5 до 10 година: 10 ml дневно.
(У кутији се налази мјерна кашика за лакше дозирање – погледати дио
„Врста и садржај паковања“).
Дјецу са тјелесном тежином већом од 50 kg или старијом од 10 година,
треба лијечити дозама препорученим за одрасле (200 – 400 mg дневно, у
зависности од тежине инфекције).
Ефикасност и безбједност примјене код одојчади испод 6 мјесеци није
потврђена.
Старије особе: Старијим пацијентима могу се примијенити исте дозе које
се препоручују за одрасле. Потребно је процијенити функцију бубрега те
прилагодити дозу у случају тешког оштећења функције бубрега (погледати
дио “Дозирање код оштећења функције бубрега”).
Дозирање код пацијената са оштећеном функцијом бубрега: цефиксим се може
примијенити код пацијената са оштећеном функцијом бубрега. Код
пацијената са клиренсом креатинина од 20 ml/min или већим могу се
примијенити уобичајене дозе и распоред дозирања. Код пацијената код
којих је клиренс креатинина мањи од 20 ml/min, препоручује се да се не
прелази доза од 200 mg једном дневно. За дозе и распоред дозирања код
пацијената који су на хроничној амбулантској перитонеалној дијализи или
хемодијализи, треба пратити препоруке које су исте као и код пацијената
са клиренсом креатинина мањим од 20 ml/min.
Начин примјене
Лијек је намијењен за оралну примјену.
Присуство хране не утиче значајно на ресорпцију цефиксима.
4.3. Контраиндикације
Пацијенти са постојећом преосјетљивошћу (хиперсензитивност) на
цефалоспоринске антибиотике или на било које друге компоненте лијека
наведене у дијелу 6.1.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Енцефалопатија
Бета-лактами, укључујући цефиксим, код пацијената могу да доведу до
ризика од развоја енцефалопатије (која укључује појаву конвулзије,
збуњености, оштећења свијести, поремећаје кретања), посебно у случају
предозирања или оштећења функције бубрега.
Озбиљне кожне нежељене реакције
Озбиљне нежељене реакције на кожи као што су токсична епидермална
некролиза (TEN), Stevens-Johnson-ов синдром, осип изазван лијеком са
еозинофилијом и системским симптомима (DRESS), и акутна генерализована
егзантематозна пустулоза (AGEP) пријављене су приликом употребе
цефиксима. Пацијенте треба обавијестити о знацима и симптомима озбиљних
кожних реакција и пажљиво их пратити. Лијечење треба прекинути при првој
појави кожног осипа, лезија слузокоже или било ког другог знака
преосјетљивости коже.
Лијек PANCEF треба примјењивати са опрезом код пацијената са познатом
преосјетљивошћу на друге љекове.
Преосјетљивост на пеницилине
Као и остали цефалоспорини, цефиксим се мора примјењивати са опрезом код
пацијената са познатом преосјетљивошћу на пеницилине, јер постоје подаци
о укрштеној преосјетљивости између пеницилина и цефалоспорина.
Појавиле су се озбиљне реакције (укључујући и анафилаксу) на обје групе
љекова. Уколико се појави алергијска реакција, потребно је прекинути
узимање лијека и по потреби предузети све мјере, укључујући и анти-шок
терапију.
Хемолитичка анемија
Приликом примјене цефалоспорина (као класе антибиотика) пријављена је
лијеком изазвана хемолитичка анемија, која је укључивала и тешке
случајеве са смртним исходом. Такође је пријављено понављање хемолитичке
анемије приликом поновне примјене цефалоспорина код пацијената који у
анамнези имају појаву хемолитичке анемије изазване цефалоспоринима
(укључујући и цефиксим).
Акутна ренална инсуфицијенција
Као и други цефалоспорини, цефиксим може изазвати акутну реналну
инсуфицијенцију, укључујући тубулоинтерстицијални нефритис као основно
патолошко стање. Када дође до акутне реналне инсуфицијенције, терапију
цефиксимом треба прекинути и примијенити одговарајућу терапију и/или
предузети одговарајуће мјере.
Оштећена функција бубрега
Лијек PANCEF је потребно примјењивати са опрезом код пацијената са
значајно оштећеном функцијом бубрега (погледати дио “Дозирање код
оштећења функције бубрега”).
Педијатријска популација
Безбједност цефиксима код пријевремено рођене дјеце или новорођенчади
није утврђена (погледати дио 4.2).
Колитис повезан са употребом антибиотика
Терапија широко-спектралним антибиотицима мијења нормалну бактеријску
флору у колону и омогућава раст клостридија. Студије су показале да је
токсин који производи Clostridium difficile примарни разлог за појаву
дијареје изазване антибиотицима.
Псеудомембранозни колитис је повезан са употребом широко-спектралних
антибиотика (укључујући макролиде, полу-синтетске пеницилине,
линкозамиде и цефалоспорине); веома је важно да се установи његова
дијагноза код пацијената код којих је дошло до појаве дијареје након
употребе антибиотика. Симптоми псеудомембранозног колитиса се могу
јавити током или након терапије антибиотиком.
Терапија псеудомембранозног колитиса обухвата сигмоидоскопију, адекватна
бактериолошка испитивања, примјену течности, електролита и протеина.
Уколико се колитис не повлачи након прекида примјене антибиотика, или
ако су симптоми веома озбиљни, орални ванкомицин је лијек избора за
псеудомембранозни колитис изазван C. difficile. Други узроци колитиса се
морају искључити.
Важне информације о неким састојцима лијека PANCEF
Овај лијек садржи сахарозу. Ово треба узети у обзир код пацијената са
дијабетес мелитусом. Пацијенти са ријетким насљедним обољењем
интолеранције на фруктозу, глукозно-галактозном малапсорпцијом или
недостатком сукразе-изомалтазе, не смију користити овај лијек.
Лијек PANCEF 100 mg/5 ml грануле за оралну суспензију, садржи 2.5 mg
натријум бензоата (Е211) у 5 ml оралне суспензије. Натријум бензоат
(Е211) може појачати жутицу (жута пребојеност коже и беоњача) код
новорођених беба (узраста до 4 недјеље).
Овај лијек садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) у 5 ml оралне
суспензије, количина која је занемарљива. То је у суштини без натријума.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Антикоагуланси
Као и код примјене осталих цефалоспорина, продужетак протромбинског
времена је забиљежен код неколико пацијената који су примјењивали
цефиксим. Стога је потребан опрез код пацијената који примају
антикоагулантну терапију.
Цефиксим треба да се примјењује са опрезом код пацијената који примају
кумарински тип антикоагуланса, нпр. варфарин калијум. С обзиром на то да
цефиксим може појачати ефекте антикоагуланаса, може доћи до продуженог
протромбинског времена са или без крварења.
Други облици интеракција
Лажно позитивна реакција на глукозу у урину може се јавити са одређеним
тестовима (Бенедиктов или Фелингов раствор, таблете бакар сулфата), али
не са тестовима базираним на ензимским реакцијама глукоза-оксидазе.
Лажно позитивни директни Coombs-ов тест забиљежен је током лијечења
цефалоспоринским антибиотицима. Посебно је важно разликовати да ли је
позитиван Coombs-ов тест посљедица узимања лијека.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Репродуктивне студије спроведене су на мишевима и пацовима са дозама
цефиксима до 400 пута вишим од хуманих доза и нијесу пронађени докази о
поремећајима плодности или штетности за фетус. Код кунића, са дозама до
4 пута вишим од хуманих доза, није било доказа тератогеног дејства; била
је учестала појава побачаја и смрти мајке што је очекивана посљедица
познате преосјетљивости кунића на промјене микрофлоре цријева изазване
антибиотицима.
Не постоје добро контролисана испитивања на трудницама. Цефиксим се
стога не би смио примјењивати код трудница и дојиља, осим уколико љекар
сматра да је неопходно.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
У случају појаве нежељеног дејства као што је енцефалопатија (која може
да укључује конвулзије, конфузију, оштећење свијести, поремећаје
кретања), пацијент не треба да управља возилима нити да рукује машинама.
4.8. Нежељена дејства
Цефиксим се углавном добро подноси. Највећи дио нежељених дејстава
пријављених током клиничких студија су блага и пролазна.
Сљедећа нежељена дејства су наведена (одговарајући термин# или
еквивалент):
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Поремећаји крви и лимфног | Еозинофилија |
| система | |
| | Хипереозинофилија |
| | |
| | Агранулоцитоза |
| | |
| | Леукопенија |
| | |
| | Неутропенија |
| | |
| | Гранулоцитопенија |
| | |
| | Хемолитичка анемија |
| | |
| | Тромбоцитопенија |
| | |
| | Тромбоцитоза |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Гастроинтестинални поремећаји | Бол у абдомену |
| | |
| | Дијареја* |
| | |
| | Диспепсија |
| | |
| | Мучнина |
| | |
| | Повраћање |
| | |
| | Надутост (гасови) |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Хепатобилијарни поремећаји | Жутица |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Ифекције и инфестације | Псеудомембранозни колитис |
| | |
| | Вагинитис |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Лабораторијска испитивања | Повећане вриједности аспартат |
| | аминотрансферазе |
| | |
| | Повећане вриједности аланин |
| | аминотрансферазе |
| | |
| | Повећане вриједности алкалне |
| | фосфатазе у крви |
| | |
| | Повећане вриједности билирубина у |
| | крви |
| | |
| | Повећане вриједности урее у крви |
| | |
| | Повећане вриједности креатинина у |
| | крви |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Поремећаји нервног система | Вртоглавица |
| | |
| | Главобоља |
| | |
| | Непозната учесталост: Забиљежени |
| | су случајеви појаве конвулзија |
| | приликом терапије са |
| | цефалоспоринима, укључујући |
| | цефиксим** |
| | |
| | Бета-лактами, укључујући |
| | цефиксим, код пацијената могу да |
| | доведу до ризика од развоја |
| | енцефалопатије (која укључује |
| | појаву конвулзија, збуњености, |
| | оштећења свијести, поремећаје |
| | кретања), посебно у случају |
| | предозирања или реналне |
| | инсуфицијенције (учесталост |
| | непозната)** |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Респираторни, торакални и | Диспнеа |
| медијастинални поремећаји | |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Поремећаји бубрега и уринарног | Акутна бубрежна инсуфицијенција, |
| система | са тубулоинтерстицијалним |
| | нефритисом (погледати дио 4.4) |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Поремећаји имуног система | Анафилактичка реакција |
| | |
| | Ангиоедем |
| | |
| | Реакција слична серумској болести |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Поремећаји коже и поткожног | Осип изазван лијеком са |
| ткива | еозинофилијом и системским |
| | симптомима (DRESS) |
| | |
| | Еритема мултиформе |
| | |
| | Stevens-Johnson-ов синдром |
| | |
| | Токсична епидермална некролиза |
| | |
| | Уртикарија |
| | |
| | Осип |
| | |
| | Пруритус |
| | |
| | Акутна генерализована |
| | егзантематозна пустулоза (AGEP) |
| | (видјети дио 4.4) |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Општи поремећаји и реaкције на | Температура изазвана лијеком |
| мјесту примјене | |
| | Артралгија |
| | |
| | Пирексија |
| | |
| | Оток лица |
| | |
| | Генитални пруритус |
+----------------------------------+-----------------------------------+
Горе наведена нежељена дејства су забиљежена током клиничких испитивања
и/или након стављања лијека у промет.
# Одговарајући термин из MedDRA-е (v.14.0)
*Дијареја је обично повезана са примјеном већих доза. Пријављени су неки
случајеви умјерене до тешке дијареје када је оправдано прекинути
терапију. Терапију лијеком PANCEF треба прекинути уколико се јави упорна
дијареја.
** Не може се процијенити на основу доступних података.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс: +382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Постоји ризик од енцефалопатије у случајевима примjене бета-лактамских
антибиотика, укључујући цефиксим, нарочито у случају предозирања или
реналне инсуфицијенције.
Нежељена дејства која се јављају примјеном дозе до 2 g цефиксима, код
здравих особа се не разликују од профила који је примијећен код
пацијената који примају препоручену дозу.
Цефиксим се не може елиминисати у клинички значајном обиму помоћу
дијализе.
Нема специфичних антидота. Препоручују се опште супортивне мјере.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Цефалоспорини треће генерације
АТЦ код: J01DD08
Цефиксим је орални цефалоспорин треће генерације са значајном in vitro
бактерицидном ефикасношћу према широком спектру Грам позитивних и Грам
негативних организма.
Клиничка ефикасност цефиксима је потврђена код инфекција изазваних
најчешћим патогеним бактеријама као Streptococcus pneumoniae,
Streptococcus pyogenes, Escherichia coli, Proteus mirabilis, Klebsiella
species, Haemophilus influenzae (бета-лактамаза позитивни и негативни
сојеви), Branchamella catarrhalis (бета-лактамаза позитивни и негативни
сојеви), и Enterobacter species. Лијек је отпоран на хидролитичко
дјеловање великог броја бета-лактамаза.
Већина сојева ентерокока (Streptoccocus faecalis, група D стрептокока) и
стафилокока (укључујући коагулаза позитивне и негативне сојеве, као и
метицилин отпорне сојеве) отпорни су на цефиксим. Осим тога, већина
сојева Pseudomonas, Bacteroides fragilis, Listeria monocytogenes и
Clostridia је отпорна на цефиксим.
5.2. Фармакокинетички подаци
Апсолутна орална биорасположивост цефиксима је у опсегу од 22-54%.
Присуство хране не мијења значајно ресорпцију, стога примјена цефиксима
није повезана са примјеном оброка.
Резултати добијени у in vitro студијама показују да се серумске или
уринарне концентрације ≥ 1μg/ml могу сматрати одговарајућим за
уобичајене патогене за које је цефиксим ефикасан. Максималне серумске
концентрације након примјене препоручених доза за одрасле или за дјецу
износе између 1.5 и 3 μg/ml. Након поновљеног дозирања не долази до
акумулације цефиксима или је она врло мала.
Упоређивана је фармакокинетика цефиксима код здравих старијих особа
(изнад 64 године старости) и млађих добровољаца (11-35 година) након
примјене 400 mg цефиксима, једном дневно, током 5 дана. Средње
вриједности C_(max) и ПИК су биле благо повишене код старијих особа.
Старији могу примати идентичне дозе као и остала популација.
Цефиксим се углавном излучује непромијењен урином; сматра се да је
гломеруларна филтрација основни механизам излучивања. Нијесу изоловани
метаболити цефиксима у људском серуму или урину.
Везивање за протеине плазме је потврђено како у људском серуму, тако и у
серуму животиња. Цефиксим се углавном веже за албуминску фракцију, док
слободна франкција износи приближно 30%. Везивање за протеине плазме
зависи од серумских концентрација цефиксима једино код врло високих
концентрација, које се не постижу при примјени уобичајених доза.
Трансфер ¹⁴C-означеног цефиксима кроз млијеко пацова на младунчад је био
изузетно мали (приближно 1.5% од садржаја цефиксима у мајчином тијелу).
Не постоје расположиви подаци о излучивању цефиксима у мајчино млијеко
код људи. Плацентарни прелаз означеног цефиксима био је врло мали код
гравидних пацова.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Нема претклиничких података који би били релеванти за онога ко лијек
прописује поред оних који се налазе у другим дјеловима Сажетка
карактеристика лијека.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Сахароза;
Ксантан гума;
Натријум бензоат;
Арома наранџе.
6.2. Инкомпатибилности
Није примјенљиво.
6.3. Рок употребе
Грануле за оралну суспензију: Три (3) године.
Припремљена суспензија стабилна је 14 дана.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати на температури до 25°C.
Припремљену суспензију чувати на температури до 25°C или у фрижидеру.
6.5. Врста и садржај паковања
Грануле за оралну суспензију су паковане у смеђу стаклену бочицу
опремљену алуминијумским затварачем са полиетиленским улошком.
Картонска кутија садржи једну боцу са 53 g гранула за припрему 100 ml
oралне суспензије, пластичну мјерну кашику градуисану на 1.25 - 2.5 - 5
ml и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Само за оралну употребу.
Припремање суспензије се обавља у апотеци, на сљедећи начин:
Прије употребе добро протрести бочицу неколико пута, додати 66 ml
пречишћене воде подијељено у два дијела и добро промућкати.
Припремљена суспензија је скоро бијела до блиједожута вискозна течност.
Добро промућкати прије сваке употребе. Суспензија се дозира пластичном
мјерном кашиком.
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити ускладу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић 3/V,
81000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/24/435 - 7470
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 21.12.2012. године
Датум последње обнове дозволе: 01.02.2024. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Фебруар, 2024. године