Furextil uputstvo za upotrebu
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
Furextil, 250 mg, филм таблета
Furextil, 500 mg, филм таблета
ИНН: цефуроксим
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Furextil, 250 mg, филм таблета
Једна филм таблета садржи 250 mg цефуроксима (у облику цефуроксим
аксетила).
Furextil, 500 mg, филм таблета
Једна филм таблета садржи 500 mg цефуроксима (у облику цефуроксим
аксетила).
Помоћна супстанца са потврђеним дејством:
Једна филм таблета од 250 mg садржи 0.0135 mg натријум бензоата (E211).
Једна филм таблета од 500 mg садржи 0.027 mg натријум бензоата (E211).
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Филм таблета.
Furextil, 250 mg, филм таблета
Бијеле до скоро бијеле филм таблете у облику капсуле, биконвексне, са
накошеним ивицама, и са утиснутом ознаком ''А 0 5'' на једној страни, а
без ознаке на другој страни.
Furextil, 500 mg, филм таблета
Бијеле до скоро бијеле филм таблете у облику капсуле, биконвексне, са
утиснутом ознаком ''А 0 7'' на једној страни, а без ознаке на другој
страни.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Лијек Furextil је индикован у терапији инфекција наведених у даљем
тексту, код одраслих и дјеце старије од 3 мјесеца (погледати дјелове 4.4
и 5.1):
- Акутни стрептококни тонзилитис и фарингитис.
- Акутни бактеријски синузитис.
- Акутни отитис медиа.
- Акутнe егзацербацијe хроничног бронхитиса.
- Циститис.
- Пијелонефритис.
- Некомпликоване инфекције коже и меких ткива.
- Лијечење ранe фазe лајмске болести.
Потребно је узети у обзир званичне смјернице о правилној примјени
антибиотика.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Уобичајено трајање терапије је 7 дана (трајање терапије може варирати од
5 до 10 дана).
Табела 1. Одрасли и дјецa (≥40 kg)
------------------------------------------ ----------------------------
Индикација Дозирање
Акутни тонзилитис и фарингитис, акутни 250 mg два пута дневно
бактеријски синузитис
Акутни отитис медиа 500 mg два пута дневно
Акутна егзацербација хроничног бронхитиса 500 mg два пута дневно
Циститис 250 mg два пута дневно
Пијелонефритис 250 mg два пута дневно
Некомпликоване инфекције коже и меких 250 mg два пута дневно
ткива
Лајмска болест 500 mg два пута дневно у
току 14 дана (може варирати
од 10 до 21 дан)
------------------------------------------ ----------------------------
Табела 2. Дјеца (<40 kg)
--------------------------------------- -------------------------------
Индикација Дозирање
Акутни тонзилитис и фарингитис, акутни 10 mg/kg два пута дневно до
бактеријски синузитис максималних 125 mg два пута
дневно
Дјеца узраста двије године или старија 15 mg/kg два пута дневно до
са акутним отитис медиа или, гдје је максималних 250 mg два пута
прикладно, са тежим инфекцијама дневно
Циститис 15 mg/kg два пута дневно до
максималних 250 mg два пута
дневно
Пијелонефритис 15 mg/kg два пута дневно до
максималних 250 mg два пута
дневно у трајању терапије од 10
до 14 дана
Некомпликоване инфекције коже и меких 15 mg/kg два пута дневно до
ткива максималних 250 mg два пута
дневно
Лајмска болест 15 mg/kg два пута дневно до
максималних 250 mg два пута
дневно у трајању терапије од 14
дана (10 до 21 дан)
--------------------------------------- -------------------------------
Не постоји искуство са примјеном лијека Furextil код одојчади млађе од 3
мјесеца.
Препоручује се орална суспензија да би се постигла препоручена доза
лијека по kg тjелесне масе код дjеце која теже <40 kg, с обзиром да се
то не може постићи таблетама.
Таблете цефуроксим аксетила и грануле за оралну суспензију нијесу
биоеквивалентне и стога се не могу замјенити по принципу “милиграм за
милиграм” (погледати дио 5.2).
Оштећење функције бубрега
Безбједност и ефикасност примјене цефуроксим аксетила код пацијената са
оштећењем функције бубрега није утврђена.
Цефуроксим се примарно излучује путем бубрега. Код пацијената са
значајним оштећењем функције бубрега препоручује се смањивање дозе
цефуроксима, како би се компензовало успорено излучивање.
Цефуроксим се ефикасно уклања путем дијализе.
Табела 3 . Препоручене дозе лијека Furextil пацијената са оштећењем
функције бубрега
------------------------ ---------- -----------------------------------
Клиренс креатинина T_(1/2) Препоручено дозирање
(h)
≥30 ml/min/1.73 m² 1.4-2.4 није неопходно подешавање дозе
(стандардна доза од 125 mg до 500
mg дата два пута дневно)
10-29 ml/min/1.73 m² 4.6 стандардна појединачна доза дата на
свака 24 сата
<10 ml/min/1.73 m² 16.8 стандардна појединачна доза дата на
сваких 48 сати
У току хемодијализе 2-4 Једну стандардну појединачну дозу
треба дати на крају сваке дијализе
------------------------ ---------- -----------------------------------
Оштећење функције јетре
Не постоје доступни подаци за пацијената са оштећењем функције јетре. С
обзиром на то да се цефуроксим примарно елиминише преко бубрега, очекује
се да присутност поремећаја функције јетре нема утицаја на
фармакокинетику цефуроксима.
Начин примјене
За оралну примјену.
Furextil таблете се требају узети након оброка, ради оптималне
ресорпције.
Furextil таблете се не смију ломити, те због тога нијесу погодне за
лијечење пацијената који не могу да прогутају цијелу таблету. Код дјеце
се може користити орална суспензија.
4.3. Контраиндикације
Преосјетљивост на цефуроксим или на било коју помоћну супстанцу лијека,
наведену у дијелу 6.1.
Пацијенти код којих је утврђена преосјетљивост на цефалоспоринске
антибиотике.
Озбиљне реакције преосјетљивости (нпр. анафилактичка реакција) на било
који облик бета-лактамских антибиотика (пеницилини, монобактами и
карбапенеми) у анамнези.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Реакције преосјетљивости
Усљед ризика од укрштене осјетљивости, потребно је обратити посебну
пажњу код пацијената који су имали алергијске реакције на пеницилинске
или друге бета-лактамске антибиотике. Као и код свих бета-лактамских
антибиотика, забиљежене су озбиљне и понекад фаталне реакције
преосјетљивости. Пријављене су реакције преосјетљивости које су изазвале
Коунисов синдром (акутни алергијски спазам коронарних артерија који може
узроковати инфаркт миокарда, погледати дио 4.8). У случају појаве тешких
реакција преосјетљивости, терапија цефуроксимом се мора одмах прекинути
и морају се предузети одговарајуће хитне мјере.
Прије почетка терапије, потребно је утврдити да ли је пацијент имао
раније забиљежене тешке облике реакција преосјетљивости на цефуроксим,
на друге цефалоспорине или на било коју другу врсту бета-лактамских
антибиотика. Потребан је опрез уколико се цефуроксим прописује
пацијентима који су у анамнези имали забиљежену блажу реакцију
преосјетљивости на друге бета-лактамске антибиотике.
Teшке кожне нежељене реакције
Код примјене цефуроксима пријављене су тeшке кожне нежељене реакције
(енгл. severe cutaneous adverse reactions, SCARS) које укључују:
Stevens-Johnson синдром (SJS), токсичну епидермалну некролизу (TEN) и
реакцију на лијек праћену еозинофилијом и системским симптомима (енгл.
drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms, DRESS), који могу
бити опасни по живот или фатални (погледати дио 4.8).
Приликом прописивања лијека пацијенте треба упозорити на знакове и
симптоме и пажљиво пратити због могуће појаве кожних реакција. Ако се
појаве знакови и симптоми који указују на те реакције, потребно је одмах
прекинути примјену цефуроксимa и размотрити замјенску терапију. Ако
пацијент током лијечења цефуроксимом развије озбиљну реакцију као SJS,
TEN, или DRESS, том се пацијенту више никад не смије поново увести
лијечење цефуроксимом.
Jarisch-Herxheimer-ова реакција
Након терапије лајмске болести цефуроксим аксетилом, забиљежена је
појава Jarisch-Herxheimer-ове реакције.
Наведена реакција настаје као резултат бактерицидне активности
цефуроксим аксетила на бактеријског узрочника Лајмске болести -
спирохету Borrelia burgdorferi. Пацијентима је потребно објаснити да је
ово уобичајена и само-ограничавајућа посљедица антибиотског лијечења
Лајмске болести (погледати дио 4.8).
Прекомјеран раст резистентних микроорганзама
Као и код других антибиотика, употреба цефуроксим аксетила може
узроковати прекомјерни раст гљивице Candida. Продужена употреба може
довести и до прекомjерног раста других резистентних микрооорганизама
(нпр. enterococci и Clostridium difficile), што може захтјевати прекид
терапије (погледати дио 4.8).
Псеудомембранозни колитис који се може јавити при примјени скоро свих
антибиотика, укљућујући и цефуроксим, може варирати у тежини од
умјереног па до опасног по живот. Ову дијагнозу треба размотрити код
пацијената који су током или након примјене цефуроксима добили дијареју
(погледати дио 4.8). У оваквим случајевима треба прекинути терапију
цефуроксимом и примијенити терапију специфичну за лијечење Clostridium
difficile. Не смију се примјењивати љекови који инхибирају перисталтику
(погледати дио 4.8).
Интерференција се дијагностичким тестовима
Развој позитивног Coombs-овог теста повезаног са примјеном цефуроксим
аксетила може интерферирати са извођењем унакрсних анализа крви
(погледати дио 4.8).
Како се код пацијената који примају цефуроксим аксетил може јавити лажно
негативан резултат ферицијанидног теста, препоручује се да се код
одређивања концентрације глукозе у крви/плазми користе методе
глукозооксидазе или хексокиназе.
Важне информације о неким састојцима лијек Furextil
Овај лијек садржи натријум бензоат (0.0135 mg у свакoj таблети од 250 mg
и 0.027 mg у свакој таблети од 500 mg).
Овај лијек садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) по таблети, тј.
суштински је без натријума.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Љекови који смањују киселост желудачног сока могу довести до смањене
биорасположивости
цефуроксим аксетила у поређењу са оним датим на празан желудац и могу да
пониште утицај побољшане ресорпције након узимања оброка.
Цефуроксим се излучује путем гломеруларне филтрације и тубуларне
секреције. Не препоручује се истовремена примјена цефуроксима са
пробенецидима. Истовремена примјена пробенецида значајно повећава
вриједност максималне концентрације цефуроксима у плазми, вриједност ПИК
и продужава полувријеме елиминације цефуроксима.
Истовремена примјена са оралним антикоагулансима може довести до
повећања INR-а (International Normalised Ratio тест).
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Постоје ограничени подаци о примјени цефуроксима код трудница.
Испитивања на животињама ниjeсу показала штетан утицај на трудноћу,
ембрионални или фетални развој, на сам ток порођаја или постнатални
развој. Цефуроксим треба прописати трудницама само уколико корист
превазилази ризик.
Дојење
Цефуроксим се излучује у мајчино млијеко у малим количинама. Не очекује
се појава нежељених дејстава приликом примјене терапијских доза, мада се
не може искључити ризик од појаве дијареје и гљивичне инфекције мукозних
мембрана. Због појаве наведених ефеката требало би прекинути дојење.
Такође треба узети у обзир и могућу појаву преосјетљивости. Цефуроксим
треба примјењивати у току дојења само након процјене односа користи и
ризика од стране ординирајућег љекара.
Плодност
Не постоје подаци о утицају цефуроксим аксетила на плодност код људи.
Резултати репродуктивних испитивања на животињама нијесу показали утицај
цефуроксима на плодност.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Нијесу спроведене студије о утицају лијека на способност управљања
возилом или руковање машинама. Међутим, како овај лијек може довести до
појаве вртоглавице, пацијенте треба упозорити на опрез приликом
управљању возилама или руковање машинама.
4.8. Нежељена дејства
Најчешћа нежељена дејства су повећан раст гљивице Candida, еозинофилија,
главобоља, вртоглавица, гастоинтестинални поремећаји и пролазно повишење
ензима јетре.
Учесталост појаве доље наведених нежељених дејстава је процијењена, с
обзиром на то да одговарајући подаци за већину дејстава (на примјер
резултати плацебо контролисаних испитивања) нијесу доступни. Додатно,
учесталост појаве нежељених дејстава повезаних са примјеном цефуроксим
аксетила варира у зависности од индикације у којој се лијек примјењује.
Подаци добијени у оквиру великих клиничких испитивања коришћени су у
циљу одређивања учесталости у опсегу од веома честих до ријетких
нежељених дејстава. Учесталост свих осталих нежељених дејстава (нпр.
оних која се јављају <1/10000), углавном је дефинисана на основу
података из постмаркетиншког праћења и заснива се више на спонтаном
пријављивању него на стварној учесталости. Подаци из плацебом
контролисаних испитивања нијесу били доступни. Инциденца процијењена на
основу података из клиничких испитивања заснива се на подацима везаним
за лијек, на основу процјене истраживача. У оквиру сваке групе, нежељена
дејства су приказана у складу са опадајућим степеном озбиљности.
Нежељена дејства настала у току терапије, наведена су према MedDRA
систему класификације органа, учесталости појављивања и степену
озбиљности.
Нежељена дејства су класификована према учесталости јављања на сљедећи
начин: веома често (≥ 1/10), често (од ≥ 1/100 до <1/10), повремено (од
≥ 1/1000 до < 1/100), ријетко (од ≥ 1/10.000 до <1/1000), веома ријетко
(< 1/10.000) и непознато (учесталост не може се процијенити на основу
расположивих података).
+:--------------------+:-------------------+:-------------------+:-----------------------+
| Класа система | Често | Повремено | Непознато |
| органа | | | |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Инфекције и | Прекомјеран раст | | Прекомјеран раст |
| инфестације | гљивице Candida | | Clostridium difficile |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Поремећаји крви и | Еозинофилија | Позитиван | Хемолитичка анемија |
| лимфног система | | Coomb’s-ов тест, | |
| | | тромбоцитопенија, | |
| | | леукопенија | |
| | | (понекад веома | |
| | | изражена) | |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Поремећаји имуног | | | Повишена тјелесна |
| система | | | температура изазвана |
| | | | примјеном лијека, |
| | | | серумска болест, |
| | | | анафилакса, |
| | | | Jarisch-Herxheimer-ова |
| | | | реакција |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Поремећаји нервног | Главобоља, | | |
| система | вртоглавица | | |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Срчани поремећаји | | | Kоунисов синдром |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Поремећај | Дијареја, наузеја, | Повраћање | Псеудомембранозни |
| гастроинтестиналног | абдоминални бол | | колитис (погледати дио |
| система | | | 4.4) |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Хепатобилијарни | Пролазни пораст | | Жутица (претежно |
| поремећаји | нивоа хепатичких | | холестатска), |
| | ензима | | хепатитис |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Поремећаји коже и | | Кожни осип | Уртикарија, пруритус, |
| поткожног ткива | | | erythema multiforme, |
| | | | Stevens-Johnson-ов |
| | | | синдром, токсична |
| | | | епидермална некролиза |
| | | | (егзантематозна |
| | | | некролиза) (погледати |
| | | | Поремећај имуног |
| | | | система), |
| | | | ангионеуротски едем, |
| | | | |
| | | | реакција на лијек |
| | | | праћена еозинофилијом |
| | | | и системским |
| | | | симптомима (DRESS) |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Опис одабраних нежељених дејстава |
+----------------------------------------------------------------------------------------+
| Цефалоспорини су класа љекова који се везују на површину мембране еритроцита и |
| изазивају стварање антитијела усмјерених против комплекса лијек-еритроцит, што може |
| довести до позитивног резултата Coomb’s-вог теста (што може интерферирати са извођењем |
| унакрсних анализа крви) и веома ријетко до хемолитичке анемије. |
| |
| Забиљежени пролазни пораст ензима јетре у серуму, обично је реверзибилног карактера. |
+----------------------------------------------------------------------------------------+
Педијатријска популација
Безбједносни профил цефуроксим аксетила код дјеце је у складу са
безбједносним профилом код одраслих.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
фаx:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.mе
nezeljenadejstva@cinmed.mе
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Предозирање може довести до неуролошких посљедица, укључујући
енцефалопатију, конвулзије и кому. Симптоми предозирања настају уколико
доза лијека није адекватно смањена код пацијената са оштећењем функције
бубрега (погледати дјелове 4.2 и 4.4).
Концентрација цефуроксима у серуму може се снизити хемодијализом или
перитонеалном дијализом.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Антибактеријски љекови за системску примјену;
цефалоспорини друге генерације
АТЦ код: J01DC02
Механизам дејства
Цефуроксим аксетил се хидролизује дејством ензима естеразе до активног
антибиотика, цефуроксима. Након везивања за пеницилин-везујуће протеине
(енгл. penicillin binding proteins - PBPs), цефуроксим аксетил инхибира
синтезу бактеријског ћелијског зида. На тај начин долази до прекида
биосинтезе (пептидогликан) ћелијског зида, који обично доводи до лизе и
смрти бактеријске ћелије.
Механизам настанка резистенције
Бактеријска резистенција на цефуроксим може настати због дјеловања
једног или више сљедећих механизама:
- хидролизе бета-лактамазама; укључујући (али не ограничавајући се на)
бета-лактамазе проширеног спектра дјеловања (ESBL) и AmpC ензиме чија
се индукција или стабилна инхибиција може појавити у неким
грам-негативним бактеријским врстама;
- смањење афинитета пеницилин-везујућих протеина за цефуроксим;
- непропустљивости спољашње мембране, која ограничава приступ
цефуроксима пеницилин-везујућим протеинима код грам-негативних
бактерија;
- пумпе које избацују бактерије.
Организми који су развили резистенцију на друге парентералне форме
цефалоспорина, вјероватно ће бити резистентни и на цефуроксим.
У зависности од механизма резистенције, организми који су развили
резистенцију на пеницилине, могу испољити смањену осjетљивост или
резистенцију на цефуроксим.
Граничне вриједности за цефуроксим аксетил
Граничне вриједности минималне инхибиторне концентрације (МIC) утврђене
од стране Европског комитета за тестирање осјетљивости на антибиотике
(енгл. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing,
EUCAST) су сљедеће:
+:--------------------------+:--------------------------+:--------------------------+
| Микроорганизам | Граничне вриједности (mg/l) |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| | S | R |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Enterobacteriaceae | ≤8 | >8 |
| ^(1, 2) | | |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Staphylococcus spp. | Напомена³ | Напомена³ |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Streptococcus A, B, C и G | Напомена⁴ | Напомена⁴ |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Streptococcus pneumoniae | ≤0.25 | >0.5 |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Moraxella catarrhalis | ≤0.125 | >4 |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Haemophilus influenzae | ≤0.125 | >1 |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Граничне вриједности које | Недовољан доказ ⁵ | Недовољан доказ ⁵ |
| се не односе на врсте¹ | | |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| +:----------------------------------------------------------------------+ |
| | ¹Граничне вриједности цефалоспорина ће за Enterobacteriaceae | |
| | препознати све клинички значајне механизме резистенције (укључујући и | |
| | ESBL и пласмидом посредован AmpC). Неки сојеви који производе | |
| | бета-лактамазе су осjетљиви или умjерено осjетљиви на 3. и 4. | |
| | генерацију цефалоспорина са овим граничним вриједностима па их треба | |
| | пријавити као нађену осјетљивост, тј. присуство или одсуство ESBL | |
| | само по себи не утиче на категоризацију осjетљивости. У многим | |
| | подручјима, детекција и карактеризација ESBL се препоручује или је | |
| | обавезна за контролу инфекције. | |
| | | |
| | ²Само некомпликоване инфекције уринарног тракта (циститис) (погледати | |
| | дио 4.1). | |
| | | |
| | ³Осјетљивост стафилокока на цефалоспорине дефинисана је према | |
| | подацима осјетљивости на метицилин, изузев цефтазидима, цефиксима и | |
| | цефтибутена, који немају граничну вриједност и не смију се | |
| | примјењивати код стафилококних инфекција. | |
| | | |
| | ⁴Осјетљивост бета-хемолитичких стрептокока групе А, B, C и G на | |
| | бета-лактаме је закључена на основу осjетљивости на пеницилин. | |
| | | |
| | ⁵Недовољно доказа да су врсте, које се посматрају добар циљ за | |
| | терапију овим лијеком. Може бити пријављена MIC са коментаром, али | |
| | без придружене S или R-категоризације. | |
| +-----------------------------------------------------------------------+ |
+-----------------------------------------------------------------------------------+
S= осjетљиве, R= резистентне
Микробиолошка осjетљивост
Преваленца стечене резистенције за одређену врсту може варирати зависно
од географског положаја и током времена, пожељне су информације о
локалној резистенцији, посебно при лијечењу тешких инфекција. Када је
локална преваленца резистенције таква да се доводи у питање корист
цефуроксим аксетила и код лијечења само неколико типова инфекција,
неопходно је потражити и савјет специјалисте/експерта.
In vitro, цефуроксим обично испољава активност на сљедеће
микроорганизме:
+:----------------------------------------------------------------------+
| Врсте који су обично осјетљиве |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивне аеробне бактерије: |
| |
| Staphylococcus aureus (осјетљив на метицилин)* |
| |
| Коагулаза негативне стафилококе (осјетљиве на метицилин) |
| |
| Streptococcus pyogenes |
| |
| Streptococcus agalactiae |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативне аеробне бактерије: |
| |
| Haemophilus influenzae |
| |
| Haemophilus parainfluenzae |
| |
| Moraxella catarrhalis |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Спирохете: |
| |
| Borrelia burgdorferi |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Врсте код којих стечена резистентност може бити проблем |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивне аеробне бактерије: |
| |
| Streptococcus pneumonia |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативне аеробне бакетрије: |
| |
| Citrobacter freundii |
| |
| Enterobacter aerogenes |
| |
| Enterobacter cloacae |
| |
| Escherichia coli |
| |
| Klebsiella pneumoniae |
| |
| Proteus mirabilis |
| |
| Proteus spp. (осим P. vulgaris) |
| |
| Providencia spp |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивне анаеробне бактерије: |
| |
| Peptostreptococcus spp. |
| |
| Propionibacterium spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативне анаеробне бактерије: |
| |
| Fusobacterium spp. |
| |
| Bacteroides spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Инхерентно резистентни микроорганизми |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивне аеробне бактерије: |
| |
| Enterococcus faecalis |
| |
| Enterococcus faecium |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативне аеробне бактерије: |
| |
| Acinetobacter spp. |
| |
| Campylobacter spp. |
| |
| Morganella morganii |
| |
| Proteus vulgaris |
| |
| Pseudomonas aeruginosa |
| |
| Serratia marcescens |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативне анаеробне бактерије: |
| |
| Bacteroides fragilis |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Остале: |
| |
| Chlamydia spp. |
| |
| Mycoplasma spp. |
| |
| Legionella spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
* Сви сојеви S.aureus који су резистентни на метицилин, резистентни су и
на цефуроксим.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Након оралне примјене цефуроксим аксетил се ресорбује из
гастроинтестиналног тракта и брзо хидролизује у слузници цријева и крви,
и као цефуроксим улази у циркулацију. Ресорпција је оптимална када се
лијек примијени непосредно након оброка.
Након примјене цефуроксим аксетил таблета, максимална концентрација
лијека у серуму (2.1 µg/ml за дозу од 125 mg, 4.1 µg/ml за дозу од 250
mg, 7.0 µg/ml за дозу од 500 mg и 13.6 µg/ml за дозу од 1000 mg) постиже
се за око 2 до 3 сата након узимања лијека са храном. Степен ресорпције
цефуроксима из суспензије је мањи у односу на онај након узимања таблета
што даље доводи до мање максималне концентрације у серуму и смањене
системске биорасположивости (мање 4 до 17%). У испитивањима код здравих
добровољаца утврђено је да орална суспензија цефуроксим аксетила није
биоеквивалентна таблетама цефуроксим аксетила и стога се не може
замијенити по принципу: милиграм-за-милиграм (погледати дио 4.2). У
распону доза од 125 до 1000 mg фармакокинетика цефуроксима је линеарна.
Код поновљене оралне дозе од 250 mg до 500 mg не долази до акумулације
цефуроксима.
Дистрибуција
Везивање за протеине износи од 33% до 50%, зависно од примиjењене
методологије. Након давања појединачне дозе од 500 mg здравим
добровољцима (12), утврђен волумен дистрибуције износио је 50 l (CV %=28
%). Концентрације цефуроксима веће од минималних инхибиторних
вриједности за уобичајене патогене могу се постићи у тонзилама, синусним
ткивима, бронхијалној мукози, костима, плеуралној течности, зглобној
течности, синовијалној течности, интерстицијалној течности, жучи,
спутуму и очној водици. Код упале менингеалних овојница, цефуроксим
пролази хемато-енцефалну баријеру.
Метаболизам
Цефуроксим се не метаболише.
Елиминација
Полувријеме елиминације износи између 1 и 1.5 сати. Цефуроксим се
излучује гломеруларном филтрацијом и тубуларном секрецијом. Ренални
клиренс се креће у опсегу 125 до 148 ml/мин/1.73m³.
Посебне групе пацијената
Пол
Нијесу забиљежене разлике у фармакокинетици цефуроксима између мушког и
женског пола.
Старији пацијенти
Није неопходан посебан опрез при давању лијека у уобичајеној максималној
дневној дози од 1g старијим пацијентима са нормалном реналном функцијом.
Будући да је код старијих пацијената велика вјероватноћа да је бубрежна
функција ослабљена, дозу би требало прилагодити у складу са реналном
функцијом (погледати дио 4.2).
Педијатријска популација
Фармакокинетика цефуроксима код старије одојчади (старије од 3 мјесеца)
и дјеце је слична фармакокинетици установљеној код одраслих.
Не постоје доступни подаци из клиничких испитивања о примјени цефуроксим
аксетила код одојчади млађих од 3 мјесеца.
Оштећење функције бубрега
Ефикасност и безбједност примјене цефуроксим аксетила код пацијената са
оштећењем реналне функције нијесу утврђене. Цефуроксим се примарно
излучује путем бубрега. Стога се препоручује, као и код свих антибиотика
ове врсте, да се код пацијената са значајним оштећењем реналне функције
(нпр. CLcr <30 ml/мин.) доза цефуроксима смањи, како би се компензовало
спорије излучивање (погледати дио 4.2). Цефуроксим се ефикасно уклања из
циркулације дијализом.
Оштећење функције јетре
Нијесу доступни подаци о примјени цефуроксима код пацијената са
оштећењем јетре. С обзиром на то да се цефуроксим примарно елиминише
путем бубрега, не очекује се да поремећај функције јетре утиче на
фармакокинетику цефуроксима.
Фармакокинетско/фармакодинамски однос
За цефалоспорине је утврђено да је најважнији
фармакокинетско-фармакодинамски индекс који корелира са ефикасношћу in
vivo, проценат дозног интервала (%Т) унутар којег концентрација
слободног лијека остаје изнад минималне инхибиторне концентрације (MIC)
цефуроксима за одређене сојеве микроорганизама (нпр. %Т>МIC).
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Претклинички подаци не указују на посебан ризик, од примјене
цефуроксима, код људи, базирано на испитивањима безбједности примјене
лијека, испитивањима токсичности поновљених доза, као и испитивањима
генотоксичности и репродуктивне токсичности. Нијесу спроведена
испитивања карциногености; међутим, не постоје подаци који би указали на
карциногени потенцијал.
Активност гама-глутамилтранспептидазе у урину пацова инхибирана је
разним цефалоспоринима, међутим, ниво инхибиције је мањи код примјене
цефуроксима. Овај податак може бити од значаја за клиничке
лабораторијске тестове код људи.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Језгро таблете:
лимунска кисјелина, безводна;
натријум хидроген карбонат;
кросповидон;
кроскармелоза натријум;
натријум лаурил сулфат;
силицијум диоксид, колоидни, безводни;
талк;
целулоза, микрокристална.
Омотач таблете:
Opadry White 03H80000 састоји се од:
- хипромелоза 6 cps;
- титан диоксид (E171);
- пропилен гликол;
- натријум бензоат (Е211).
6.2. Инкомпатибилности
Током терапије цефалоспоринима забиљежен је позитиван резултат
Coombs-ovog теста – овај феномен може интерферирати са одређивањем
крвних група.
6.3. Рок употребе
Двије (2) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати на температури до 25°C. Немојте чувати у фрижидеру или
замрзавати.
6.5. Врста и садржај паковања
Унутрашње паковање је Al-Al блистер. Сваки блистер садржи 10 филм
таблета.
Спољашње паковање је сложива картонска кутија која садржи 10 филм
таблета и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица, Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V, 81 000
Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Furextil 250 mg, филм таблета, блистер, 10 филм таблета: 2030/23/750 -
5709
Furextil 500 mg, филм таблета, блистер, 10 филм таблета: 2030/23/751 -
5710
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
17.02.2023. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Септембар, 2023. године
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
Furextil, 250 mg, филм таблета
Furextil, 500 mg, филм таблета
ИНН: цефуроксим
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Furextil, 250 mg, филм таблета
Једна филм таблета садржи 250 mg цефуроксима (у облику цефуроксим
аксетила).
Furextil, 500 mg, филм таблета
Једна филм таблета садржи 500 mg цефуроксима (у облику цефуроксим
аксетила).
Помоћна супстанца са потврђеним дејством:
Једна филм таблета од 250 mg садржи 0.0135 mg натријум бензоата (E211).
Једна филм таблета од 500 mg садржи 0.027 mg натријум бензоата (E211).
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Филм таблета.
Furextil, 250 mg, филм таблета
Бијеле до скоро бијеле филм таблете у облику капсуле, биконвексне, са
накошеним ивицама, и са утиснутом ознаком ''А 0 5'' на једној страни, а
без ознаке на другој страни.
Furextil, 500 mg, филм таблета
Бијеле до скоро бијеле филм таблете у облику капсуле, биконвексне, са
утиснутом ознаком ''А 0 7'' на једној страни, а без ознаке на другој
страни.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Лијек Furextil је индикован у терапији инфекција наведених у даљем
тексту, код одраслих и дјеце старије од 3 мјесеца (погледати дјелове 4.4
и 5.1):
- Акутни стрептококни тонзилитис и фарингитис.
- Акутни бактеријски синузитис.
- Акутни отитис медиа.
- Акутнe егзацербацијe хроничног бронхитиса.
- Циститис.
- Пијелонефритис.
- Некомпликоване инфекције коже и меких ткива.
- Лијечење ранe фазe лајмске болести.
Потребно је узети у обзир званичне смјернице о правилној примјени
антибиотика.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Уобичајено трајање терапије је 7 дана (трајање терапије може варирати од
5 до 10 дана).
Табела 1. Одрасли и дјецa (≥40 kg)
------------------------------------------ ----------------------------
Индикација Дозирање
Акутни тонзилитис и фарингитис, акутни 250 mg два пута дневно
бактеријски синузитис
Акутни отитис медиа 500 mg два пута дневно
Акутна егзацербација хроничног бронхитиса 500 mg два пута дневно
Циститис 250 mg два пута дневно
Пијелонефритис 250 mg два пута дневно
Некомпликоване инфекције коже и меких 250 mg два пута дневно
ткива
Лајмска болест 500 mg два пута дневно у
току 14 дана (може варирати
од 10 до 21 дан)
------------------------------------------ ----------------------------
Табела 2. Дјеца (<40 kg)
--------------------------------------- -------------------------------
Индикација Дозирање
Акутни тонзилитис и фарингитис, акутни 10 mg/kg два пута дневно до
бактеријски синузитис максималних 125 mg два пута
дневно
Дјеца узраста двије године или старија 15 mg/kg два пута дневно до
са акутним отитис медиа или, гдје је максималних 250 mg два пута
прикладно, са тежим инфекцијама дневно
Циститис 15 mg/kg два пута дневно до
максималних 250 mg два пута
дневно
Пијелонефритис 15 mg/kg два пута дневно до
максималних 250 mg два пута
дневно у трајању терапије од 10
до 14 дана
Некомпликоване инфекције коже и меких 15 mg/kg два пута дневно до
ткива максималних 250 mg два пута
дневно
Лајмска болест 15 mg/kg два пута дневно до
максималних 250 mg два пута
дневно у трајању терапије од 14
дана (10 до 21 дан)
--------------------------------------- -------------------------------
Не постоји искуство са примјеном лијека Furextil код одојчади млађе од 3
мјесеца.
Препоручује се орална суспензија да би се постигла препоручена доза
лијека по kg тjелесне масе код дjеце која теже <40 kg, с обзиром да се
то не може постићи таблетама.
Таблете цефуроксим аксетила и грануле за оралну суспензију нијесу
биоеквивалентне и стога се не могу замјенити по принципу “милиграм за
милиграм” (погледати дио 5.2).
Оштећење функције бубрега
Безбједност и ефикасност примјене цефуроксим аксетила код пацијената са
оштећењем функције бубрега није утврђена.
Цефуроксим се примарно излучује путем бубрега. Код пацијената са
значајним оштећењем функције бубрега препоручује се смањивање дозе
цефуроксима, како би се компензовало успорено излучивање.
Цефуроксим се ефикасно уклања путем дијализе.
Табела 3 . Препоручене дозе лијека Furextil пацијената са оштећењем
функције бубрега
------------------------ ---------- -----------------------------------
Клиренс креатинина T_(1/2) Препоручено дозирање
(h)
≥30 ml/min/1.73 m² 1.4-2.4 није неопходно подешавање дозе
(стандардна доза од 125 mg до 500
mg дата два пута дневно)
10-29 ml/min/1.73 m² 4.6 стандардна појединачна доза дата на
свака 24 сата
<10 ml/min/1.73 m² 16.8 стандардна појединачна доза дата на
сваких 48 сати
У току хемодијализе 2-4 Једну стандардну појединачну дозу
треба дати на крају сваке дијализе
------------------------ ---------- -----------------------------------
Оштећење функције јетре
Не постоје доступни подаци за пацијената са оштећењем функције јетре. С
обзиром на то да се цефуроксим примарно елиминише преко бубрега, очекује
се да присутност поремећаја функције јетре нема утицаја на
фармакокинетику цефуроксима.
Начин примјене
За оралну примјену.
Furextil таблете се требају узети након оброка, ради оптималне
ресорпције.
Furextil таблете се не смију ломити, те због тога нијесу погодне за
лијечење пацијената који не могу да прогутају цијелу таблету. Код дјеце
се може користити орална суспензија.
4.3. Контраиндикације
Преосјетљивост на цефуроксим или на било коју помоћну супстанцу лијека,
наведену у дијелу 6.1.
Пацијенти код којих је утврђена преосјетљивост на цефалоспоринске
антибиотике.
Озбиљне реакције преосјетљивости (нпр. анафилактичка реакција) на било
који облик бета-лактамских антибиотика (пеницилини, монобактами и
карбапенеми) у анамнези.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Реакције преосјетљивости
Усљед ризика од укрштене осјетљивости, потребно је обратити посебну
пажњу код пацијената који су имали алергијске реакције на пеницилинске
или друге бета-лактамске антибиотике. Као и код свих бета-лактамских
антибиотика, забиљежене су озбиљне и понекад фаталне реакције
преосјетљивости. Пријављене су реакције преосјетљивости које су изазвале
Коунисов синдром (акутни алергијски спазам коронарних артерија који може
узроковати инфаркт миокарда, погледати дио 4.8). У случају појаве тешких
реакција преосјетљивости, терапија цефуроксимом се мора одмах прекинути
и морају се предузети одговарајуће хитне мјере.
Прије почетка терапије, потребно је утврдити да ли је пацијент имао
раније забиљежене тешке облике реакција преосјетљивости на цефуроксим,
на друге цефалоспорине или на било коју другу врсту бета-лактамских
антибиотика. Потребан је опрез уколико се цефуроксим прописује
пацијентима који су у анамнези имали забиљежену блажу реакцију
преосјетљивости на друге бета-лактамске антибиотике.
Teшке кожне нежељене реакције
Код примјене цефуроксима пријављене су тeшке кожне нежељене реакције
(енгл. severe cutaneous adverse reactions, SCARS) које укључују:
Stevens-Johnson синдром (SJS), токсичну епидермалну некролизу (TEN) и
реакцију на лијек праћену еозинофилијом и системским симптомима (енгл.
drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms, DRESS), који могу
бити опасни по живот или фатални (погледати дио 4.8).
Приликом прописивања лијека пацијенте треба упозорити на знакове и
симптоме и пажљиво пратити због могуће појаве кожних реакција. Ако се
појаве знакови и симптоми који указују на те реакције, потребно је одмах
прекинути примјену цефуроксимa и размотрити замјенску терапију. Ако
пацијент током лијечења цефуроксимом развије озбиљну реакцију као SJS,
TEN, или DRESS, том се пацијенту више никад не смије поново увести
лијечење цефуроксимом.
Jarisch-Herxheimer-ова реакција
Након терапије лајмске болести цефуроксим аксетилом, забиљежена је
појава Jarisch-Herxheimer-ове реакције.
Наведена реакција настаје као резултат бактерицидне активности
цефуроксим аксетила на бактеријског узрочника Лајмске болести -
спирохету Borrelia burgdorferi. Пацијентима је потребно објаснити да је
ово уобичајена и само-ограничавајућа посљедица антибиотског лијечења
Лајмске болести (погледати дио 4.8).
Прекомјеран раст резистентних микроорганзама
Као и код других антибиотика, употреба цефуроксим аксетила може
узроковати прекомјерни раст гљивице Candida. Продужена употреба може
довести и до прекомjерног раста других резистентних микрооорганизама
(нпр. enterococci и Clostridium difficile), што може захтјевати прекид
терапије (погледати дио 4.8).
Псеудомембранозни колитис који се може јавити при примјени скоро свих
антибиотика, укљућујући и цефуроксим, може варирати у тежини од
умјереног па до опасног по живот. Ову дијагнозу треба размотрити код
пацијената који су током или након примјене цефуроксима добили дијареју
(погледати дио 4.8). У оваквим случајевима треба прекинути терапију
цефуроксимом и примијенити терапију специфичну за лијечење Clostridium
difficile. Не смију се примјењивати љекови који инхибирају перисталтику
(погледати дио 4.8).
Интерференција се дијагностичким тестовима
Развој позитивног Coombs-овог теста повезаног са примјеном цефуроксим
аксетила може интерферирати са извођењем унакрсних анализа крви
(погледати дио 4.8).
Како се код пацијената који примају цефуроксим аксетил може јавити лажно
негативан резултат ферицијанидног теста, препоручује се да се код
одређивања концентрације глукозе у крви/плазми користе методе
глукозооксидазе или хексокиназе.
Важне информације о неким састојцима лијек Furextil
Овај лијек садржи натријум бензоат (0.0135 mg у свакoj таблети од 250 mg
и 0.027 mg у свакој таблети од 500 mg).
Овај лијек садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) по таблети, тј.
суштински је без натријума.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Љекови који смањују киселост желудачног сока могу довести до смањене
биорасположивости
цефуроксим аксетила у поређењу са оним датим на празан желудац и могу да
пониште утицај побољшане ресорпције након узимања оброка.
Цефуроксим се излучује путем гломеруларне филтрације и тубуларне
секреције. Не препоручује се истовремена примјена цефуроксима са
пробенецидима. Истовремена примјена пробенецида значајно повећава
вриједност максималне концентрације цефуроксима у плазми, вриједност ПИК
и продужава полувријеме елиминације цефуроксима.
Истовремена примјена са оралним антикоагулансима може довести до
повећања INR-а (International Normalised Ratio тест).
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Постоје ограничени подаци о примјени цефуроксима код трудница.
Испитивања на животињама ниjeсу показала штетан утицај на трудноћу,
ембрионални или фетални развој, на сам ток порођаја или постнатални
развој. Цефуроксим треба прописати трудницама само уколико корист
превазилази ризик.
Дојење
Цефуроксим се излучује у мајчино млијеко у малим количинама. Не очекује
се појава нежељених дејстава приликом примјене терапијских доза, мада се
не може искључити ризик од појаве дијареје и гљивичне инфекције мукозних
мембрана. Због појаве наведених ефеката требало би прекинути дојење.
Такође треба узети у обзир и могућу појаву преосјетљивости. Цефуроксим
треба примјењивати у току дојења само након процјене односа користи и
ризика од стране ординирајућег љекара.
Плодност
Не постоје подаци о утицају цефуроксим аксетила на плодност код људи.
Резултати репродуктивних испитивања на животињама нијесу показали утицај
цефуроксима на плодност.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Нијесу спроведене студије о утицају лијека на способност управљања
возилом или руковање машинама. Међутим, како овај лијек може довести до
појаве вртоглавице, пацијенте треба упозорити на опрез приликом
управљању возилама или руковање машинама.
4.8. Нежељена дејства
Најчешћа нежељена дејства су повећан раст гљивице Candida, еозинофилија,
главобоља, вртоглавица, гастоинтестинални поремећаји и пролазно повишење
ензима јетре.
Учесталост појаве доље наведених нежељених дејстава је процијењена, с
обзиром на то да одговарајући подаци за већину дејстава (на примјер
резултати плацебо контролисаних испитивања) нијесу доступни. Додатно,
учесталост појаве нежељених дејстава повезаних са примјеном цефуроксим
аксетила варира у зависности од индикације у којој се лијек примјењује.
Подаци добијени у оквиру великих клиничких испитивања коришћени су у
циљу одређивања учесталости у опсегу од веома честих до ријетких
нежељених дејстава. Учесталост свих осталих нежељених дејстава (нпр.
оних која се јављају <1/10000), углавном је дефинисана на основу
података из постмаркетиншког праћења и заснива се више на спонтаном
пријављивању него на стварној учесталости. Подаци из плацебом
контролисаних испитивања нијесу били доступни. Инциденца процијењена на
основу података из клиничких испитивања заснива се на подацима везаним
за лијек, на основу процјене истраживача. У оквиру сваке групе, нежељена
дејства су приказана у складу са опадајућим степеном озбиљности.
Нежељена дејства настала у току терапије, наведена су према MedDRA
систему класификације органа, учесталости појављивања и степену
озбиљности.
Нежељена дејства су класификована према учесталости јављања на сљедећи
начин: веома често (≥ 1/10), често (од ≥ 1/100 до <1/10), повремено (од
≥ 1/1000 до < 1/100), ријетко (од ≥ 1/10.000 до <1/1000), веома ријетко
(< 1/10.000) и непознато (учесталост не може се процијенити на основу
расположивих података).
+:--------------------+:-------------------+:-------------------+:-----------------------+
| Класа система | Често | Повремено | Непознато |
| органа | | | |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Инфекције и | Прекомјеран раст | | Прекомјеран раст |
| инфестације | гљивице Candida | | Clostridium difficile |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Поремећаји крви и | Еозинофилија | Позитиван | Хемолитичка анемија |
| лимфног система | | Coomb’s-ов тест, | |
| | | тромбоцитопенија, | |
| | | леукопенија | |
| | | (понекад веома | |
| | | изражена) | |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Поремећаји имуног | | | Повишена тјелесна |
| система | | | температура изазвана |
| | | | примјеном лијека, |
| | | | серумска болест, |
| | | | анафилакса, |
| | | | Jarisch-Herxheimer-ова |
| | | | реакција |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Поремећаји нервног | Главобоља, | | |
| система | вртоглавица | | |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Срчани поремећаји | | | Kоунисов синдром |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Поремећај | Дијареја, наузеја, | Повраћање | Псеудомембранозни |
| гастроинтестиналног | абдоминални бол | | колитис (погледати дио |
| система | | | 4.4) |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Хепатобилијарни | Пролазни пораст | | Жутица (претежно |
| поремећаји | нивоа хепатичких | | холестатска), |
| | ензима | | хепатитис |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Поремећаји коже и | | Кожни осип | Уртикарија, пруритус, |
| поткожног ткива | | | erythema multiforme, |
| | | | Stevens-Johnson-ов |
| | | | синдром, токсична |
| | | | епидермална некролиза |
| | | | (егзантематозна |
| | | | некролиза) (погледати |
| | | | Поремећај имуног |
| | | | система), |
| | | | ангионеуротски едем, |
| | | | |
| | | | реакција на лијек |
| | | | праћена еозинофилијом |
| | | | и системским |
| | | | симптомима (DRESS) |
+---------------------+--------------------+--------------------+------------------------+
| Опис одабраних нежељених дејстава |
+----------------------------------------------------------------------------------------+
| Цефалоспорини су класа љекова који се везују на површину мембране еритроцита и |
| изазивају стварање антитијела усмјерених против комплекса лијек-еритроцит, што може |
| довести до позитивног резултата Coomb’s-вог теста (што може интерферирати са извођењем |
| унакрсних анализа крви) и веома ријетко до хемолитичке анемије. |
| |
| Забиљежени пролазни пораст ензима јетре у серуму, обично је реверзибилног карактера. |
+----------------------------------------------------------------------------------------+
Педијатријска популација
Безбједносни профил цефуроксим аксетила код дјеце је у складу са
безбједносним профилом код одраслих.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
фаx:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.mе
nezeljenadejstva@cinmed.mе
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Предозирање може довести до неуролошких посљедица, укључујући
енцефалопатију, конвулзије и кому. Симптоми предозирања настају уколико
доза лијека није адекватно смањена код пацијената са оштећењем функције
бубрега (погледати дјелове 4.2 и 4.4).
Концентрација цефуроксима у серуму може се снизити хемодијализом или
перитонеалном дијализом.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Антибактеријски љекови за системску примјену;
цефалоспорини друге генерације
АТЦ код: J01DC02
Механизам дејства
Цефуроксим аксетил се хидролизује дејством ензима естеразе до активног
антибиотика, цефуроксима. Након везивања за пеницилин-везујуће протеине
(енгл. penicillin binding proteins - PBPs), цефуроксим аксетил инхибира
синтезу бактеријског ћелијског зида. На тај начин долази до прекида
биосинтезе (пептидогликан) ћелијског зида, који обично доводи до лизе и
смрти бактеријске ћелије.
Механизам настанка резистенције
Бактеријска резистенција на цефуроксим може настати због дјеловања
једног или више сљедећих механизама:
- хидролизе бета-лактамазама; укључујући (али не ограничавајући се на)
бета-лактамазе проширеног спектра дјеловања (ESBL) и AmpC ензиме чија
се индукција или стабилна инхибиција може појавити у неким
грам-негативним бактеријским врстама;
- смањење афинитета пеницилин-везујућих протеина за цефуроксим;
- непропустљивости спољашње мембране, која ограничава приступ
цефуроксима пеницилин-везујућим протеинима код грам-негативних
бактерија;
- пумпе које избацују бактерије.
Организми који су развили резистенцију на друге парентералне форме
цефалоспорина, вјероватно ће бити резистентни и на цефуроксим.
У зависности од механизма резистенције, организми који су развили
резистенцију на пеницилине, могу испољити смањену осjетљивост или
резистенцију на цефуроксим.
Граничне вриједности за цефуроксим аксетил
Граничне вриједности минималне инхибиторне концентрације (МIC) утврђене
од стране Европског комитета за тестирање осјетљивости на антибиотике
(енгл. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing,
EUCAST) су сљедеће:
+:--------------------------+:--------------------------+:--------------------------+
| Микроорганизам | Граничне вриједности (mg/l) |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| | S | R |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Enterobacteriaceae | ≤8 | >8 |
| ^(1, 2) | | |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Staphylococcus spp. | Напомена³ | Напомена³ |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Streptococcus A, B, C и G | Напомена⁴ | Напомена⁴ |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Streptococcus pneumoniae | ≤0.25 | >0.5 |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Moraxella catarrhalis | ≤0.125 | >4 |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Haemophilus influenzae | ≤0.125 | >1 |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| Граничне вриједности које | Недовољан доказ ⁵ | Недовољан доказ ⁵ |
| се не односе на врсте¹ | | |
+---------------------------+---------------------------+---------------------------+
| +:----------------------------------------------------------------------+ |
| | ¹Граничне вриједности цефалоспорина ће за Enterobacteriaceae | |
| | препознати све клинички значајне механизме резистенције (укључујући и | |
| | ESBL и пласмидом посредован AmpC). Неки сојеви који производе | |
| | бета-лактамазе су осjетљиви или умjерено осjетљиви на 3. и 4. | |
| | генерацију цефалоспорина са овим граничним вриједностима па их треба | |
| | пријавити као нађену осјетљивост, тј. присуство или одсуство ESBL | |
| | само по себи не утиче на категоризацију осjетљивости. У многим | |
| | подручјима, детекција и карактеризација ESBL се препоручује или је | |
| | обавезна за контролу инфекције. | |
| | | |
| | ²Само некомпликоване инфекције уринарног тракта (циститис) (погледати | |
| | дио 4.1). | |
| | | |
| | ³Осјетљивост стафилокока на цефалоспорине дефинисана је према | |
| | подацима осјетљивости на метицилин, изузев цефтазидима, цефиксима и | |
| | цефтибутена, који немају граничну вриједност и не смију се | |
| | примјењивати код стафилококних инфекција. | |
| | | |
| | ⁴Осјетљивост бета-хемолитичких стрептокока групе А, B, C и G на | |
| | бета-лактаме је закључена на основу осjетљивости на пеницилин. | |
| | | |
| | ⁵Недовољно доказа да су врсте, које се посматрају добар циљ за | |
| | терапију овим лијеком. Може бити пријављена MIC са коментаром, али | |
| | без придружене S или R-категоризације. | |
| +-----------------------------------------------------------------------+ |
+-----------------------------------------------------------------------------------+
S= осjетљиве, R= резистентне
Микробиолошка осjетљивост
Преваленца стечене резистенције за одређену врсту може варирати зависно
од географског положаја и током времена, пожељне су информације о
локалној резистенцији, посебно при лијечењу тешких инфекција. Када је
локална преваленца резистенције таква да се доводи у питање корист
цефуроксим аксетила и код лијечења само неколико типова инфекција,
неопходно је потражити и савјет специјалисте/експерта.
In vitro, цефуроксим обично испољава активност на сљедеће
микроорганизме:
+:----------------------------------------------------------------------+
| Врсте који су обично осјетљиве |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивне аеробне бактерије: |
| |
| Staphylococcus aureus (осјетљив на метицилин)* |
| |
| Коагулаза негативне стафилококе (осјетљиве на метицилин) |
| |
| Streptococcus pyogenes |
| |
| Streptococcus agalactiae |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативне аеробне бактерије: |
| |
| Haemophilus influenzae |
| |
| Haemophilus parainfluenzae |
| |
| Moraxella catarrhalis |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Спирохете: |
| |
| Borrelia burgdorferi |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Врсте код којих стечена резистентност може бити проблем |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивне аеробне бактерије: |
| |
| Streptococcus pneumonia |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативне аеробне бакетрије: |
| |
| Citrobacter freundii |
| |
| Enterobacter aerogenes |
| |
| Enterobacter cloacae |
| |
| Escherichia coli |
| |
| Klebsiella pneumoniae |
| |
| Proteus mirabilis |
| |
| Proteus spp. (осим P. vulgaris) |
| |
| Providencia spp |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивне анаеробне бактерије: |
| |
| Peptostreptococcus spp. |
| |
| Propionibacterium spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативне анаеробне бактерије: |
| |
| Fusobacterium spp. |
| |
| Bacteroides spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Инхерентно резистентни микроорганизми |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивне аеробне бактерије: |
| |
| Enterococcus faecalis |
| |
| Enterococcus faecium |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативне аеробне бактерије: |
| |
| Acinetobacter spp. |
| |
| Campylobacter spp. |
| |
| Morganella morganii |
| |
| Proteus vulgaris |
| |
| Pseudomonas aeruginosa |
| |
| Serratia marcescens |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативне анаеробне бактерије: |
| |
| Bacteroides fragilis |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Остале: |
| |
| Chlamydia spp. |
| |
| Mycoplasma spp. |
| |
| Legionella spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
* Сви сојеви S.aureus који су резистентни на метицилин, резистентни су и
на цефуроксим.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Након оралне примјене цефуроксим аксетил се ресорбује из
гастроинтестиналног тракта и брзо хидролизује у слузници цријева и крви,
и као цефуроксим улази у циркулацију. Ресорпција је оптимална када се
лијек примијени непосредно након оброка.
Након примјене цефуроксим аксетил таблета, максимална концентрација
лијека у серуму (2.1 µg/ml за дозу од 125 mg, 4.1 µg/ml за дозу од 250
mg, 7.0 µg/ml за дозу од 500 mg и 13.6 µg/ml за дозу од 1000 mg) постиже
се за око 2 до 3 сата након узимања лијека са храном. Степен ресорпције
цефуроксима из суспензије је мањи у односу на онај након узимања таблета
што даље доводи до мање максималне концентрације у серуму и смањене
системске биорасположивости (мање 4 до 17%). У испитивањима код здравих
добровољаца утврђено је да орална суспензија цефуроксим аксетила није
биоеквивалентна таблетама цефуроксим аксетила и стога се не може
замијенити по принципу: милиграм-за-милиграм (погледати дио 4.2). У
распону доза од 125 до 1000 mg фармакокинетика цефуроксима је линеарна.
Код поновљене оралне дозе од 250 mg до 500 mg не долази до акумулације
цефуроксима.
Дистрибуција
Везивање за протеине износи од 33% до 50%, зависно од примиjењене
методологије. Након давања појединачне дозе од 500 mg здравим
добровољцима (12), утврђен волумен дистрибуције износио је 50 l (CV %=28
%). Концентрације цефуроксима веће од минималних инхибиторних
вриједности за уобичајене патогене могу се постићи у тонзилама, синусним
ткивима, бронхијалној мукози, костима, плеуралној течности, зглобној
течности, синовијалној течности, интерстицијалној течности, жучи,
спутуму и очној водици. Код упале менингеалних овојница, цефуроксим
пролази хемато-енцефалну баријеру.
Метаболизам
Цефуроксим се не метаболише.
Елиминација
Полувријеме елиминације износи између 1 и 1.5 сати. Цефуроксим се
излучује гломеруларном филтрацијом и тубуларном секрецијом. Ренални
клиренс се креће у опсегу 125 до 148 ml/мин/1.73m³.
Посебне групе пацијената
Пол
Нијесу забиљежене разлике у фармакокинетици цефуроксима између мушког и
женског пола.
Старији пацијенти
Није неопходан посебан опрез при давању лијека у уобичајеној максималној
дневној дози од 1g старијим пацијентима са нормалном реналном функцијом.
Будући да је код старијих пацијената велика вјероватноћа да је бубрежна
функција ослабљена, дозу би требало прилагодити у складу са реналном
функцијом (погледати дио 4.2).
Педијатријска популација
Фармакокинетика цефуроксима код старије одојчади (старије од 3 мјесеца)
и дјеце је слична фармакокинетици установљеној код одраслих.
Не постоје доступни подаци из клиничких испитивања о примјени цефуроксим
аксетила код одојчади млађих од 3 мјесеца.
Оштећење функције бубрега
Ефикасност и безбједност примјене цефуроксим аксетила код пацијената са
оштећењем реналне функције нијесу утврђене. Цефуроксим се примарно
излучује путем бубрега. Стога се препоручује, као и код свих антибиотика
ове врсте, да се код пацијената са значајним оштећењем реналне функције
(нпр. CLcr <30 ml/мин.) доза цефуроксима смањи, како би се компензовало
спорије излучивање (погледати дио 4.2). Цефуроксим се ефикасно уклања из
циркулације дијализом.
Оштећење функције јетре
Нијесу доступни подаци о примјени цефуроксима код пацијената са
оштећењем јетре. С обзиром на то да се цефуроксим примарно елиминише
путем бубрега, не очекује се да поремећај функције јетре утиче на
фармакокинетику цефуроксима.
Фармакокинетско/фармакодинамски однос
За цефалоспорине је утврђено да је најважнији
фармакокинетско-фармакодинамски индекс који корелира са ефикасношћу in
vivo, проценат дозног интервала (%Т) унутар којег концентрација
слободног лијека остаје изнад минималне инхибиторне концентрације (MIC)
цефуроксима за одређене сојеве микроорганизама (нпр. %Т>МIC).
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Претклинички подаци не указују на посебан ризик, од примјене
цефуроксима, код људи, базирано на испитивањима безбједности примјене
лијека, испитивањима токсичности поновљених доза, као и испитивањима
генотоксичности и репродуктивне токсичности. Нијесу спроведена
испитивања карциногености; међутим, не постоје подаци који би указали на
карциногени потенцијал.
Активност гама-глутамилтранспептидазе у урину пацова инхибирана је
разним цефалоспоринима, међутим, ниво инхибиције је мањи код примјене
цефуроксима. Овај податак може бити од значаја за клиничке
лабораторијске тестове код људи.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Језгро таблете:
лимунска кисјелина, безводна;
натријум хидроген карбонат;
кросповидон;
кроскармелоза натријум;
натријум лаурил сулфат;
силицијум диоксид, колоидни, безводни;
талк;
целулоза, микрокристална.
Омотач таблете:
Opadry White 03H80000 састоји се од:
- хипромелоза 6 cps;
- титан диоксид (E171);
- пропилен гликол;
- натријум бензоат (Е211).
6.2. Инкомпатибилности
Током терапије цефалоспоринима забиљежен је позитиван резултат
Coombs-ovog теста – овај феномен може интерферирати са одређивањем
крвних група.
6.3. Рок употребе
Двије (2) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати на температури до 25°C. Немојте чувати у фрижидеру или
замрзавати.
6.5. Врста и садржај паковања
Унутрашње паковање је Al-Al блистер. Сваки блистер садржи 10 филм
таблета.
Спољашње паковање је сложива картонска кутија која садржи 10 филм
таблета и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица, Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V, 81 000
Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Furextil 250 mg, филм таблета, блистер, 10 филм таблета: 2030/23/750 -
5709
Furextil 500 mg, филм таблета, блистер, 10 филм таблета: 2030/23/751 -
5710
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
17.02.2023. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Септембар, 2023. године