Lexilium uputstvo za upotrebu
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
△ LEXILIUM 1.5 mg таблете
△ LEXILIUM 3 mg таблете
△ LEXILIUM 6 mg таблете
ИНН: бромазепам
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
LEXILIUM 1.5 mg таблете
Једна таблета садpжи 1.5 mg бромазепама.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством: лактоза монохидрат. Свака
таблета садржи 96.10 mg лактозе монохидрат.
LEXILIUM 3 mg таблете
Једна таблета садржи 3 mg бромазепама.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством: лактоза монохидрат. Свака
таблета садржи 94.40 mg лактозе монохидрат.
LEXILIUM 6 mg таблете
Једна таблета садржи 6 mg бромазепама.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством: лактоза монохидрат. Свака
таблета садржи 90.823 mg лактозе монохидрат.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Таблета.
LEXILIUM 1.5 mg таблете
Бијеле, округле, биконвексне таблете са подионом цртом на једној страни.
Подиона црта служи само како би се олакшало ломљење таблете ради лакшег
гутања, а не да би се подијелила на једнаке дозе.
LEXILIUM 3 mg таблете.
Розе, округле, биконвексне таблете са подионом цртом на једној страни.
Подиона црта служи само како би се олакшало ломљење таблете ради лакшег
гутања, а не да би се подијелила на једнаке дозе.
LEXILIUM 6 mg таблете
Свијетло зеленкасто-сиве, округле, биконвексне таблете са подионом цртом
на једној страни. Подиона црта служи само како би се олакшало ломљење
таблете ради лакшег гутања, а не да би се подијелила на једнаке дозе.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Анксиозност
Бензодиазепини су индиковани код одраслих пацијената само за лијечење
тешких анксиозних поремећаја који у великој мјери онеспособљавају или
исцрпљују пацијента
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Терапија треба да буде што краћа. Укупно трајање терапије не би требало
да буде дуже од 8 до 12 недјеља, укључујући и вријеме постепеног
смањивања дозе.
На почетку лијечења, пацијента је потребно редовно пратити како би се
одредила најнижа ефикасна доза и/или интервал између двије дозе због
опасности од предозирања усљед накупљања лијека у организму.
Ово су опште препоруке, и дозирање би требало индивидуално прилагодити.
Терапију амбулантних пацијената треба започети ниским дозама и постепено
их повећавати до оптималних нивоа. Стање пацијента треба редовно
пратити, и процијенити потребу за наставком терапије, нарочито у случају
престанка симптома због којих је лијечење започето.
У одређеним случајевима може бити потребан наставак терапије дуже од
препорученог времена. У таквим случајевима потребно је посебно стручно и
пажљиво поново процијенити стање пацијента.
Одрасли
Треба користити најнижу могућу дозу којом се постиже контрола симптома.
Оптималну дозу и учесталост примјене лијека LEXILIUM треба прилагодити
сваком пацијенту понаособ, као и у зависности од тежине симптома, и
претходне антипсихотичне терапије.
Уобичајена доза код амбулантних пацијената је од 3 mg до 18 mg дневно у
подијељеним дозама.
У изузетним околностима код хоспитализованих пацијената, може се
примијенити максимална дневна доза до 60 mg лијека LEXILIUM у
подијељеним дозама.
Лијечење треба увијек постепено прекидати. Код пацијената који су дуже
вријеме били на терапији бензодиазепинима, потребан је дужи период за
прекид терапије. Било би добро осигурати им специјалистичку помоћ.
Старији и/или исцрпљени пацијенти
Усљед индивидуалних разлика у осјетљивости и фармакокинетичким
особинама, код старијих пацијената неопходне су мање дозе; не смије се
премашити половина прописане дневне дозе (погледати дио 5.2).
Код пацијената са хепатичном и/или реналном инсуфицијенцијом, примјењују
се ниже дозе због индивидуалних разлика у осјетљивости и
фармакокинетичким особинама.
Код старијих и пацијената са реналном и/или хепатичном инсуфицијенцијом
потребно је редовно процјењивати потребу за лијечењем и прекинути
примјену лијека што је прије могуће.
Педијатријска популација
Лијек LEXILIUM таблете се не смије примјењивати код дјеце млађе од 12
година.
Начин примјене
Лијек LEXILIUM таблете намијењен су за оралну примјену.
4.3. Контраиндикације
- Преосјетљивост на активну супстанцу или било који други састојак
лијека (наведени у дијелу 6.1).
- Миастенија гравис.
- Тешка респираторна инсуфицијенција.
- Sleep apnea.
- Тешка хепатична инсуфицијенција (примјена бензодиазепина није
индикована код пацијената са озбиљном хепатичном инсуфицијенцијом, јер
може довести до енцефалопатије).
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Амнезија
Бензодиазепини могу изазвати антероградну амнезију. Антероградна
амнезија може настати примјеном виших терапијских доза (забиљежена je
при примјени доза од 6 mg), при чему се ризик повећава са повећањем дозе
(погледати дио 4.8). Такво стање се обично јавља неколико сати након
примјене лијека, стога је потребно упутити пацијенте да обезбиједе 7-8
сати неометаног сна након узимања таблете. Амнезија може бити повезана
са непримјерним понашањем (погледати дио 4.8).
Психијатријске и “парадоксалне” реакције
За вријеме терапије бензодиазепинима могу се јавити сљедеће реакције:
узнемиреност, агитација, раздражљивост, агресивност, делузија, бијес,
кошмари, халуцинације, психозе, недолично понашање и друго необично
понашање. У случају појаве ових нежељених дејстава, савјетује се прекид
терапије.
Појава ових реакција вјероватнија је код дјеце и старијих.
Трајање терапије
Трајање терапије треба да буде што краће (погледати дио 4.2). Укупно
трајање терапије, укључујући постепено смањивање дозе, не смије бити
дуже од 8 до 12 недјеља. За продужење терапије изван овог временског
оквира, обавезна је поновна процјена стања пацијента.
На почетку терапије неопходно је упознати пацијента да је лијечење
временски ограничено и објаснити му будуће постепено смањивање дозе.
Такође је важно да пацијент буде свјестан могућег поновног јављања
симптома (,,rebound“ феномен), чиме би се смањио страх при појави
симптома за вријеме прекида терапије.
Забиљежено je да се за вријеме терапије бензодиазепинима кратког
дејства, симптоми обуставе могу јавити и између двије дозе, нарочито ако
се ради о високим дозама. Када се користе бензодиазепини са дугим
дјеловањем, на смију се замијенити бензодиазепинима са кратким дејством,
с обзиром на то да се симптоми обуставе могу поново јавити.
Истовремена примјена алкохола/ЦНС депресора
Истовремену употребу бромазепама са алкохолом и/или ЦНС депресорима
треба избјегавати, јер истовремена примјена има потенцијал за повећавање
клиничких ефеката бромазепама, што може укључивати тешку седацију и
клинички значајну респираторну и/или кардиоваскуларну депресију
(погледати дио 4.5). На почетку лијечења потребно је редовно пратити
пацијента како би се дозирање и/или учесталост примјене свеле на минимум
и ради спречавања предозирања због акумулације лијека.
Ризик при истовременој примjени са опиоидима
Истовремена примјена лијека LEXILIUM са опиоидима може резултовати
седацијом, респираторном депресијом, комом и смрћу. Због тих ризика,
истовремено прописивање седативних љекова као што су бензодиазепини или
љекови сродни бензодиазепинима као што је лијек LEXILIUM са опиоидима
треба да буде резервисано за пацијенте за које алтернативне методе
лијечења нијесу могуће. Ако се донесе одлука о прописивању лијека
LEXILIUM истовремено са опиоидима, треба примјењивати најнижу ефикасну
дозу, а трајање лијечења треба да буде што краће (исто тако погледати
опште препоруке за дозирање у дијелу 4.2).
Код ових пацијената треба пажљиво пратити знакове и симптоме
респираторне депресије и седације. У том смислу, препоручује се да се
обавијесте пацијенти и њихова околина како би били свјесни горе
наведених симптома (погледати дио 4.5).
Толеранција
Усљед континуиране примјене, након неколико недјеља може доћи до смањења
ефикасности лијека LEXILIUM.
Посебне групе пацијената
Бензодиазепини се не смију прописивати дјеци без пажљиве процјене о
потреби лијечења; трајање терапије мора бити што краће.
Старијим пацијентима се прописују ниже дозе (погледати дио 4.2). Због
миорелаксантног дејства бензодиазепина, повећан је ризик од падова и
фрактура кука код старијих. Ниже дозе се такође препоручују код
пацијената са хроничном респираторном инсуфицијенцијом усљед ризика од
респираторне депресије.
Бензодиазепини се не користе у терапији код пацијената са тешком
хепатичном инсуфицијенцијом јер могу довести до развоја енцефалопатије.
Бензодиазепини се не препоручују као примарна терапија психоза
(погледати дио 4.2).
Бензодиазепини се не смију користити као монотерапија у лијечењу
депресије или анксиозности удружене са депресијом (код таквих пацијената
може доћи до самоубиства). Стога, бромазепам је потребно примјењивати с
опрезом и прописана количина мора бити ограничена код пацијената са
знаковима и симптомима депресивног поремећаја или суицидалних мисли.
Бензодиазепине треба са нарочитим опрезом примјењивати код пацијената за
које је познато или се сумња на алкохолну зависност или зависност од
љекова (погледати дио 4.5).
Зависност
Примјена бензодиазепина може довести до развоја физичке и психичке
зависности од ових љекова (погледати дио 4.8). Ризик од развоја
зависности расте са повећањем дозе и трајања терапије, такође је повећан
код пацијената са историјом злоупотребе алкохола и/или љекова/опојних
дрога.
Уколико се развије физичка зависност, нагли прекид терапије ће бити
удружен са појавом симптома обуставе. Они могу да обухватају главобољу,
дијареју, бол у мишићима, изразиту анксиозност, напетост, узнемиреност,
конфузију или раздражљивост. У тешким случајевима могу се јавити и
сљедећи симптоми: неразумијевање (дереализација), деперсонализација,
хиперакузија, укоченост и пецкање у екстремитетима, преосјетљивост на
свјетлост, буку и физички контакт, халуцинације и епилептични напади
(погледати дио 4.8).
Повратни ('rebound') ефекат
Повратна, 'rebound' инсомнијa и анксиозност, пролазни је синдром гдје се
симптоми који доводе до примјене терапије бензодиазепинима враћају у
израженијем облику, и може настати код наглог прекида терапије. Он може
бити удружен са другим реакцијама, укључујући промјене расположења,
анксиозност или узнемиреност и поремећај сна.
Због ризика од апстиненцијалног синдрома и „rebound" феномена, који је
већи након наглог прекида терапије, лијечење се не смије нагло
прекинути, већ се препоручује постепено смањивање дозе.
Важне информације о неким састојцима лијека LEXILIUM
Овај лијек садржи лактозу. Пацијенти са ријетким насљедним поремећајем
интолеранције галактозе, потпуним недостатком лактазе или
глукозо-галактозном малапсорпцијом не смију да узимају овај лијек.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Фармакодинамичке интеракције:
Бензодиазепини имају адитивни ефекат при истовременој употреби са
алкохолом или другим љековима са депресивним дјеловањем на ЦНС што може
смањити способност управљања моторним возилима и машинама. Треба
избјегавати употребу алкохола за вријеме терапије бензодиазепинима.
Потребан је опрез код истовремене употребе са љековима са депресивним
дјеловањем на ЦНС.
Појачање централног депресорног ефекта може се појавити код истовремене
примјене са антипсихотицима (неуролептицима), хипнотицима,
анксиолитицима/седативима, антидепресивима, опиоидима, антиепилептицима,
анестетицима и антихистаминицима.
Потребна је посебна пажња при истовременој примјени са љековима који
дјелују депресорно на респираторну функцију попут опиоида (аналгетици,
антитусици, супституциона терапија код лијечења зависности од опиоида),
нарочито код старијих пацијената.
Опиоиди
Истовремена примјена седативних љекова, као што су бензодиазепини или
љекови сродни бензодиазепинима, као што је лијек LEXILIUM, и опиоида
може резултовати седацијом, респираторном депресијом, комом и смрћу због
адитивног депресорног ефекта на ЦНС. Дозу и трајање истовремене примјене
треба ограничити (погледати дио 4.4).
Фармакокинетичке интеракције:
Могуће су фармакокинетичке интеракције када се бромазепам примјењује
истовремено са љековима који инхибирају хепатички ензим CYP3A4
повећавајући концентрације бромазепама у плазми. Стога је важан опрез
при истовременој примјени са потентним CYP3A4 инхибиторима (попут
азолних антимикотика, инхибитора протеаза или неких макролида), и
разматрање могућности значајног смањења дозе. Ако се бромазепам даје уз
опиоиде, може наступити појачана еуфорија што може довести до повећане
психичке зависности од лијека.
Истовремена употреба са циметидином и пропранололом продужава
полувријеме елиминације бромазепама.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Иако нијесу доступни специфични клинички подаци о примјени бромазепама у
првом триместру трудноће, велики број података из кохортних студија
указује на то да изложеност бензодиазепинима у првом триместру трудноће
није повезана са повећањем ризика од појаве великих малформација.
Међутим, неке раније епидемиолошке студије приказа случајева показале су
повећани ризик од појаве оралних расцјепа. Подаци указују да је ризик од
добијања дјетета са оралним расцјепом након мајчине изложености
бензодиазепинима мањи од 2/1000 у поређењу са очекиваном стопом за такве
малформације од приближно 1/1000 у општој популацији. Лијечење
бензодиазепинима у високим дозама, током другог и/или трећег триместра
трудноће, било је удружено са смањењем активних покрета фетуса и
варијабилношћу феталног срчаног ритма.
Ако се лијечење у касној трудноћи мора спроводити због медицински
оправданих разлога, чак и при примјени нижих доза, могу се очекивати
одређени ефекти код новорођенчета као што су хипотонија, потешкоће
сисања због којих дијете слабије добија на тежини (тзв. синдром млитавог
новорођенчета/ ''floppy infant'' синдром). Ови симптоми су реверзибилни
али могу трајати од 1 до 3 недјеље, зависно од полувремена елиминације
лијека. При вишим дозама код новорођенчета могу се појавити респираторна
депресија или апнеја и хипотермија. Штавише, може доћи до развоја
неонаталног синдрома обуставе који се манифестује хиперексцитабилношћу,
агитацијом и тремором. Ови симптоми се могу уочити неколико дана након
рођења, чак и ако није дошло до развоја синдрома млитавог новорођенчета.
Узимајући у обзир ове податке, примјена бромазепама током трудноће може
се размотрити, уз стриктно придржавање терапијских индикација и
дозирања.
Ако је лијечење бромазепамом неопходно у касном стадијуму трудноће,
потребно је избјегавати високе дозе, а након порођаја новорођенче треба
строго надзирати због могућности појаве синдрома обуставе и/или синдрома
млитавог новорођенчета.
Дојење
Због тога што се излучује у мајчино млијеко, не препоручује се дојење
током узимања бромазепама.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Лијек може утицати на психофизичке способности, нарочито ако се узима
истовремено са алкохолом или депресорима централног нервног система.
Седација, амнезија, смањена концентрација и ослабљена мишићна функција
могу утицати на способност управљања возилима или руковање машинама. Ако
наступи скраћење трајања сна, може се појавити губитак пажње (погледати
дио 4.5). Тај је ефекат израженији ако је пацијент конзумирао алкохол.
4.8. Нежељена дејства
Нежељена дејства пријављена током лијечења бромазепамом наведена су у
наставку. Нежељена дејства су разврстана према MedDRA класификацији
система органа. У оквиру сваког система органа нежељена дејства су
разврстана према учесталости која је дефинисана као:
Веома често (≥1/10);
Често (≥1/100 до <1/10);
Повремено (≥1/1000 до <1/100);
Ријетко (≥1/10000 до <1/1000);
Веома ријетко (<1/10000);
Непознато (учесталост се не може процијенити на основу доступних
података).
+:----------------------------------+:-------------------+:-------------------+:---------------------------------+
| Класификација по системима и | Нежељена дејства |
| органима (MedDRA класификација) | |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Поремећаји имуног система |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Непознато | Хиперсензитивност, анафилактички шок, ангиоедем |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Психијатријски поремећаји |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Непознато | Конфузија*, емоционални поремећај*, поремећај либида, зависност**, |
| | злоупотреба лијека**, синдром обуставе** |
| | |
| | Депресија, |
| | |
| | Парадоксалне реакције као што су немир, агитација, иритабилност, агресија, |
| | делузије, бијес, кошмари, халуцинације, психозе, непримјерно понашање** |
| | |
| | Aнтероградна амнезија**, поремећај памћења |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Поремећаји нервног система |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Непознато | Поспаност*, главобоља*, вртоглавица*, смањена будност*, атаксија* |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Поремећаји ока |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Непознато | Диплопија* |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Кардиолошки поремећаји |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Непознато | Срчана инсуфицијенција укључујући срчани застој |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Респираторна депресија |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Гастроинтестинални поремећаји |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Мучнина*, повраћање*, затвор (констипација) |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Поремећаји хепатобилијарног система |
+-----------------------------------------------------------------------------+----------------------------------+
| Непознато | Повећање ензима јетре (AST, ALT, |
| | LDH, алкалне фосфатазе) и |
| | билирубина**** |
+-----------------------------------------------------------------------------+----------------------------------+
| Поремећаји коже и поткожног ткива |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Осип, пруритус, уртикарија |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Поремећаји мишићно-коштаног система и везивног ткива |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Мишићна слабост* |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Поремећаји бубрега и уринарног система |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Уринарна ретенција |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Општи поремећаји и реакције на мјесту примјене |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Умор* |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Повреде, тровања и процедуралне компликације |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Падови, преломи (фрактуре)*** |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
*Ови симптоми се јављају углавном на почетку лијечења и обично нестају
током даље примјене.
**погледати дио 4.4.
***Ризик од падова и прелома костију је повећан код код старијих особа и
код истовремене употребе са другим седативима (укључујући алкохолна
пића).
****Незнатно повећање јетрених ензима (AST, ALT, LDH, алкалне фосфатазе)
и билирубина, нарочито код пацијената са оштећеном функцијом јетре.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.mе
nezeljenadejstva@cinmed.mе
путем ИС здравствене заштите
4.9. Прeдозирање
Симптоми
Бензодиазепини често изазивају поспаност, атаксију, дизартрију и
нистагмус. Предозирање бромазепамом је ријетко опасно по живот уколико
се он користи као монотерапија, али може довести до поремећај говора,
арефлексије, апнеје, хипотензије, кардиореспираторне депресије и коме.
Кома, уколико се јави, обично траје пар сати, али може бити продужена и
циклична, нарочито код старијих пацијената.
Респираторна депресија као посљедица терапије бензодиазепинима је знатно
озбиљнија код пацијената са респираторним болестима.
Бензодиазепини појачавају дејство других депресора централног нервног
система, укључујући и алкохол.
Терапија
Неопходно је праћење виталних функција и спровођење супортивних мјера
лијечења у зависности од клиничког стања пацијента. Нарочито је потребна
симптоматска терапија кардиореспираторних ефекта бромазепама или његових
нежељених дејстава на централни нервни систем.
Даља ресорпција бромазепама се спречава примјеном одговарајућих метода,
нпр. примјеном активног угља уколико је пацијент примио лијек у задњих
један до два сата. У случају коришћења активног угља, неопходна је
заштита дисајних путева интубацијом код пацијената са поремећајем
свијести.
У случају истовремене ингестије и других љекова треба размотрити
примјену гастричне лаваже, мада то није уобичајена процедура лијечења.
У случају тешке депресије ЦНС-а, треба размотрити примјену флумазенила,
који je антагонист бензодиазепинa. Његова примјена је оправдана само при
сталном мониторингу. Флумазени има кратко полувријеме елиминације (око 1
сат), усљед чега је неопходан мониторинг пацијената након слабљења
дејства флумазенила. Флумазенил треба користити са посебним опрезом код
пацијената у случају истовремене ингестије бромазепама и љекова који
смањују епилептогени праг (нпр. трициклични антидепресиви). За правилну
употребу флумазенила, неопходно је погледати одговарајући Сажетак
карактеристика лијека.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Психолептици, анксиолитици.
АТЦ код: N05ВА08
Бромазепам је анксиолитик из групе бензодиазепина. Поред наглашеног
анксиолитичког, показује и хипнотичко, миорелаксантно и антиконвулзивно
дејство. Механизам дјеловања повезује се са повећаном активношћу
гама-аминобутерне киселине (GABA), главног инхибиторног неуротрансмитера
у мозгу.
Анксиолитичко дјеловање се манифестује уклањањем емоционалних
поремећаја, као што су: психичка напетост, психомоторни немир,
узнемиреност, раздражљивост, смањена способност концентрације, страх,
несигурност, поремећени односи. Исто тако уклања и соматске реакције
које прате анксиозност, стабилишући неуровегетативни систем.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Бромазепам се веома брзо и потпуно ресорбује из гастроинтестиналног
тракта. Максимална концентрација у плазми постиже се 1-2 сата након
примјене лијека са максималним концентрацијама од 70-99 ng/ml. Средња
биорасположивост је 84%, а апсолутна за непромијењену супстанцу је 60%.
Дистрибуција
У просјеку, 70% се везује за протеине плазме. Волумен дистрибуције
износи 50 l.
Биотрансформација
Бромазепам се метаболише у јетри. Квантитативно, предоминантно настају
два метаболита: 3-хидрокси бромазепам и 3-хидрокси пиридин. Метаболише
се око 58 - 77% унесене дозе.
Елиминација
Око 70% се излучује путем бубрега, углавном у конјугованом облику, a
2-3% излучује се непромијењено. Између 2-6% излучује се путем фецеса.
Полувријеме елиминације je 8-20 сати, а код старијих особа је и дуже.
Фармакокинетика код посебне групе пацијената
Полувријеме елиминације бромазепама може бити продужено код старијих
пацијената (погледати дио 4.2).
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Канцерогеност
Канцерогене студије спровођене на пацовима нијесу показале никакав
канцерогени потенцијал бромазепама.
Мутагеност
У in vitro и in vivo испитивањима, бромазепам није показао генотоксична
својства.
Утицај на фертилитет
Дневна орална примјена бромазепама није имала утицај на фертилитет и
опште репродуктивне особине пацова.
Тератогеност
Пораст феталног морталитета, пораст стопе мртворођених и смањење
преживљавања младунаца забиљежени су при примјени бромазепама скотним
женкама пацова. У студијама ембриотоксичности и тератогености нијесу
забиљежени тератогени ефекти при дозама до 125 mg/kg/дан.
Након оралне примјене доза до 50 mg/kg/дан код скотних женки кунића,
забиљежено је смањење пораста тјелесне тежине женки током трудноће,
смањење тјелесне тежине фетуса, и повећање степена респорпције.
Хронична токсичност
У дугорочним студијама токсичности, нијесу примијећене никакве
неправилности осим увећања тежине јетре.
Хистопатолошко испитивање показало је центролобуларну хепатоцелуларну
хипертрофију, која се приписује ензимској индукцији изазваној
бромазепамом. Нежељена дејства регистрована након примјене високих доза
била су: блага до умјерена седација, атаксија, изоловани случајеви
краткотрајних конвулзивних напада, повремено повећање системске алкалне
фосфатазе у серуму и гранично повећање SGPT (АLT).
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
LEXILIUM 1.5 mg таблете:
Магнезијум стеарат;
Лактоза, монохидрат;
Талк;
Целулоза, микрокристална.
LEXILIUM 3 mg таблете:
Магнезијум стеарат;
Лактоза, монохидрат;
Талк;
Целулоза, микрокристална
Боја: еритрозин (Е127)
LEXILIUM 6 mg таблете:
Магнезијум стеарат;
Лактоза, монохидрат;
Талк;
Целулоза, микрокристална
Боја: индиготин (индигокармин) (Е132)
Гвожђе (III) оксид, жути (Е172)
6.2. Инкомпатибилности
Није примјењиво.
6.3. Рок употребе
Пет (5) година.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Лијек не захтијева посебне услове чувања.
6.5. Врста и садржај паковања
LEXILIUM 1.5 mg таблете
Таблете су паковане у блистере (АL/РVС), по 10 таблета у сваком
блистеру. Картонска кутија садржи 30 таблета (три блистера) и Упутство
за лијек.
LEXILIUM 3 mg таблете
Таблете су паковане у блистере (АL/РVС), по 10 таблета у сваком
блистеру. Картонска кутија садржи 30 таблета (три блистера) и Упутство
за лијек.
LEXILIUM 6 mg таблете
Таблете су паковане у блистере (АL/РVС), по 10 таблета у сваком
блистеру. Картонска кутија садржи 30 таблета (три блистера) и Упутство
за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
LEXILIUM, таблета, 1.5 mg, блистер, 30 таблета: 2030/22/3681 – 7795
LEXILIUM, таблета, 3 mg, блистер, 30 таблета: 2030/22/3682 - 7796
LEXILIUM, таблета, 6 mg, блистер, 30 таблета: 2030/22/3683 - 7797
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 30.12.2009. године
Датум последње обнове дозволе: 09.12.2022. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Децембар, 2022. године
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
△ LEXILIUM 1.5 mg таблете
△ LEXILIUM 3 mg таблете
△ LEXILIUM 6 mg таблете
ИНН: бромазепам
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
LEXILIUM 1.5 mg таблете
Једна таблета садpжи 1.5 mg бромазепама.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством: лактоза монохидрат. Свака
таблета садржи 96.10 mg лактозе монохидрат.
LEXILIUM 3 mg таблете
Једна таблета садржи 3 mg бромазепама.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством: лактоза монохидрат. Свака
таблета садржи 94.40 mg лактозе монохидрат.
LEXILIUM 6 mg таблете
Једна таблета садржи 6 mg бромазепама.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством: лактоза монохидрат. Свака
таблета садржи 90.823 mg лактозе монохидрат.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Таблета.
LEXILIUM 1.5 mg таблете
Бијеле, округле, биконвексне таблете са подионом цртом на једној страни.
Подиона црта служи само како би се олакшало ломљење таблете ради лакшег
гутања, а не да би се подијелила на једнаке дозе.
LEXILIUM 3 mg таблете.
Розе, округле, биконвексне таблете са подионом цртом на једној страни.
Подиона црта служи само како би се олакшало ломљење таблете ради лакшег
гутања, а не да би се подијелила на једнаке дозе.
LEXILIUM 6 mg таблете
Свијетло зеленкасто-сиве, округле, биконвексне таблете са подионом цртом
на једној страни. Подиона црта служи само како би се олакшало ломљење
таблете ради лакшег гутања, а не да би се подијелила на једнаке дозе.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Анксиозност
Бензодиазепини су индиковани код одраслих пацијената само за лијечење
тешких анксиозних поремећаја који у великој мјери онеспособљавају или
исцрпљују пацијента
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Терапија треба да буде што краћа. Укупно трајање терапије не би требало
да буде дуже од 8 до 12 недјеља, укључујући и вријеме постепеног
смањивања дозе.
На почетку лијечења, пацијента је потребно редовно пратити како би се
одредила најнижа ефикасна доза и/или интервал између двије дозе због
опасности од предозирања усљед накупљања лијека у организму.
Ово су опште препоруке, и дозирање би требало индивидуално прилагодити.
Терапију амбулантних пацијената треба започети ниским дозама и постепено
их повећавати до оптималних нивоа. Стање пацијента треба редовно
пратити, и процијенити потребу за наставком терапије, нарочито у случају
престанка симптома због којих је лијечење започето.
У одређеним случајевима може бити потребан наставак терапије дуже од
препорученог времена. У таквим случајевима потребно је посебно стручно и
пажљиво поново процијенити стање пацијента.
Одрасли
Треба користити најнижу могућу дозу којом се постиже контрола симптома.
Оптималну дозу и учесталост примјене лијека LEXILIUM треба прилагодити
сваком пацијенту понаособ, као и у зависности од тежине симптома, и
претходне антипсихотичне терапије.
Уобичајена доза код амбулантних пацијената је од 3 mg до 18 mg дневно у
подијељеним дозама.
У изузетним околностима код хоспитализованих пацијената, може се
примијенити максимална дневна доза до 60 mg лијека LEXILIUM у
подијељеним дозама.
Лијечење треба увијек постепено прекидати. Код пацијената који су дуже
вријеме били на терапији бензодиазепинима, потребан је дужи период за
прекид терапије. Било би добро осигурати им специјалистичку помоћ.
Старији и/или исцрпљени пацијенти
Усљед индивидуалних разлика у осјетљивости и фармакокинетичким
особинама, код старијих пацијената неопходне су мање дозе; не смије се
премашити половина прописане дневне дозе (погледати дио 5.2).
Код пацијената са хепатичном и/или реналном инсуфицијенцијом, примјењују
се ниже дозе због индивидуалних разлика у осјетљивости и
фармакокинетичким особинама.
Код старијих и пацијената са реналном и/или хепатичном инсуфицијенцијом
потребно је редовно процјењивати потребу за лијечењем и прекинути
примјену лијека што је прије могуће.
Педијатријска популација
Лијек LEXILIUM таблете се не смије примјењивати код дјеце млађе од 12
година.
Начин примјене
Лијек LEXILIUM таблете намијењен су за оралну примјену.
4.3. Контраиндикације
- Преосјетљивост на активну супстанцу или било који други састојак
лијека (наведени у дијелу 6.1).
- Миастенија гравис.
- Тешка респираторна инсуфицијенција.
- Sleep apnea.
- Тешка хепатична инсуфицијенција (примјена бензодиазепина није
индикована код пацијената са озбиљном хепатичном инсуфицијенцијом, јер
може довести до енцефалопатије).
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Амнезија
Бензодиазепини могу изазвати антероградну амнезију. Антероградна
амнезија може настати примјеном виших терапијских доза (забиљежена je
при примјени доза од 6 mg), при чему се ризик повећава са повећањем дозе
(погледати дио 4.8). Такво стање се обично јавља неколико сати након
примјене лијека, стога је потребно упутити пацијенте да обезбиједе 7-8
сати неометаног сна након узимања таблете. Амнезија може бити повезана
са непримјерним понашањем (погледати дио 4.8).
Психијатријске и “парадоксалне” реакције
За вријеме терапије бензодиазепинима могу се јавити сљедеће реакције:
узнемиреност, агитација, раздражљивост, агресивност, делузија, бијес,
кошмари, халуцинације, психозе, недолично понашање и друго необично
понашање. У случају појаве ових нежељених дејстава, савјетује се прекид
терапије.
Појава ових реакција вјероватнија је код дјеце и старијих.
Трајање терапије
Трајање терапије треба да буде што краће (погледати дио 4.2). Укупно
трајање терапије, укључујући постепено смањивање дозе, не смије бити
дуже од 8 до 12 недјеља. За продужење терапије изван овог временског
оквира, обавезна је поновна процјена стања пацијента.
На почетку терапије неопходно је упознати пацијента да је лијечење
временски ограничено и објаснити му будуће постепено смањивање дозе.
Такође је важно да пацијент буде свјестан могућег поновног јављања
симптома (,,rebound“ феномен), чиме би се смањио страх при појави
симптома за вријеме прекида терапије.
Забиљежено je да се за вријеме терапије бензодиазепинима кратког
дејства, симптоми обуставе могу јавити и између двије дозе, нарочито ако
се ради о високим дозама. Када се користе бензодиазепини са дугим
дјеловањем, на смију се замијенити бензодиазепинима са кратким дејством,
с обзиром на то да се симптоми обуставе могу поново јавити.
Истовремена примјена алкохола/ЦНС депресора
Истовремену употребу бромазепама са алкохолом и/или ЦНС депресорима
треба избјегавати, јер истовремена примјена има потенцијал за повећавање
клиничких ефеката бромазепама, што може укључивати тешку седацију и
клинички значајну респираторну и/или кардиоваскуларну депресију
(погледати дио 4.5). На почетку лијечења потребно је редовно пратити
пацијента како би се дозирање и/или учесталост примјене свеле на минимум
и ради спречавања предозирања због акумулације лијека.
Ризик при истовременој примjени са опиоидима
Истовремена примјена лијека LEXILIUM са опиоидима може резултовати
седацијом, респираторном депресијом, комом и смрћу. Због тих ризика,
истовремено прописивање седативних љекова као што су бензодиазепини или
љекови сродни бензодиазепинима као што је лијек LEXILIUM са опиоидима
треба да буде резервисано за пацијенте за које алтернативне методе
лијечења нијесу могуће. Ако се донесе одлука о прописивању лијека
LEXILIUM истовремено са опиоидима, треба примјењивати најнижу ефикасну
дозу, а трајање лијечења треба да буде што краће (исто тако погледати
опште препоруке за дозирање у дијелу 4.2).
Код ових пацијената треба пажљиво пратити знакове и симптоме
респираторне депресије и седације. У том смислу, препоручује се да се
обавијесте пацијенти и њихова околина како би били свјесни горе
наведених симптома (погледати дио 4.5).
Толеранција
Усљед континуиране примјене, након неколико недјеља може доћи до смањења
ефикасности лијека LEXILIUM.
Посебне групе пацијената
Бензодиазепини се не смију прописивати дјеци без пажљиве процјене о
потреби лијечења; трајање терапије мора бити што краће.
Старијим пацијентима се прописују ниже дозе (погледати дио 4.2). Због
миорелаксантног дејства бензодиазепина, повећан је ризик од падова и
фрактура кука код старијих. Ниже дозе се такође препоручују код
пацијената са хроничном респираторном инсуфицијенцијом усљед ризика од
респираторне депресије.
Бензодиазепини се не користе у терапији код пацијената са тешком
хепатичном инсуфицијенцијом јер могу довести до развоја енцефалопатије.
Бензодиазепини се не препоручују као примарна терапија психоза
(погледати дио 4.2).
Бензодиазепини се не смију користити као монотерапија у лијечењу
депресије или анксиозности удружене са депресијом (код таквих пацијената
може доћи до самоубиства). Стога, бромазепам је потребно примјењивати с
опрезом и прописана количина мора бити ограничена код пацијената са
знаковима и симптомима депресивног поремећаја или суицидалних мисли.
Бензодиазепине треба са нарочитим опрезом примјењивати код пацијената за
које је познато или се сумња на алкохолну зависност или зависност од
љекова (погледати дио 4.5).
Зависност
Примјена бензодиазепина може довести до развоја физичке и психичке
зависности од ових љекова (погледати дио 4.8). Ризик од развоја
зависности расте са повећањем дозе и трајања терапије, такође је повећан
код пацијената са историјом злоупотребе алкохола и/или љекова/опојних
дрога.
Уколико се развије физичка зависност, нагли прекид терапије ће бити
удружен са појавом симптома обуставе. Они могу да обухватају главобољу,
дијареју, бол у мишићима, изразиту анксиозност, напетост, узнемиреност,
конфузију или раздражљивост. У тешким случајевима могу се јавити и
сљедећи симптоми: неразумијевање (дереализација), деперсонализација,
хиперакузија, укоченост и пецкање у екстремитетима, преосјетљивост на
свјетлост, буку и физички контакт, халуцинације и епилептични напади
(погледати дио 4.8).
Повратни ('rebound') ефекат
Повратна, 'rebound' инсомнијa и анксиозност, пролазни је синдром гдје се
симптоми који доводе до примјене терапије бензодиазепинима враћају у
израженијем облику, и може настати код наглог прекида терапије. Он може
бити удружен са другим реакцијама, укључујући промјене расположења,
анксиозност или узнемиреност и поремећај сна.
Због ризика од апстиненцијалног синдрома и „rebound" феномена, који је
већи након наглог прекида терапије, лијечење се не смије нагло
прекинути, већ се препоручује постепено смањивање дозе.
Важне информације о неким састојцима лијека LEXILIUM
Овај лијек садржи лактозу. Пацијенти са ријетким насљедним поремећајем
интолеранције галактозе, потпуним недостатком лактазе или
глукозо-галактозном малапсорпцијом не смију да узимају овај лијек.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Фармакодинамичке интеракције:
Бензодиазепини имају адитивни ефекат при истовременој употреби са
алкохолом или другим љековима са депресивним дјеловањем на ЦНС што може
смањити способност управљања моторним возилима и машинама. Треба
избјегавати употребу алкохола за вријеме терапије бензодиазепинима.
Потребан је опрез код истовремене употребе са љековима са депресивним
дјеловањем на ЦНС.
Појачање централног депресорног ефекта може се појавити код истовремене
примјене са антипсихотицима (неуролептицима), хипнотицима,
анксиолитицима/седативима, антидепресивима, опиоидима, антиепилептицима,
анестетицима и антихистаминицима.
Потребна је посебна пажња при истовременој примјени са љековима који
дјелују депресорно на респираторну функцију попут опиоида (аналгетици,
антитусици, супституциона терапија код лијечења зависности од опиоида),
нарочито код старијих пацијената.
Опиоиди
Истовремена примјена седативних љекова, као што су бензодиазепини или
љекови сродни бензодиазепинима, као што је лијек LEXILIUM, и опиоида
може резултовати седацијом, респираторном депресијом, комом и смрћу због
адитивног депресорног ефекта на ЦНС. Дозу и трајање истовремене примјене
треба ограничити (погледати дио 4.4).
Фармакокинетичке интеракције:
Могуће су фармакокинетичке интеракције када се бромазепам примјењује
истовремено са љековима који инхибирају хепатички ензим CYP3A4
повећавајући концентрације бромазепама у плазми. Стога је важан опрез
при истовременој примјени са потентним CYP3A4 инхибиторима (попут
азолних антимикотика, инхибитора протеаза или неких макролида), и
разматрање могућности значајног смањења дозе. Ако се бромазепам даје уз
опиоиде, може наступити појачана еуфорија што може довести до повећане
психичке зависности од лијека.
Истовремена употреба са циметидином и пропранололом продужава
полувријеме елиминације бромазепама.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Иако нијесу доступни специфични клинички подаци о примјени бромазепама у
првом триместру трудноће, велики број података из кохортних студија
указује на то да изложеност бензодиазепинима у првом триместру трудноће
није повезана са повећањем ризика од појаве великих малформација.
Међутим, неке раније епидемиолошке студије приказа случајева показале су
повећани ризик од појаве оралних расцјепа. Подаци указују да је ризик од
добијања дјетета са оралним расцјепом након мајчине изложености
бензодиазепинима мањи од 2/1000 у поређењу са очекиваном стопом за такве
малформације од приближно 1/1000 у општој популацији. Лијечење
бензодиазепинима у високим дозама, током другог и/или трећег триместра
трудноће, било је удружено са смањењем активних покрета фетуса и
варијабилношћу феталног срчаног ритма.
Ако се лијечење у касној трудноћи мора спроводити због медицински
оправданих разлога, чак и при примјени нижих доза, могу се очекивати
одређени ефекти код новорођенчета као што су хипотонија, потешкоће
сисања због којих дијете слабије добија на тежини (тзв. синдром млитавог
новорођенчета/ ''floppy infant'' синдром). Ови симптоми су реверзибилни
али могу трајати од 1 до 3 недјеље, зависно од полувремена елиминације
лијека. При вишим дозама код новорођенчета могу се појавити респираторна
депресија или апнеја и хипотермија. Штавише, може доћи до развоја
неонаталног синдрома обуставе који се манифестује хиперексцитабилношћу,
агитацијом и тремором. Ови симптоми се могу уочити неколико дана након
рођења, чак и ако није дошло до развоја синдрома млитавог новорођенчета.
Узимајући у обзир ове податке, примјена бромазепама током трудноће може
се размотрити, уз стриктно придржавање терапијских индикација и
дозирања.
Ако је лијечење бромазепамом неопходно у касном стадијуму трудноће,
потребно је избјегавати високе дозе, а након порођаја новорођенче треба
строго надзирати због могућности појаве синдрома обуставе и/или синдрома
млитавог новорођенчета.
Дојење
Због тога што се излучује у мајчино млијеко, не препоручује се дојење
током узимања бромазепама.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Лијек може утицати на психофизичке способности, нарочито ако се узима
истовремено са алкохолом или депресорима централног нервног система.
Седација, амнезија, смањена концентрација и ослабљена мишићна функција
могу утицати на способност управљања возилима или руковање машинама. Ако
наступи скраћење трајања сна, може се појавити губитак пажње (погледати
дио 4.5). Тај је ефекат израженији ако је пацијент конзумирао алкохол.
4.8. Нежељена дејства
Нежељена дејства пријављена током лијечења бромазепамом наведена су у
наставку. Нежељена дејства су разврстана према MedDRA класификацији
система органа. У оквиру сваког система органа нежељена дејства су
разврстана према учесталости која је дефинисана као:
Веома често (≥1/10);
Често (≥1/100 до <1/10);
Повремено (≥1/1000 до <1/100);
Ријетко (≥1/10000 до <1/1000);
Веома ријетко (<1/10000);
Непознато (учесталост се не може процијенити на основу доступних
података).
+:----------------------------------+:-------------------+:-------------------+:---------------------------------+
| Класификација по системима и | Нежељена дејства |
| органима (MedDRA класификација) | |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Поремећаји имуног система |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Непознато | Хиперсензитивност, анафилактички шок, ангиоедем |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Психијатријски поремећаји |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Непознато | Конфузија*, емоционални поремећај*, поремећај либида, зависност**, |
| | злоупотреба лијека**, синдром обуставе** |
| | |
| | Депресија, |
| | |
| | Парадоксалне реакције као што су немир, агитација, иритабилност, агресија, |
| | делузије, бијес, кошмари, халуцинације, психозе, непримјерно понашање** |
| | |
| | Aнтероградна амнезија**, поремећај памћења |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Поремећаји нервног система |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Непознато | Поспаност*, главобоља*, вртоглавица*, смањена будност*, атаксија* |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Поремећаји ока |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Непознато | Диплопија* |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Кардиолошки поремећаји |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Непознато | Срчана инсуфицијенција укључујући срчани застој |
+-----------------------------------+----------------------------------------------------------------------------+
| Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Респираторна депресија |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Гастроинтестинални поремећаји |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Мучнина*, повраћање*, затвор (констипација) |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Поремећаји хепатобилијарног система |
+-----------------------------------------------------------------------------+----------------------------------+
| Непознато | Повећање ензима јетре (AST, ALT, |
| | LDH, алкалне фосфатазе) и |
| | билирубина**** |
+-----------------------------------------------------------------------------+----------------------------------+
| Поремећаји коже и поткожног ткива |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Осип, пруритус, уртикарија |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Поремећаји мишићно-коштаног система и везивног ткива |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Мишићна слабост* |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Поремећаји бубрега и уринарног система |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Уринарна ретенција |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Општи поремећаји и реакције на мјесту примјене |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Умор* |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Повреде, тровања и процедуралне компликације |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
| Непознато | Падови, преломи (фрактуре)*** |
+--------------------------------------------------------+-------------------------------------------------------+
*Ови симптоми се јављају углавном на почетку лијечења и обично нестају
током даље примјене.
**погледати дио 4.4.
***Ризик од падова и прелома костију је повећан код код старијих особа и
код истовремене употребе са другим седативима (укључујући алкохолна
пића).
****Незнатно повећање јетрених ензима (AST, ALT, LDH, алкалне фосфатазе)
и билирубина, нарочито код пацијената са оштећеном функцијом јетре.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.mе
nezeljenadejstva@cinmed.mе
путем ИС здравствене заштите
4.9. Прeдозирање
Симптоми
Бензодиазепини често изазивају поспаност, атаксију, дизартрију и
нистагмус. Предозирање бромазепамом је ријетко опасно по живот уколико
се он користи као монотерапија, али може довести до поремећај говора,
арефлексије, апнеје, хипотензије, кардиореспираторне депресије и коме.
Кома, уколико се јави, обично траје пар сати, али може бити продужена и
циклична, нарочито код старијих пацијената.
Респираторна депресија као посљедица терапије бензодиазепинима је знатно
озбиљнија код пацијената са респираторним болестима.
Бензодиазепини појачавају дејство других депресора централног нервног
система, укључујући и алкохол.
Терапија
Неопходно је праћење виталних функција и спровођење супортивних мјера
лијечења у зависности од клиничког стања пацијента. Нарочито је потребна
симптоматска терапија кардиореспираторних ефекта бромазепама или његових
нежељених дејстава на централни нервни систем.
Даља ресорпција бромазепама се спречава примјеном одговарајућих метода,
нпр. примјеном активног угља уколико је пацијент примио лијек у задњих
један до два сата. У случају коришћења активног угља, неопходна је
заштита дисајних путева интубацијом код пацијената са поремећајем
свијести.
У случају истовремене ингестије и других љекова треба размотрити
примјену гастричне лаваже, мада то није уобичајена процедура лијечења.
У случају тешке депресије ЦНС-а, треба размотрити примјену флумазенила,
који je антагонист бензодиазепинa. Његова примјена је оправдана само при
сталном мониторингу. Флумазени има кратко полувријеме елиминације (око 1
сат), усљед чега је неопходан мониторинг пацијената након слабљења
дејства флумазенила. Флумазенил треба користити са посебним опрезом код
пацијената у случају истовремене ингестије бромазепама и љекова који
смањују епилептогени праг (нпр. трициклични антидепресиви). За правилну
употребу флумазенила, неопходно је погледати одговарајући Сажетак
карактеристика лијека.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Психолептици, анксиолитици.
АТЦ код: N05ВА08
Бромазепам је анксиолитик из групе бензодиазепина. Поред наглашеног
анксиолитичког, показује и хипнотичко, миорелаксантно и антиконвулзивно
дејство. Механизам дјеловања повезује се са повећаном активношћу
гама-аминобутерне киселине (GABA), главног инхибиторног неуротрансмитера
у мозгу.
Анксиолитичко дјеловање се манифестује уклањањем емоционалних
поремећаја, као што су: психичка напетост, психомоторни немир,
узнемиреност, раздражљивост, смањена способност концентрације, страх,
несигурност, поремећени односи. Исто тако уклања и соматске реакције
које прате анксиозност, стабилишући неуровегетативни систем.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Бромазепам се веома брзо и потпуно ресорбује из гастроинтестиналног
тракта. Максимална концентрација у плазми постиже се 1-2 сата након
примјене лијека са максималним концентрацијама од 70-99 ng/ml. Средња
биорасположивост је 84%, а апсолутна за непромијењену супстанцу је 60%.
Дистрибуција
У просјеку, 70% се везује за протеине плазме. Волумен дистрибуције
износи 50 l.
Биотрансформација
Бромазепам се метаболише у јетри. Квантитативно, предоминантно настају
два метаболита: 3-хидрокси бромазепам и 3-хидрокси пиридин. Метаболише
се око 58 - 77% унесене дозе.
Елиминација
Око 70% се излучује путем бубрега, углавном у конјугованом облику, a
2-3% излучује се непромијењено. Између 2-6% излучује се путем фецеса.
Полувријеме елиминације je 8-20 сати, а код старијих особа је и дуже.
Фармакокинетика код посебне групе пацијената
Полувријеме елиминације бромазепама може бити продужено код старијих
пацијената (погледати дио 4.2).
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Канцерогеност
Канцерогене студије спровођене на пацовима нијесу показале никакав
канцерогени потенцијал бромазепама.
Мутагеност
У in vitro и in vivo испитивањима, бромазепам није показао генотоксична
својства.
Утицај на фертилитет
Дневна орална примјена бромазепама није имала утицај на фертилитет и
опште репродуктивне особине пацова.
Тератогеност
Пораст феталног морталитета, пораст стопе мртворођених и смањење
преживљавања младунаца забиљежени су при примјени бромазепама скотним
женкама пацова. У студијама ембриотоксичности и тератогености нијесу
забиљежени тератогени ефекти при дозама до 125 mg/kg/дан.
Након оралне примјене доза до 50 mg/kg/дан код скотних женки кунића,
забиљежено је смањење пораста тјелесне тежине женки током трудноће,
смањење тјелесне тежине фетуса, и повећање степена респорпције.
Хронична токсичност
У дугорочним студијама токсичности, нијесу примијећене никакве
неправилности осим увећања тежине јетре.
Хистопатолошко испитивање показало је центролобуларну хепатоцелуларну
хипертрофију, која се приписује ензимској индукцији изазваној
бромазепамом. Нежељена дејства регистрована након примјене високих доза
била су: блага до умјерена седација, атаксија, изоловани случајеви
краткотрајних конвулзивних напада, повремено повећање системске алкалне
фосфатазе у серуму и гранично повећање SGPT (АLT).
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
LEXILIUM 1.5 mg таблете:
Магнезијум стеарат;
Лактоза, монохидрат;
Талк;
Целулоза, микрокристална.
LEXILIUM 3 mg таблете:
Магнезијум стеарат;
Лактоза, монохидрат;
Талк;
Целулоза, микрокристална
Боја: еритрозин (Е127)
LEXILIUM 6 mg таблете:
Магнезијум стеарат;
Лактоза, монохидрат;
Талк;
Целулоза, микрокристална
Боја: индиготин (индигокармин) (Е132)
Гвожђе (III) оксид, жути (Е172)
6.2. Инкомпатибилности
Није примјењиво.
6.3. Рок употребе
Пет (5) година.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Лијек не захтијева посебне услове чувања.
6.5. Врста и садржај паковања
LEXILIUM 1.5 mg таблете
Таблете су паковане у блистере (АL/РVС), по 10 таблета у сваком
блистеру. Картонска кутија садржи 30 таблета (три блистера) и Упутство
за лијек.
LEXILIUM 3 mg таблете
Таблете су паковане у блистере (АL/РVС), по 10 таблета у сваком
блистеру. Картонска кутија садржи 30 таблета (три блистера) и Упутство
за лијек.
LEXILIUM 6 mg таблете
Таблете су паковане у блистере (АL/РVС), по 10 таблета у сваком
блистеру. Картонска кутија садржи 30 таблета (три блистера) и Упутство
за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
LEXILIUM, таблета, 1.5 mg, блистер, 30 таблета: 2030/22/3681 – 7795
LEXILIUM, таблета, 3 mg, блистер, 30 таблета: 2030/22/3682 - 7796
LEXILIUM, таблета, 6 mg, блистер, 30 таблета: 2030/22/3683 - 7797
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 30.12.2009. године
Датум последње обнове дозволе: 09.12.2022. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Децембар, 2022. године