+:-----------------------------------:+:----------------------------------------------------:+
| САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА |
+--------------------------------------------------------------------------------------------+
| LOTAR^(®) 50 mg филм таблете |
| |
| 30 таблета у блистер паковању, у кутији |
| |
| LOTAR^(®) 100 mg филм таблете |
| |
| 30 таблета у блистер паковању, у кутији |
+--------------------------------------------------------------------------------------------+
| |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
| Произвођач: | АЛКАЛОИД АД-Скопје |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
| Адреса: | Бул. Александар Македонски 12, 1000 Скопје |
| | |
| | Р. Македонија |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
| Подносилац захтјева: | АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
| Адреса: | Бул. Светог Петра Цетињског 1A |
| | |
| | 81000 Подгорица, Црна Гора |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
+--------------------+-----------------------+--------------------------------+---------------------------------------------------+
| 1. ИМЕ ЛИЈЕКА, ИНТЕРНАЦИОНАЛНО НЕЗАШТИЋЕНО ИМЕ ЛИЈЕКА (ИНН) |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| LOTAR^(®) 50 mg филм таблете |
| |
| LOTAR^(®) 100 mg филм таблете |
+--------------------+------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| ИНН: | Лосартан |
+--------------------+------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| LOTAR^(®) 50 mg филм таблете |
| |
| Једна филм таблета садржи 50 mg лосартан калијума. |
| |
| Једна филм таблета садржи 35.10 mg лактоза, монохидрата. |
| |
| LOTAR^(®) 100 mg филм таблете |
| |
| Једна филм таблета садржи 100 mg лосартан калијума |
| |
| Једна филм таблета садржи 70.20 mg лактоза, монохидрата. |
| |
| За листу свих помоћних супстанци, видјети одјељак 6.1. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| - Филм таблете |
| |
| LOTAR^(®) 50 mg филм таблете |
| |
| Бијеле, округле, биконвексне филм таблете са подионом линијом на једној страни. |
| |
| LOTAR^(®) 100 mg филм таблете |
| |
| Бијеле, округле, биконвексне филм таблете са подионом линијом на једној страни. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 4.1. Терапијске индикације |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Терапија есенцијалне хипертензије код одраслих и дјеце и адолесцената од 6-18 година. |
| |
| Терапија бубрежног обољења код одраслих пацијената и типа 2 дијабетеса мелитуса са протеинуријом ≥ 0.5 g/дан у саставу |
| антихипертензивне терапије. |
| |
| Терапија хроничне срчане слабости (код пацијената ≥ 60 година), када се третман са Ангиотензин Конвертирајућим Ензимом (АКЕ) |
| инхибиторима сматра неадекватним због некомпатибилности, особито при присуству кашља или је контраиндикована. Пацијенти са |
| срчаном инсуфуцијенцијом код којих је постигнута стабилизација за АКЕ инхибитором не требају замијенити лијечење лосартаном. |
| Пацијенти требају да имају вентрикуларну ејекциону фракцију ≤ 40% и требају бити клинички стабилни и примати утврђену терапију |
| за хроничну срчану слабост. |
| |
| Смањење ризика од можданог удара код хипертензивних пацијената са левовентрикуларном хипертрофијом документираном ЕКГ-ом |
| (видjите одјељак 5.1. LIFE студију, раса). |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 4.2. Дозирање и начин примјене |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Лосартан таблете треба да се узимају са чашом воде. Лосартан се може узимати са или без хране. |
| |
| Хипертензија |
| |
| Уобичајена почетна доза и доза одржавања за већину пацијената је 50 mg, једном дневно. Максимални антихипертензивни ефекат |
| постиже се 3 до 6 недјеља након почетка терапије. Неки пацијенти могу имати додатну корист повећањем дозе на 100 mg, једном |
| дневно (ујутру). |
| |
| Лосартан се може примијенити са другим антихипертензивима, особито диуретицима (нпр. хидрохлортијазидом). |
| |
| Смањење ризика од можданог удара код хипертензивних пацијената са хипертрофијом лијеве коморе документовано ЕКГ-ом |
| |
| Уобичајена почетна доза лосартана је 50 mg, једном дневно. Могу се додати мале дозе хидрохлортиазида и/или може се повећати |
| доза лосартана на 100 mg, једном дневно, у зависности од крвног притиска. |
| |
| Хипертензивни пацијенти са дијабетесом тип 2 и са протеинуријом ≥ 0.5 g/дневно |
| |
| Уобичајена доза је 50 mg, једном дневно. У зависности од ефекта на снижавање крвног притиска, доза се може повећати на 100 mg, |
| једном дневно, мјесец дана након почетка терапије. Лосартан се може примјењивати са другим антихипертензивима (нпр. |
| диуретицима, блокаторима калцијумових канала, алфа или бета блокаторима и агенсима са централним дејством), као и са инсулином |
| и другим хипогликемицима (нпр. сулфонилуреа, глитазони и инхибитори глукозидазе). |
| |
| Срчана инсуфуцијенција |
| |
| Уобичајена почетна доза Лосартана код пацијената са срчаном инсуфицијенцијом је 12.5 mg једном дневно. Генерално, доза се треба |
| постепено повећавати у интервалима од 1 седмице (нпр. 12.5 mg дневно, 25 mg дневно, 50 mg дневно) док се не постигне уобичајена |
| доза одржавања од 50 mg једном дневно, у складу са толеранцијом пацијента. |
| |
| Прилагођавање дозе |
| |
| Дозирање код пацијената са хиповолемијом |
| |
| Код пацијената са хиповолемијом (нпр. код оних на терапији високим дозама диуретика) препоручује се почетна доза од 25 mg, |
| једном дневно (видjети одјељак 4.4.). |
| |
| Дозирање код пацијената са поремећеном бубрежном функцијом и пацијената на хемодијализи |
| |
| Код пацијената са поремећеном бубрежном функцијом и пацијената који су на хемодијализи није потребно иницијално прилагођавање |
| дозе. |
| |
| Дозирање код пацијената са поремећеном функцијом јетре |
| |
| Код пацијената са историјом болести јетре треба размотрити примјену ниже дозе. Нема терапијског искуства код пацијената са |
| тешким поремећајем јетрене функције. Због тога је лосартан контраиндикован код пацијената са тешким нарушењем јетрене функције |
| (видјети одјељак 4.4. и 5.2.). |
| |
| Примјена код старијих пацијената |
| |
| Уобичајено није потребно прилагођавање дозе код старијих пацијената, иако се треба узимати у обзир могућност започињања |
| терапије дозом од 25 mg код пацијената старијих од 75 година. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Примјена кој дјеце |
| |
| Постоји ограничени број података о ефикасности и безбједности лосартана код дјеце и адолесцената узраста између 6-18 година о |
| терапији хипертензије (видјети одјељак 5.1.). |
| |
| Доступан је ограничен број података о фармакокинетици лосартана код хипертензивне дјеце изнад 1 мјесеца (видјети одјељак 5.2.). |
| |
| За пацијенте који могу прогутати таблету и имају телесну тежину > 20 до <50 килограма, препоручена доза је 25 mg једном дневно. |
| У изузетним случајевима доза се може повећати до максимум 50 mg једном дневно. Доза се треба прилагодити висини крвног |
| притиска. |
| |
| Код пацијената са тјелесном тежином > 50 килограма, уобичајена доза је 50 mg једном дневно. У изузетним случајевима доза се |
| може повећати до максимум 100 mg једном дневно. |
| |
| Дозе изнад 1.4 mg/kg (или веће од 100 mg) дневно код дјеце нису проучене. |
| |
| Лосартан се не препоручује код дјеце мање од 6 година, јер су за ову групу пацијената ограничени подаци. |
| |
| Лосартан се не препоручује код дјеце са гломеруларном филтрацијом < 30 ml/min/1,73 m², због недостатка адекватних података |
| (видјети одјељак 4.4.). |
| |
| Лосартан се не препоручује код дјеце са поремећајем јетрене функције (видјети одјељак 4.4.). |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 4.3. Контраиндикације |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| - Преосјетљивост на лосартан или било коју компоненту лијека (видјети одјељак 4.4. и 6.1.). |
| |
| - Други и трећи триместар трудноће (видјети одјељак 4.4. и 4.6.). |
| |
| - Тешко поремећење јетрене функције. |
| |
| 4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека |
| |
| Преосјетљивост: Ангиоедем. Пацијенти са анамнезом ангиоедема (оток лица, усана, грла и/или језика) треба пажљиво пратити |
| (видјети одјељак 4.8). |
| |
| Хипотензија и дисбаланс електролита/течности |
| |
| Код пацијената са хиповолемијом и/или смањеном концентрацијом натријума као резултат агресивне диуретичне терапије, ограничен |
| унос соли, дијареа или повраћање, може доћи до симптоматске хипотензије. Ова стања треба кориговати прије почетка терапије |
| лосартаном или терапију почети нижом дозом. Ово се односи на дјецу са узрастом од 6 до 18 година. |
| |
| Електролитни дисбаланс |
| |
| Дисбаланс електролита (хиперкалиемија) је честа појава код пацијената са оштећењем функције бубрега, са или без дијабетеса, и |
| уколико се јави, потребна је његова корекција. У клиничкој студији спроведеној код пацијената са дијабетесом тип 2 са |
| нефропатијом, инциденца хипокалиемије је била већа у групи која је узимала лосартан у поређењу са групом која је узимала |
| плацебо. Због тога, концентрација калијума у плазми као и вриједности креатинин клиренса треба пажљиво пратити, особито код |
| пацијената са срчаном инсуфуцијенцијом и креатинин клиренсом између 30-50 ml/min. |
| |
| Истовремена примјена лосартана са диуретицима који штеде калијум, суплементи калијума и со богата калијумом се не препоручује. |
| |
| Оштећење функције јетре |
| |
| На основу фармакокинетичких података, који показују значајно повишене плазматске концентрације лосартана у плазми код |
| пацијената са цирозом, неопходно је размотрити примјену ниже дозе код пацијената са историјом болести јетре. Не постоји |
| терапијско искуство лосартаном код пацијената са тешким оштећењем јетрене функције. Због тога се лосартан не смије |
| администрирати код пацијената са тешким оштећењем јетрене функције (видјети одјељак 4.2., 4.8. и 5.2.). |
| |
| Лосартан се не препоручује код дјеце са поремећеном јетреном функцијом (видјети одјељак 4.2.). |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Оштећење функције бубрега |
| |
| Као посљедица инхибиције ренин-ангиотензин-алдостерон система, забиљежене су промјене у бубрежној функцији укључујући и |
| затајење бубрега (нарочито код пацијената чија је бубрежна функција зависна од ренин-ангиотензин-алдостерон система, као што су |
| они са тешком срчаном инсуфицијенцијом или пријетећом бубрежном дисфункцијом). Као и код других лијекова који дјелују на |
| ренин-ангиотензин-алдостерон систем, забиљежено је повећање уреје у крви и креатинина у серуму код пацијената са билатералном |
| стенозом бубрежних артерија или стенозом артерије солитарног бубрега; ове промјене бубрежне функције могу бити реверзибилне |
| након прекида терапије. |
| |
| Опрез је неопходан код пацијената са билатералном стенозом бубрежних артерија или стенозом артерије солитарног бубрега. |
| |
| Употреба код педијатријских пацијената са поремећајем бубрежне функције |
| |
| Лосартан се не препоручује код дјеце са гломеруларном филтрацијом < 30 ml/min 1,73 m² због недостатка адекватних података. |
| |
| Бубрежна функција се треба редовно пратити за вријеме терапије лосартаном због могућности њеног погоршања, особито кад се |
| лосартан даје при стању грознице или дехидратације који могу пореметити бубрежну функцију. |
| |
| Истовремена употреба лосартана и АКЕ инхибитора може довести до погоршања реналне функције. Због тога се њихова истовремене |
| употреба не препоручује. |
| |
| Бубрежна трансплантација |
| |
| Нема података о употреби лосартана код пацијената са бубрежном трансплантацијом. |
| |
| Примарни хипералдостеронизам |
| |
| Пацијенти који имају примарни хипералдостерониза генерално неће одговорити на антихипертензивне лијекове који дјелују преко |
| инхибиције система ренин-ангиотензин. Због тога употреба лосартана код ове групе пацијената се не препоручује. |
| |
| Коронарна срчана болест и цереброваскуларна болест |
| |
| Као и при употреби других антихипертензивних лијекова, прекомјерно снижење крвног притиска код пацијената са исхемичном |
| кардиваскуларном и цереброваскуларном болешћу може довести до миокардног инфаркта или можданог удара. |
| |
| Срчана слабост |
| |
| Код пацијената са срчаном слабошћу, са или без поремећаја реналне функције, постоји ризик од тешке артеријске хипотензије (као |
| и при употреби других лијекова који делују на систем ренин-ангиотензин) и (често акутно) оштећење бубрежне функције. Нема |
| довољно терапијског искуства о употреби лосартана код пацијената са срчаном слабошћу и тешким оштећењем реналне функције, код |
| пацијената са тешком срчаном слабошћу (NYHA класа IV) као и код пацијената са срчаном слабошћу и симптоматском пријетећом по |
| живот срчаном аритмијом. Стога, лосартан се треба употребљавати опрезно код ових пацијената. Комбинација лосартана са бета |
| блокатором се такође употребљава са опрезом. |
| |
| Аортна и митрална валвуларна стеноза, опструктивна хипертрофична кардиомиопатија |
| |
| Као и при употреби других вазодилататора, неопходан је посебан опрез при употреби лосартана код пацијената који имају аортну |
| или митралну стенозу или опструктивну хипертрофичну кардиомиопатију. |
| |
| Трудноћа |
| |
| Употребу лосартана не треба започињати у току трудноће. Осим ако континуирана употреба лосартана није неопходна, код пацијената |
| који планирају да затрудне лосартан треба замијенити другим антихипертензивним лијеком са потврђеном безбједношћу. Кад се |
| утврди трудноћа, терапију лосартаном треба одмах прекинути и уколико је адекватно започети алтернативну терапију. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Друга упозорења и мјере предострожности |
| |
| Као и АКЕ инхибитори, тако и лосартан и други антагонисти ангиотензина, су мање ефикасни у снижењу крвног притиска код |
| пацијената црне расе у поређењу са пацијентима других раса, вјероватно због чешћих нижих вриједности ренина код црне популације |
| са хипертензијом. |
| |
| Болесници с ријетким насљедним поремећајем неподношења галактозе, недостатком Lapp-лактазе или глукоза-галактоза малапсорпцијом |
| не би требали узимати овај лијек. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 4.5. Интеракције са другим лијековима и друге врсте интеракција |
| |
| Други антихипертензивни лијекови могу повећати хипотензивни ефекат лосартана. Истовремена употреба са другим лијековима који |
| могу изазвати хипотензију као нежељено дејство (као трициклични антидепресиви, антипсихотици, баклофен и амифостин), може |
| повећати ризик од појаве хипотензије. Лосартан се главно метаболизира цитохромом P450 (CYP) 2C9 до активног метаболита |
| карбоксилне киселине. Флуконазол, који је инхибитор P450 (CYP) 2C9, смањује експозицију активног метаболита за приближно 50 %. |
| Истовремена употреба лосартана са рифампицином, који је индуктор ензима, доводи до 40% редукције плазматске концентрације |
| активног метаболита. Клинички значај ових интеракција није познат. Флувастатин који је слаби инхибитор CYP 2C9 не доводи до |
| промјене експозиције код његове истовремене употребе са лосартаном. |
| |
| Као и са другим лијековима који блокирају ангиотензин II или његове ефекте, истовремена примјена са другим лијековима који |
| штеде калијум или могу да повисе ниво калијума (нпр. диуретици који штеде калијум: амилорид, триамтерен, спиронолактон) или са |
| лијековима који могу повећати ниво калијума (нпр. хепарин), супламенти калијума или суплементи соли које садрже калијум) може |
| довести до повишења нивоа калијума у серуму. Не препоручује се истовремена примјена других лијекова који блокирају ангиотензин |
| II. |
| |
| Нијесу утврђене клинички значајне интеракције приликом истовремене примјене са хидрохлортиазидом, дигоксином, варфарином, |
| циметидином, кетоконазолом, еритромицином и фенобарбиталом. Забељежено је да рифампицин и флуконазол снижавају ниво активног |
| метаболита. Клинички значај ових интеракција није познат. |
| |
| Као и са другим лијековима који блокирају ангиотензин II или његове ефекте, истовремена примјена са другим лијековима који |
| штеде калијум или могу да повисе ниво калијума (нпр. диуретици који штеде калијум, супламенти калијума или суплементи соли које |
| садрже калијум) може довести до повишења нивоа калијума у серуму. Не препоручује се истовремена примјена. |
| |
| Реверзибилно повећање концентрације литијума у серуму и токсичност забељежена је током истовремене примјене литијума и ACE |
| инхибитора. Веома ријетко забељежени су случајеви са ангиотензин II антагонистима. Комбинацију литијума и лосартана треба |
| примјењивати са опрезом. Уколико се ова комбинација покаже значајна, препоручује се праћење нивоа литијума у серуму током |
| истовремене примјене. |
| |
| Када се ангиотензин II антагонисти примјењују истовремено са нестероидним антиинфламаторним лијековима (нпр. селективним COX-2 |
| инхибиторима, ацетилсалицилном киселином у антиинфламаторним дозама) и неселективним нестероидним антинфламаторима, може доћи |
| до повећања антихипертензивног ефекта. |
| |
| Истовремена примјена ангиотензин II антагониста или диуретика и нестероидних антиинфламатора може довести до повећаног ризика |
| од погоршања реналне функције, укључујући могућа ренална оштећења, и повећања калијума у серуму, посебно код пацијената са већ |
| постојећом слабом реналном функцијом. Комбиновану терапију треба примјењивати са опрезом, посебно код старијих. Пацијенти треба |
| да буду адекватно хидрирани и треба узети у обзир праћење реналне функције након иницирања комбиноване терапије, а затим је |
| треба периодично контролисати. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 4.6. Примјена у периоду трудноће и дојења |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Употреба током трудноће |
| |
| Не препоручује се употреба лосартана за вријеме првог триместра трудноће. Употреба лосартана је контраиндицирана у току другог |
| и трећег триместра трудноће. |
| |
| Епидемиолошки подаци у односу на ризик од тератогености послије експозиције АКЕ инхибиторима у току првог триместра трудноће |
| нијесу конкузивни. Ипак, не може се искључити мало повећање ризика. Иако не постоје епидемиолошки подаци о ризику од употребе |
| инхибитора ангиотензина II рецептора, могуће је постојање сличног ризика ове класе лијекова. Осим ако континуирана употреба |
| инхибитора ангиотензин II рецептора није неопходна, код пацијенткиња које планирају да затрудне они требају замјенити лосартан |
| другим антихипертензивним лијековима који имају потврђену безбједност у периоду трудноће. Када се трудноћа утврди, терапија |
| лосартаном се треба одмах прекинути и уколико је адекватно започети алтернативном терапијом. |
| |
| Познато је да експозиција инхибиторима ангиотензин II рецептора у току другог и трећег триместра трудноће је фетотоксична |
| (смањена бубрежна функција, олигохидрамнион, успорена осификација костију лобање ) и неонатална токсичност ( поремећај бубрежне |
| функције, хипотензије и хиперкалемије). Уколико је настала експозиција лосартана у другом триместру трудноће и касније, |
| препоручује се ултразвучни преглед бубрега и лобање. |
| |
| Дјеца чије су мајке употребљавале лосартан требају да се прате због могућности појаве хипотензије. |
| |
| Употреба током дојења |
| |
| Због тога што нису доступни подаци о употреби лосартана у току дојења, лосартан се не препоручује за вријеме дојења. Преферира |
| се употреба алтернативних лијекова са утврђеним сигурносним профилом за вријеме дојења, особито код дојења новорођенчади или |
| пријевремено рођене дјеце. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 4.7. Утицај на психофизичке способности приликом управљања моторним возилом и руковања машинама |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Испитивања на утицај лосартана на способност приликом управљања моторним возилима или руковања машинама нијесу направљена. |
| Ипак, приликом управљања моторним возилима или руковања машинама терба узети у обзир да када се узима антихипертензивна |
| терапија повремено се могу јавити вртоглавица и поспаност, особито на почетку терапије или приликом повећања дозе. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 4.8. Нежељена дејства |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Лосартан је био проучаван у сљедећим клиничким студијама: |
| |
| - у контролисаним клиничким студијама код приближно 3300 одраслих пацијената у узрасту од 18 година и старијих за есенцијалну |
| хипертензију; |
| |
| - у контролисаној клиничкој студији ко 9193 хипертензивних пацијената у узрасту од 55 до 80 година са лијево-вентрикуларном |
| хипертрофијом; |
| |
| - у контролисаној клиничкој студији код приближно 3900 пацијената у узрасту од 20 година и старијих са хроничном срчаном |
| слабошћу; |
| |
| - у контролисаној клиничкој студији код 1513 пацијената са дијабетес мелитусом тип 2 у узрасту од 31 године и старијих са |
| протеинуријом; |
| |
| - у контролисаној клиничкој студији код 177 хипертензивних педијатријских пацијената у узрасту од 6 до 16 година. |
| |
| У овим клиничким студијама најчешће нежељено дејство је било ошамућеност. |
| |
| Нежељена дејства су класифицирана по фреквентности: много честа (>1/10); честа (>1/100, <1/10); не много честа (>1/1000, |
| <1/100); ријетка (>1/10000, <1/1000); много ријетка (<1/10000), непозната фреквенција (не може да се одреди на основу доступних |
| података). |
| |
| Хипертензија |
| |
| У контролираним клиничким студијама са лосартаном код приближно 3300 одраслих пацијената у узрасту од 18 година и старијим за |
| есенцијалну хипертензију, била су објављена сљедећа нежељена дејства: |
| |
| Поремећаји нервног система |
| |
| Честа: ошамућеност, вртоглавица. |
| |
| Не много честа: сањивост, главобоља, поремећај спавања. |
| |
| Поремећаји срца |
| |
| Не много честа: палпитације, ангина пекторис. |
| |
| Поремећаји крвних судова |
| |
| Не много честа: симптоматска хипотензија (особито код пацијената са хиповолемијом, нпр. пацијенти са тешком срчаном слабошћу |
| или пацијенти који примају диуретике у високим дозама), ортостатски ефекти пропорционалним дозе као хипотензија, укључујући и |
| ортостатску хипотензију, осип. |
| |
| Поремећаји гастроинтестиналног тракта |
| |
| Не много честа: абдоминална бол, опстипација. |
| |
| Општи поремећаји и промене које се јављају на месту апликације |
| |
| Не много честа: астенија, умор, едем. |
| |
| Лабораторијска испитивања |
| |
| У контролисаним клиничким студијама, утврђена је ријетка асоцијација клинички значајних промјена у стандардним лабораторијским |
| параметрима са администрацијом лосартан таблета. |
| |
| Ријетко се јавило повишење ALT, које се обично повлачи послије прекида терапије. Хиперкалемија (серумски калијум > 5,5 mmol/l) |
| се јавила код 1.5% пацијената са хипертензијом у клиничким студијама. |
| |
| Хипертензивни пацијенти са лијево-вентрикуларном хипертрофијом |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| У контролисаној клиничкој студији код 9193 хипертензивних пацијената у узрасту од 55 до 80 година са лијево-вентрикуларном |
| хипертрофијом, била су објављена сљедећа нежељена дејства: |
| |
| Поремећај нервног система |
| |
| Честа: ошамућеност. |
| |
| Поремећаји ува и лабиринта |
| |
| Честа: Вртоглавица |
| |
| Општи поремећаји и промене које се јављају на месту апликације |
| |
| Честа: астенија/умор. |
| |
| Хронична срчана слабост |
| |
| У контролисаној клиничкој студији код приближно 3900 пацијената у узрасту од 20 година и старијим са хроничном срчаном |
| слабошћу, била су објављена сљедећа нежељена дејства: |
| |
| Поремећаји нервног система |
| |
| Не много честа: ошамућеност, главобоља. |
| |
| Ријетка: парестезија. |
| |
| Поремећаји срца |
| |
| Ријетка: синкопа, атријална фибрилација, цереброваскуларни инциденти. |
| |
| Поремећаји крвних судова |
| |
| Не много честа: хипотензија, укључујући ортостатску хипотензију. |
| |
| Респираторни, грудни и медијастинални поремећаји |
| |
| Не много честа: диспнеја. |
| |
| Поремећаји гастроинтестиналног тракта |
| |
| Не много честа: дијареа, наузеја, повраћање. |
| |
| Поремећаји коже и поткожног ткива |
| |
| Не много честа: уртикарија, пруритус, осип. |
| |
| Општи поремећаји и промене које се јављају на месту апликације |
| |
| Не много честа: астенија, умор. |
| |
| Лабораторијска испитивања |
| |
| Не много честа: Били су пријављени повишење уреје у крви, повишење серумског креатинина, повишење калијума у крви код |
| пацијената са срчаном инсуфицијенцијом. |
| |
| Хипертензија и дијабетес мелитус тип 2 са реналном болешћу |
| |
| У контролисаној клиничкој студији код 1513 пацијената са дијабетес мелитусом тип 2 у узрасту од 31 године и старијим са |
| протеинуријом (RENAAL студија, видјети одјељак 5.1), најчешће пријављена нежељена дејства су била сљедећа: |
| |
| Поремећаји нервног система |
| |
| Честа: ошамућеност. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Поремећаји крвних судова |
| |
| Честа: хипотензија. |
| |
| Општи поремећаји и промене које се јављају на месту апликације |
| |
| Честа: астенија/умор. |
| |
| Лабораторијска испитивања |
| |
| Честа: хипогликемија, хипокалемија. |
| |
| Сљедећа нежељена дејства су се јавила чешће код оних пацијената који су примили лосартан у поређењу са оним који су примали |
| плацебо: |
| |
| Поремећаји крви и лимфног система |
| |
| Непозната фреквенција: анемија. |
| |
| Поремећаји срца |
| |
| Непозната фреквенција: синкопа, палпитације. |
| |
| Поремећаји крвних судова |
| |
| Непозната фреквенција: ортостатска хипотензија. |
| |
| Поремећаји гастроинтестиналног тракта |
| |
| Непозната фреквенција: дијареа. |
| |
| Поремећаји мишићно-скелетног система и везивних ткива |
| |
| Непозната фреквенција:бол у леђима. |
| |
| Поремећаји уринарног система |
| |
| Непозната фреквенција: инфекције уринарног тракта. |
| |
| Општи поремећаји и промјене које се јављају на месту апликације |
| |
| Непозната фреквенција: симптоми грипа. |
| |
| Лабораторијска испитивања |
| |
| У клиничкој студији спроведеној код пацијената са типом 2 дијабетес мелитусом са нефропатијом, 9.9% пацијената који су примали |
| лосартан су развили хиперкалемију > 5.5 mEq/l и 3.4% од пацијената који су примали плацебо. |
| |
| Постмаркетиншко искуство |
| |
| Сљедећа нежељена дејства су била објављена током постмаркетиншког искуства: |
| |
| Поремећаји крви и лимфног система |
| |
| Непозната фреквенција: анемија, тромбоцитопенија. |
| |
| Поремећаји ува и лабиринта |
| |
| Непозната фреквенција: тинитус. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Поремећаји имунолошког система |
| |
| Ријетка: хиперсензитивност (анафилактичке реакције, ангиоедем укључујући и оток ларинкса и глотиса што доводи до опструкције |
| дисајних путева и/или оток лица, усана, фаринкса и/или језика- неки од ових пацијената имају историју појаве ангиоедема у |
| прошлости приликом употребе других лијекова, укључујући и АКЕ инхобиторе), васкулитис, укључујући и Henoch-Schonlein пурпуру. |
| |
| Поремећаји нервног система |
| |
| Непозната фреквенција: мигрена. |
| |
| Респираторни, грудни и медијастинални поремећаји |
| |
| Непозната фреквенција: кашаљ. |
| |
| Поремећаји гастроинтестиналног тракта |
| |
| Непозната фреквенција: дијареа, панкреатитис |
| |
| Општи поремећаји и промјене које се јављају на месту апликације |
| |
| Непозната фреквенција: слабост. |
| |
| Хепатобилијарни поремећаји |
| |
| Ретка: хепатитис. |
| |
| Непозната фреквенција: поремећаји јетрене функције. |
| |
| Поремећаји коже и поткожног ткива |
| |
| Непозната фреквенција: уртикарија, пруритус, осип, фотосензитивност. |
| |
| Поремећаји мишићно-скелетног система и везивних ткива |
| |
| Непозната фреквенција: мијалгија, артралгија, рабдомиолиза. |
| |
| Поремећаји репродуктивног система |
| |
| Непозната фреквенција: еректилна дисфункција/ импотенција. |
| |
| Поремећаји уринарног система |
| |
| Као посљедица инхибиције система ренин-ангиотензин-алдостерон може да настану промјене у реналној функцији, укључујући и |
| реналну инсуфицијенцију код пацијената који су под ризиком. Промјене у реналној функцији могу бити реверзибилне након прекида |
| терапије ( видјети одјељак 4.4.). |
| |
| Психијатриски поремећаји |
| |
| Непозната фреквенција: депресија. |
| |
| Лабораторијска испитивања |
| |
| Непозната фреквенција: хипонатремија. |
| |
| Педијатријска популација |
| |
| Нежељена дејства код дјеце су слична онима код одраслих. Подаци о педијатријској популацији су ограничени. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 4.9. Предозирање |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Није пријавњен случај предозирања. Највјеројатнији симптоми предозирања, који зависе од степена предозираности су хипотензија, |
| тахикардија и брадикардија. |
| |
| Терапија код интоксикације |
| |
| Мјере зависе од времена узимања лијека и врсте и тежине симптома. Треба дати приоритет стабилизацији кардиоваскуларног система. |
| Послије пероралне примјене, индикована је администрација антивног угља у довољним дозама. Затим, потребно је пажљиво праћење |
| виталних параметара. Витални параметри се требају кориговати уколико је то неопходно. |
| |
| Ни лосартан ни његов активни метаболит не могу се одстранити хемодијализом. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 5.1. Фармакодинамски подаци |
+-----------------------------------------------------------------------------+---------------------------------------------------+
| Фармакотерапијска група: | Антихипертензиви, лијекови који дјелују на систем |
| | ренин-ангиотензин |
+--------------------------------------------+--------------------------------+---------------------------------------------------+
| АТЦ код: | C09CA01 |
+--------------------------------------------+------------------------------------------------------------------------------------+
| | |
+--------------------------------------------+------------------------------------------------------------------------------------+
| Лосартан је синтетски орални антагонист ангиотензин II рецептора (тип AT₁). Ангиотензин II, потентни вазоконстриктор, је |
| примарни активни хормон у систему ренин/ангиотензин и значајна детерминанта патофизиологије хипертензије. Ангиотензин II се |
| везује за AT₁ рецепторе у многим ткивима (глатким мишићима крвних судова, надбубрежној жлијезди, бубрезима, срцу) и доводи до |
| значајних биолошких реакција, укључујући вазоконстрикцију и ослобађање алдостерона. Ангиотензин II такође стимулише и |
| пролиферацију глатких мишићних ћелија. |
| |
| Лосартан селективно блокира АТ₁ рецепторе. In vitro и in vivo лосартан и његов фармаколошки активни метаболит карбоксилне |
| киселине (Е-3174) блокирају сва физиолошки значајна дејства ангиотензина II, без обзира гдје је ангиотензин II синтетисан. |
| |
| Током примјене лосартана долази до инхибиције негативне повратне спреге на лучење ренина, а то доводи до повећања активности |
| ренина у плазми. Повећање активности ренина у плазми доводи до повећања ангиотензина II у плазми. Чак и са повишеним |
| ангиотензином II, антихипертензивно дејство и супресија алдостерона у плазми су одржани, што упућује на ефикасну блокаду |
| ангиотензин II рецептора. |
| |
| Послије прекида терапије лосартаном, вриједности активности ренина у плазми и ангиотензина II опадају на базичне вредности у |
| року од 3 дана. Лосартан и његов основни активни метаболит имају много већи афинитет за АТ1 рецепторе него за АТ2 рецепторе. |
| Активни метаболит је 10 до 40 пута активнији него лосартан при истим количинама. |
| |
| Студије за хипертензију |
| |
| У контролисаним клиничким студијама, при администрацији лосартана једном дневно код пацијената са благом до умјереном |
| хипертензијом, постигнута је статистички значајна редукција систолног и дијастолног притиска. Мјерење крвног притиска послије |
| 24 сата од узимања дозе у поређењу са оном послије 5-6 сата, показало је редукцију крвног притиска у периоду од 24 сата, уз |
| очување дневно-ноћног ритма. Смањење крвног притиска на крају дозног интервала је износила 70-80% ефекта постигнутог 5-6 сати |
| након дозе лијека. |
| |
| Прекид лосартана код хипертензивних пацијената није довело до наглог повишења крвног притиска (rebound). И поред значајног |
| смањења крвног притиска, лосартан није имао клинички значајан ефекат на срчану фреквенцију. Лосартан је једнако ефективан код |
| мушкараца и жена, као и код млађих (испод 65 година старости) и код старијих хипертензивних пацијената. |
| |
| Студија LIFE |
| |
| Студија LIFE (The Losartan Intervention For Endpoint Reduction in Hypertension) је рандомизирана, тројно-слепа, активно |
| контролисана студија са 9193 хипертензивним пацијентима са узрастом од 55 до 80 година са лијево-вентрикуларном хипертрофијом |
| документираном ЕКГ-ом. Пацијенти су били рандомизирани да примају 50 mg лосартана једном дневно или 50 mg атенолола једном |
| дневно. Уколико циљни притисак (< 140/90 mmHg) није био достигнут, прво је био додат хидрохлоротијазид (12.5 mg), a након тога |
| је по потреби била повећавана доза лосартана или атенолола на 100 mg једном дневно. Уколико је било неопходно да се постигне |
| циљни притисак, били су додавани други антихипертензиви, са искључењем АКЕ инхибитора, антагонисти ангиотензина II или бета |
| блокатора. Праћење пацијаната је трајало просјечно 4.8 година. |
| |
| Прва крајња тачка је била сложена и укључивала је кардиоваскуларни морбидитет и морталитет, измјерених по смањењу комбиноване |
| учесталости кардиваскуларне смрти, можданог удара и миокардног инфаркта. |
| |
| Крвни притисак је био знатно смањен до сличних нивоа у двијема групама. Лијечење са лосартаном је довело до смањења ризика за |
| 13,0 % (p=0,021, 95 % интервал поверења 0,77-0,98) упоређено са атенололом за пацијенте који су постигли примарну саставну |
| тачку. Ово се углавном приписује смањењу инциденце можданог удара. Лијечење лосартаном је довело до смањења ризика од можданог |
| удара за 25% у поређењу са атенололом (p=0,001 95% интервал поверења 0,63-0,89). Стопа смртности од |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| кардиоваскуларних разлога и миокардног инфаркта нијесу биле значајно различите између третираних група. |
| |
| Раса |
| |
| У студији LIFE пацијенти црне расе лијечени лосартаном су имали већи ризик од постизања примарне |
| |
| комбиноване крајње тачке односно кардиваскуларног инцидента (нпр. инфаркт миокарда, кардиваскуларна смрт) и особито мождани |
| удар, него пацијенти црне расе који су били лечени атенололом. Стога резултати који су опсервирани у студији LIFE за лосартан у |
| поређењу са атенололом у односу на кардиоваскуларни морбидитет/морталитет се не односе на пацијенте црне расе са хипертензијом |
| и лијево-вентрикуларне хипертрофије. |
| |
| Студија RENAAL |
| |
| Студија RENAAL (The Reduction of Endpoints in NIDDM (non-insulin dependent diabetes mellitus) Angiotensin II Receptor |
| Antagonist Losartan) је контролисана клиничка студија спроведена у цијелом свијету код 1513 дијабетес мелитус тип 2 са |
| протеинуријом, са или без хипертензије. Лосартаном су били лијечени 751 пацијент. Циљ ове студије је био да покаже |
| нефропротективно дејство лосартана калијума поред користи од снижења крвног притиска. |
| |
| Пацијенти са протеинуријом и серумским креатинином од 1,3-3,0 mg/dl су били рандомизирани да примају 50 mg лосартана једном |
| дневно, по потреби прилагођавањем дозе да се постигне одговор у односу на крвни притисак, или да примају плацебо, поред |
| конвенционалне антихипертензивне терапије, са искључком АКЕ инхибитора и антагониста ангиотензина II. |
| |
| Испитивачи су били упућени да титрирају лијек који се испитивао до 100 mg дневно као што је било адекватно; 72% пацијената су |
| узимали дневну дозу од 100 mg већи део времена. Други антихипертензивни лијекови (диуретици, калциум антагонисти, алфа и бета |
| блокатори као и антихипертензивни лијекови са централним дејством) су били дозвољени као допунска терапија зависно од потреба |
| двају група. |
| |
| Пацијенти су били праћени у периоду од 4.8 година (у просјеку 3.4 година). |
| |
| Крајња тачка студије је била сложена крајња тачка удвајања серумског креатинина код бубрежне инсуфицијенције у крајњем |
| стадијуму (потреба за дијализом или трансплантацијом) или смрт. |
| |
| Резултати су показали да је лијечење лосартаном ( 327 пацијената) упоређено плацебом (359 пацијената) резултирало смањењем |
| ризика за 16.1% (р= 0.022) у броју пацијената који достижу првичну крајњу тачку., резултати су показали знатно смањење ризика |
| групе лијечене лосартаном: 25.3% смањење ризика удвостручења серумског креатинина (р=0.006); 28.3% смањење ризика од крајњег |
| стадијума бубрежне инсуфицијенције (р=0.002); 19.9% смањење ризика крајњег стадијума бубрежне инсуфицијенције или смрти (р= |
| 0.009); 21.0% смањење ризика за удвостручавање серумског креатинина или за крајњи стадијум бубрежне инсуфицијенције (р=0.01). |
| |
| Стопа смртности због различитих разлога није била значајно различита између двеју лијечених група. У овој студији лосартан, |
| генерално, је био добро толерисан, што се може видјети из учесталих прекида терапије због нежељених дејстава, која је била |
| слична са оном плацебо групе. |
| |
| Студије ELITE I и ELITE II |
| |
| У студији ELITE I споведене током 48 недјеља код 722 пацијената са срчаном слабошћу (NYHA Class II-IV), није била забиљежена |
| разлика између пацијената лијечених лосартаном и онима лијечених каптоприлом у односу на првичну крајњу тачку за дугорочну |
| промјену реналне функције. |
| |
| Опсервација из студије ELITE I, да, у поређењу са каптоприлом, лосартан смањује ризик од морталитета, није била потврђена |
| сљедећом ELITE II студијом. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| У ELITE II студији лосартан у дози од 50 mg једном дневно (почетна доза 12.5 mg, повећана до 25 mg , затим 50 mg једном дневно) |
| је био упоређиван каптоприлом у дози од 50 mg три пута дневно ( почетна доза 12.5 mg, повећана до 25 mg и затим 50 mg три пута |
| дневно). Првична крајња тачка у овој проспективној студији је била смртност изазвана различитим разлозима. |
| |
| У овој студији, 3152 пацијената са срчаном слабошћу (NYHA Class II-IV) су били праћени у току скоро двије године (средње 1.5 |
| године), са циљем да се утврди да ли је лосартан супериоран у односу на каптоприл за смањење смртности из различитих разлога. |
| Првична крајња тачка није показала статистички значајну разлику између лосартана и каптоприла у смањењу смртности из различитих |
| разлога. |
| |
| У двијема клиничким студијама, гдје контрола пацијената са срчаном слабошћу је била активним лијеком (не плацебом), толеранција |
| лосартана је била супериорна у односу на ону каптоприлом, измјерено на основу значајно мање учесталости кашља. У ELITE II |
| студији је била забиљежена већа смртност у малој подгрупи пацијената (22% свих пацијената са срчаном слабошћу) који су примали |
| бета блокаторе. |
| |
| Педијатријска популација |
| |
| Педијатријска хипертензија |
| |
| Антихипертензивни ефекат лосартана је био утврђен у клиничкој студији са 177 хипертензивним педијатријским пацијентима у |
| узрасту од 6 до 16 годинам са тјелесном тежином > 20 kg и стопе гломеруларне филтрације > 30 ml/ min/ 1.73 m². Пацијенти са |
| тјелесном тежином > 20kg до < 50 kg су примали 2.5, 25 или 50 mg лосартана дневно. На крају тронедјељног периода, |
| администрација лосартана једном дневно је довела до смањења најнижих вриједности крвног притиска начином зависним од дозе. |
| |
| Уопштено, био је одговор завистан од дозе. Зависност одговора од дозе је била врло очигледна у групи која је примала малу дозу |
| у поређењу са групом која је примала средњу дозу (период I: - 6,2 mmHg наспрам-11.65 mmHg), али је зависност била смањена при |
| поређењу групе која је примала средњу дозу са групом која је примала високу дозу (период I : -11,65 mmHg наспрам -12,21 mmHg). |
| Најниже дозе које су биле проучаване, 2.5 mg и 5 mg , које одговарају просјечној дневној дози од 0.07 mg/kg, нијесу показале |
| конзистентну антихипертензивну ефикасност. |
| |
| Ови резултати су били потврђени за вријеме периода II студије, када су пацијенти били рандомизирано распоређени да продуже да |
| узимају лосартан или плацебо, послије тронедјељног периода. Разлика у повећању крвног притиска у поређењу са групом која је |
| примала плацебо, је била највећа у групи која је примала средњу дозу (6,70 mmHg средње дозе наспрам 5,38 mmHg високе дозе). |
| Повећање најнижег дијастолног притиска је била једнака код пацијената који су примали плацебо и оних који су продужили да |
| узимају лосартан у најнижој дози у свакој групи, поново сугеришући да најниже дозе у свакој групи немају значајан |
| антихипертензивни ефекат. |
| |
| Дугорочни ефекти лосартана на раст, пубертет и општи развој нијесу били проучавани. Дугорочна ефикасност на антихипертензивну |
| терапију лосартаном у дјетињству за смањење кардиваскуларног морбидитета и морталитета, такође, није била утврђена. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 5.2. Фармакокинетички подаци |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Апсорпција |
| |
| Након оралне примјене лосартан се добро апсорбује и подлијеже метаболизму првог пролаза кроз јетру, формирајући активни |
| метаболит карбоксилне киселине и друге инактивне метаболите. Системска биорасположивост лосартан таблета је приближно 33%. |
| Просјечна максимална концентрација лосартана у плазми постиже се за 1 сат, а његовог активног метаболита за 3-4 сата. |
| |
| Дистрибуција |
| |
| Лосартан и његов активни метаболит се више од 99% везују за протеине плазме, првенствено за албумине. Волумен дистрибуције |
| лосартана је 34 L. |
| |
| Биотрансформација |
| |
| Око 14% интравенски или орално примијењене дозе лосартана се конвертује у активни метаболит. Након оралне и интравенске |
| примјене ¹⁴C-радиоактивно обележеног лосартан калијума, циркулишућа радиоактивност у плазми првенствено се приписује лосартану |
| и његовом активном метаболиту. |
| |
| Осим активног метаболита, формирају се инактивни метаболити. |
| |
| Елиминација |
| |
| Клиренс лосартана и његовог активног метаболита из плазме износи око 600 ml/min и 50 ml/min, редом. Ренални клиренс лосартана и |
| његовог активног метаболита је око 74 ml/min и 26 ml/min, редом. Када се лосартан примијени орално, око 4% примијењене дозе |
| излучује се непромијењено путем урина, а око 6% дозе излучује се урином у облику активног метаболита. Фармакокинетика лосартана |
| и његовог активног метаболита су линеарне при примјени оралне дозе лосартан калијума до 200 mg. |
| |
| Након оралне примјене, концентрације лосартана и његовог активног метаболита у плазми опадају експоненцијално са крајњим |
| полуживотом од 2, односно 6 до 9 сати, редом. |
| |
| У току примјене дозе од 100 mg једном дневно, ни лосартан ни његов активни метаболит нијесу се значајно акумулирали у плазми. |
| |
| Лосартан и његови метаболити излучују се путем жучи и урина. Након оралне примјене ¹⁴C- радиоактивно обељеженог лосартана код |
| мушкараца, 35% / 43% радиоактивности нађено је у урину, а 58% / 50% у фецесу. |
| |
| Специфичности код посебне групе пацијената |
| |
| Код старијих хипертензивних пацијената плазматске концентрације лосартана и његовог активног метаболита у основи се не |
| разликују од оних код младих хипертензивних пацијената. |
| |
| Плазматске концентације лосартана су биле и до два пута више код жена са хипертензијом него код мушкараца са хипертензијом, али |
| концентрације активног метаболита се нијесу разликовале између мушкараца и жена. |
| |
| Након оралне примјене код пацијената са благом и умјереном алкохолном цирозом јетре, концентрације лосартана и његовог активног |
| метаболита у плазми биле су 5 односно 1,7 пута више него код младих добровољаца мушког пола. |
| |
| Концентрација лосартана у плазми није промијењена код пацијената са клиренсом креатинина изнад 10 ml/min. У поређењу са |
| пацијентима са нормалном реналном функцијом, AUC лосартана је око 2 пута већа код пацијената на хемодијализи. Плазматске |
| концентрације активног метаболита нису промјењене код пацијената са реналним оштећењима или код пацијената на хемодијализи. |
| |
| Ни лосартан ни активни метаболит не могу се уклонити хемодијализом. |
| |
| Фармакокинетика код педијатријских пацијената |
| |
| Фармакокинетика лосартана је испитивана на 50 педијатријских пацијената са хипертензијом, старости од 1 мјесеца до 16 година, и |
| то након оралне примјене 0,54 до 0,77 mg/kg лосартана, једном дневно. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Резултати су показали да се лосартан трансформише у активни метаболит код свих старосних група. Резултати су показали приближно |
| сличне фармакокинетичке параметре лосартана послије пероралне администрације код дојенчади и мале дјеце, дјеце пртшколске |
| узрасти, дјеце школске узрасти и адолесцената. |
| |
| Фармакокинетички параметри метаболита се разликују у већој мјери код различитих старосних група. При упоређењу дјеце |
| предшколске старости са адолесцентима ове су разлике биле статистички значајне. Експозиција код дојенчади/мале дјеце је била |
| релативно висока. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 5.3. Предклинички подаци о безбиједности лијека |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Значајна стопа смртности забељежена је код мишева и пацова након оралне примјене 1000 mg/kg (3,000 mg/m²) и 2000 mg/kg (11,800 |
| mg/m²) редом, што је 500 и 1000 пута више од максималне препоручене дневне дозе за хуману примјену, рачунату за пацијента |
| тежине 50 kg. |
| |
| Лосартан није показао канцерогено својство када је примијењен на пацовима и мишевима. Нема доказа који би потврдили директну |
| генотоксичност у студијама које су спроведене са лосартаном или његовим примарним фармаколошки активним метаболитом (Е-3174). |
| |
| Студије на мужјацима и женкама пацова којима су даване оралне дозе лосартана до 150 и 300 mg/kg/дан показале су да лосартан |
| нема утицаја на плодност и репродуктивну способност. Показало се да лосартан калијум изазива нуспојаве код фетуса и младунчади |
| пацова. Нежељена дејства укључују смањену тежину, смртност и/или реналну токсичност. Осим тога, значајне количине лосартана и |
| његовог активног метаболита нађене су у млијеку пацова. На основу фармакокинатичких података сматра се да су та нежељена |
| дејства последица излагања лијеку током периода касне гестације и лактације. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 6.1. Листа екципијенаса |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| LOTAR^(®) 50 mg филм таблете |
| |
| Таблетно језгро |
| |
| Скроб, прежелатинизирани |
| |
| Натријум скроб гликолат |
| |
| Лактоза, монохидрат |
| |
| Целулоза, микрокристална |
| |
| Магнезијум стеарат |
| |
| Филм облога |
| |
| Хидроксипропилцелулоза |
| |
| Титан диоксид (Е171) |
| |
| LOTAR^(®) 100 mg филм таблете |
| |
| Таблетно језгро |
| |
| Скроб, прежелатинизирани |
| |
| Натријум скроб гликолат |
| |
| Лактоза, монохидрат |
| |
| Целулоза, микрокристална |
| |
| Магнезијум стеарат |
| |
| Филм облога |
| |
| Хидроксипропилцелулоза |
| |
| Титан диоксид (Е171) |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 6.2. Инкомпатибилност |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Није примјењиво. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 6.3. Рок употребе |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Три (3) године. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 6.4. Посебне мјере упозорења при чувању |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Лијек не захтијева посебне услове чувања. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 6.5. Природа и садржај контактне амбалаже |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| LOTAR^(®) 50 mg филм таблете |
| |
| 30 (3x10) таблета у PVC/Al блистер паковању, у кутији. |
| |
| LOTAR^(®) 100 mg филм таблете |
| |
| 30 (2x15) таблета у PVC/Al блистер паковању, у кутији. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити након примјене лијека |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Нема посебних захтјева. |
| |
| Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове употребе треба уклонити у складу са важећим прописима. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица |
| |
| Бул. Светог Петра Цетињског 1A/V, |
| |
| 81000 Подгорица, Црна Гора |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 8. БРОЈ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ И ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| LOTAR^(®) 50 mg филм таблете: 2030/12/24 - 3524 |
| |
| LOTAR^(®) 100 mg филм таблете: 2030/12/25 - 3525 |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ И ДАТУМ ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| LOTAR^(®) 50 mg филм таблете: 15.06.2012. године. |
| |
| LOTAR^(®) 100 mg филм таблете: 15.06.2012. године. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| 10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+
| Jун, 2012. године. |
+---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------+