Heferol uputstvo za upotrebu
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
Heferol, 350 mg, капсула, тврда
ИНН: гвожђе (II) фумарат
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна капсула садржи 350 mg гвожђе (II) фумарата (што одговара 115 mg
елементарног гвожђа).
Помоћне супстанце са потврђеним дејством:
Једна тврда капсула лијека Heferol 350 mg садржи: 50.60 mg лактозе
монохидратa, боју Azorubin (Е122) и боју Brilliant black (Е151).
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Капсула, тврда.
Непрозирне тврде жућкасто-беж/тамно-зелене желатинске капсуле, испуњене
прашком црвено-браон боје са бијелим примјесама.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Терапија и превенција анемија изазваних недостатком гвожђа.
Анемија изазвана недостатком гвожђа се може јавити као резултат
повећаног губитка гвожђа, недовољног уноса гвожђа, као и у случајевима
гдје су потребе за гвожђем повећане: период интензивног раста,
адолесценције, пубертета, трудноће или дојења.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Oдрасли и дјеца старија од 12 година:
Профилакса: 1 капсула дневно.
Лијечење: 1 капсула 2 пута на дан.
Дјеца млађа од 12 година: Не препоручује се примјена. Фармацеутски облик
гвожђе фумарата није намијењен за лијечење дјеце млађе од 12 година.
Старији пацијенти: Препоручена доза за одрасле је одговарајућа.
Tруднице током другог и трећег триместра: Препоручена доза за одрасле је
одговарајућа.
Лијечење траје 6 до 12 недјеља. Примјену лијека треба наставити и након
нормализације крвне слике како би се попуниле залихе гвожђа у организму.
Не препоручује се лијечење дуже од 6 мјесеци, осим у случајевима гдје
постоји трајан узрок губитка гвожђа.
Начин примјене
За оралну примјену.
4.3. Контраиндикације
Преосјетљивост на гвожђе (II) фумарат или на било коју компоненту лијека
наведену у дијелу 6.1.
Пароксизмална ноћна хемоглобинурија.
Хемохроматоза.
Хемосидероза.
Понављане трансфузије крви.
Регионални ентeритис и улцерозни колитис.
Сви типови анемија гдје узрок није недостатак гвожђа (хемолитичка
анемија, апластична анемија и таласемија).
Хемоглобинопатија.
Активни пептички улкус.
Истовремена примјена оралних и парентералних препарата гвожђа.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Важно упозорење: Oвај лијек садржи гвожђе. Потребно је држати га ван
дохвата дјеце, будући да предозирање може бити фатално.
Посебан опрез је потребан код пацијената са пептичким улкусом у
анамнези.
Трајање лијечења некомпликоване анемије због недостатка гвожђа обично не
треба трајати дуже од 6 мјесеци (или 3 мјесеца након што се корекција
анемије постигне).
Оралне формулације гвожђа, посебно препарати са модификованим
ослобађањем, могу погоршати дијареју код пацијената са упалном болешћу
цријева; потребан је опрез и код пацијената са цријевним стриктурама и
дивертикулозом.
Орални облици гвожђа могу изазвати констипацију, нарочито код старијих
пацијената и понекад довести до затоја фекалне масе.
Да би се избјегао проблем констипације, лијек је потребно узимати са
пуно течности.
Уколико узрокује тегобе желуца, лијек је потребно узимати сa храном.
Код неких пацијентата након гастректомије апсорпција гвожђа је лоша.
Будући да анемија због комбинације недостатка гвожђа, витамина Б₁₂ или
фолне киселине може бити типа микроцитне анемије, код пацијената са
микроцитном анемијом који не реагују на лијечење самим гвожђем, потребно
је испитати да ли постоји недостатак витамина Б₁₂ или фолне киселине.
Код анемије због мањка гвожђа код мушкараца, у примарној обради
пацијента јако је важно утврдити
узрок такве анемије.
Препарати гвожђа боје столицу црно што може утицати на тестове који се
користе за испитивање окултног крварења у столици.
Лијек HEFEROL садржи лактозу монохидрат. Пацијенти са ријетким насљедним
поремећајем неподношења галактозе, потпуном дефицијенцијом лактазе, или
глукоза-галактозном малапсорпцијом не смију да узимају овај лијек.
Овај лијек садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) по таблети, количина
која је занемарљива. То је у суштини „без натријума“.
Тврде желатинске капсуле садрже боје (Е122) и (Е151) које могу
узроковати алергијске реакције.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Протеини који садрже цистеин и аскорбинскa киселинa могу повећати
ресорпцију гвожђа.
Ресорпција гвожђа у гастроинтестиналном тракту може бити смањена
приликом истовремене примјене сa антацидима, солима калцијума (карбонат,
фосфат, цитрат или оксалат), солима магнезијума (као магнезијум
трисиликат), триентином, холестирамином и цинком, те кафом, чајем,
јајима, млијеком и млијечним производима.
Соли гвожђа смањују ресорпцију, а сa тим и биорасположивост и ефикасност
флуорохинолона (ципрофлоксацин, офлоксацин, левофлоксацин,
моксифлоксацин, норфлоксацин); леводопе, , карбидопе, метилдопе,
ентакапона, бисфосфоната, микофенолата, левотироксина (тироксина),
пенициламина и цинка; уколико је могуће потребно је избјегавати
истовремену примјену или је потребно узети ове љекове најмање 2 сата
прије или послије примјене лијека HEFEROL.
Препарати гвожђа могу смањити ресорпцију тетрациклина, такође
тетрациклини смањују ресорпцију гвожђа па је потребно избјегавати њихову
истовремену примјену.
Хлорамфеникол продужава клиренс гвожђа у плазми, одлаже инкорпорирање
гвожђа у црвена крвна зрнца и омета еритропоезу.
Избјегавајте истовремену примјену гвожђа са димеркапролом.
Орално гвожђе антагонизира хипотензивни ефекат метилдопе.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Лијек HEFEROL је индикован при недостатку гвожђа током другог и тређег
триместра трудноће и током дојења (погледати дио 4.1 и 4.2).
Примјена љекова током првог триместра трудноће захтијева пажљиву
процјену односа потенцијалног ризика и користи и не смију се
примјењивати осим ако су јасно индиковани. Током преосталог периода
трудноће гвожђе се смије примијенити, али само на препоруку љекара.
Труднице би требало да узимају и фолну киселину.
Дојење
Нијесу забиљежене нежељене реакције код одојчади чије су мајке биле на
терапији гвожђе (II) фумаратом током дојења.
Гвожђе (II) фумарат се може користити током дојења ако је то клинички
индиковано.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Не утиче на способност управљања возилима и руковање машинама.
4.8. Нежељена дејства
Нежељена дејства су приказана према MedDRA класификацији система органа.
Поремећаји дигестивног система
Најчешће се јављају нежељена дејства у гастроинтестиналном тракту као
што су: епигастрични бол, мучнина, повраћање, дијареја, констипација,
горушица, метални укус, анорексија, тамно обојена столица. Дуготрајно
лијечење може узроковати хемосидерозу.
Поремећаји имуног система
Алергијске реакције.
Препарати гвожђа су чести узрочници случајних предозирања код дјеце.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс: +382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Симптоми:
Ингестија елементарног гвожђа у дози од 20 mg/kg је потенцијално
токсична, а дозе од 200-250 mg/kg су потенцијално смртоносне. Не постоје
задовољавајући уједначени критеријуми за процjену тежине предозирања.
Морају се узети у обзир клинички параметри, као и резултати
лабораторијских претрага. Гвожђе у серуму, 4 сата након ингестије,
најбољи је лабораторијски показатељ тежине предозирања.
-----------------------------------------------------------------------
Гвожђе у серуму Озбиљност
-------------------------------------- --------------------------------
< 3 mg/l (55 mikromola/l) Блага токсичност
3-5 mg/l (55-90 mikromola/l) Умјерена токсичност
> 5 mg/l (90 mikromola/l) Тешка токсичност
-----------------------------------------------------------------------
Рани знаци и симптоми предозирања гвожђем су: мучнина, повраћање, бол у
абдомену и дијареја.
Садржај након повраћања и столица могу бити сиво или црно обојени.
У лакшим случајевима предозирања, долази до повлачења раних знакова и
симптома, али у тежим случајевима могу се појавити знакови хипоперфузије
(хладни екстремитети и хипотензија), метаболичка ацидоза и системска
токсичност. У тежим случајевима може доћи и до рецидивирајућих повраћања
и крварења из дигестивног тракта, и до 12 сати након узимања. Шок може
бити посљедица хиповолемије или директне кардиотоксичности.
У овој фази могу се појавити знакови хепатоцелуларне некрозе која се
огледа жутицом, крварењем, хипогликемијом, енцефалопатијом и
метаболичком ацидозом. Смањена ткивна перфузија може довести до бубрежне
инсуфицијенције. Ријетко, оштећење желуца због ожиљкастих промјена, које
су узроковале стриктуру или пилоричну стенозу (самостално или у
комбинацији) могу довести до дјелимичне или комплетне цријевне
опструкције 2-5 недјеља након узимања.
Третман предозирања:
Супортивне и симптоматске мјере укључују: одржавање проходности дисајних
путева, праћење срчаног ритма, крвног притиска и излучивања урина,
осигуравање венског пута и примјену течности како би се обезбиједила
адекватна хидратација. Ваља размотрити потпуно испирање цријева. Ако је
метаболичка ацидоза и даље присутна упркос корекцији хипоксије и
адекватном уносу течности, код одраслих се може примијенити почетна доза
натријум бикарбоната од 50 mmol, која се по потреби може поновити, уз
континуирано праћење гасова у артеријској крви (циљни pH 7.4). Може се
размотрити примјена дефероксамина ако су се код пацијента развили
симптоми и знакови предозирања (осим мучнине) ако су концентрације у
серуму гвожђа између 3-5 mg/l (55-90 μmol/l) и даље расту. Гвожђе се не
може уклонити хемодијализом, али ваља размотрити њену примјену као
супортивну мјеру у случају акутне бубрежне инсуфицијенције, јер ће се на
тај начин убрзати елиминација комплекса дефероксамина и гвожђа.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: антианемик – двовалентно гвожђе, орални
препарат
АТЦ код: B03AA02
Лијек HEFEROL садржи висок проценат елементарног гвожђа у облику гвожђе
(II) фумарата.
Гвожђе је најважнији биокатализатор у организму. Гвожђе је есенцијални
нутритивни састојак потребан у процесу еритропоезе. Саставни је дио
хемоглобина, миоглобина и неких ензима. Његов недостатак узрокује појаву
микроцитне, хипохромне анемије.
Хемоглобин транспортује кисеоник, ресорбован из ваздуха у плућима, до
свих ткива и органа у тијелу. Када има премало хемоглобина, ткива тешко
функционишу што је посебно важно за мишиће и мозак. Одговарајуће
вриједности хемоглобина су посебно потребне током трудноће, како би се
фетус одговарајуће развијао; у супротном новорођенче има ниску порођајну
тежину и лако постаје потхрањено.
Капсуларни облик лијека омогућује заштиту зуба и брзи пролаз кроз
желудац и тако спречава нежељена дејства, која се иначе јављају због
иритирајућег ефекта гвожђа на слузницу желуца. У цријевима се гвожђе
полагано ослобађа што је праћено симултаном интестиналном апсорпцијом.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Гвожђе се предоминантно ресорбује у дуоденуму и јејунуму активним
транспортом. Код здравих особа, апсорбује се само 5-10% гвожђа из хране,
док се код особа са смањеном количином гвожђа апсорбује 10-30% гвожђа из
хране. Код пацијената са недостатком гвожђа може се апсорбовати 60%
примијењеног гвожђа у облику неорганских соли, а код тешких анемија до
90%.
Гвожђе се већим дијелом ресорбује у дуоденуму и проксималном дијелу
интестинума, углавном активним транспортом у интестиналним мукозним
ћелијама. Када се дају велике количине гвожђа, гвожђе може да се не
ресорбује дифузијом и може доћи до такозване „мукозом блокиране
пенетрације“. У интестиналним ћелијама гвожђе се везује за апоферитин,
стварајући феритин. Из ових ћелија гвожђе пролази у циркулацију, везан
за транспортни протеин трансферин.
Феро-фумарат се готово потпуно ресорбује у дигестивном систему.
Максимална концентрација феро-фумарата у плазми постиже се 4 сата након
ингестије.
Соли гвожђа обично се примјењују на празан желудац, јер истовремена
примјена са храном може смањити ресорпцију.
Главни инхибитори ресорпције нон-хем гвожђа у храни су: фитокиселине
(могу се наћи у непрерађеним житарицама, соји), полифеноли (чај, кафа,
какао, биљни чајеви, црвено вино), хидролизирајући танини чаја су
најпотентнији инхибитори; калцијум – у органским једињењима прехрамбених
производа или у млијечним производима; одређени протеини (соја, албумин
у јајима, казеин), хелати са неким љековима (тетрациклини, антациди)
(погледати дио 4.5).
Главни састојци исхране који повећавају ресорпцију нон-хем гвожђа су:
мишићно ткиво (протеини који садрже цистеин), алкохол и аскорбинска
киселина.
Витамин A и бета-каротен стварају комплекс са гвожђем из феро-фумарата,
и као резултат гвожђе постаје растворљиво у интестиналном лумену и
онемогућава се инхибиторни ефекат фитокиселина и полифенола. Присуство
витамина А повећава апсорпцију од 1.8 до 3 пута из пшенице, пиринча и
кукуруза, док бета-каротен повећава апсорпцију гвожђа око 3 пута из свих
типова пшенице. Присуство EDTA такође повећава апсорпцију гвожђа из
феро-фумарата.
Дистрибуција
Једна трећина трансферина се нормално везује у организму за гвожђе, а
двије трећине се налазе у слободном облику. У физиолошким условима
гвожђе се не налази у слободном облику у циркулацији. Оно се у ткива
дистрибуира везано за трансферин. Већи дио се уграђује у хемоглобин, а
затим у друге структуре.
У облику феритина и хемосидерина депонује се као извор гвожђа за потребе
организма. Депои се могу стварати у макрофагама, јетри, слезини и
коштаној сржи. Феритин се налази у интестиналним ћелијама мукозе и
плазми.
Гвожђе пролази плаценту активним транспортом са носачем.
Метаболизам
Већи дио гвожђа се након дезинтеграције хемоглобина поново користи у
организму.
Екскреција
Дневни губитак гвожђа је око 0.5 до 2 mg, првенствено десквамацијом
ћелија коже, гастроинтестиналном мукозом, косом и ноктима. Само мала
количина се излучује путем жучи и зноја, а 12-30 mg гвожђа може се
изгубити нормалним менструалним крварењем.
Полувријеме елиминације оралног и парентералног гвожђа је око 6 сати.
Биолошки полуживот феро-фумарата је 12.9 сати.
Гвожђе се излучује са млијеком отприлике 0.25 mg/дан (0.15 до 0.3) током
нормалног периода лактације.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Претклинички подаци нијесу показали посебан ризик за људе на основу
уобичајних испитивања фармаколошке сигурности примјене, токсичности
понављане дозе, генотоксичности, карциногеног потенцијала, токсичног
утицаја на репродукцију.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Лактоза, монохидрат;
Силицијум диоксид, колоидни, безводни;
Натријум лаурилсулфат;
Магнезијум стеарат;
Омотач тврде желатинске капсуле: желатин, титан диоксид (Е171), боја
Quinoline yellow (Е104), боја Azorubin (Е122), боја Patent Blue (Е131),
боја Brilliant black (Е151).
6.2. Инкомпатибилности
Није примјенљиво.
6.3. Рок употребе
Пет (5) година.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати на температури испод 30°C.
6.5. Врста и садржај паковања
Капсуле су паковане у блистер паковање од провидне PVC/PVDC/Al фолије.
Један блистер садржи 10 капсула. Кутија садржи 30 капсула (3 блистера) и
Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
За оралну употребу.
Неупотријебљени лијек или отпадни материјал се уништава у складу са
важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/24/6195 – 7473
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ /ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 17.07.2012. године
Датум посљедње обнове дозволе: 20.11.2024. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Новембар, 2024. године
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
Heferol, 350 mg, капсула, тврда
ИНН: гвожђе (II) фумарат
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна капсула садржи 350 mg гвожђе (II) фумарата (што одговара 115 mg
елементарног гвожђа).
Помоћне супстанце са потврђеним дејством:
Једна тврда капсула лијека Heferol 350 mg садржи: 50.60 mg лактозе
монохидратa, боју Azorubin (Е122) и боју Brilliant black (Е151).
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Капсула, тврда.
Непрозирне тврде жућкасто-беж/тамно-зелене желатинске капсуле, испуњене
прашком црвено-браон боје са бијелим примјесама.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Терапија и превенција анемија изазваних недостатком гвожђа.
Анемија изазвана недостатком гвожђа се може јавити као резултат
повећаног губитка гвожђа, недовољног уноса гвожђа, као и у случајевима
гдје су потребе за гвожђем повећане: период интензивног раста,
адолесценције, пубертета, трудноће или дојења.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Oдрасли и дјеца старија од 12 година:
Профилакса: 1 капсула дневно.
Лијечење: 1 капсула 2 пута на дан.
Дјеца млађа од 12 година: Не препоручује се примјена. Фармацеутски облик
гвожђе фумарата није намијењен за лијечење дјеце млађе од 12 година.
Старији пацијенти: Препоручена доза за одрасле је одговарајућа.
Tруднице током другог и трећег триместра: Препоручена доза за одрасле је
одговарајућа.
Лијечење траје 6 до 12 недјеља. Примјену лијека треба наставити и након
нормализације крвне слике како би се попуниле залихе гвожђа у организму.
Не препоручује се лијечење дуже од 6 мјесеци, осим у случајевима гдје
постоји трајан узрок губитка гвожђа.
Начин примјене
За оралну примјену.
4.3. Контраиндикације
Преосјетљивост на гвожђе (II) фумарат или на било коју компоненту лијека
наведену у дијелу 6.1.
Пароксизмална ноћна хемоглобинурија.
Хемохроматоза.
Хемосидероза.
Понављане трансфузије крви.
Регионални ентeритис и улцерозни колитис.
Сви типови анемија гдје узрок није недостатак гвожђа (хемолитичка
анемија, апластична анемија и таласемија).
Хемоглобинопатија.
Активни пептички улкус.
Истовремена примјена оралних и парентералних препарата гвожђа.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Важно упозорење: Oвај лијек садржи гвожђе. Потребно је држати га ван
дохвата дјеце, будући да предозирање може бити фатално.
Посебан опрез је потребан код пацијената са пептичким улкусом у
анамнези.
Трајање лијечења некомпликоване анемије због недостатка гвожђа обично не
треба трајати дуже од 6 мјесеци (или 3 мјесеца након што се корекција
анемије постигне).
Оралне формулације гвожђа, посебно препарати са модификованим
ослобађањем, могу погоршати дијареју код пацијената са упалном болешћу
цријева; потребан је опрез и код пацијената са цријевним стриктурама и
дивертикулозом.
Орални облици гвожђа могу изазвати констипацију, нарочито код старијих
пацијената и понекад довести до затоја фекалне масе.
Да би се избјегао проблем констипације, лијек је потребно узимати са
пуно течности.
Уколико узрокује тегобе желуца, лијек је потребно узимати сa храном.
Код неких пацијентата након гастректомије апсорпција гвожђа је лоша.
Будући да анемија због комбинације недостатка гвожђа, витамина Б₁₂ или
фолне киселине може бити типа микроцитне анемије, код пацијената са
микроцитном анемијом који не реагују на лијечење самим гвожђем, потребно
је испитати да ли постоји недостатак витамина Б₁₂ или фолне киселине.
Код анемије због мањка гвожђа код мушкараца, у примарној обради
пацијента јако је важно утврдити
узрок такве анемије.
Препарати гвожђа боје столицу црно што може утицати на тестове који се
користе за испитивање окултног крварења у столици.
Лијек HEFEROL садржи лактозу монохидрат. Пацијенти са ријетким насљедним
поремећајем неподношења галактозе, потпуном дефицијенцијом лактазе, или
глукоза-галактозном малапсорпцијом не смију да узимају овај лијек.
Овај лијек садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) по таблети, количина
која је занемарљива. То је у суштини „без натријума“.
Тврде желатинске капсуле садрже боје (Е122) и (Е151) које могу
узроковати алергијске реакције.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Протеини који садрже цистеин и аскорбинскa киселинa могу повећати
ресорпцију гвожђа.
Ресорпција гвожђа у гастроинтестиналном тракту може бити смањена
приликом истовремене примјене сa антацидима, солима калцијума (карбонат,
фосфат, цитрат или оксалат), солима магнезијума (као магнезијум
трисиликат), триентином, холестирамином и цинком, те кафом, чајем,
јајима, млијеком и млијечним производима.
Соли гвожђа смањују ресорпцију, а сa тим и биорасположивост и ефикасност
флуорохинолона (ципрофлоксацин, офлоксацин, левофлоксацин,
моксифлоксацин, норфлоксацин); леводопе, , карбидопе, метилдопе,
ентакапона, бисфосфоната, микофенолата, левотироксина (тироксина),
пенициламина и цинка; уколико је могуће потребно је избјегавати
истовремену примјену или је потребно узети ове љекове најмање 2 сата
прије или послије примјене лијека HEFEROL.
Препарати гвожђа могу смањити ресорпцију тетрациклина, такође
тетрациклини смањују ресорпцију гвожђа па је потребно избјегавати њихову
истовремену примјену.
Хлорамфеникол продужава клиренс гвожђа у плазми, одлаже инкорпорирање
гвожђа у црвена крвна зрнца и омета еритропоезу.
Избјегавајте истовремену примјену гвожђа са димеркапролом.
Орално гвожђе антагонизира хипотензивни ефекат метилдопе.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Лијек HEFEROL је индикован при недостатку гвожђа током другог и тређег
триместра трудноће и током дојења (погледати дио 4.1 и 4.2).
Примјена љекова током првог триместра трудноће захтијева пажљиву
процјену односа потенцијалног ризика и користи и не смију се
примјењивати осим ако су јасно индиковани. Током преосталог периода
трудноће гвожђе се смије примијенити, али само на препоруку љекара.
Труднице би требало да узимају и фолну киселину.
Дојење
Нијесу забиљежене нежељене реакције код одојчади чије су мајке биле на
терапији гвожђе (II) фумаратом током дојења.
Гвожђе (II) фумарат се може користити током дојења ако је то клинички
индиковано.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Не утиче на способност управљања возилима и руковање машинама.
4.8. Нежељена дејства
Нежељена дејства су приказана према MedDRA класификацији система органа.
Поремећаји дигестивног система
Најчешће се јављају нежељена дејства у гастроинтестиналном тракту као
што су: епигастрични бол, мучнина, повраћање, дијареја, констипација,
горушица, метални укус, анорексија, тамно обојена столица. Дуготрајно
лијечење може узроковати хемосидерозу.
Поремећаји имуног система
Алергијске реакције.
Препарати гвожђа су чести узрочници случајних предозирања код дјеце.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс: +382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Симптоми:
Ингестија елементарног гвожђа у дози од 20 mg/kg је потенцијално
токсична, а дозе од 200-250 mg/kg су потенцијално смртоносне. Не постоје
задовољавајући уједначени критеријуми за процjену тежине предозирања.
Морају се узети у обзир клинички параметри, као и резултати
лабораторијских претрага. Гвожђе у серуму, 4 сата након ингестије,
најбољи је лабораторијски показатељ тежине предозирања.
-----------------------------------------------------------------------
Гвожђе у серуму Озбиљност
-------------------------------------- --------------------------------
< 3 mg/l (55 mikromola/l) Блага токсичност
3-5 mg/l (55-90 mikromola/l) Умјерена токсичност
> 5 mg/l (90 mikromola/l) Тешка токсичност
-----------------------------------------------------------------------
Рани знаци и симптоми предозирања гвожђем су: мучнина, повраћање, бол у
абдомену и дијареја.
Садржај након повраћања и столица могу бити сиво или црно обојени.
У лакшим случајевима предозирања, долази до повлачења раних знакова и
симптома, али у тежим случајевима могу се појавити знакови хипоперфузије
(хладни екстремитети и хипотензија), метаболичка ацидоза и системска
токсичност. У тежим случајевима може доћи и до рецидивирајућих повраћања
и крварења из дигестивног тракта, и до 12 сати након узимања. Шок може
бити посљедица хиповолемије или директне кардиотоксичности.
У овој фази могу се појавити знакови хепатоцелуларне некрозе која се
огледа жутицом, крварењем, хипогликемијом, енцефалопатијом и
метаболичком ацидозом. Смањена ткивна перфузија може довести до бубрежне
инсуфицијенције. Ријетко, оштећење желуца због ожиљкастих промјена, које
су узроковале стриктуру или пилоричну стенозу (самостално или у
комбинацији) могу довести до дјелимичне или комплетне цријевне
опструкције 2-5 недјеља након узимања.
Третман предозирања:
Супортивне и симптоматске мјере укључују: одржавање проходности дисајних
путева, праћење срчаног ритма, крвног притиска и излучивања урина,
осигуравање венског пута и примјену течности како би се обезбиједила
адекватна хидратација. Ваља размотрити потпуно испирање цријева. Ако је
метаболичка ацидоза и даље присутна упркос корекцији хипоксије и
адекватном уносу течности, код одраслих се може примијенити почетна доза
натријум бикарбоната од 50 mmol, која се по потреби може поновити, уз
континуирано праћење гасова у артеријској крви (циљни pH 7.4). Може се
размотрити примјена дефероксамина ако су се код пацијента развили
симптоми и знакови предозирања (осим мучнине) ако су концентрације у
серуму гвожђа између 3-5 mg/l (55-90 μmol/l) и даље расту. Гвожђе се не
може уклонити хемодијализом, али ваља размотрити њену примјену као
супортивну мјеру у случају акутне бубрежне инсуфицијенције, јер ће се на
тај начин убрзати елиминација комплекса дефероксамина и гвожђа.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: антианемик – двовалентно гвожђе, орални
препарат
АТЦ код: B03AA02
Лијек HEFEROL садржи висок проценат елементарног гвожђа у облику гвожђе
(II) фумарата.
Гвожђе је најважнији биокатализатор у организму. Гвожђе је есенцијални
нутритивни састојак потребан у процесу еритропоезе. Саставни је дио
хемоглобина, миоглобина и неких ензима. Његов недостатак узрокује појаву
микроцитне, хипохромне анемије.
Хемоглобин транспортује кисеоник, ресорбован из ваздуха у плућима, до
свих ткива и органа у тијелу. Када има премало хемоглобина, ткива тешко
функционишу што је посебно важно за мишиће и мозак. Одговарајуће
вриједности хемоглобина су посебно потребне током трудноће, како би се
фетус одговарајуће развијао; у супротном новорођенче има ниску порођајну
тежину и лако постаје потхрањено.
Капсуларни облик лијека омогућује заштиту зуба и брзи пролаз кроз
желудац и тако спречава нежељена дејства, која се иначе јављају због
иритирајућег ефекта гвожђа на слузницу желуца. У цријевима се гвожђе
полагано ослобађа што је праћено симултаном интестиналном апсорпцијом.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Гвожђе се предоминантно ресорбује у дуоденуму и јејунуму активним
транспортом. Код здравих особа, апсорбује се само 5-10% гвожђа из хране,
док се код особа са смањеном количином гвожђа апсорбује 10-30% гвожђа из
хране. Код пацијената са недостатком гвожђа може се апсорбовати 60%
примијењеног гвожђа у облику неорганских соли, а код тешких анемија до
90%.
Гвожђе се већим дијелом ресорбује у дуоденуму и проксималном дијелу
интестинума, углавном активним транспортом у интестиналним мукозним
ћелијама. Када се дају велике количине гвожђа, гвожђе може да се не
ресорбује дифузијом и може доћи до такозване „мукозом блокиране
пенетрације“. У интестиналним ћелијама гвожђе се везује за апоферитин,
стварајући феритин. Из ових ћелија гвожђе пролази у циркулацију, везан
за транспортни протеин трансферин.
Феро-фумарат се готово потпуно ресорбује у дигестивном систему.
Максимална концентрација феро-фумарата у плазми постиже се 4 сата након
ингестије.
Соли гвожђа обично се примјењују на празан желудац, јер истовремена
примјена са храном може смањити ресорпцију.
Главни инхибитори ресорпције нон-хем гвожђа у храни су: фитокиселине
(могу се наћи у непрерађеним житарицама, соји), полифеноли (чај, кафа,
какао, биљни чајеви, црвено вино), хидролизирајући танини чаја су
најпотентнији инхибитори; калцијум – у органским једињењима прехрамбених
производа или у млијечним производима; одређени протеини (соја, албумин
у јајима, казеин), хелати са неким љековима (тетрациклини, антациди)
(погледати дио 4.5).
Главни састојци исхране који повећавају ресорпцију нон-хем гвожђа су:
мишићно ткиво (протеини који садрже цистеин), алкохол и аскорбинска
киселина.
Витамин A и бета-каротен стварају комплекс са гвожђем из феро-фумарата,
и као резултат гвожђе постаје растворљиво у интестиналном лумену и
онемогућава се инхибиторни ефекат фитокиселина и полифенола. Присуство
витамина А повећава апсорпцију од 1.8 до 3 пута из пшенице, пиринча и
кукуруза, док бета-каротен повећава апсорпцију гвожђа око 3 пута из свих
типова пшенице. Присуство EDTA такође повећава апсорпцију гвожђа из
феро-фумарата.
Дистрибуција
Једна трећина трансферина се нормално везује у организму за гвожђе, а
двије трећине се налазе у слободном облику. У физиолошким условима
гвожђе се не налази у слободном облику у циркулацији. Оно се у ткива
дистрибуира везано за трансферин. Већи дио се уграђује у хемоглобин, а
затим у друге структуре.
У облику феритина и хемосидерина депонује се као извор гвожђа за потребе
организма. Депои се могу стварати у макрофагама, јетри, слезини и
коштаној сржи. Феритин се налази у интестиналним ћелијама мукозе и
плазми.
Гвожђе пролази плаценту активним транспортом са носачем.
Метаболизам
Већи дио гвожђа се након дезинтеграције хемоглобина поново користи у
организму.
Екскреција
Дневни губитак гвожђа је око 0.5 до 2 mg, првенствено десквамацијом
ћелија коже, гастроинтестиналном мукозом, косом и ноктима. Само мала
количина се излучује путем жучи и зноја, а 12-30 mg гвожђа може се
изгубити нормалним менструалним крварењем.
Полувријеме елиминације оралног и парентералног гвожђа је око 6 сати.
Биолошки полуживот феро-фумарата је 12.9 сати.
Гвожђе се излучује са млијеком отприлике 0.25 mg/дан (0.15 до 0.3) током
нормалног периода лактације.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Претклинички подаци нијесу показали посебан ризик за људе на основу
уобичајних испитивања фармаколошке сигурности примјене, токсичности
понављане дозе, генотоксичности, карциногеног потенцијала, токсичног
утицаја на репродукцију.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Лактоза, монохидрат;
Силицијум диоксид, колоидни, безводни;
Натријум лаурилсулфат;
Магнезијум стеарат;
Омотач тврде желатинске капсуле: желатин, титан диоксид (Е171), боја
Quinoline yellow (Е104), боја Azorubin (Е122), боја Patent Blue (Е131),
боја Brilliant black (Е151).
6.2. Инкомпатибилности
Није примјенљиво.
6.3. Рок употребе
Пет (5) година.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати на температури испод 30°C.
6.5. Врста и садржај паковања
Капсуле су паковане у блистер паковање од провидне PVC/PVDC/Al фолије.
Један блистер садржи 10 капсула. Кутија садржи 30 капсула (3 блистера) и
Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
За оралну употребу.
Неупотријебљени лијек или отпадни материјал се уништава у складу са
важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/24/6195 – 7473
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ /ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 17.07.2012. године
Датум посљедње обнове дозволе: 20.11.2024. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Новембар, 2024. године