Omezol uputstvo za upotrebu
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
OMEZOL, 20 mg, гастрорезистентна капсула, тврда
ИНН: омепразол
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна гастрорезистентна капсула, тврда садржи 20 mg oмепразола.
Помоћне супстанце са потврђеним дејством: сахароза, боја Е122.
За листу свих помоћних супстанци, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Гастрорезистентна капсулa, тврда.
Тврде желатинске капсуле са мат браон капом и мат розе тијелом. Бијеле
до скоро бијеле сферичне пелете испуњавају тврду желатинску капсулу
величине 2.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
OMEZOL гастрорезистентне капсуле, тврде индиковане су за:
Одрасли:
- лијечење дуоденалног улкуса,
- превенцију рецидива дуоденалног улкуса,
- лијечење желудачног улкуса,
- превенцију рецидива желудачног улкуса,
- ерадикацију Helicobacter pylori код болести пептичког улкуса, у
комбинацији са одговарајућим антибиотицима,
- лијечење дуоденалног и желудачног улкуса повезанoг са примјеном
НСАИЛ-а,
- превенцију дуоденалног и желудачног улкуса повезанoг са примјеном
НСАИЛ-а код пацијената који су под ризиком,
- лијечење рефлуксног езофагитиса,
- дуготрајна терапија код пацијената са залијеченим рефлуксним
езофагитисом,
- симптоматско лијечење болести гастроезофагеалног рефлукса и
- лијечење Zollinger-Ellison-овог синдрома.
Примјена код дјеце:
Дјеца која имају више од годину дана и ≥10 kg
- лијечење рефлуксног езофагитиса, и
- симптоматско лијечење горушице и регургитације киселине код болести
гастроезофагеалног рефлукса.
Дјеца која имају више од 4 године и адолесценти
- лијечење дуоденалног улкуса узрокованог H. pylori, у комбинацији с
антибиотицима.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Одрасли
Лијечење дуоденалног улкуса
Препоручена доза код пацијената са активним дуоденалним улкусом је 20 mg
OMEZOL-а једном дневно. Код већине пацијената излијечење се јавља у року
од 2 недјеље. За оне пацијенте који нијесу у потпуности били излијечени
након почетне терапије, излијечење се обично јавља у току сљедеће 2
недјеље терапије. Код пацијената са слабо реагујућим дуоденалним улкусом
препоручује се 40 mg OMEZOL-а једном дневно и излијечење се обично
постиже у року од 4 недјеље.
Превенција рецидива дуоденалног улкуса
За спрјечавање рецидива дуоденалног улкуса код H. pylori - негативних
пацијената или када ерадикација H. pylori није могућа, препоручена доза
је 20 mg OMEZOL-а једном дневно. Код неких пацијената нижа доза од 10 mg
може бити довољна. У случају неуспјеха терапије, доза се може повећати
до 40 mg.
Лијечење желудачног улкуса
Препоручена доза је 20 mg OMEZOL-а једном дневно. Код већине пацијената
излијечење се јавља у року од 4 недјеље. Код оних пацијената који не
буду у потпуности излијечени након почетне терапије, излијечење се
обично јавља у току наредне 4 недјеље третмана. Код пацијената са слабо
реагујућим желудачним улкусом препоручује се 40 mg OMEZOL-а једном
дневно и излијечење се обично постиже у року од 8 недјеља.
Превенција рецидива желудачног улкуса
За спрјечавање рецидива код пацијената са слабо реагујућим желудачним
улкусом, препоручена доза је 20 mg OMEZOL-а једном дневно. Ако је
потребно, доза се може повећати до 40 mg OMEZOL-а једанпут дневно.
Ерадикација H. pylori код болести пептичког улкуса
За ерадикацију H. pylori, избор антибиотика треба да буде према
индивидуалној подношљивости на лијек сваког пацијента и треба да буде у
складу са националним, регионалним и локалним информацијама о
резистентности и терапијским водичима.
- OMEZOL 20 mg + кларитромицин 500 mg + амоксицилин 1.000 mg, сваки два
пута дневно недјељу дана, или
- OMEZOL 20 mg + кларитромицин 250 mg (алтернативно 500 mg) +
метронидазол 400 mg (или 500 mg или тинидазол 500 mg), сваки два пута
дневно за недјељу дана, или
- OMEZOL 40 mg једном дневно са амоксицилином 500 mg и 400 mg
метронидазола (или 500 mg или тинидазол 500 mg), оба три пута дневно,
недјељу дана.
У сваком режиму, ако је пацијент и даље H. pylori позитиван, лијечење се
може поновити.
Лијечење дуоденалног и желудачног улкуса повезаних са примјеном НСАИЛ-а
За лијечење дуоденалног и желудачног улкуса повезаних са примјеном
НСАИЛ-а, препоручена доза је 20 mg OMEZOL-а једном дневно. Код већине
пацијената, излијечење се јавља у року од 4 недјеље. За оне пацијенте
који не могу у потпуности бити излијечени након почетног третмана,
излијечење се обично јавља током наредне 4 недјеље третмана.
Превенција НСАИЛ-повезаних улкуса желуца и дуоденума код пацијената са
повећаним ризиком
За превенцију НСАИЛ-повезаних улкуса желуца или дуоденума код пацијената
са повећаним ризиком (старост > 60 година, пацијенти са ранијом
историјом улкуса желуца и дуоденума, пацијенти са ранијом историјом
крварења из горњих дјелова гастроинтестиналног тракта), препоручена доза
је 20 mg OMEZOL-а једном дневно.
Лијечење рефлуксног езофагитиса
Препоручена доза је 20 mg OMEZOL-а једном дневно. Код већине пацијената,
излијечење се јавља у року од 4 недјеље. За оне пацијенте који нијесу у
потпуности излијечени након почетног третмана, излијечење се обично
јавља током наредне 4 недјеље третмана.
Код пацијената са тешким езофагитисом препоручује се 40 mg OMEZOL-а
једном дневно и излијечење се обично постиже у року од 8 недјеља.
Дуготрајно збрињавање пацијената са излијеченим рефлуксним езофагитисом
За дуготрајно збрињавање пацијената са излијеченим рефлуксним
езофагитисом препоручена доза је 10 mg OMEZOL-а једном дневно. Ако је
потребно, доза се може повећати до 20 - 40 mg OMEZOL-а једанпут дневно.
Симптоматско лијечење болести гастроезофагеалног рефлукса
Препоручена доза је 20 mg OMEZOL-а једном дневно. Пацијенти могу
одговорити адекватно и на нижу дозу, те је потребно узети у обзир
индивидуално прилагођавање дозе.
Ако контрола симптома није постигнута након 4 недјеље лијечења са 20 mg
OMEZOL-а једном дневно, препоручује се даљи третман.
Лијечење Zollinger-Ellison-овог синдрома
Код пацијената са Zollinger-Ellison-овим синдромом, дозу треба
индивидуално прилагодити, а лијечење наставити онолико дуго колико је
клинички индиковано. Препоручена почетна доза је 60 mg OMEZOL-а дневно.
Сви пацијенти са тешким обликом обољења и неадекватним одговором на
друге терапије ефикасно су контролисани. Више од 90% пацијената са
тешком клиничком сликом и неадекватним одговором на другу терапију
успјешно се лијечи са 20-120 mg дневно. Уколико је доза већа од 80 mg
дневно, треба да се подијели и даје двапут дневно.
Педијатријска популација
Дјеца која имају више од годину дана и ≥ 10 kg
Лијечење рефлуксног езофагитиса и симптоматско лијечење горушице и
регургитације киселине код болести гастроезофагеалног рефлукса
Препоруке за дозирање су сљедеће:
----------------- ---------- ------------------------------------------
Узраст Тежина Дозирање
≥ 1 година 10-20 kg 10 mg једанпут дневно; доза се може
повећати до 20 mg једанпут дневно ако је
потребно
≥ 2 године > 20 kg 20 mg једанпут дневно; доза се може
повећати до 40 mg једанпут дневно ако је
потребно
----------------- ---------- ------------------------------------------
Рефлуксни езофагитис: трајање лијечења је 4 до 8 недјеља.
Симптоматско лијечење горушице и регургитације киселине код болести
гастроезофагеалног рефлукса: трајање лијечења је 2 до 4 недјеље. Ако
контрола симптома није постигнута након 2 до 4 недјеље лијечења,
препоручује се даље испитивање.
Дјеца која имају више од 4 године и адолесценти
Лијечење дуоденалног улкуса узрокованог H. pylori
Приликом одабира одговарајуће комбиноване терапије, треба размотрити
националне, регионалне и локалне терапијске водиче везано за
резистенцију бактерија, вријеме трајања лијечења (најчешће 7 дана, али
понекад и до 14 дана) и одговарајуће кориштење антибактеријских љекова.
Третман би требало да буде под надзором стручњака.
Препоруке за дозирање су сљедеће:
-------------- --------------------------------------------------------
Тјелесна Дозирање
тежина
15 kg до 30 kg комбинација са два антибиотика: OMEZOL 10 mg,
амоксицилин 25 mg/kg тјелесне тежине и кларитромицин 7.5
mg/kg тјелесне тежине; сви љекови се примјењују заједно
два пута дневно у току једне недјеље
31 kg до 40 kg комбинација са два антибиотика: OMEZOL 20 mg,
амоксицилин 750 mg и кларитромицин 7.5 mg/kg тјелесне
тежине; сви љекови се примјењују заједно два пута дневно
у току једне недјеље
> 40 kg комбинација са два антибиотика: OMEZOL 20 mg,
амоксицилин 1 g и кларитромицин 500 mg; сви љекови се
примјењују заједно два пута дневно у току једне недјеље
-------------- --------------------------------------------------------
Посебне популације
Оштећење бубрежне функције
Прилагођавање дозе код пацијената са оштећеном бубрежном функцијом није
потребна (погледати дио 5.2).
Оштећење функције јетре
За пацијенте са оштећењем функције јетре, дневна доза од 10 - 20 mg може
бити довољна (погледати дио 5.2).
Старији пацијенти
Подешавање дозе код ових пацијената није потребно (погледати дио 5.2).
Начин примјене
Препоручује се да се OMEZOL гастрорезистентне капсуле, тврде узимају
ујутро, прогутати их цијеле са водом (пола чаше), након оброка. Капсуле
се не смију жвакати или ломити.
За пацијенте који имају потешкоће са гутањем и за дјецу која могу да
пију или гутају круту получврсту храну
Пацијенти могу отворити капсулу и садржај капсуле прогутати са водом
(пола чаше) или након мијешања садржаја у лагано киселој течности, нпр.
воћни сок или сок од јабуке, или са негазираном водом. Пацијенте треба
савјетовати да дисперзију треба узети одмах (или у року од 30 минута) и
да садржај увијек треба промијешати прије пијења, те испрати водом (пола
чаше).
Алтернативно, пацијенти могу сисати и гутати куглице капсуле са водом
(пола чаше). Обложене пелете се не смију жвакати.
4.3. Контраиндикације
Преосјетљивост на омепразол, супституисане бензимидазоле или на било
који састојак лијека (наведен у дијелу 6.1).
Oмепразол се, као и други инхибитори протонске пумпе (ИПП), не смије
употребљавати истовремено са нелфинавиром (погледати дио 4.5).
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
У случају постојања било којег алармантног симптома (нпр. значајан
ненамјерни губитак тежине, рекурентно повраћање, дисфагија, хематемеза
или мелена), када се сумња или постоји чир на желуцу, потребно је
искључити малигнитет, јер омепразол може прекрити симптоме и одложити
дијагнозу.
Не препоручује се истовремена примјена инхибитора протонске пумпе са
атазанавиром (погледати дио 4.5). Ако се процијени да је комбинација
атазанавира са инхибитором протонске пумпе неизбјежно потребна,
препоручује се строг клинички надзор (нпр. праћење вирусног титра) при
повећању дозе атазанавира до 400 mg у комбинацији са 100 mg ритонавира,
при чему доза омепразола не смије бити већа од 20 mg.
Oмепразол, као и сви љекови који блокирају киселине, може смањити
ресорпцију витамина B₁₂ (цијанокобаламин) због хипохидрије или
ахлорхидрије. То треба узети у обзир код пацијената са смањеном резервом
витамина B₁₂ или са факторима ризика за смањену ресорпцију витамина B₁₂
при дуготрајној терапији.
Омепразол је CYP2C19 инхибитор. Када се започиње или завршава лијечење
омепразолом, треба узети у обзир потенцијал за интеракције са љековима
који се метаболишу путем CYP2C19. Позната је интеракција између
клопидогрела и омепразола (погледати дио 4.5). Клинички значај те
интеракције није утврђен. Као мјера опреза, истовремену примјену
омепразола и клопидогрела треба избјегавати.
Тешка хипомагнеземија је забиљежена код пацијената лијечених
инхибиторима протонске пумпе (ППИ), као што је омепразол, у периоду од
најмање три мјесеца, а у већини случајева годину дана. Озбиљне
манифестације хипомагнеземије као што су умор, тетанија, делиријум,
конвулзије, вртоглавица и вентрикуларне аритмије могу се јавити, али
могу почети подмукло и због тога се могу лако занемарити. Код
најугроженијих пацијената, хипомагнеземија се може побољшати након
додатка магнезијума и прекида примјене инхибитора протонске пумпе (ППИ).
Код пацијената код којих се очекује да ће бити на дужем лијечењу или
који узимају ППИ са дигоксином или љековима који могу изазвати
хипомагнеземију (нпр. диуретици), здравствени радници треба да размотре
мјерење вриједности магнезијума прије почетка третмана са ППИ и
периодично током лијечења.
Тешка кожна нежељена дејства (енгл. severe cutaenous adverse reactions,
SCARs), укључујући Stevens – Johnson-ов синдром (СЈС), токсичну
епидермалну некролизу (ТЕН), реакцију на лијек са еозинофилијом и
системским симптомима (енгл. drug reaction wtih eosinphilia and systemic
reactions, DRESS) те акутну генерализовану егзантематозну пустулозу
(АГЕП), која могу бити по живот опасна или фатална, забиљежена су врло
ријетко, односно ријетко током лијечења омепразолом.
Инхибитори протонске пумпе, поготово ако се користе у високим дозама и
током дужег временског периода (>1 године), могу умјерено повећати ризик
од фрактуре кука, ручног зглоба и кичме, нарочито код старијих особа или
уз присуство других познатих фактора ризика. Опсервацијске студије
показују да инхибитори протонске пумпе могу повећати укупни ризик од
настанка фрактуре за 10-40%. Нека од ових повећања могу бити због других
фактора ризика. Пацијенти са повећаним ризиком од остеопорозе треба да
добију посебну његу у складу са тренутним клиничким смјерницама и треба
да имају адекватан унос витамина Д и калцијума.
Субакутни кожни лупус еритематозус (СКЛЕ)
Инхибитори протонске пумпе су у врло ријетким случајевима повезани са
СКЛЕ. Ако дође до оштећења, посебно у подручјима коже изложеним сунцу,
праћених артралгијом, пацијент треба одмах да затражи медицинску помоћ и
здравствени радник треба да размотри прекид терапије лијеком OMEZOL^(®).
СКЛЕ након претходног лијечења инхибиторима протонске пумпе може
повећати ризик од појаве СКЛЕ и код примјене других инхибитора протонске
пумпе.
Оштећење финкције бубрега
Код пацијената који су узимали омепразол уочена је појава акутног
тубулоинтерстицијалног нефритиса (TIN) који се може појавити било када
током лијечења омепразолом (погледати дио 4.8). Акутни
тубулоинтерстицијални нефритис може напредовати до инсуфицијенције
бубрега. У случају сумње на TIN, потребно је прекинути примјену
омепразола и што прије започети одговарајуће лијечење.
Интерференција са лабораторијским тестовима
Повећане вриједности хромогранина А (CgA) могу ометати испитивање за
откривање неуроендокриних тумора. Да би избјегли ове сметње, терапију
омепразолом треба прекинути најмање 5 дана прије мјерења CgA (погледати
дио 5.1). Ако се вриједности CgA и гастрина не врате у оквир референтних
вриједности након почетног мјерења, мјерење треба поновити након 14 дана
по прекиду терапије инхибиторима протонске пумпе.
Код неке дјеце са хроничним болестима може бити потребно дуготрајно
лијечење, иако то није препоручљиво.
Лијечење инхибиторима протонске пумпе може довести до повећаног ризика
од гастринтестиналних инфекција, као што су Salmonella и Campylobacter,
а код хоспитализованих пацијената могуће су такође инфекције врстом
Clostridium difficile (погледати дио 5.1).
Као и код свих дуготрајних лијечења, посебно када је лијечење дуже од
годину дана, пацијент треба да буде под сталним надзором љекара.
Лијек OMEZOL садржи сахарозу. Пацијенти са ријетким насљедним обољењем
интолеранције на фруктозу, глукозно-галактозном малапсорпцијом или
недостатком сахароза-изомалтазе, не смију да узимају овај лијек.
Овај лијек садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) по таблети, количина
која је занемарљива. То је у суштини „без натријума“.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Ефекти омепразола на фармакокинетику других активних супстанци
Активне супстанце чија ресорпција зависи од вриједности желудачне pH
Смањена киселост у желуцу током лијечења омепразолом може повећати или
смањити ресорпцију активних супстанци чији степен ресорпције зависи од
вриједности pH у желуцу.
Нелфинавир, атазанавир
Плазматске вриједности нелфинавира и атазанавира су смањене ако се
примјењују истовремено са омепразолом.
Истовремена примјена омепразола са нелфинавиром је контраиндикована
(погледати дио 4.3). Истовремена примјена омепразола (40 mg једном
дневно) смањује просјечну изложеност нелфинавиру за приближно 40%, а
његовом главном активном метаболиту М8 за приближно 75% до 90%.
Интеракција такође може укључивати CYP2C19 инхибицију.
Не препоручује се истовремена примјена омепразола са атазанавиром
(погледати дио 4.4). Истовремена примјена омепразола (40 mg једном
дневно) и атазанавира 300 mg/ритонавира 100 mg код здравих добровољаца
доводи до смањења изложености атазанавиру за 75%. Повећање дозе
атазанавира до 400 mg не компензује утицај омепразола на изложеност
атазанавиру. Истовремена примјена омепразола (20 mg једном дневно) са
атазанавиром 400 mg / ритонавиром 100 mg код здравих добровољаца
резултира смањењем расположивости атазанавира за око 30% у поређењу са
атазанавиром 300 mg / ритонавиром 100 mg једном дневно.
Дигоксин
Истовремена терапија са омепразолом (20 mg дневно) код здравих
добровољаца повећава биорасположивост дигоксина за 10%. Токсичност
дигоксина је ријетко забиљежена. Међутим, опрез је потребан када се
омепразол даје старијим пацијентима у високим дозама. Терапијско праћење
лијека дигоксина треба да буде појачано.
Клопидогрел
Резултати испитивања код здравих испитаника су показали фармакокинетичку
(ПК)/фармакодинамску (ПД) интеракцију између клопидогрела (300 mg ударна
доза/75 mg/дан доза одржавања) и омепразола (80 mg р.о. дневно) која
доводи до смањења изложености активном метаболиту клопидогрела у
просјеку за 46%, и до смањења максималне инхибиције (АДП индуковане)
агрегације тромбоцита у просјеку за 16%.
Недосљедне податке о клиничким импликацијама ове ПК/ПД интеракције у
смислу великих кардиоваскуларних догађаја забиљежене су у опсервацијским
и клиничким студијама. Као мјера опреза, истовремену примјену омепразола
и клопидогрела треба избјегавати (погледати дио 4.4).
Остале активне супстанце
Ресорпција посаконазола, ерлотиниба, кетоконазола и итраконазола знатно
је смањена, а тиме и клиничка ефикасност може бити умањена. Истовремену
примјену посаконазола и ерлотиниба треба избјегавати.
Активне супстанце које се метаболишу преко CYP2C19
Омепразол је умјерен инхибитор CYP2C19, главног ензима преко кога се
метаболише. Због тога, метаболизам друге активне супстанце дате
истовремено која се такође метаболише путем CYP2C19, може бити смањен, а
посљедична системска изложеност овој супстанци повећана. Примјери таквих
љекова су Р-варфарин и други антагонисти витамина К, цилостазол,
диазепам и фенитоин.
Цилостазол
Омепразол примијењен у дози од 40 mg на здравим испитаницима у двоструко
слијепој студији, утицао је на повећање C_(max) и ПИК-а цилостазола за
18%, односно 26%, а једног његовог активног метаболита за 29%, односно
69%.
Фенитоин
Препоручује се праћење концентрације фенитоина у плазми у току прве
двије недјеље након почетка лијечења омепразолом, и ако је доза
фенитоина прилагођена, праћење и даље прилагођавање дозе требало би
утврдити након завршетка лијечења омепразолом.
Непознати механизам
Саквинавир
Истовремена примјена омепразола са саквинавиром/ритонавиром резултирала
је повећањем плазматских вриједности до око 70% за саквинавир, повезано
са добром подношљивошћу код ХИВ позитивних пацијената.
Такролимус
Забиљежено је да истовремена примјена омепразола повећава серумске
вриједности такролимуса. Потребно је терапијско праћење концентрације
такролимуса, као и функције бубрега (клиренс креатинина) и ако је
потребно прилагодити дозу такролимуса.
Метотрексат
Када се метотрексат примјењује заједно са инхибитором протонске пумпе,
ниво метотрексата код неких пацијената може да се повећа. Уколико се
метотрексат примјењује у високим дозама, може бити потребан привремени
прекид терапије омепразолом.
Ефекти других активних супстанци на фармакокинетику омепразола
Инхибитори CYP2C19 и/или CYP3A4
Будући да се омепразол метаболише путем CYP3A4 и CYP2C19, активне
супстанце за које се зна да инхибирају CYP3A4 или CYP2C19 (као што су
кларитромицин и вориконазол) могу довести до повећања концентрације
омепразола у серуму преко смањења стопе метаболизма омепразола.
Истовремена примјена са вориконазолом доводи до више него двоструко веће
расположивости омепразола. Будући да се високе дозе омепразола добро
толеришу, прилагођавање дозе омепразола се генерално не захтијева.
Међутим, прилагођавање дозе треба размотрити код пацијената са тешким
оштећењем јетре, као и код оних на дуготрајној терапији.
Индуктори CYP2C19 и/или CYP3A4
Активне супстанце за које се зна да индикују CYP2C19 или CYP3A4 или
обоје (као рифампицин и кантарион) могу довести до смањења концентрације
омепразола у серуму повећањем стопе метаболизма омепразола.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Резултати три проспективне епидемиолошке студије (више од 1000 исхода
изложености лијеку), показују да нема нежељених дејстава омепразола на
трудноћу или на здравље фетуса/новорођенчета. Омепразол може да се
користи за вријеме трудноће.
Дојење
Oмепразол се излучује у мајчино млијеко, али нема утицаја на дијете када
се употребљавају терапеутске дозе.
Плодност
Испитивања на животињама са рацемичном мјешавином омепразола,
примијењене оралним путем не указују да постоје ефекти на плодност.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Лијек OMEZOL вјероватно неће утицати на способност управљања возилима
или руковање машинама.
Нежељена дејства као што су вртоглавица и визуелне сметње могу се
појавити (погледати дио 4.8). Ако се ишта од тога јави код пацијента, не
би требало да управља моторним возилом или да рукује машинама.
4.8. Нежељена дејства
Сажетак безбједносног профила
Најчешћа нежељена дејства (1% до 10% пацијената) су главобоља, болови у
стомаку, затвор, пролив, надутост и мучнина/повраћање.
Тешкa кожнa нежељена дејства (енгл. severe cutaneous adverse reactions,
SCARs), укључујући Stevens – Johnson-ов синдром (СЈС), токсичну
епидермалну некролизу (ТЕН), реакцију на лијек са еозинофилијом и
системским симптомима (енгл. drug reaction with eosinophilia and
systemic symptoms, DRESS) и акутну генерализовану егзантематозну
пустулозу (АГЕП), забиљежене су у вези са лијечењем омепразолом
(погледати дио 4.4.)
Табеларни приказ нежељених дејстава
Сљедећа нежељена дејства су идентификована или су суспектна, према
клиничким испитивањима и постмаркетиншком искуству за омепразол. Ниједно
није дозно зависно. Нежељена дејства која су наведена у наставку
категоризована су према MedDRA класификацији органских система.
Нежељена дејства су рангирана према учесталости јављања на сљедећи
начин: веома често (≥10); често (≥ 1/100 до <1/10); повремено (≥ 1/1000
до < 1/100); ријетко (≥ 1/10000 до < 1/1000); веома ријетко (< 1/10
000), непозната учесталост (не може се процијенити на основу доступних
података).
+:------------------------------------+:---------------------------------------------------+
| Органски системи/учесталост | Нежељено дејство |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји крви и лимфног система |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | леукопенија, тромбоцитопенија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| веома ријетко: | агранулоцитоза, панцитопенија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји имунолошког система |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | реакције преосјетљивости, нпр. грозница, ангиоедем |
| | и анафилактичке реакције/шок |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји метаболизма и исхране |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | хипонатремија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| непознато: | хипомагнеземија; тешка хипомагнеземија може |
| | довести до хипокалцемије. |
| | |
| | хипомагнеземија исто тако може бити праћена |
| | хипокалемијом |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Психијатријски поремећаји |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | инсомнија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | агитација, збуњеност, депресија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| веома ријетко: | агресија, халуцинације |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји нервног система |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| често: | главобоља |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | вртоглавица, парестезија, сомноленција |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | поремећај укуса |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји ока |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | замућен вид |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји уха и лабиринта |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | вертиго |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | бронхоспазам |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Гастроинтестинални поремећаји |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| често: | болови у стомаку, затвор, пролив, надутост, |
| | мучнина/повраћање, полипи жлијезда у фундусу |
| | (бенигни) |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | сува уста, стоматитис, гастроинтестинална |
| | кандидијаза |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| непознато: | микроскопски колитис |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Хепатобилијарни поремећаји |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | повишени ензими јетре |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | хепатитис са жутицом или без ње |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| веома ријетко: | инсуфицијенција јетре, енцефалопатија код |
| | пацијената са већ постојећом болести јетре |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји коже и поткожног ткива |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | дерматитис, пруритус, осип, уртикарија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | алопеција, фотосензитивност, акутна генерализована |
| | егзантематозна пустулоза (АГЕП), реакција на лијек |
| | са еозинофилијом и системским симптомима (DRESS) |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| веома ријетко: | еритема мултиформе, Stevnes‒Johnson-ов синдром, |
| | токсична епидермална некролиза (ТЕН) |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| непознато | субакутни кожни лупус еритематозус (погледати дио |
| | 4.4) |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји мишићно-коштаног система и везивног ткива |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | фрактуре кука, ручног зглоба или кичме |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | артралгија, миалгија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| веома ријетко: | мишићна слабост |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји бубрега и уринарног система |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | тубулоинтерстицијални нефритис (са могућим |
| | напредовањем до инсуфцијенције бубрега) |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји репродуктивног система и дојки |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| веома ријетко: | гинекомастија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Општи поремећаји и реакције на мјесту примјене |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | малаксалост, периферни едеми |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | повећано знојење |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
Педијатријска популација
Безбједност примјене омепразола процијењена је на укупно 310 дјеце,
узраста од 0 до 16 година. Постоје ограничени подаци о дугорочној
употреби лијека код 46 пацијената, обољелих од тешког ерозивног
езофагитиса који су дуготрајно примали омепразол у току трајања клиничке
студије до 749 дана. Профил појаве нежељених дејстава углавном је исти
као и за одрасле и код краткотрајног и код дуготрајног лијечења. Нема
података о дугорочним ефектима лијечења омепразолом на пубертет и раст.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
фаx:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.mе
nezeljenadejstva@cinmed.mе
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Постоје ограничени подаци о ефектима предозирања омепразолом код људи. У
литератури су описани случајеви предозирања при примјени доза до 560 mg,
повремено су пријављени и случајеви у којима је појединачна орална доза
достизала до 2400 mg oмепразола (120 пута већа доза од уобичајне
препоручене дозе). Мучнина, повраћање, несвјестица, абдоминални бол,
пролив и главобоља су пријављени као посљедица предозирања омепразолом.
Такође, апатија, депресија и конфузија су пријављени као изоловани
случајеви предозирања.
Описани симптоми су пролазни, а ниједан озбиљан исход није био
пријављен. Степен елиминације је непромијењен (кинетика првог реда) сa
повећаним дозама. Лијечење је симптоматско, ако је потребно.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Љекови за поремећаје киселости, инхибитор
протонске пумпе.
АТЦ код: A02BC01
Механизам дјеловања
Омепразол je рацемска мјешавина два енантиомера која смањује лучење
желудачне киселине путем високо селективног механизма дјеловања.
Омепразол је специфичан инхибитор протонске пумпе у паријеталним
ћелијама. Брзо дјелује и пружа контролу путем реверзибилне инхибиције
лучења желудачне киселине са дозирањем једном дневно.
Омепразол је слаба база која се концентрише и претвара у активни облик у
изразито киселој средини интрацелуларних каналића у паријеталним
ћелијама, гдје инхибира ензим (H⁺/K⁺)-ATP-aзу - протонску пумпу. Овај
ефекат омепразола на задњу фазу формирања желудачне киселине је
дозно-завистан и пружа високо ефикасну инхибицију оба начина лучења
киселине у желуцу и базално лучење киселине и стимулисану секрецију
киселине, без обзира на стимулацију.
Фармакодинамски ефекти
Сви забиљежени фармакодинамски ефекти могу бити објашњени ефектом
омепразола на секрецију киселине.
Утицај на лучење желудачне киселине
Орално дозирање омепразола једном дневно осигурава брзу и ефикасну
инхибицију дневног и ноћног лучења желудачне киселине, постижући
максимални ефекат у року од 4 дана од почетка лијечења. Са 20 mg
омепразола код пацијената са дуоденалним улкусом се одржава смањење
24-часовног гастричног ацидитета у просјеку за најмање 80%, са
просјечним смањењем максимума концентрације желудачне киселине за око
70% након стимулације пентагастрином 24 часа послије оралне примјене
омепразола.
Код пацијената са дуоденалним улкусом, орална доза омепразола од 20 mg
одржава интрагастрични pH ≥ 3 за вријеме од 17 сати у току 24-часовног
периода.
Као посљедица смањења лучења киселине и интрагастричне киселости,
омепразол дозно-зависно смањује/нормализује изложеност једњака
желудачној киселини код пацијената са болешћу гастроезофагеалног
рефлукса.
Инхибиција лучења киселине је у корелацији са ПИК-ом (подручје испод
криве плазматских концентрација/вријеме) омепразола, а не са стварном
концентрацијом у плазми у датом тренутку.
Није забиљежена тахифилаксија у току лијечења омепразолом.
Утицај на H. pylori
Helicobacter pylori је удружен са пептичким обољењима, укључујући
дуоденални улкус и гастрични улкус. H.pylori је главни фактор који
доприноси појави гастритиса. H. pylori, заједно са желудачном киселином,
главни је фактор у развоју болести пептичког улкуса. H. pylori је главни
фактор у развоју атрофичког гастритиса који је повезан са повећаним
ризиком за развој карцинома желуца. Ерадикација H.pylori омепразолом и
антимикробним љековима повезана је са високим процентом излијечења и
дуготрајном ремисијом пептичног улкуса.
Испитано је и утврђено да је двострука терапија мање ефикасна од
троструке терапије. Међутим, двострука терапија се може узети у обзир у
случајевима гдје позната преосјетљивост искључује употребу било којег
лијека у троструким комбинацијама.
Остали ефекти који се односе на инхибицију киселине
За вријеме дуготрајне терапије, пријављена је учесталија појава
желудачних гландуларних цисти. Ове промјене су физиолошка посљедица
изразите инхибиције секреције киселине. Цисте су бенигне и реверзибилне.
Смањена желудачна киселост због свих средстава, укључујући и инхибиторе
протонске пумпе, повећава желудачни број бактерија нормално присутних у
дигестивном систему. Лијечење љековима који смањују киселину може
довести до повећаног ризика од гастроинтестиналних инфекција, као што су
Salmonella и Campylobacter, а код хоспитализованих пацијената могућа је
такође Clostridium difficile.
Током третмана антисекреторним љековима долази до пораста гастрина у
серуму као одговор на смањену секрецију киселине. Такође се хромогранин
А (CgA) повећава због смањене желудачне киселости. Повећане вриједности
CgA могу ометати испитивања за откривање неуроендокриних тумора.
Литературни подаци кажу да би примјену инхибитора протонске пумпе
требало прекинути најмање између 5 дана и 2 недјеље прије мјерења CgA.
Тиме се омогућава да се вриједности CgA, које би могле бити лажно
повишене након терапије с ППИ, врате унутар референтног распона
вриједности.
Повећан број ЕЦЛ ћелија (еnterochromaffin-like cells) који је можда
повезан са повећаним нивоима гастрина у серуму, забиљежен је код неких
пацијената (и дјеце и одраслих) током дуготрајног третмана омепразолом.
Не сматра се да то има неки клинички значај.
Педијатријска популација
У неконтролисаној студији код дјеце (узраста од 1 до 16 година) са
тешким рефлуксним езофагитисом, употреба омепразола у дозама од 0.7
mg/kg до 1.4 mg/kg довела је до олакшања симптома езофагитиса и симптома
рефлуксне болести код чак 90% пацијената. У једноструко слијепој
студији, дјеца узраста од рођења до двије године са клинички
дијагностикованом болешћу гастроезофагеалног рефлукса третирана су са
0.5 mg омепразола/kg, 1 mg омепразола/kg, или 1.5 mg омепразола/kg.
Учесталост повраћања/епизода регургитације смањена је за 50% након 8
недјеља лијечења, без обзира на дозу.
Ерадикација H. pylori код дјеце
У рандомизованом, двоструко слијепом клиничком истраживању (Хелиотова
студија) закључено је да је омепразол у комбинацији са два антибиотика
(амоксицилин и кларитромицин) био безбједан и ефикасан код дјеце са
гастритисом која имају више од 4 године у лијечењу H. pylori инфекције:
степен ерадикације H. pylori: 74.2% (код 23/31 пацијената) са
омепразолом + амоксицилином + кларитромицином, у односу на 9.4% (код
3/32 пацијената) са амоксицилином + кларитромицином. Међутим, нема
доказа о било каквој клиничкој користи с обзиром на симптоме диспепсије.
Подаци из ове студије се не односе на дјецу млађу од 4 године.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Oмепразол и омепразол магнезијум су ацидо-лабилни и зато се примјењују
орално у облику гастрорезистентних гранула у капсулама или таблетама.
Ресорпција омепразола је брза, а максималне концентрације у плазми
јављају се око 1 до 2 часова након примјене дозе. Ресорпција се одвија у
танком цријеву и обично је завршена у року од 3-6 часова. Истовремено
узимање са храном нема утицаја на биорасположивост. Системска
биорасположивост једне оралне дозе омепразола је приближно 40%. Послије
поновљене једнократне дневне дозе, биорасположивост расте на око 60%.
Дистрибуција
Видљиви волумен дистрибуције код здравих испитаника је око 0.3 L/kg
тјелесне тежине. Везивање омепразола за плазма протеине је око 97%.
Биотрансформација
Oмепразол се потпуно метаболише путем система цитохрома P450 (CYP).
Највећи дио његовог метаболизма зависи од полиморфизма ензима CYP2C19,
који је одговоран за формирање хидроксиомепразола, главног метаболита у
плазми. Преостали дио зависи од другог специфичног изоензима, CYP3A4,
који је одговоран за формирање омепразол сулфона. Као посљедица високог
афинитета омепразола за CYP2C19, постоји потенцијал за компетитивну
инхибицију и појаву интеракција међу љековима који су супстрати CYP2C19
ензима. Међутим, због ниског афинитета за CYP3A4, омепразол нема
потенцијал да инхибира метаболизам других CYP3A4 супстрата. Осим тога,
омепразолу недостаје инхибиторни ефекат на главне CYP ензиме.
Око 3% становништва бијеле расе и 15% до 20% азијске популације нема
функционални CYP2C19 ензим, и називају се слаби метаболизери. Код таквих
појединаца, метаболизам омепразола се одвија углавном преко CYP3A4.
Након поновљеног давања 20 mg омепразола једанпут дневно, просјечна
вриједност ПИК-а је 5 до 10 пута већа код слабих метаболизера него код
испитаника који имају функционални CYP2C19 ензим (брзи метаболизери).
Средње максималне концентрације у плазми су такође веће за 3 до 5 пута.
Ови резултати немају утицаја на дозирање омепразола.
Елиминација
Полувријеме елиминације омепразола из плазме је обично краће од сат
времена и након једнократне и након поновљене оралне дозе једном дневно.
Омепразол се потпуно елиминише из плазме између дозирања без тенденције
акумулирања код дозирања једном дневно. Око 80% оралне дозе омепразола
се излучује преко метаболита путем урина, а остатак путем фецеса,
углавном билијарном секрецијом.
Линеарност/нелинеарност
ПИК омепразола расте са понављаном примјеном. Ово повећање зависи од
дозе и резултира нелинеарним односом између јачине дозе и ПИК-а након
понављане примјене. Ова зависност између дозе и времена је посљедица
смањеног метаболизма првог пролаза кроз јетру и системског клиренса
насталог као посљедица инхибиције CYP2C19 ензима омепразолом и/или
његовим метаболитима (нпр. сулфоном).
Није утврђено да метаболити имају било какав утицај на лучење желудачне
киселине.
Посебне популације
Оштећење функције јетре
Метаболизам омепразола код пацијената са дисфункцијом јетре је ослабљен,
што резултира повећањем ПИК-а. Омепразол не показује тенденцију да се
акумулира приликом дозирања једном дневно.
Оштећење бубрежне функције
Фармакокинетика омепразола, укључујући и системску биорасположивост и
степен елиминације, остају непромијењени код пацијената са смањеном
функцијом бубрега.
Старији пацијенти
Проценат метаболизма омепразола нешто је смањен код старијих пацијената
(75–79 година).
Педијатријски пацијенти
У току лијечења препорученим дозама за дјецу узраста од годину дана,
сличне концентрације у плазми биле су добијене у односу на одрасле. Код
дјеце млађе од шест мјесеци, клиренс омепразола је низак због ниског
капацитета за метаболизам омепразола.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Хиперплазија и карциноиди желудачних ECL ћелија, забиљежени су у
доживотној студији на пацовима који су третирани омепразолом. Ове
промјене су резултат сталне хипергастринемије настале инхибицијом лучења
желудачне киселине. Слични резултати су добијени након третмана са
H₂-антагонистима, инхибиторима протонске пумпе и након дјелимичне
фундектомије. Дакле, ове промјене ниjeсу посљедица директног дјеловања
било које појединачне активне супстанце.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Maнитол
Хипромелоза
Кополимер метакрилне кисјелине и етил акрилата (1:1), 30% дисперзија
Натријум лаурисулфат
Динатријум фосфат, дихидрат
Диетил фталат
Сахароза
Повидон К 30
Калцијум карбонат
Tалк
Полисорбат 80
Натријум хидроксид
Желатин
Tитан диоксид (E171)
Боја Brilliant Blue (E133)
Боја Carmoisine (E122)
Боја Quinoline yellow (E104)
6.2. Инкомпатибилности
Није примјењиво.
6.3. Рок употребе
Tри (3) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати на температури до 30^(o)C.
Средство за сушење које се налази у бочици са капсулама није за јело.
Послије сваке употребе бочицу добро затворити.
Мјесец дана након првог отварања бочице, преостале капсуле треба бацити.
6.5. Врста и садржај паковања
Капсуле су паковане у браон стаклене бочице од неутралног стакла, тип
III, са десикантном капсулом, затворене алуминијумским затварачем.
Картонска кутија садржи једну бочицу са 14 гастрорезистентних капсула,
тврдих и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Нема посебних захтјева.
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
OMEZOL, гастрорезистентна капсула, тврда, 20 mg, 14 гастрорезистентних
капсула, тврдих у стакленој бочици, у картонској кутији: 2030/17/410
-758
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
OMEZOL, гастрорезистентна капсула, тврда, 20 mg, 14 гастрорезистентних
капсула, тврдих у стакленој бочици, у картонској кутији: 11.10.2017.
године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Март, 2024. године
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
OMEZOL, 20 mg, гастрорезистентна капсула, тврда
ИНН: омепразол
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна гастрорезистентна капсула, тврда садржи 20 mg oмепразола.
Помоћне супстанце са потврђеним дејством: сахароза, боја Е122.
За листу свих помоћних супстанци, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Гастрорезистентна капсулa, тврда.
Тврде желатинске капсуле са мат браон капом и мат розе тијелом. Бијеле
до скоро бијеле сферичне пелете испуњавају тврду желатинску капсулу
величине 2.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
OMEZOL гастрорезистентне капсуле, тврде индиковане су за:
Одрасли:
- лијечење дуоденалног улкуса,
- превенцију рецидива дуоденалног улкуса,
- лијечење желудачног улкуса,
- превенцију рецидива желудачног улкуса,
- ерадикацију Helicobacter pylori код болести пептичког улкуса, у
комбинацији са одговарајућим антибиотицима,
- лијечење дуоденалног и желудачног улкуса повезанoг са примјеном
НСАИЛ-а,
- превенцију дуоденалног и желудачног улкуса повезанoг са примјеном
НСАИЛ-а код пацијената који су под ризиком,
- лијечење рефлуксног езофагитиса,
- дуготрајна терапија код пацијената са залијеченим рефлуксним
езофагитисом,
- симптоматско лијечење болести гастроезофагеалног рефлукса и
- лијечење Zollinger-Ellison-овог синдрома.
Примјена код дјеце:
Дјеца која имају више од годину дана и ≥10 kg
- лијечење рефлуксног езофагитиса, и
- симптоматско лијечење горушице и регургитације киселине код болести
гастроезофагеалног рефлукса.
Дјеца која имају више од 4 године и адолесценти
- лијечење дуоденалног улкуса узрокованог H. pylori, у комбинацији с
антибиотицима.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Одрасли
Лијечење дуоденалног улкуса
Препоручена доза код пацијената са активним дуоденалним улкусом је 20 mg
OMEZOL-а једном дневно. Код већине пацијената излијечење се јавља у року
од 2 недјеље. За оне пацијенте који нијесу у потпуности били излијечени
након почетне терапије, излијечење се обично јавља у току сљедеће 2
недјеље терапије. Код пацијената са слабо реагујућим дуоденалним улкусом
препоручује се 40 mg OMEZOL-а једном дневно и излијечење се обично
постиже у року од 4 недјеље.
Превенција рецидива дуоденалног улкуса
За спрјечавање рецидива дуоденалног улкуса код H. pylori - негативних
пацијената или када ерадикација H. pylori није могућа, препоручена доза
је 20 mg OMEZOL-а једном дневно. Код неких пацијената нижа доза од 10 mg
може бити довољна. У случају неуспјеха терапије, доза се може повећати
до 40 mg.
Лијечење желудачног улкуса
Препоручена доза је 20 mg OMEZOL-а једном дневно. Код већине пацијената
излијечење се јавља у року од 4 недјеље. Код оних пацијената који не
буду у потпуности излијечени након почетне терапије, излијечење се
обично јавља у току наредне 4 недјеље третмана. Код пацијената са слабо
реагујућим желудачним улкусом препоручује се 40 mg OMEZOL-а једном
дневно и излијечење се обично постиже у року од 8 недјеља.
Превенција рецидива желудачног улкуса
За спрјечавање рецидива код пацијената са слабо реагујућим желудачним
улкусом, препоручена доза је 20 mg OMEZOL-а једном дневно. Ако је
потребно, доза се може повећати до 40 mg OMEZOL-а једанпут дневно.
Ерадикација H. pylori код болести пептичког улкуса
За ерадикацију H. pylori, избор антибиотика треба да буде према
индивидуалној подношљивости на лијек сваког пацијента и треба да буде у
складу са националним, регионалним и локалним информацијама о
резистентности и терапијским водичима.
- OMEZOL 20 mg + кларитромицин 500 mg + амоксицилин 1.000 mg, сваки два
пута дневно недјељу дана, или
- OMEZOL 20 mg + кларитромицин 250 mg (алтернативно 500 mg) +
метронидазол 400 mg (или 500 mg или тинидазол 500 mg), сваки два пута
дневно за недјељу дана, или
- OMEZOL 40 mg једном дневно са амоксицилином 500 mg и 400 mg
метронидазола (или 500 mg или тинидазол 500 mg), оба три пута дневно,
недјељу дана.
У сваком режиму, ако је пацијент и даље H. pylori позитиван, лијечење се
може поновити.
Лијечење дуоденалног и желудачног улкуса повезаних са примјеном НСАИЛ-а
За лијечење дуоденалног и желудачног улкуса повезаних са примјеном
НСАИЛ-а, препоручена доза је 20 mg OMEZOL-а једном дневно. Код већине
пацијената, излијечење се јавља у року од 4 недјеље. За оне пацијенте
који не могу у потпуности бити излијечени након почетног третмана,
излијечење се обично јавља током наредне 4 недјеље третмана.
Превенција НСАИЛ-повезаних улкуса желуца и дуоденума код пацијената са
повећаним ризиком
За превенцију НСАИЛ-повезаних улкуса желуца или дуоденума код пацијената
са повећаним ризиком (старост > 60 година, пацијенти са ранијом
историјом улкуса желуца и дуоденума, пацијенти са ранијом историјом
крварења из горњих дјелова гастроинтестиналног тракта), препоручена доза
је 20 mg OMEZOL-а једном дневно.
Лијечење рефлуксног езофагитиса
Препоручена доза је 20 mg OMEZOL-а једном дневно. Код већине пацијената,
излијечење се јавља у року од 4 недјеље. За оне пацијенте који нијесу у
потпуности излијечени након почетног третмана, излијечење се обично
јавља током наредне 4 недјеље третмана.
Код пацијената са тешким езофагитисом препоручује се 40 mg OMEZOL-а
једном дневно и излијечење се обично постиже у року од 8 недјеља.
Дуготрајно збрињавање пацијената са излијеченим рефлуксним езофагитисом
За дуготрајно збрињавање пацијената са излијеченим рефлуксним
езофагитисом препоручена доза је 10 mg OMEZOL-а једном дневно. Ако је
потребно, доза се може повећати до 20 - 40 mg OMEZOL-а једанпут дневно.
Симптоматско лијечење болести гастроезофагеалног рефлукса
Препоручена доза је 20 mg OMEZOL-а једном дневно. Пацијенти могу
одговорити адекватно и на нижу дозу, те је потребно узети у обзир
индивидуално прилагођавање дозе.
Ако контрола симптома није постигнута након 4 недјеље лијечења са 20 mg
OMEZOL-а једном дневно, препоручује се даљи третман.
Лијечење Zollinger-Ellison-овог синдрома
Код пацијената са Zollinger-Ellison-овим синдромом, дозу треба
индивидуално прилагодити, а лијечење наставити онолико дуго колико је
клинички индиковано. Препоручена почетна доза је 60 mg OMEZOL-а дневно.
Сви пацијенти са тешким обликом обољења и неадекватним одговором на
друге терапије ефикасно су контролисани. Више од 90% пацијената са
тешком клиничком сликом и неадекватним одговором на другу терапију
успјешно се лијечи са 20-120 mg дневно. Уколико је доза већа од 80 mg
дневно, треба да се подијели и даје двапут дневно.
Педијатријска популација
Дјеца која имају више од годину дана и ≥ 10 kg
Лијечење рефлуксног езофагитиса и симптоматско лијечење горушице и
регургитације киселине код болести гастроезофагеалног рефлукса
Препоруке за дозирање су сљедеће:
----------------- ---------- ------------------------------------------
Узраст Тежина Дозирање
≥ 1 година 10-20 kg 10 mg једанпут дневно; доза се може
повећати до 20 mg једанпут дневно ако је
потребно
≥ 2 године > 20 kg 20 mg једанпут дневно; доза се може
повећати до 40 mg једанпут дневно ако је
потребно
----------------- ---------- ------------------------------------------
Рефлуксни езофагитис: трајање лијечења је 4 до 8 недјеља.
Симптоматско лијечење горушице и регургитације киселине код болести
гастроезофагеалног рефлукса: трајање лијечења је 2 до 4 недјеље. Ако
контрола симптома није постигнута након 2 до 4 недјеље лијечења,
препоручује се даље испитивање.
Дјеца која имају више од 4 године и адолесценти
Лијечење дуоденалног улкуса узрокованог H. pylori
Приликом одабира одговарајуће комбиноване терапије, треба размотрити
националне, регионалне и локалне терапијске водиче везано за
резистенцију бактерија, вријеме трајања лијечења (најчешће 7 дана, али
понекад и до 14 дана) и одговарајуће кориштење антибактеријских љекова.
Третман би требало да буде под надзором стручњака.
Препоруке за дозирање су сљедеће:
-------------- --------------------------------------------------------
Тјелесна Дозирање
тежина
15 kg до 30 kg комбинација са два антибиотика: OMEZOL 10 mg,
амоксицилин 25 mg/kg тјелесне тежине и кларитромицин 7.5
mg/kg тјелесне тежине; сви љекови се примјењују заједно
два пута дневно у току једне недјеље
31 kg до 40 kg комбинација са два антибиотика: OMEZOL 20 mg,
амоксицилин 750 mg и кларитромицин 7.5 mg/kg тјелесне
тежине; сви љекови се примјењују заједно два пута дневно
у току једне недјеље
> 40 kg комбинација са два антибиотика: OMEZOL 20 mg,
амоксицилин 1 g и кларитромицин 500 mg; сви љекови се
примјењују заједно два пута дневно у току једне недјеље
-------------- --------------------------------------------------------
Посебне популације
Оштећење бубрежне функције
Прилагођавање дозе код пацијената са оштећеном бубрежном функцијом није
потребна (погледати дио 5.2).
Оштећење функције јетре
За пацијенте са оштећењем функције јетре, дневна доза од 10 - 20 mg може
бити довољна (погледати дио 5.2).
Старији пацијенти
Подешавање дозе код ових пацијената није потребно (погледати дио 5.2).
Начин примјене
Препоручује се да се OMEZOL гастрорезистентне капсуле, тврде узимају
ујутро, прогутати их цијеле са водом (пола чаше), након оброка. Капсуле
се не смију жвакати или ломити.
За пацијенте који имају потешкоће са гутањем и за дјецу која могу да
пију или гутају круту получврсту храну
Пацијенти могу отворити капсулу и садржај капсуле прогутати са водом
(пола чаше) или након мијешања садржаја у лагано киселој течности, нпр.
воћни сок или сок од јабуке, или са негазираном водом. Пацијенте треба
савјетовати да дисперзију треба узети одмах (или у року од 30 минута) и
да садржај увијек треба промијешати прије пијења, те испрати водом (пола
чаше).
Алтернативно, пацијенти могу сисати и гутати куглице капсуле са водом
(пола чаше). Обложене пелете се не смију жвакати.
4.3. Контраиндикације
Преосјетљивост на омепразол, супституисане бензимидазоле или на било
који састојак лијека (наведен у дијелу 6.1).
Oмепразол се, као и други инхибитори протонске пумпе (ИПП), не смије
употребљавати истовремено са нелфинавиром (погледати дио 4.5).
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
У случају постојања било којег алармантног симптома (нпр. значајан
ненамјерни губитак тежине, рекурентно повраћање, дисфагија, хематемеза
или мелена), када се сумња или постоји чир на желуцу, потребно је
искључити малигнитет, јер омепразол може прекрити симптоме и одложити
дијагнозу.
Не препоручује се истовремена примјена инхибитора протонске пумпе са
атазанавиром (погледати дио 4.5). Ако се процијени да је комбинација
атазанавира са инхибитором протонске пумпе неизбјежно потребна,
препоручује се строг клинички надзор (нпр. праћење вирусног титра) при
повећању дозе атазанавира до 400 mg у комбинацији са 100 mg ритонавира,
при чему доза омепразола не смије бити већа од 20 mg.
Oмепразол, као и сви љекови који блокирају киселине, може смањити
ресорпцију витамина B₁₂ (цијанокобаламин) због хипохидрије или
ахлорхидрије. То треба узети у обзир код пацијената са смањеном резервом
витамина B₁₂ или са факторима ризика за смањену ресорпцију витамина B₁₂
при дуготрајној терапији.
Омепразол је CYP2C19 инхибитор. Када се започиње или завршава лијечење
омепразолом, треба узети у обзир потенцијал за интеракције са љековима
који се метаболишу путем CYP2C19. Позната је интеракција између
клопидогрела и омепразола (погледати дио 4.5). Клинички значај те
интеракције није утврђен. Као мјера опреза, истовремену примјену
омепразола и клопидогрела треба избјегавати.
Тешка хипомагнеземија је забиљежена код пацијената лијечених
инхибиторима протонске пумпе (ППИ), као што је омепразол, у периоду од
најмање три мјесеца, а у већини случајева годину дана. Озбиљне
манифестације хипомагнеземије као што су умор, тетанија, делиријум,
конвулзије, вртоглавица и вентрикуларне аритмије могу се јавити, али
могу почети подмукло и због тога се могу лако занемарити. Код
најугроженијих пацијената, хипомагнеземија се може побољшати након
додатка магнезијума и прекида примјене инхибитора протонске пумпе (ППИ).
Код пацијената код којих се очекује да ће бити на дужем лијечењу или
који узимају ППИ са дигоксином или љековима који могу изазвати
хипомагнеземију (нпр. диуретици), здравствени радници треба да размотре
мјерење вриједности магнезијума прије почетка третмана са ППИ и
периодично током лијечења.
Тешка кожна нежељена дејства (енгл. severe cutaenous adverse reactions,
SCARs), укључујући Stevens – Johnson-ов синдром (СЈС), токсичну
епидермалну некролизу (ТЕН), реакцију на лијек са еозинофилијом и
системским симптомима (енгл. drug reaction wtih eosinphilia and systemic
reactions, DRESS) те акутну генерализовану егзантематозну пустулозу
(АГЕП), која могу бити по живот опасна или фатална, забиљежена су врло
ријетко, односно ријетко током лијечења омепразолом.
Инхибитори протонске пумпе, поготово ако се користе у високим дозама и
током дужег временског периода (>1 године), могу умјерено повећати ризик
од фрактуре кука, ручног зглоба и кичме, нарочито код старијих особа или
уз присуство других познатих фактора ризика. Опсервацијске студије
показују да инхибитори протонске пумпе могу повећати укупни ризик од
настанка фрактуре за 10-40%. Нека од ових повећања могу бити због других
фактора ризика. Пацијенти са повећаним ризиком од остеопорозе треба да
добију посебну његу у складу са тренутним клиничким смјерницама и треба
да имају адекватан унос витамина Д и калцијума.
Субакутни кожни лупус еритематозус (СКЛЕ)
Инхибитори протонске пумпе су у врло ријетким случајевима повезани са
СКЛЕ. Ако дође до оштећења, посебно у подручјима коже изложеним сунцу,
праћених артралгијом, пацијент треба одмах да затражи медицинску помоћ и
здравствени радник треба да размотри прекид терапије лијеком OMEZOL^(®).
СКЛЕ након претходног лијечења инхибиторима протонске пумпе може
повећати ризик од појаве СКЛЕ и код примјене других инхибитора протонске
пумпе.
Оштећење финкције бубрега
Код пацијената који су узимали омепразол уочена је појава акутног
тубулоинтерстицијалног нефритиса (TIN) који се може појавити било када
током лијечења омепразолом (погледати дио 4.8). Акутни
тубулоинтерстицијални нефритис може напредовати до инсуфицијенције
бубрега. У случају сумње на TIN, потребно је прекинути примјену
омепразола и што прије започети одговарајуће лијечење.
Интерференција са лабораторијским тестовима
Повећане вриједности хромогранина А (CgA) могу ометати испитивање за
откривање неуроендокриних тумора. Да би избјегли ове сметње, терапију
омепразолом треба прекинути најмање 5 дана прије мјерења CgA (погледати
дио 5.1). Ако се вриједности CgA и гастрина не врате у оквир референтних
вриједности након почетног мјерења, мјерење треба поновити након 14 дана
по прекиду терапије инхибиторима протонске пумпе.
Код неке дјеце са хроничним болестима може бити потребно дуготрајно
лијечење, иако то није препоручљиво.
Лијечење инхибиторима протонске пумпе може довести до повећаног ризика
од гастринтестиналних инфекција, као што су Salmonella и Campylobacter,
а код хоспитализованих пацијената могуће су такође инфекције врстом
Clostridium difficile (погледати дио 5.1).
Као и код свих дуготрајних лијечења, посебно када је лијечење дуже од
годину дана, пацијент треба да буде под сталним надзором љекара.
Лијек OMEZOL садржи сахарозу. Пацијенти са ријетким насљедним обољењем
интолеранције на фруктозу, глукозно-галактозном малапсорпцијом или
недостатком сахароза-изомалтазе, не смију да узимају овај лијек.
Овај лијек садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) по таблети, количина
која је занемарљива. То је у суштини „без натријума“.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Ефекти омепразола на фармакокинетику других активних супстанци
Активне супстанце чија ресорпција зависи од вриједности желудачне pH
Смањена киселост у желуцу током лијечења омепразолом може повећати или
смањити ресорпцију активних супстанци чији степен ресорпције зависи од
вриједности pH у желуцу.
Нелфинавир, атазанавир
Плазматске вриједности нелфинавира и атазанавира су смањене ако се
примјењују истовремено са омепразолом.
Истовремена примјена омепразола са нелфинавиром је контраиндикована
(погледати дио 4.3). Истовремена примјена омепразола (40 mg једном
дневно) смањује просјечну изложеност нелфинавиру за приближно 40%, а
његовом главном активном метаболиту М8 за приближно 75% до 90%.
Интеракција такође може укључивати CYP2C19 инхибицију.
Не препоручује се истовремена примјена омепразола са атазанавиром
(погледати дио 4.4). Истовремена примјена омепразола (40 mg једном
дневно) и атазанавира 300 mg/ритонавира 100 mg код здравих добровољаца
доводи до смањења изложености атазанавиру за 75%. Повећање дозе
атазанавира до 400 mg не компензује утицај омепразола на изложеност
атазанавиру. Истовремена примјена омепразола (20 mg једном дневно) са
атазанавиром 400 mg / ритонавиром 100 mg код здравих добровољаца
резултира смањењем расположивости атазанавира за око 30% у поређењу са
атазанавиром 300 mg / ритонавиром 100 mg једном дневно.
Дигоксин
Истовремена терапија са омепразолом (20 mg дневно) код здравих
добровољаца повећава биорасположивост дигоксина за 10%. Токсичност
дигоксина је ријетко забиљежена. Међутим, опрез је потребан када се
омепразол даје старијим пацијентима у високим дозама. Терапијско праћење
лијека дигоксина треба да буде појачано.
Клопидогрел
Резултати испитивања код здравих испитаника су показали фармакокинетичку
(ПК)/фармакодинамску (ПД) интеракцију између клопидогрела (300 mg ударна
доза/75 mg/дан доза одржавања) и омепразола (80 mg р.о. дневно) која
доводи до смањења изложености активном метаболиту клопидогрела у
просјеку за 46%, и до смањења максималне инхибиције (АДП индуковане)
агрегације тромбоцита у просјеку за 16%.
Недосљедне податке о клиничким импликацијама ове ПК/ПД интеракције у
смислу великих кардиоваскуларних догађаја забиљежене су у опсервацијским
и клиничким студијама. Као мјера опреза, истовремену примјену омепразола
и клопидогрела треба избјегавати (погледати дио 4.4).
Остале активне супстанце
Ресорпција посаконазола, ерлотиниба, кетоконазола и итраконазола знатно
је смањена, а тиме и клиничка ефикасност може бити умањена. Истовремену
примјену посаконазола и ерлотиниба треба избјегавати.
Активне супстанце које се метаболишу преко CYP2C19
Омепразол је умјерен инхибитор CYP2C19, главног ензима преко кога се
метаболише. Због тога, метаболизам друге активне супстанце дате
истовремено која се такође метаболише путем CYP2C19, може бити смањен, а
посљедична системска изложеност овој супстанци повећана. Примјери таквих
љекова су Р-варфарин и други антагонисти витамина К, цилостазол,
диазепам и фенитоин.
Цилостазол
Омепразол примијењен у дози од 40 mg на здравим испитаницима у двоструко
слијепој студији, утицао је на повећање C_(max) и ПИК-а цилостазола за
18%, односно 26%, а једног његовог активног метаболита за 29%, односно
69%.
Фенитоин
Препоручује се праћење концентрације фенитоина у плазми у току прве
двије недјеље након почетка лијечења омепразолом, и ако је доза
фенитоина прилагођена, праћење и даље прилагођавање дозе требало би
утврдити након завршетка лијечења омепразолом.
Непознати механизам
Саквинавир
Истовремена примјена омепразола са саквинавиром/ритонавиром резултирала
је повећањем плазматских вриједности до око 70% за саквинавир, повезано
са добром подношљивошћу код ХИВ позитивних пацијената.
Такролимус
Забиљежено је да истовремена примјена омепразола повећава серумске
вриједности такролимуса. Потребно је терапијско праћење концентрације
такролимуса, као и функције бубрега (клиренс креатинина) и ако је
потребно прилагодити дозу такролимуса.
Метотрексат
Када се метотрексат примјењује заједно са инхибитором протонске пумпе,
ниво метотрексата код неких пацијената може да се повећа. Уколико се
метотрексат примјењује у високим дозама, може бити потребан привремени
прекид терапије омепразолом.
Ефекти других активних супстанци на фармакокинетику омепразола
Инхибитори CYP2C19 и/или CYP3A4
Будући да се омепразол метаболише путем CYP3A4 и CYP2C19, активне
супстанце за које се зна да инхибирају CYP3A4 или CYP2C19 (као што су
кларитромицин и вориконазол) могу довести до повећања концентрације
омепразола у серуму преко смањења стопе метаболизма омепразола.
Истовремена примјена са вориконазолом доводи до више него двоструко веће
расположивости омепразола. Будући да се високе дозе омепразола добро
толеришу, прилагођавање дозе омепразола се генерално не захтијева.
Међутим, прилагођавање дозе треба размотрити код пацијената са тешким
оштећењем јетре, као и код оних на дуготрајној терапији.
Индуктори CYP2C19 и/или CYP3A4
Активне супстанце за које се зна да индикују CYP2C19 или CYP3A4 или
обоје (као рифампицин и кантарион) могу довести до смањења концентрације
омепразола у серуму повећањем стопе метаболизма омепразола.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Резултати три проспективне епидемиолошке студије (више од 1000 исхода
изложености лијеку), показују да нема нежељених дејстава омепразола на
трудноћу или на здравље фетуса/новорођенчета. Омепразол може да се
користи за вријеме трудноће.
Дојење
Oмепразол се излучује у мајчино млијеко, али нема утицаја на дијете када
се употребљавају терапеутске дозе.
Плодност
Испитивања на животињама са рацемичном мјешавином омепразола,
примијењене оралним путем не указују да постоје ефекти на плодност.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Лијек OMEZOL вјероватно неће утицати на способност управљања возилима
или руковање машинама.
Нежељена дејства као што су вртоглавица и визуелне сметње могу се
појавити (погледати дио 4.8). Ако се ишта од тога јави код пацијента, не
би требало да управља моторним возилом или да рукује машинама.
4.8. Нежељена дејства
Сажетак безбједносног профила
Најчешћа нежељена дејства (1% до 10% пацијената) су главобоља, болови у
стомаку, затвор, пролив, надутост и мучнина/повраћање.
Тешкa кожнa нежељена дејства (енгл. severe cutaneous adverse reactions,
SCARs), укључујући Stevens – Johnson-ов синдром (СЈС), токсичну
епидермалну некролизу (ТЕН), реакцију на лијек са еозинофилијом и
системским симптомима (енгл. drug reaction with eosinophilia and
systemic symptoms, DRESS) и акутну генерализовану егзантематозну
пустулозу (АГЕП), забиљежене су у вези са лијечењем омепразолом
(погледати дио 4.4.)
Табеларни приказ нежељених дејстава
Сљедећа нежељена дејства су идентификована или су суспектна, према
клиничким испитивањима и постмаркетиншком искуству за омепразол. Ниједно
није дозно зависно. Нежељена дејства која су наведена у наставку
категоризована су према MedDRA класификацији органских система.
Нежељена дејства су рангирана према учесталости јављања на сљедећи
начин: веома често (≥10); често (≥ 1/100 до <1/10); повремено (≥ 1/1000
до < 1/100); ријетко (≥ 1/10000 до < 1/1000); веома ријетко (< 1/10
000), непозната учесталост (не може се процијенити на основу доступних
података).
+:------------------------------------+:---------------------------------------------------+
| Органски системи/учесталост | Нежељено дејство |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји крви и лимфног система |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | леукопенија, тромбоцитопенија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| веома ријетко: | агранулоцитоза, панцитопенија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји имунолошког система |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | реакције преосјетљивости, нпр. грозница, ангиоедем |
| | и анафилактичке реакције/шок |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји метаболизма и исхране |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | хипонатремија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| непознато: | хипомагнеземија; тешка хипомагнеземија може |
| | довести до хипокалцемије. |
| | |
| | хипомагнеземија исто тако може бити праћена |
| | хипокалемијом |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Психијатријски поремећаји |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | инсомнија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | агитација, збуњеност, депресија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| веома ријетко: | агресија, халуцинације |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји нервног система |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| често: | главобоља |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | вртоглавица, парестезија, сомноленција |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | поремећај укуса |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји ока |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | замућен вид |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји уха и лабиринта |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | вертиго |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | бронхоспазам |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Гастроинтестинални поремећаји |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| често: | болови у стомаку, затвор, пролив, надутост, |
| | мучнина/повраћање, полипи жлијезда у фундусу |
| | (бенигни) |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | сува уста, стоматитис, гастроинтестинална |
| | кандидијаза |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| непознато: | микроскопски колитис |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Хепатобилијарни поремећаји |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | повишени ензими јетре |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | хепатитис са жутицом или без ње |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| веома ријетко: | инсуфицијенција јетре, енцефалопатија код |
| | пацијената са већ постојећом болести јетре |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји коже и поткожног ткива |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | дерматитис, пруритус, осип, уртикарија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | алопеција, фотосензитивност, акутна генерализована |
| | егзантематозна пустулоза (АГЕП), реакција на лијек |
| | са еозинофилијом и системским симптомима (DRESS) |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| веома ријетко: | еритема мултиформе, Stevnes‒Johnson-ов синдром, |
| | токсична епидермална некролиза (ТЕН) |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| непознато | субакутни кожни лупус еритематозус (погледати дио |
| | 4.4) |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји мишићно-коштаног система и везивног ткива |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | фрактуре кука, ручног зглоба или кичме |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | артралгија, миалгија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| веома ријетко: | мишићна слабост |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји бубрега и уринарног система |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | тубулоинтерстицијални нефритис (са могућим |
| | напредовањем до инсуфцијенције бубрега) |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Поремећаји репродуктивног система и дојки |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| веома ријетко: | гинекомастија |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| Општи поремећаји и реакције на мјесту примјене |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| повремено: | малаксалост, периферни едеми |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
| ријетко: | повећано знојење |
+-------------------------------------+----------------------------------------------------+
Педијатријска популација
Безбједност примјене омепразола процијењена је на укупно 310 дјеце,
узраста од 0 до 16 година. Постоје ограничени подаци о дугорочној
употреби лијека код 46 пацијената, обољелих од тешког ерозивног
езофагитиса који су дуготрајно примали омепразол у току трајања клиничке
студије до 749 дана. Профил појаве нежељених дејстава углавном је исти
као и за одрасле и код краткотрајног и код дуготрајног лијечења. Нема
података о дугорочним ефектима лијечења омепразолом на пубертет и раст.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
фаx:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.mе
nezeljenadejstva@cinmed.mе
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Постоје ограничени подаци о ефектима предозирања омепразолом код људи. У
литератури су описани случајеви предозирања при примјени доза до 560 mg,
повремено су пријављени и случајеви у којима је појединачна орална доза
достизала до 2400 mg oмепразола (120 пута већа доза од уобичајне
препоручене дозе). Мучнина, повраћање, несвјестица, абдоминални бол,
пролив и главобоља су пријављени као посљедица предозирања омепразолом.
Такође, апатија, депресија и конфузија су пријављени као изоловани
случајеви предозирања.
Описани симптоми су пролазни, а ниједан озбиљан исход није био
пријављен. Степен елиминације је непромијењен (кинетика првог реда) сa
повећаним дозама. Лијечење је симптоматско, ако је потребно.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Љекови за поремећаје киселости, инхибитор
протонске пумпе.
АТЦ код: A02BC01
Механизам дјеловања
Омепразол je рацемска мјешавина два енантиомера која смањује лучење
желудачне киселине путем високо селективног механизма дјеловања.
Омепразол је специфичан инхибитор протонске пумпе у паријеталним
ћелијама. Брзо дјелује и пружа контролу путем реверзибилне инхибиције
лучења желудачне киселине са дозирањем једном дневно.
Омепразол је слаба база која се концентрише и претвара у активни облик у
изразито киселој средини интрацелуларних каналића у паријеталним
ћелијама, гдје инхибира ензим (H⁺/K⁺)-ATP-aзу - протонску пумпу. Овај
ефекат омепразола на задњу фазу формирања желудачне киселине је
дозно-завистан и пружа високо ефикасну инхибицију оба начина лучења
киселине у желуцу и базално лучење киселине и стимулисану секрецију
киселине, без обзира на стимулацију.
Фармакодинамски ефекти
Сви забиљежени фармакодинамски ефекти могу бити објашњени ефектом
омепразола на секрецију киселине.
Утицај на лучење желудачне киселине
Орално дозирање омепразола једном дневно осигурава брзу и ефикасну
инхибицију дневног и ноћног лучења желудачне киселине, постижући
максимални ефекат у року од 4 дана од почетка лијечења. Са 20 mg
омепразола код пацијената са дуоденалним улкусом се одржава смањење
24-часовног гастричног ацидитета у просјеку за најмање 80%, са
просјечним смањењем максимума концентрације желудачне киселине за око
70% након стимулације пентагастрином 24 часа послије оралне примјене
омепразола.
Код пацијената са дуоденалним улкусом, орална доза омепразола од 20 mg
одржава интрагастрични pH ≥ 3 за вријеме од 17 сати у току 24-часовног
периода.
Као посљедица смањења лучења киселине и интрагастричне киселости,
омепразол дозно-зависно смањује/нормализује изложеност једњака
желудачној киселини код пацијената са болешћу гастроезофагеалног
рефлукса.
Инхибиција лучења киселине је у корелацији са ПИК-ом (подручје испод
криве плазматских концентрација/вријеме) омепразола, а не са стварном
концентрацијом у плазми у датом тренутку.
Није забиљежена тахифилаксија у току лијечења омепразолом.
Утицај на H. pylori
Helicobacter pylori је удружен са пептичким обољењима, укључујући
дуоденални улкус и гастрични улкус. H.pylori је главни фактор који
доприноси појави гастритиса. H. pylori, заједно са желудачном киселином,
главни је фактор у развоју болести пептичког улкуса. H. pylori је главни
фактор у развоју атрофичког гастритиса који је повезан са повећаним
ризиком за развој карцинома желуца. Ерадикација H.pylori омепразолом и
антимикробним љековима повезана је са високим процентом излијечења и
дуготрајном ремисијом пептичног улкуса.
Испитано је и утврђено да је двострука терапија мање ефикасна од
троструке терапије. Међутим, двострука терапија се може узети у обзир у
случајевима гдје позната преосјетљивост искључује употребу било којег
лијека у троструким комбинацијама.
Остали ефекти који се односе на инхибицију киселине
За вријеме дуготрајне терапије, пријављена је учесталија појава
желудачних гландуларних цисти. Ове промјене су физиолошка посљедица
изразите инхибиције секреције киселине. Цисте су бенигне и реверзибилне.
Смањена желудачна киселост због свих средстава, укључујући и инхибиторе
протонске пумпе, повећава желудачни број бактерија нормално присутних у
дигестивном систему. Лијечење љековима који смањују киселину може
довести до повећаног ризика од гастроинтестиналних инфекција, као што су
Salmonella и Campylobacter, а код хоспитализованих пацијената могућа је
такође Clostridium difficile.
Током третмана антисекреторним љековима долази до пораста гастрина у
серуму као одговор на смањену секрецију киселине. Такође се хромогранин
А (CgA) повећава због смањене желудачне киселости. Повећане вриједности
CgA могу ометати испитивања за откривање неуроендокриних тумора.
Литературни подаци кажу да би примјену инхибитора протонске пумпе
требало прекинути најмање између 5 дана и 2 недјеље прије мјерења CgA.
Тиме се омогућава да се вриједности CgA, које би могле бити лажно
повишене након терапије с ППИ, врате унутар референтног распона
вриједности.
Повећан број ЕЦЛ ћелија (еnterochromaffin-like cells) који је можда
повезан са повећаним нивоима гастрина у серуму, забиљежен је код неких
пацијената (и дјеце и одраслих) током дуготрајног третмана омепразолом.
Не сматра се да то има неки клинички значај.
Педијатријска популација
У неконтролисаној студији код дјеце (узраста од 1 до 16 година) са
тешким рефлуксним езофагитисом, употреба омепразола у дозама од 0.7
mg/kg до 1.4 mg/kg довела је до олакшања симптома езофагитиса и симптома
рефлуксне болести код чак 90% пацијената. У једноструко слијепој
студији, дјеца узраста од рођења до двије године са клинички
дијагностикованом болешћу гастроезофагеалног рефлукса третирана су са
0.5 mg омепразола/kg, 1 mg омепразола/kg, или 1.5 mg омепразола/kg.
Учесталост повраћања/епизода регургитације смањена је за 50% након 8
недјеља лијечења, без обзира на дозу.
Ерадикација H. pylori код дјеце
У рандомизованом, двоструко слијепом клиничком истраживању (Хелиотова
студија) закључено је да је омепразол у комбинацији са два антибиотика
(амоксицилин и кларитромицин) био безбједан и ефикасан код дјеце са
гастритисом која имају више од 4 године у лијечењу H. pylori инфекције:
степен ерадикације H. pylori: 74.2% (код 23/31 пацијената) са
омепразолом + амоксицилином + кларитромицином, у односу на 9.4% (код
3/32 пацијената) са амоксицилином + кларитромицином. Међутим, нема
доказа о било каквој клиничкој користи с обзиром на симптоме диспепсије.
Подаци из ове студије се не односе на дјецу млађу од 4 године.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Oмепразол и омепразол магнезијум су ацидо-лабилни и зато се примјењују
орално у облику гастрорезистентних гранула у капсулама или таблетама.
Ресорпција омепразола је брза, а максималне концентрације у плазми
јављају се око 1 до 2 часова након примјене дозе. Ресорпција се одвија у
танком цријеву и обично је завршена у року од 3-6 часова. Истовремено
узимање са храном нема утицаја на биорасположивост. Системска
биорасположивост једне оралне дозе омепразола је приближно 40%. Послије
поновљене једнократне дневне дозе, биорасположивост расте на око 60%.
Дистрибуција
Видљиви волумен дистрибуције код здравих испитаника је око 0.3 L/kg
тјелесне тежине. Везивање омепразола за плазма протеине је око 97%.
Биотрансформација
Oмепразол се потпуно метаболише путем система цитохрома P450 (CYP).
Највећи дио његовог метаболизма зависи од полиморфизма ензима CYP2C19,
који је одговоран за формирање хидроксиомепразола, главног метаболита у
плазми. Преостали дио зависи од другог специфичног изоензима, CYP3A4,
који је одговоран за формирање омепразол сулфона. Као посљедица високог
афинитета омепразола за CYP2C19, постоји потенцијал за компетитивну
инхибицију и појаву интеракција међу љековима који су супстрати CYP2C19
ензима. Међутим, због ниског афинитета за CYP3A4, омепразол нема
потенцијал да инхибира метаболизам других CYP3A4 супстрата. Осим тога,
омепразолу недостаје инхибиторни ефекат на главне CYP ензиме.
Око 3% становништва бијеле расе и 15% до 20% азијске популације нема
функционални CYP2C19 ензим, и називају се слаби метаболизери. Код таквих
појединаца, метаболизам омепразола се одвија углавном преко CYP3A4.
Након поновљеног давања 20 mg омепразола једанпут дневно, просјечна
вриједност ПИК-а је 5 до 10 пута већа код слабих метаболизера него код
испитаника који имају функционални CYP2C19 ензим (брзи метаболизери).
Средње максималне концентрације у плазми су такође веће за 3 до 5 пута.
Ови резултати немају утицаја на дозирање омепразола.
Елиминација
Полувријеме елиминације омепразола из плазме је обично краће од сат
времена и након једнократне и након поновљене оралне дозе једном дневно.
Омепразол се потпуно елиминише из плазме између дозирања без тенденције
акумулирања код дозирања једном дневно. Око 80% оралне дозе омепразола
се излучује преко метаболита путем урина, а остатак путем фецеса,
углавном билијарном секрецијом.
Линеарност/нелинеарност
ПИК омепразола расте са понављаном примјеном. Ово повећање зависи од
дозе и резултира нелинеарним односом између јачине дозе и ПИК-а након
понављане примјене. Ова зависност између дозе и времена је посљедица
смањеног метаболизма првог пролаза кроз јетру и системског клиренса
насталог као посљедица инхибиције CYP2C19 ензима омепразолом и/или
његовим метаболитима (нпр. сулфоном).
Није утврђено да метаболити имају било какав утицај на лучење желудачне
киселине.
Посебне популације
Оштећење функције јетре
Метаболизам омепразола код пацијената са дисфункцијом јетре је ослабљен,
што резултира повећањем ПИК-а. Омепразол не показује тенденцију да се
акумулира приликом дозирања једном дневно.
Оштећење бубрежне функције
Фармакокинетика омепразола, укључујући и системску биорасположивост и
степен елиминације, остају непромијењени код пацијената са смањеном
функцијом бубрега.
Старији пацијенти
Проценат метаболизма омепразола нешто је смањен код старијих пацијената
(75–79 година).
Педијатријски пацијенти
У току лијечења препорученим дозама за дјецу узраста од годину дана,
сличне концентрације у плазми биле су добијене у односу на одрасле. Код
дјеце млађе од шест мјесеци, клиренс омепразола је низак због ниског
капацитета за метаболизам омепразола.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Хиперплазија и карциноиди желудачних ECL ћелија, забиљежени су у
доживотној студији на пацовима који су третирани омепразолом. Ове
промјене су резултат сталне хипергастринемије настале инхибицијом лучења
желудачне киселине. Слични резултати су добијени након третмана са
H₂-антагонистима, инхибиторима протонске пумпе и након дјелимичне
фундектомије. Дакле, ове промјене ниjeсу посљедица директног дјеловања
било које појединачне активне супстанце.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Maнитол
Хипромелоза
Кополимер метакрилне кисјелине и етил акрилата (1:1), 30% дисперзија
Натријум лаурисулфат
Динатријум фосфат, дихидрат
Диетил фталат
Сахароза
Повидон К 30
Калцијум карбонат
Tалк
Полисорбат 80
Натријум хидроксид
Желатин
Tитан диоксид (E171)
Боја Brilliant Blue (E133)
Боја Carmoisine (E122)
Боја Quinoline yellow (E104)
6.2. Инкомпатибилности
Није примјењиво.
6.3. Рок употребе
Tри (3) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати на температури до 30^(o)C.
Средство за сушење које се налази у бочици са капсулама није за јело.
Послије сваке употребе бочицу добро затворити.
Мјесец дана након првог отварања бочице, преостале капсуле треба бацити.
6.5. Врста и садржај паковања
Капсуле су паковане у браон стаклене бочице од неутралног стакла, тип
III, са десикантном капсулом, затворене алуминијумским затварачем.
Картонска кутија садржи једну бочицу са 14 гастрорезистентних капсула,
тврдих и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Нема посебних захтјева.
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
OMEZOL, гастрорезистентна капсула, тврда, 20 mg, 14 гастрорезистентних
капсула, тврдих у стакленој бочици, у картонској кутији: 2030/17/410
-758
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
OMEZOL, гастрорезистентна капсула, тврда, 20 mg, 14 гастрорезистентних
капсула, тврдих у стакленој бочици, у картонској кутији: 11.10.2017.
године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Март, 2024. године