Maprazax uputstvo za upotrebu
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
▲Maprazax, 0.25 mg, таблетa
▲Maprazax, 0.5 mg, таблетa
▲Maprazax, 1 mg, таблетa
ИНН: алпразолам
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Maprazax 0.25 mg таблете
Једна таблета садржи 0.25 mg алпразолама.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством: лактоза, монохидрат.
Једна таблета од 0.25 mg садржи 89.90 mg лактозе, монохидрат.
Maprazax 0.5 mg таблете
Једна таблета садржи 0.5 mg алпразолама.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством: лактоза, монохидрат.
Једна таблета од 0.5 mg садржи 89.64 mg лактозе, монохидрат.
Maprazax 1 mg таблете
Једна таблета садржи 1 mg алпразолама.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством: лактоза, монохидрат.
Једна таблета од 1 mg садржи 89.08 mg лактозе, монохидрат.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Таблета.
Maprazax 0.25 mg таблете
Бијеле до скоро бијеле, округле, биконвексне таблете са подионом цртом
на једној страни.
Maprazax 0.5 mg таблете
Свијетло ружичасте, округле, биконвексне таблете са подионом цртом на
једној страни.
Maprazax 1 mg таблете
Свијетло љубичасте, округле, биконвексне таблете са подионом цртом на
једној страни.
Подиона црта није намијењена за дијељење таблете.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Анксиозност
Лијек Maprazax је индикован за краткотрајно лијечење анксиозности код
одраслих особа.
Лијек Maprazax је индикован само кад је ријеч о тешком поремећају који
онеспособљује појединца или га излаже екстремној узнемирености.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Трајање лијечења
Лијек Maprazax треба примијенити у најнижој могућој ефикасној дози
најкраће могуће вријеме и максимално 2-4 недјеље. Потребу за наставком
лијечења треба изнова процјењивати. Не препоручује се дуготрајно
лијечење. Ризик од зависности се може повећати са повећањем дозе и
трајањем лијечења (погледати дио 4.4).
Анксиозност
Лијечење се обично започиње примјеном 0.5 mg до 1 mg дневно у
подијељеним дозама, са повећањем дозе (не више од 1 mg сваких 3-4 дана),
до нивоа оптималне контроле који се обично постиже дозом од 3 mg до 4 mg
дневно.
Дозу лијека треба индивидуално прилагодити, како би се избјегли
апстиненцијски симптоми.
Старији пацијенти
Код старијих или исцрпљених пацијената лијечење треба започети дозом од
0.25 mg која се даје 2 пута дневно. Уколико је потребно и уколико
пацијент добро подноси, ова доза се може постепено повећати.
Педијатријска популација
Не препоручује се примјена алпразолама код адолесцената и дјеце, с
обзиром на то да безбједност и ефикасност код млађих од 18 година још
није утврђена.
Начин примјене
За оралну примјену.
Терапију треба започети нижим препорученим дозама. Максимална доза не
смије се прекорачити.
Почетне дозе се могу дати пред спавање, како би се смањила летаргија у
току дана. У случају појављивања нежељених дејстава након употребе
почетних доза, доза се мора смањити.
4.3. Контраиндикације
- преосјетљивост на aктивну супстанцу, друге бензодиазепине или на било
коју од помоћних супстанци наведених у дијелу 6.1;
- синдром апнее при спавању;
- миастенија гравис;
- тешка респираторна инсуфицијенција;
- тешка инсуфицијенција јетре.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Трајање лијечења
Трајање лијечења мора бити што краће и не дуже од 2-4 недјеље (погледати
дио 4.2). Дужа примјена од овог периода захтијева поновну процјену стања
болесника.
Било би корисно информисати болесника на почетку лијечења о ограниченој
дужини лијечења и прецизно објаснити како ће се доза прогресивно
смањивати. Постоје докази да се симптоми апстиненције могу појавити при
употреби краткодјелујућих бензодиазепина, посебно у високим дозама. Када
се користе дугодјелујући бензодиазепини, важно је упозорити пацијента да
не треба да прелази на краткодјелујућe бензодиазепинe, јер може доћи до
појаве симптома апстиненције.
Неопходан је опрез код пацијената са оштећеном функцијом бубрега или
благим до умјереним оштећењем функције јетре.
Бензодиазепини и сродни љекови нијесу прикладни као монотерапија у
лијечењу тешке депресије или анксиозности која је повезана са
депресијом, с обзиром на то да код таквих пацијената може доћи до
повећаног ризика од суицида. При примјени код пацијената са знацима и
симптомима депресивних поремећаја или склоностима ка суициду, потребан
је опрез приликом примјене и прописивања алпразолама.
Не препоручује се примјена алпразолама код адолесцената и дјеце, с
обзиром да безбједност и ефикасност код млађих од 18 година још није
утврђена.
Бензодиазепини треба да се употребљавају са великим опрезом код
пацијената који су раније злоупотребљавали алкохол или опојне дроге
(погледати дио 4.5).
Код пацијената са хроничном респираторном инсуфицијенцијом, такође се
препоручује примјена нижих доза због ризика од респираторне депресије.
Истовремена употреба алпразолама и опиоида може довести до седације,
респираторне депресије, коме и смрти. Због тих ризика, седативе попут
бензодиазепина, као што је алпразолам, или сличних љекова треба
прописивати истовремено са опиоидима само код пацијената код којих други
начини лијечења нијесу могући. Ако се донесе одлука о прописивању
алпразолама истовремено са опиоидима, потребно је примијенити најнижу
ефективну дозу, а трајање лијечења треба бити што је краће могуће
(погледати такође препоруке за дозирање у дијелу 4.2).
Пацијенте треба пажљиво пратити због појаве знакова и симптома
респираторне депресије и седације. Потребно је обавијестити пацијенте и
њихове старатеље (гдје је то примјењиво) о томе, како би били свјесни
наведених симптома (погледати дио 4.5).
Старији пацијенти
Бензодиазепине и сличне љекове треба користити с опрезом код старијих
пацијената због ризика од седације и/или слабости у костима и мишићима
који могу изазвати падове, често са озбиљнијим посљедицама у овој
популацији.
Код старијих пацијената или пацијената лошег општег стања, препоручује
се придржавање општих препорука примјене најмање ефективне дозе како би
се спријечио развој атаксије или прекомјерне седације.
Зависност
Дуготрајна примјена бензодиазепина може довести до развоја физичке и
психичке зависности. Ризик се повећава дозом и трајањем терапије и
такође је већи код пацијената који су склони злоупотреби алкохола и
љекова. Фармаколошка зависност се може развити у току примјене
терапијских доза и/или код пацијената без фактора ризика. Ризик од
развоја фармаколошке зависности се повећава при комбинованој примјени
бензодиазепина без обзира на индикације (анксиолитичко или хипнотичко
дејтво). Злоупотреба лијека је познати ризик за алпразолам и друге
бензодиазепине и, сходно томе, потребно је пратити пацијенте при узимању
алпразолама. Постоји и ризик од диверзије са овим лијеком. Пријављени су
смртни случајеви повезани са предозирањем приликом злоупотребе
алпразолама са осталим депресорима централног нервног система,
укључујући опиоиде, друге бензодиазепине и алкохол. Ове ризике треба
узети у обзир приликом прописивања или издавања алопразолама, а како би
се исти смањили, потребно је користити најмању одговарајућу дозу и
сајветовати пацијенте о правилном начину чувања и одлагања
неискоришћеног лијека (погледати дјелове 4.2, 4.8 и 4.9).
Симптоми обуставе
Кад се развије зависност, у случају наглог прекида терапије, могу се
јавити симптоми обуставе који укључују главобољу, болове у мишићима,
изразиту анксиозност, напетост, немир, конфузију, несаницу и
раздражљивост. У тежим случајевима могу настати сљедећи симптоми:
дереализација, деперсонализација, хиперакузија, пецкање и трнци у
екстремитетима, преосјетљивост на свјетлост, буку и физички додир,
халуцинације или епилептички напади (погледати дјелове 4.2 и 4.8).
Током постепеног укидања терапије алпразоламом, доза се мора постепено
смањивати у складу са добром љекарском праксом.
Повратна несаница и анксиозност
Пролазни синдром може настати приликом престанка примјене лијека при
чему се симптоми који су довели до лијечења бензодиазепинима враћају у
појачаном облику. Могуће су и друге реакције, укључујући и промјене
расположења, блага дисфорија, анксиозност или поремећаји спавања, грчеве
у стомаку и мишићима, повраћање, знојење, тремор и немир. Како је ризик
од симптома обуставе/„rebound“ феномена већи након наглог смањења дозе
или наглог прекида терапије, препоручује се постепено смањивање дозе
(погледати дио 4.2).
Амнезија
Бензодиазепини могу изазвати антероградну амнезију. Ово стање се обично
јавља унутар неколико сати након узимања лијека. Да бисте смањили ризик,
пацијент треба да буде сигуран да ће имати 7 – 8 сати непрекидног сна
након узимања лијека (погледати дио 4.8).
Психијатријски поремећаји и „парадоксалне“ реакције
Током примјене бензодиазепина могу се јавити реакције као што су:
узнемиреност, агитација, раздражљивост, агресивност, делузије, бијес,
ноћне море, халуцинације, психозе, неприкладно понашање као и други
неприкладни облици понашања. Ако се појаве поменути симптоми, треба
прекинути примјену лијека. Вјероватније је да ће се ове реакције
појавити код дјеце и старијих пацијената.
Толеранција
Након поновљене примјене током неколико недјеља може доћи до смањења
хипнотичког ефекта бензодиазепина.
Пацијентима са тешком депресијом и суицидним тенденцијама лијек треба
прописивати с посебним опрезом и у одговарајућој величини паковања.
Пријављени су случајеви епизода хипоманије и маније повезаних са
примјеном алпразолама код пацијената са депресијом.
Лијек Maprazax садржи лактозу. Пацијенти са ријетким насљедним
поремећајем интолеранције на галактозу, потпуним недостатком лактазе или
глукозно-галактозном малапсорпцијом, не смију користити овај лијек.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Опиоиди
Истовремена употреба седатива попут бензодиазепина, као што је
алпразолам, или сродних љекова са опиоидима, повећава ризик од појаве
седације, респираторне депресије, коме и смрти због адитивног
депресорног дејства на ЦНС. Дозирање и трајање истовремене примјене мора
се ограничити (погледати дио 4.4). Не препоручује се истовремена
примјена лијека са алкохолом. Алпразолам треба користити са опрезом у
комбинацији са другим љековима који дјелују депресивно на ЦНС.
Појачано депресорно дејство на ЦНС може се појавити приликом истовремене
примјене са антипсихотицима (неуролептици), хипнотицима,
анксиолитицима/седативима, антидепресивима, наркотичким аналгетицима,
антиепилептицима, анестетицима и седативним антихистаминицима. Међутим,
при истовременој примјени са наркотичким аналгетицима, може се јавити
појачана еуфорија која може довести по повећане психичке зависности.
Инхибитори CYP3A4
С обзиром да се алпразолам метаболише путем одређених ензима у јетри
(посебно путем CYP3A4), његова концентрација је већа и ефекат се
појачава приликом примјене љекова који инхибирају те ензиме.
Подаци из клиничких испитивања са алпразоламом, in vitro студија и
клиничких студија са љековима који се метаболишу на сличан начин као
алпразолам, показали су различите степене интеракција и могућих
интеракција између великог броја љекова и алпразолама. На основу степена
интеракција и расположивих података, направљене су и сљедеће препоруке:
- Не препоручује се истовремена примјена алпразолама са кетоконазолом,
итраконазолом и другим азолским антимикотицима.
- Истовремена примјена нефазодона или флувоксамина повећава ПИК
алпразолама приближно 2 пута, тако да се препоручује опрез или смањење
дозе када се алпразолам даје заједно са нефазодоном, флувоксамином и
циметидином.
- Препоручује се опрез приликом истовремене примјене алпразолама са
флуоксетином, пропоксифеном, оралним контрацептивима, дилтиаземом или
макролидним антибиотицима као што су еритромицин, кларитромицин и
тролеандомицин.
CYP3A4 Индуктори
С обзиром да се алпразолам метаболише путем CYP3A4 ензима, индуктори
овог ензима могу повећати метаболизам алпразолама.
Интеракције између инхибитора ХИВ протеазе (нпр. ритонавир) и
алпразолама су сложене и временски зависне. Краткотрајна примјена ниских
доза ритонавира доводи до великог смањења клиренса алпразолама,
продужења његовог полувремена елиминације и појачаних клиничких ефеката.
Међутим, након продужене изложености ритонавиру, индукција CYP3A4
компензује ову инхибицију. Код ове интеракције, потребно је прилагодити
дозу алпразолама или обуставити терапију.
Дигоксин
Повећане концентрације дигоксина у плазми забиљежене су при истовременој
примјени алпразолама, посебно код старијих пацијената (>65 године
старости). Стога је код пацијената који истовремено примјењују
алпразолам и дигоксин потребно пажљиво пратити знакове и симптоме
повезане са токсичношћу дигоксина.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Подаци који се односе на тератогености и ефекте на постнатални развој и
понашање након примјене бензодиазепина су недосљедни. Велики број
података на основу кохортних студија указују да излагање бензодиазепину
током првог триместра није повезано са повећаним ризиком од тешких
оштећења плода. Међутим, нека ранија епидемиолошка испитивања о
изложености код људи показала су да постоји двоструко повећани ризик од
расцјепа непца.
Бензодиазепини, укључујући алпразолам треба користити током трудноће или
дојења само уколико љекар сматра да је то неопходно. Испитивања на
животињама су показала мање ефекте на фетус, док је неколико студија
показало каснији поремећај у понашању код потомака изложених
бензодиазепинима in utero.
Лијечење високим дозама бензодиазепина током другог и/или трећег
триместра трудноће било је повезано са смањењем активних покрета фетуса
и промјенама у срчаном ритму фетуса.
Када је примјена бензодиазепина медицински индикована током посљедњег
периода трудноће, чак и при ниским дозама, могућа је појава синдрома
млитавог новорођенчета (енг. floppy infant syndrome), као што је
аксијална хипотонија, ослабљен рефлекс сисања који доводи до смањеног
пораста тјелесне масе. Ови симптоми су реверзибилни, али могу потрајати
1 до 3 недјеље, узимајући у обзир полувријеме елиминације лијека. При
примјени високих доза могућа је појава респираторне депресије или апнее
и хипотермије код новорођенчета. Неколико дана након рођења могуће је
примијетити неонаталне симптоме обуставе са хиперексцитабилношћу,
агитацијом и тремором, чак и када није присутан синдром млитавог
дјетета. Појава симптома обуставе након рођења зависи од полувремена
елиминације лијека.
Алпразолам не треба користити у току трудноће, осим уколико је клинички
оправдано. Уколико се алпразолам примјењује током трудноће или
пацијенткиња открије да је затруднила током терапије алпразоламом,
пацијенткињу је потребно информисати о потенцијалној опасности по фетус.
Уколико је неопходно лијечење алпразоламом током посљедњег периода
трудноће, или током порођаја треба избјегавати примјену високих доза, и
новорођенчад треба пратити у циљу детекције апстиненцијалних симптома
и/или синдрома млитавог дјетета.
Дојење
Алпразолам се у малим количинама излучује у мајчино млијеко. Дојење се
не препоручује током лијечења алпразоламом.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Седација, амнезија, смањење концентрације и поремећај мишићних функција
могу штетно да утичу на способност управљања возилима и руковање
машинама. Уколико пацијент не спава довољно, смањена опрезност може бити
јаче изражена (погледати дио 4.5).
Ови ефекти могу бити потенцирани конзумирањем алкохола (погледати дио
4.5).
Пацијенте треба упозорити на ову опасност и савјетовати им да не возе и
не рукују машинама док узимају лијек Maprazax^(®) и не баве се другим
опасним активностима.
4.8. Нежељена дејства
Нежељена дејства углавном се запажају на самом почетку лијечења и обично
нестају у току континуираног давања или смањења дозе лијека.
Нежељена дејства уочена током терапије алпразоламом су приказана према
сљедећој учесталости: веома често (≥1/10); често (≥1/100 до <1/10);
повремено (≥1/1000 до <1/100); ријетко (≥1/10000 до <1/1000); веома
ријетко (<1/10000) и непознато (не може се процијенити на основу
доступних података).
+:-----------:+:-------------:+:---------------:+:---------------:+:---------:+:-------:+:--------------------:+
| Класа | Веома често | Често (≥1/100 | Повремено | Ријетко | Веома | Непознато (не може |
| система | (≥1/10) | до <1/10) | (≥1/1000 до | (≥1/10000 | ријетко | се процијенити на |
| | | | <1/100) | до | (<1/ | основу доступних |
| органа | | | | <1/1000) | 10000) | података). |
| (MedDRA) | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Ендокрини | | | | | | Хиперпролактинемија* |
| поремећаји | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | | Смањен апетит | | | | |
| метаболизма | | | | | | |
| и исхране | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Психија | Депресија | Стање | Мaнија* | | | Хипоманија*, |
| | | конфузије, | (погледа ти дио | | | агресија*, |
| тријски | | дезорјентација, | 4.4), | | | непријатељско |
| поремећаји | | смањен либидо, | халуцинације*, | | | понашање*, |
| | | анксиозност, | бијес*, | | | абнормално мишљење*, |
| | | несаница, | агитација*, | | | психомоторна |
| | | нервоза, | зависност | | | хиперактивност* |
| | | повећан либидo* | | | | злоупотреба љекова* |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | Седација, | Поремећај | Амнезија | | | Дисбаланс аутономног |
| нервног | сомноленција, | равнотеже, | | | | нервног система*, |
| система | атаксија, | абнормална | | | | дистонија* |
| | поремећај | координација, | | | | |
| | памћења, | поремећај | | | | |
| | дизартрија, | пажње, | | | | |
| | вртоглавица, | хиперсомнија, | | | | |
| | главобоља | летаргија, | | | | |
| | | тремор | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | | Замагљен вид | | | | |
| ока | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Гастроинте | Констипација, | Мучнина | | | | Гастроинтестинални |
| | сува уста | | | | | поремећаји^(*) |
| стинални | | | | | | |
| поремећаји | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Хепатобили | | | | | | хепатитис*, |
| | | | | | | абнормална функција |
| јарни | | | | | | јетре*, жутица* |
| | | | | | | |
| поремећаји | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | | Дерматитис* | | | | Ангиоедем*, |
| коже и | | | | | | фотосензитивна |
| | | | | | | реакција* |
| поткожног | | | | | | |
| ткива | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | | | Мишићна слабост | | | |
| | | | | | | |
| мишићно- | | | | | | |
| коштаног | | | | | | |
| система и | | | | | | |
| | | | | | | |
| везивног | | | | | | |
| ткива | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | | | Инконтиненција* | | | Уринарна ретенција* |
| бубрега и | | | | | | |
| уринарног | | | | | | |
| система | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | | Сексуална | Нередовна | | | |
| | | дисфункција* | менструација* | | | |
| репродукти | | | | | | |
| | | | | | | |
| вног | | | | | | |
| | | | | | | |
| система и | | | | | | |
| дојки | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Општи | Замор, | | Апстиненцијални | | | Периферни едем* |
| поремећаји | иритабилност | | синдром* | | | |
| и | | | | | | |
| | | | | | | |
| реакције на | | | | | | |
| мјесту | | | | | | |
| | | | | | | |
| примјене | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Испитивања | | Повећање | | | | Повећан |
| | | тјелесне масе, | | | | интраокуларни |
| | | смањење | | | | притисак* |
| | | тјелесне масе | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
*нежељена дејства која су забиљежена након стављања алпразолама у промет
Симптоми обуставе лијека
Симптоми обуставе лијека се јављају након наглог смањења дозе или наглог
прекида примјене бензодиазепина, укључујући и алпразолам. Ови симптоми
варирају од благе дисфорије и инсомније, па све до развоја тешких
симптома као што су абдоминалне колике и мишићни грчеви, повраћање,
знојење, тремор и конвулзије. Такође, могу се јавити епилептични напади
након наглог смањења дозе или наглог прекида терапије.
Амнезија
Антероградна амнезија се може јавити при терапијским дозама, а ризик се
повећава при примјени већих доза.
Амнезија може да буде удружена са неприкладним понашањем (погледати дио
4.4).
Депресија
Током употребе бензодиазепина, претходно постојећа депресија код
пацијената може бити демаскирана.
Психијатријске и ''парадоксалне'' реакције
Током примјене бензодиазепина и љекова сличних бензодиазепинима могу се
појавити реакције као што су: немир, агитација, раздражљивост,
агресивност, делузије, бијес, ноћне море, халуцинације, психозе,
неприкладно понашање и друге нежељене бихејвиоралне реакције, које могу
бити веома тешке. Ове реакције се чешће испољавају код дјеце и старијих
особа.
Зависност
Употреба алпразолама (чак и у терапијским дозама) може да доведе до
развоја физичке зависности. Прекид терапије може да доведе до појаве
апстиненцијалних симптома или „rebound“ феномена (погледати дио 4.4).
Могу се јавити и случајеви психичке зависности. Забиљежени су
случајеви злоупотребе лијека.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
Црне Горе (CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства Црне Горе
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс: +382 (0) 20 310 581
www.cinmed.mе
nezeljenadejstva@cinmed.mе
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Као и са другим бензодиазепинима, предозирање алпразоламом не би требало
да представља опасност по живот, осим ако се не комбинују са другим
депресорима ЦНС-а (укључујући алкохол). Приликом лијечења предозирања
било којим лијеком, треба имати на уму могућност да је пацијент
истовремено узео више љекова.
Послије оралног предозорања бензодиазепинима, треба изазвати повраћање
(у року од сат времена) уколико је пацијент свјестан, или гастричну
лаважу уколико је без свијести, при чему се мора обезбиједити проходност
дисајних путева. Уколико пражњење желуца не доведе до побољшања,
потребно је дати активни угаљ да би се смањила ресорпција лијека. Значај
дијализе није утврђен. Посебну пажњу треба обратити на респираторне и
кардиоваскуларне функције за вријеме ургентне терапије.
Предозирање бензодиазепинима обично се манифестује у виду депресије
централног нервног система различитог степена, од омамљености до коме.
У благим случајевима могу се јавити симптоми као што су: омамљеност,
неразговјетан говор, ментална конфузија и летаргија, а у неким тежим
случајевима симптоми могу укључивати: атаксију, хипотонију, хипотензију,
респираторну депресију, ријетко кому и веома ријетко смрт.
Флумазенил се може користити као додатак при одржавању респираторне и
кардиоваскуларне функције повезане са предозирањем.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Анксиолитици, деривати бензодиазепина
АТЦ код: N05BA12
Механизам дјеловања
Алпразолам, као и остали бензодиазепини, има висок афинитет за
бензодиазепинске рецепторе у мозгу и олакшава инхибиторно дјеловање
неуротрансмитера гама - аминобутерне кисјелине, која је медијатор пре и
пост синаптичке инхибиције у центалном нервном систему.
5.2. Фармакокинетички подаци
Након оралне администрације, максималне концентрације у плазми појављују
се након 1.7 сати. Након узимања појединачне дозе од 0.5 mg, просјечна
максимална концентрација је износила 7.1 nanograma/ml. Постоји линеаран
однос између дозе и концентрације лијека у плазми. Најмање 80% орално
унијете дозе се ресорбује. Око 70% ресорбоване дозе веже се за протеине
плазме. Алпразолам се екстензивно метаболише у јетри, примарно до
хидроксилованих метаболита, док се око 20% дозе излучује непромијењено.
Елиминација се одвија углавном путем бубрега; 80% дозе излучује се
урином, а само 7% фецесом. Просјечно полувијеме елиминације износи 10-12
сати.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Мутагеност
Алпразолам нема мутагенени потенцијал према резултатима Аmes-овог in
vitro теста, нити је узроковао хромозомске аберације у in vivo тесту на
микронуклеусима пацова при примјени максималне дозе од 100 mg/kg, што је
500 пута већа доза од максималне препоручене дневне дозе код људи од 10
mg/дан.
Карциногеност
Није било доказа о карциногеном потенцијалу током двогодишњих
истраживања на животињским биоесејима код пацова у дозама од 30
mg/kg/дан (150 пута већим дозама од максималне препоручене дневне дозе
код људи од 10 mg/дан) и код мишева у дозама до 10 mg/kg/дан (50 пута
већим дозама од максималне препоручене дневне дозе код људи од 10
mg/дан).
Фертилност
Алпразолам није смањијо фертилност код пацова у тестираним дозама од 5
mg/kg/дан, што је 25 пута већа доза од максималне препоручене дневне
дозе код људи од 10 mg/kg/дан.
Окуларни ефекти
Код пацова који су третирани оралним дозама алпразолама од 3, 10 и 30
mg/kg/дан (15-150 пута већим дозама од максималне препоручене дневне
дозе код људи од 10 mg/дан), током 2 године, уочена је тенденција дозно
зависног повећања у броју опажених катаракти код женки и корнеалних
васкуларизација код мужјака. Ове лезије се нијесу појављивале у току
првих 11 мјесеци третмана.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Лактоза, монохидрат;
Скроб, кукурузни парцијално прежелатинизован;
Полисорбат 80;
Кросповидон тип Б;
Повидон К 25;
Магнезијум стеарат;
Боја Erythrosine aluminium lake (E127) (јачине од 0.5 mg и 1 mg)
Боја Indigotin aluminium lake (E132) (само јачина од 1 mg)
6.2. Инкомпатибилности
Није примјењиво.
6.3. Рок употребе
Три (3) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Овај лијек не захтијева посебне температурне услове чувања.
Чувати у оригиналном паковању ради заштите од свјетлости.
6.5. Врста и садржај паковања
Таблете су паковане у блистер паковање од PVC/PVDC/Al фолије. Сваки
блистер садржи 10 таблета.
Картонска кутија садржи 30 таблета (3 блистера) и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Нема посебних захтјева.
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
▲Maprazax, таблета, 0.25 mg, блистер, 30 (3x10) таблета: 2030/20/762 -
1823
▲Maprazax, таблета, 0.5 mg, блистер, 30 (3x10) таблета: 2030/20/763 -
1824
▲Maprazax, таблета, 1 mg, блистер, 30 (3x10) таблета: 2030/20/764 - 1825
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
▲Maprazax, таблета, 0.25 mg, блистер, 30 (3x10) таблета: 19.06.2020.
године
▲Maprazax, таблета, 0.5 mg, блистер, 30 (3x10) таблета: 19.06.2020.
године
▲Maprazax, таблета, 1 mg, блистер, 30 (3x10) таблета: 19.06.2020. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Децембар, 2023. године
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
▲Maprazax, 0.25 mg, таблетa
▲Maprazax, 0.5 mg, таблетa
▲Maprazax, 1 mg, таблетa
ИНН: алпразолам
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Maprazax 0.25 mg таблете
Једна таблета садржи 0.25 mg алпразолама.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством: лактоза, монохидрат.
Једна таблета од 0.25 mg садржи 89.90 mg лактозе, монохидрат.
Maprazax 0.5 mg таблете
Једна таблета садржи 0.5 mg алпразолама.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством: лактоза, монохидрат.
Једна таблета од 0.5 mg садржи 89.64 mg лактозе, монохидрат.
Maprazax 1 mg таблете
Једна таблета садржи 1 mg алпразолама.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством: лактоза, монохидрат.
Једна таблета од 1 mg садржи 89.08 mg лактозе, монохидрат.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Таблета.
Maprazax 0.25 mg таблете
Бијеле до скоро бијеле, округле, биконвексне таблете са подионом цртом
на једној страни.
Maprazax 0.5 mg таблете
Свијетло ружичасте, округле, биконвексне таблете са подионом цртом на
једној страни.
Maprazax 1 mg таблете
Свијетло љубичасте, округле, биконвексне таблете са подионом цртом на
једној страни.
Подиона црта није намијењена за дијељење таблете.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Анксиозност
Лијек Maprazax је индикован за краткотрајно лијечење анксиозности код
одраслих особа.
Лијек Maprazax је индикован само кад је ријеч о тешком поремећају који
онеспособљује појединца или га излаже екстремној узнемирености.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Трајање лијечења
Лијек Maprazax треба примијенити у најнижој могућој ефикасној дози
најкраће могуће вријеме и максимално 2-4 недјеље. Потребу за наставком
лијечења треба изнова процјењивати. Не препоручује се дуготрајно
лијечење. Ризик од зависности се може повећати са повећањем дозе и
трајањем лијечења (погледати дио 4.4).
Анксиозност
Лијечење се обично започиње примјеном 0.5 mg до 1 mg дневно у
подијељеним дозама, са повећањем дозе (не више од 1 mg сваких 3-4 дана),
до нивоа оптималне контроле који се обично постиже дозом од 3 mg до 4 mg
дневно.
Дозу лијека треба индивидуално прилагодити, како би се избјегли
апстиненцијски симптоми.
Старији пацијенти
Код старијих или исцрпљених пацијената лијечење треба започети дозом од
0.25 mg која се даје 2 пута дневно. Уколико је потребно и уколико
пацијент добро подноси, ова доза се може постепено повећати.
Педијатријска популација
Не препоручује се примјена алпразолама код адолесцената и дјеце, с
обзиром на то да безбједност и ефикасност код млађих од 18 година још
није утврђена.
Начин примјене
За оралну примјену.
Терапију треба започети нижим препорученим дозама. Максимална доза не
смије се прекорачити.
Почетне дозе се могу дати пред спавање, како би се смањила летаргија у
току дана. У случају појављивања нежељених дејстава након употребе
почетних доза, доза се мора смањити.
4.3. Контраиндикације
- преосјетљивост на aктивну супстанцу, друге бензодиазепине или на било
коју од помоћних супстанци наведених у дијелу 6.1;
- синдром апнее при спавању;
- миастенија гравис;
- тешка респираторна инсуфицијенција;
- тешка инсуфицијенција јетре.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Трајање лијечења
Трајање лијечења мора бити што краће и не дуже од 2-4 недјеље (погледати
дио 4.2). Дужа примјена од овог периода захтијева поновну процјену стања
болесника.
Било би корисно информисати болесника на почетку лијечења о ограниченој
дужини лијечења и прецизно објаснити како ће се доза прогресивно
смањивати. Постоје докази да се симптоми апстиненције могу појавити при
употреби краткодјелујућих бензодиазепина, посебно у високим дозама. Када
се користе дугодјелујући бензодиазепини, важно је упозорити пацијента да
не треба да прелази на краткодјелујућe бензодиазепинe, јер може доћи до
појаве симптома апстиненције.
Неопходан је опрез код пацијената са оштећеном функцијом бубрега или
благим до умјереним оштећењем функције јетре.
Бензодиазепини и сродни љекови нијесу прикладни као монотерапија у
лијечењу тешке депресије или анксиозности која је повезана са
депресијом, с обзиром на то да код таквих пацијената може доћи до
повећаног ризика од суицида. При примјени код пацијената са знацима и
симптомима депресивних поремећаја или склоностима ка суициду, потребан
је опрез приликом примјене и прописивања алпразолама.
Не препоручује се примјена алпразолама код адолесцената и дјеце, с
обзиром да безбједност и ефикасност код млађих од 18 година још није
утврђена.
Бензодиазепини треба да се употребљавају са великим опрезом код
пацијената који су раније злоупотребљавали алкохол или опојне дроге
(погледати дио 4.5).
Код пацијената са хроничном респираторном инсуфицијенцијом, такође се
препоручује примјена нижих доза због ризика од респираторне депресије.
Истовремена употреба алпразолама и опиоида може довести до седације,
респираторне депресије, коме и смрти. Због тих ризика, седативе попут
бензодиазепина, као што је алпразолам, или сличних љекова треба
прописивати истовремено са опиоидима само код пацијената код којих други
начини лијечења нијесу могући. Ако се донесе одлука о прописивању
алпразолама истовремено са опиоидима, потребно је примијенити најнижу
ефективну дозу, а трајање лијечења треба бити што је краће могуће
(погледати такође препоруке за дозирање у дијелу 4.2).
Пацијенте треба пажљиво пратити због појаве знакова и симптома
респираторне депресије и седације. Потребно је обавијестити пацијенте и
њихове старатеље (гдје је то примјењиво) о томе, како би били свјесни
наведених симптома (погледати дио 4.5).
Старији пацијенти
Бензодиазепине и сличне љекове треба користити с опрезом код старијих
пацијената због ризика од седације и/или слабости у костима и мишићима
који могу изазвати падове, често са озбиљнијим посљедицама у овој
популацији.
Код старијих пацијената или пацијената лошег општег стања, препоручује
се придржавање општих препорука примјене најмање ефективне дозе како би
се спријечио развој атаксије или прекомјерне седације.
Зависност
Дуготрајна примјена бензодиазепина може довести до развоја физичке и
психичке зависности. Ризик се повећава дозом и трајањем терапије и
такође је већи код пацијената који су склони злоупотреби алкохола и
љекова. Фармаколошка зависност се може развити у току примјене
терапијских доза и/или код пацијената без фактора ризика. Ризик од
развоја фармаколошке зависности се повећава при комбинованој примјени
бензодиазепина без обзира на индикације (анксиолитичко или хипнотичко
дејтво). Злоупотреба лијека је познати ризик за алпразолам и друге
бензодиазепине и, сходно томе, потребно је пратити пацијенте при узимању
алпразолама. Постоји и ризик од диверзије са овим лијеком. Пријављени су
смртни случајеви повезани са предозирањем приликом злоупотребе
алпразолама са осталим депресорима централног нервног система,
укључујући опиоиде, друге бензодиазепине и алкохол. Ове ризике треба
узети у обзир приликом прописивања или издавања алопразолама, а како би
се исти смањили, потребно је користити најмању одговарајућу дозу и
сајветовати пацијенте о правилном начину чувања и одлагања
неискоришћеног лијека (погледати дјелове 4.2, 4.8 и 4.9).
Симптоми обуставе
Кад се развије зависност, у случају наглог прекида терапије, могу се
јавити симптоми обуставе који укључују главобољу, болове у мишићима,
изразиту анксиозност, напетост, немир, конфузију, несаницу и
раздражљивост. У тежим случајевима могу настати сљедећи симптоми:
дереализација, деперсонализација, хиперакузија, пецкање и трнци у
екстремитетима, преосјетљивост на свјетлост, буку и физички додир,
халуцинације или епилептички напади (погледати дјелове 4.2 и 4.8).
Током постепеног укидања терапије алпразоламом, доза се мора постепено
смањивати у складу са добром љекарском праксом.
Повратна несаница и анксиозност
Пролазни синдром може настати приликом престанка примјене лијека при
чему се симптоми који су довели до лијечења бензодиазепинима враћају у
појачаном облику. Могуће су и друге реакције, укључујући и промјене
расположења, блага дисфорија, анксиозност или поремећаји спавања, грчеве
у стомаку и мишићима, повраћање, знојење, тремор и немир. Како је ризик
од симптома обуставе/„rebound“ феномена већи након наглог смањења дозе
или наглог прекида терапије, препоручује се постепено смањивање дозе
(погледати дио 4.2).
Амнезија
Бензодиазепини могу изазвати антероградну амнезију. Ово стање се обично
јавља унутар неколико сати након узимања лијека. Да бисте смањили ризик,
пацијент треба да буде сигуран да ће имати 7 – 8 сати непрекидног сна
након узимања лијека (погледати дио 4.8).
Психијатријски поремећаји и „парадоксалне“ реакције
Током примјене бензодиазепина могу се јавити реакције као што су:
узнемиреност, агитација, раздражљивост, агресивност, делузије, бијес,
ноћне море, халуцинације, психозе, неприкладно понашање као и други
неприкладни облици понашања. Ако се појаве поменути симптоми, треба
прекинути примјену лијека. Вјероватније је да ће се ове реакције
појавити код дјеце и старијих пацијената.
Толеранција
Након поновљене примјене током неколико недјеља може доћи до смањења
хипнотичког ефекта бензодиазепина.
Пацијентима са тешком депресијом и суицидним тенденцијама лијек треба
прописивати с посебним опрезом и у одговарајућој величини паковања.
Пријављени су случајеви епизода хипоманије и маније повезаних са
примјеном алпразолама код пацијената са депресијом.
Лијек Maprazax садржи лактозу. Пацијенти са ријетким насљедним
поремећајем интолеранције на галактозу, потпуним недостатком лактазе или
глукозно-галактозном малапсорпцијом, не смију користити овај лијек.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Опиоиди
Истовремена употреба седатива попут бензодиазепина, као што је
алпразолам, или сродних љекова са опиоидима, повећава ризик од појаве
седације, респираторне депресије, коме и смрти због адитивног
депресорног дејства на ЦНС. Дозирање и трајање истовремене примјене мора
се ограничити (погледати дио 4.4). Не препоручује се истовремена
примјена лијека са алкохолом. Алпразолам треба користити са опрезом у
комбинацији са другим љековима који дјелују депресивно на ЦНС.
Појачано депресорно дејство на ЦНС може се појавити приликом истовремене
примјене са антипсихотицима (неуролептици), хипнотицима,
анксиолитицима/седативима, антидепресивима, наркотичким аналгетицима,
антиепилептицима, анестетицима и седативним антихистаминицима. Међутим,
при истовременој примјени са наркотичким аналгетицима, може се јавити
појачана еуфорија која може довести по повећане психичке зависности.
Инхибитори CYP3A4
С обзиром да се алпразолам метаболише путем одређених ензима у јетри
(посебно путем CYP3A4), његова концентрација је већа и ефекат се
појачава приликом примјене љекова који инхибирају те ензиме.
Подаци из клиничких испитивања са алпразоламом, in vitro студија и
клиничких студија са љековима који се метаболишу на сличан начин као
алпразолам, показали су различите степене интеракција и могућих
интеракција између великог броја љекова и алпразолама. На основу степена
интеракција и расположивих података, направљене су и сљедеће препоруке:
- Не препоручује се истовремена примјена алпразолама са кетоконазолом,
итраконазолом и другим азолским антимикотицима.
- Истовремена примјена нефазодона или флувоксамина повећава ПИК
алпразолама приближно 2 пута, тако да се препоручује опрез или смањење
дозе када се алпразолам даје заједно са нефазодоном, флувоксамином и
циметидином.
- Препоручује се опрез приликом истовремене примјене алпразолама са
флуоксетином, пропоксифеном, оралним контрацептивима, дилтиаземом или
макролидним антибиотицима као што су еритромицин, кларитромицин и
тролеандомицин.
CYP3A4 Индуктори
С обзиром да се алпразолам метаболише путем CYP3A4 ензима, индуктори
овог ензима могу повећати метаболизам алпразолама.
Интеракције између инхибитора ХИВ протеазе (нпр. ритонавир) и
алпразолама су сложене и временски зависне. Краткотрајна примјена ниских
доза ритонавира доводи до великог смањења клиренса алпразолама,
продужења његовог полувремена елиминације и појачаних клиничких ефеката.
Међутим, након продужене изложености ритонавиру, индукција CYP3A4
компензује ову инхибицију. Код ове интеракције, потребно је прилагодити
дозу алпразолама или обуставити терапију.
Дигоксин
Повећане концентрације дигоксина у плазми забиљежене су при истовременој
примјени алпразолама, посебно код старијих пацијената (>65 године
старости). Стога је код пацијената који истовремено примјењују
алпразолам и дигоксин потребно пажљиво пратити знакове и симптоме
повезане са токсичношћу дигоксина.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Подаци који се односе на тератогености и ефекте на постнатални развој и
понашање након примјене бензодиазепина су недосљедни. Велики број
података на основу кохортних студија указују да излагање бензодиазепину
током првог триместра није повезано са повећаним ризиком од тешких
оштећења плода. Међутим, нека ранија епидемиолошка испитивања о
изложености код људи показала су да постоји двоструко повећани ризик од
расцјепа непца.
Бензодиазепини, укључујући алпразолам треба користити током трудноће или
дојења само уколико љекар сматра да је то неопходно. Испитивања на
животињама су показала мање ефекте на фетус, док је неколико студија
показало каснији поремећај у понашању код потомака изложених
бензодиазепинима in utero.
Лијечење високим дозама бензодиазепина током другог и/или трећег
триместра трудноће било је повезано са смањењем активних покрета фетуса
и промјенама у срчаном ритму фетуса.
Када је примјена бензодиазепина медицински индикована током посљедњег
периода трудноће, чак и при ниским дозама, могућа је појава синдрома
млитавог новорођенчета (енг. floppy infant syndrome), као што је
аксијална хипотонија, ослабљен рефлекс сисања који доводи до смањеног
пораста тјелесне масе. Ови симптоми су реверзибилни, али могу потрајати
1 до 3 недјеље, узимајући у обзир полувријеме елиминације лијека. При
примјени високих доза могућа је појава респираторне депресије или апнее
и хипотермије код новорођенчета. Неколико дана након рођења могуће је
примијетити неонаталне симптоме обуставе са хиперексцитабилношћу,
агитацијом и тремором, чак и када није присутан синдром млитавог
дјетета. Појава симптома обуставе након рођења зависи од полувремена
елиминације лијека.
Алпразолам не треба користити у току трудноће, осим уколико је клинички
оправдано. Уколико се алпразолам примјењује током трудноће или
пацијенткиња открије да је затруднила током терапије алпразоламом,
пацијенткињу је потребно информисати о потенцијалној опасности по фетус.
Уколико је неопходно лијечење алпразоламом током посљедњег периода
трудноће, или током порођаја треба избјегавати примјену високих доза, и
новорођенчад треба пратити у циљу детекције апстиненцијалних симптома
и/или синдрома млитавог дјетета.
Дојење
Алпразолам се у малим количинама излучује у мајчино млијеко. Дојење се
не препоручује током лијечења алпразоламом.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Седација, амнезија, смањење концентрације и поремећај мишићних функција
могу штетно да утичу на способност управљања возилима и руковање
машинама. Уколико пацијент не спава довољно, смањена опрезност може бити
јаче изражена (погледати дио 4.5).
Ови ефекти могу бити потенцирани конзумирањем алкохола (погледати дио
4.5).
Пацијенте треба упозорити на ову опасност и савјетовати им да не возе и
не рукују машинама док узимају лијек Maprazax^(®) и не баве се другим
опасним активностима.
4.8. Нежељена дејства
Нежељена дејства углавном се запажају на самом почетку лијечења и обично
нестају у току континуираног давања или смањења дозе лијека.
Нежељена дејства уочена током терапије алпразоламом су приказана према
сљедећој учесталости: веома често (≥1/10); често (≥1/100 до <1/10);
повремено (≥1/1000 до <1/100); ријетко (≥1/10000 до <1/1000); веома
ријетко (<1/10000) и непознато (не може се процијенити на основу
доступних података).
+:-----------:+:-------------:+:---------------:+:---------------:+:---------:+:-------:+:--------------------:+
| Класа | Веома често | Често (≥1/100 | Повремено | Ријетко | Веома | Непознато (не може |
| система | (≥1/10) | до <1/10) | (≥1/1000 до | (≥1/10000 | ријетко | се процијенити на |
| | | | <1/100) | до | (<1/ | основу доступних |
| органа | | | | <1/1000) | 10000) | података). |
| (MedDRA) | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Ендокрини | | | | | | Хиперпролактинемија* |
| поремећаји | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | | Смањен апетит | | | | |
| метаболизма | | | | | | |
| и исхране | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Психија | Депресија | Стање | Мaнија* | | | Хипоманија*, |
| | | конфузије, | (погледа ти дио | | | агресија*, |
| тријски | | дезорјентација, | 4.4), | | | непријатељско |
| поремећаји | | смањен либидо, | халуцинације*, | | | понашање*, |
| | | анксиозност, | бијес*, | | | абнормално мишљење*, |
| | | несаница, | агитација*, | | | психомоторна |
| | | нервоза, | зависност | | | хиперактивност* |
| | | повећан либидo* | | | | злоупотреба љекова* |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | Седација, | Поремећај | Амнезија | | | Дисбаланс аутономног |
| нервног | сомноленција, | равнотеже, | | | | нервног система*, |
| система | атаксија, | абнормална | | | | дистонија* |
| | поремећај | координација, | | | | |
| | памћења, | поремећај | | | | |
| | дизартрија, | пажње, | | | | |
| | вртоглавица, | хиперсомнија, | | | | |
| | главобоља | летаргија, | | | | |
| | | тремор | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | | Замагљен вид | | | | |
| ока | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Гастроинте | Констипација, | Мучнина | | | | Гастроинтестинални |
| | сува уста | | | | | поремећаји^(*) |
| стинални | | | | | | |
| поремећаји | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Хепатобили | | | | | | хепатитис*, |
| | | | | | | абнормална функција |
| јарни | | | | | | јетре*, жутица* |
| | | | | | | |
| поремећаји | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | | Дерматитис* | | | | Ангиоедем*, |
| коже и | | | | | | фотосензитивна |
| | | | | | | реакција* |
| поткожног | | | | | | |
| ткива | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | | | Мишићна слабост | | | |
| | | | | | | |
| мишићно- | | | | | | |
| коштаног | | | | | | |
| система и | | | | | | |
| | | | | | | |
| везивног | | | | | | |
| ткива | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | | | Инконтиненција* | | | Уринарна ретенција* |
| бубрега и | | | | | | |
| уринарног | | | | | | |
| система | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Поремећаји | | Сексуална | Нередовна | | | |
| | | дисфункција* | менструација* | | | |
| репродукти | | | | | | |
| | | | | | | |
| вног | | | | | | |
| | | | | | | |
| система и | | | | | | |
| дојки | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Општи | Замор, | | Апстиненцијални | | | Периферни едем* |
| поремећаји | иритабилност | | синдром* | | | |
| и | | | | | | |
| | | | | | | |
| реакције на | | | | | | |
| мјесту | | | | | | |
| | | | | | | |
| примјене | | | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
| Испитивања | | Повећање | | | | Повећан |
| | | тјелесне масе, | | | | интраокуларни |
| | | смањење | | | | притисак* |
| | | тјелесне масе | | | | |
+-------------+---------------+-----------------+-----------------+-----------+---------+----------------------+
*нежељена дејства која су забиљежена након стављања алпразолама у промет
Симптоми обуставе лијека
Симптоми обуставе лијека се јављају након наглог смањења дозе или наглог
прекида примјене бензодиазепина, укључујући и алпразолам. Ови симптоми
варирају од благе дисфорије и инсомније, па све до развоја тешких
симптома као што су абдоминалне колике и мишићни грчеви, повраћање,
знојење, тремор и конвулзије. Такође, могу се јавити епилептични напади
након наглог смањења дозе или наглог прекида терапије.
Амнезија
Антероградна амнезија се може јавити при терапијским дозама, а ризик се
повећава при примјени већих доза.
Амнезија може да буде удружена са неприкладним понашањем (погледати дио
4.4).
Депресија
Током употребе бензодиазепина, претходно постојећа депресија код
пацијената може бити демаскирана.
Психијатријске и ''парадоксалне'' реакције
Током примјене бензодиазепина и љекова сличних бензодиазепинима могу се
појавити реакције као што су: немир, агитација, раздражљивост,
агресивност, делузије, бијес, ноћне море, халуцинације, психозе,
неприкладно понашање и друге нежељене бихејвиоралне реакције, које могу
бити веома тешке. Ове реакције се чешће испољавају код дјеце и старијих
особа.
Зависност
Употреба алпразолама (чак и у терапијским дозама) може да доведе до
развоја физичке зависности. Прекид терапије може да доведе до појаве
апстиненцијалних симптома или „rebound“ феномена (погледати дио 4.4).
Могу се јавити и случајеви психичке зависности. Забиљежени су
случајеви злоупотребе лијека.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
Црне Горе (CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства Црне Горе
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс: +382 (0) 20 310 581
www.cinmed.mе
nezeljenadejstva@cinmed.mе
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Као и са другим бензодиазепинима, предозирање алпразоламом не би требало
да представља опасност по живот, осим ако се не комбинују са другим
депресорима ЦНС-а (укључујући алкохол). Приликом лијечења предозирања
било којим лијеком, треба имати на уму могућност да је пацијент
истовремено узео више љекова.
Послије оралног предозорања бензодиазепинима, треба изазвати повраћање
(у року од сат времена) уколико је пацијент свјестан, или гастричну
лаважу уколико је без свијести, при чему се мора обезбиједити проходност
дисајних путева. Уколико пражњење желуца не доведе до побољшања,
потребно је дати активни угаљ да би се смањила ресорпција лијека. Значај
дијализе није утврђен. Посебну пажњу треба обратити на респираторне и
кардиоваскуларне функције за вријеме ургентне терапије.
Предозирање бензодиазепинима обично се манифестује у виду депресије
централног нервног система различитог степена, од омамљености до коме.
У благим случајевима могу се јавити симптоми као што су: омамљеност,
неразговјетан говор, ментална конфузија и летаргија, а у неким тежим
случајевима симптоми могу укључивати: атаксију, хипотонију, хипотензију,
респираторну депресију, ријетко кому и веома ријетко смрт.
Флумазенил се може користити као додатак при одржавању респираторне и
кардиоваскуларне функције повезане са предозирањем.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Анксиолитици, деривати бензодиазепина
АТЦ код: N05BA12
Механизам дјеловања
Алпразолам, као и остали бензодиазепини, има висок афинитет за
бензодиазепинске рецепторе у мозгу и олакшава инхибиторно дјеловање
неуротрансмитера гама - аминобутерне кисјелине, која је медијатор пре и
пост синаптичке инхибиције у центалном нервном систему.
5.2. Фармакокинетички подаци
Након оралне администрације, максималне концентрације у плазми појављују
се након 1.7 сати. Након узимања појединачне дозе од 0.5 mg, просјечна
максимална концентрација је износила 7.1 nanograma/ml. Постоји линеаран
однос између дозе и концентрације лијека у плазми. Најмање 80% орално
унијете дозе се ресорбује. Око 70% ресорбоване дозе веже се за протеине
плазме. Алпразолам се екстензивно метаболише у јетри, примарно до
хидроксилованих метаболита, док се око 20% дозе излучује непромијењено.
Елиминација се одвија углавном путем бубрега; 80% дозе излучује се
урином, а само 7% фецесом. Просјечно полувијеме елиминације износи 10-12
сати.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Мутагеност
Алпразолам нема мутагенени потенцијал према резултатима Аmes-овог in
vitro теста, нити је узроковао хромозомске аберације у in vivo тесту на
микронуклеусима пацова при примјени максималне дозе од 100 mg/kg, што је
500 пута већа доза од максималне препоручене дневне дозе код људи од 10
mg/дан.
Карциногеност
Није било доказа о карциногеном потенцијалу током двогодишњих
истраживања на животињским биоесејима код пацова у дозама од 30
mg/kg/дан (150 пута већим дозама од максималне препоручене дневне дозе
код људи од 10 mg/дан) и код мишева у дозама до 10 mg/kg/дан (50 пута
већим дозама од максималне препоручене дневне дозе код људи од 10
mg/дан).
Фертилност
Алпразолам није смањијо фертилност код пацова у тестираним дозама од 5
mg/kg/дан, што је 25 пута већа доза од максималне препоручене дневне
дозе код људи од 10 mg/kg/дан.
Окуларни ефекти
Код пацова који су третирани оралним дозама алпразолама од 3, 10 и 30
mg/kg/дан (15-150 пута већим дозама од максималне препоручене дневне
дозе код људи од 10 mg/дан), током 2 године, уочена је тенденција дозно
зависног повећања у броју опажених катаракти код женки и корнеалних
васкуларизација код мужјака. Ове лезије се нијесу појављивале у току
првих 11 мјесеци третмана.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Лактоза, монохидрат;
Скроб, кукурузни парцијално прежелатинизован;
Полисорбат 80;
Кросповидон тип Б;
Повидон К 25;
Магнезијум стеарат;
Боја Erythrosine aluminium lake (E127) (јачине од 0.5 mg и 1 mg)
Боја Indigotin aluminium lake (E132) (само јачина од 1 mg)
6.2. Инкомпатибилности
Није примјењиво.
6.3. Рок употребе
Три (3) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Овај лијек не захтијева посебне температурне услове чувања.
Чувати у оригиналном паковању ради заштите од свјетлости.
6.5. Врста и садржај паковања
Таблете су паковане у блистер паковање од PVC/PVDC/Al фолије. Сваки
блистер садржи 10 таблета.
Картонска кутија садржи 30 таблета (3 блистера) и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Нема посебних захтјева.
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
▲Maprazax, таблета, 0.25 mg, блистер, 30 (3x10) таблета: 2030/20/762 -
1823
▲Maprazax, таблета, 0.5 mg, блистер, 30 (3x10) таблета: 2030/20/763 -
1824
▲Maprazax, таблета, 1 mg, блистер, 30 (3x10) таблета: 2030/20/764 - 1825
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
▲Maprazax, таблета, 0.25 mg, блистер, 30 (3x10) таблета: 19.06.2020.
године
▲Maprazax, таблета, 0.5 mg, блистер, 30 (3x10) таблета: 19.06.2020.
године
▲Maprazax, таблета, 1 mg, блистер, 30 (3x10) таблета: 19.06.2020. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Децембар, 2023. године