Felkarid uputstvo za upotrebu
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
Felkarid, 50 mg, таблета
Felkarid, 100 mg, таблета
ИНН:
флекаинид
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Felkarid, 50 mg, таблета
Једна таблета садржи 50 mg флекаинид ацетата.
Felkarid, 100 mg, таблета
Једна таблета садржи 100 mg флекаинид ацетата.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Felkarid, 50 mg, таблетa:
Бијеле до скоро бијеле, округле, биконвексне таблете, дијаметра 7 mm.
Felkarid, 100 mg, таблетa:
Бијеле до скоро бијеле, округле, биконвексне таблете, дијаметра 9 mm, са
подионом цртом са једне стране. Таблета се може подијелити на једнаке
дозе.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Лијек Felkarid је индикован за терапију:
- АV-нодалне реципрочне тахикардије; аритмија удружених са
Wolff-Parkinson-White синдромом и сличним стањима са помоћним путевима
кад друга лијечења ниjeсу била ефикасна.
- Тешке симптоматске и по живот опасне пароксизмалне вентрикуларне
аритмије које нијесу одговориле на друге облике терапије или у случају
кад се друга лијечења нијесу подносила.
- Пароксизмалне атријалне аритмије (атријална фибрилација, флатер и
тахикардија) код пацијената са онеспособљавајућим симптомима након
конвезије под условом да постоји несумњива потреба за лијечењем на
основу тежине клиничких симптома кад друга лијечења нијесу била
ефикасна.
Мора се искључити структурна болест срца и/или оштећење функције лијеве
коморе због повећаног ризика од проаритмијског ефекта.
Флекаинид ацетат таблете се могу користити за одржавање нормалног ритма
након конверзије постигнуте другим средствима.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање:
Започињање терапије флекаинид ацетатом и прилагођавање дозе треба
спроводити под медицинским надзором уз праћење ЕКГ-а и нивоа лијека у
плазми.
У току ових процедура може бити потребна хоспитализација за одређене
пацијенте, посебно за пацијенте са животно угрожавајућим вентрикуларним
аритмијама. Одлуку о томе треба донијети под надзором љекара
специјалисте. Код пацијената са постојећом кардиомиопатијом органског
поријекла, поготово код оних са инфарктом миокарда у анамнези, терапију
флекаинидом треба отпочети само уколико други антиаритмици, који нијесу
из групе Ic (нарочито амјодарон), нијесу ефикасни или их пацијент не
подноси добро и када нефармаколошки приступи (операција, аблација или
имплантација дефибрилатора) нијесу индиковани. Током терапије захтијева
се строго медицинско праћење ЕКГ-а и нивоа лијека у плазми.
Одрасли и адолесценти (старији од 12 година)
Суправентрикуларне аритмије: препоручена почетна доза је 50 mg два пута
дневно. Уколико је потребно, доза се може повећати до максималне дозе од
300 mg дневно.
Вентрикуларне аритмије: препоручена почетна доза је 100 mg два пута
дневно. Максимална доза је 400 mg дневно и она је углавном резервисана
за пацијенте крупне тјелесне грађе или када је неопходна брза контрола
аритмије. Након 3-5 дана, препоручује се постепено смањење дозе до
најниже терапијске дозе која омогућава адекватну контролу аритмија.
Додатно смањење дозе може бити могуће у току дуготрајне терапије
лијеком.
Старији пацијенти:
Код старијих пацијената највиша почетна дневна доза мора бити 50 mg два
пута дневно, јер код старијих пацијената може бити смањена брзина
елиминације флекаинида из плазме. То се мора узети у обзир приликом
прилагођавања дозе. Доза за старије пацијенте не смије бити већа од 300
mg дневно (или 150 mg два пута дневно).
Педијатрискa популација:
Нема довољно података о употреби флекаинида код дјеце. Безбједност и
ефикасност нијесу установљени, тако да флекаинид не треба користити код
дјеце млађе од 12 година.
Концентрације лијека у плазми:
На основу супресије прераних вентикуларних контракција (PVC; engl.
Premature Ventricular Contractions), уочено је да за постизање
максималног терапијског ефекта могу бити потребне концентрације лијека у
плазми од 200-1000 ng/ml. Концентрације флекаинида у плазми изнад
700-1000 ng/ml су удружене са повећаним ризиком од појаве нежељених
дејстава.
Дозирање лијека код пацијената са оштећеном функцијом бубрега:
Код пацијената са значајним оштећењем функције бубрега (клиренс
креатинина 35 ml/min/1.73 m² или мање или серумски креатинин > 1,5
mg/dl), максимална иницијална доза би требало да буде 100 mg дневно (или
50 mg два пута дневно). Код ових пацијената препоручује се често праћење
концентрација лијека у плазми.
Зависно од ефекта и подношљивости, доза се послије може опрезно
повећавати. Након 6-7 дана доза се може прилагодити, зависно од ефекта и
подношљивости. Неки пацијенти са тешким оштећењем функције бубрега могу
имати врло спор клиренс флекаинида и тиме продужено полувријеме
елиминације (60-70 сати).
Дозирање лијека код пацијената са оштећеном функцијом јетре:
Пацијенте са оштећеном функцијом јетре треба пажљиво пратити и дневна
доза не смије бити већа од 100 mg (или 50 mg два пута дневно).
Пацијенте са трајним електростимулатором in situ треба лијечити са
опрезом. Дневна доза не смије бити већа од 200 mg (или 100 mg два пута
дневно) јер је за флекаинид познато да повећава праг ендокардијалног
стварања импулса.
Пацијенте који истовремено узимају циметидин или амјодарон обавезно је
интензивно пратити. Код неких пацијента је потребно редуковати дозу
лијека која не смије бити већа од 200 mg дневно (или 100 mg два пута
дневно). Ове пацијенте треба пратити и приликом започињања терапије и
током терапије одржавања.
Праћење нивоа лијека у плазми и контролни ЕКГ се препоручује у редовним
интервалима (контрола ЕКГ-а на мјесец дана и дуготрајни ЕКГ на свака 3
мјесеца) током терапије. Током отпочињања терапије и приликом повећања
дозе лијека, треба обавити ЕКГ на свака 2-4 дана.
Када се флекаинид примјењује код пацијената код којих је потребна
редукција дозе, ЕКГ контролу је потребно чешће радити (уз регуларно
праћење концентрације флекаинида у плазми). Прилагођавање дозе треба
радити у интервалима од 6-8 дана. Код ових пацијената ЕКГ треба радити у
2. и 3. недјељи, како би се доза индивидуално прилагодила пацијенту.
Начин примјене:
За оралну употребу. Таблету прогутати (са неком течношћу).
4.3. Контраиндикације
- Преосјетљивост на активну супстанцу или било коју од помоћних
супстанци наведених у дијелу 6.1.
- Флекаинид је контраиндикован код срчане инсуфицијенције и код
пацијената са инфарктом миокарда у анамнези који имају асимптоматскe
вентрикуларнe ектопијe или асимптоматскe нестабилне вентрикуларнe
тахикардијe.
- Пацијенти са дуготрајном атријалном фибрилацијом код којих није било
покушаја конверзије у синусни ритам.
- Пацијенти са оштећеном вентрикуларном функцијом, кардиогеним шоком,
тешком брадикардијом (мање од 50 откуцаја у минути) и тешком
хипотензијом.
- Комбинована примјена са антиаритмицима групе I (блокатори натријумових
канала).
- Код пацијената са хемодинамички значајним обољењем срчаног залиска.
Уколико не постоји стимулатор срчаног ритма, флекаинид не смије да се
даје пацијентима са дисфункцијом синусног чвора, поремећајем атријалне
кондукције, атриовентрикуларним блоком другог или већег степена,
блоком гране или дисталним блоком.
- Пацијенти са асимптоматским или благо симптоматским вентрикуларним
аритмијама не смију да користе флекаинид.
- Пацијенти са Brugada синдромом.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Терапија оралним флекаинидом треба да се одвија под директним
медицинским надзором или под надзором љекара специјалиста код пацијената
са:
- AV-нодалном реципрочном тахикардијом; аритмијaма удружених са
Wolff-Parkinson-White синдромом и сличним стањима са помоћним
путевима.
- Пароксизмалном атријалном фибрилацијом код пацијената са
онеспособљавајућим симптомима.
Започињање терапије флекаинидом и прилагођавање дозе треба спроводити
под медицинским надзором, праћењем ЕКГ-а и нивоа лијека у плазми. Код
неких пацијената је могућа хоспитализација због наведених процедура,
поготово код оних са животно угрожавајућим вентрикуларним аритмијама.
Флекаинид, као и остали антиаритмици, може имати проаритмогени ефекат,
тј. може довести до појаве тежег типа аритмије, повећања учесталости
постојеће аритмије или тежине симптома (погледати дио 4.8).
Примјену флекаинида треба избјегавати код пацијената са структурним
обољењем срца или поремећајем функције лијеве коморе (погледати дио
4.8).
Потребно је кориговати поремећај равнотеже електролита (нпр.
хипокалемија и хиперкалемија), прије примјене флекаинида (погледати дио
4.5 за одређене љекове који доводе до поремећаја равнотеже електролита).
Хипокалемија или хиперкалемија може утицати на ефекат антиаритмика групе
I. Хипокалемија може да се јави код пацијената који примјењују
диуретике, кортикостероиде и лаксативе.
Прије употребе флекаинида треба кориговати тешку брадикардију или
наглашену хипотензију.
С обзиром да елиминација флекаинида из плазме може бити у великој мјери
успорена код пацијената са значајним оштећењем функције јетре, лијек не
би требало примјењивати код ове групе пацијента, осим ако потенцијална
корист јасно превазилази ризик. У том случају, препоручује се праћење
концентрација лијека у плазми.
Флекаинид мора се примјењивати са опрезом код пацијената са ослабљеном
функцијом бубрега (клиренс креатинина ≤ 35 ml/min/1,73 m²) и препоручује
се терапијско праћење лијека код таквих пацијената.
Брзина елиминације флекаинида из плазме може бити смањена код старијих
пацијената. Ово треба узети у обзир приликом прилагођавања дозе.
Примјена флекаинида се не препоручује код дјеце млађе од 12 година, с
обзиром да не постоји довољно доказа о његовој примјени код ове
популације пацијената.
Познато је да флекаинид повећава праг надражаја ендокарда, тј. смањује
осјетљивост ендокарда на надражај. Овај ефекат је реверзибилан и више
утиче на акутни праг надражаја него на хронични. Лијек због тога треба
са опрезом примјењивати код свих пацијената са трајним
електростимулаторима или привременим електродама за електростимулацију и
не смије се примјењивати код пацијената са постојећим слабим прагом
надражаја или електростимулаторима који се не могу програмирати, изузев
уколико је доступан адекватан стимулатор срчаног ритма.
Уопштено, двоструко повећање ширине пулса или напона је довољно за
поновно генерисање импулса, али може бити тешко постићи вентрикуларни
праг надражљивости мањи од 1 Волта при иницијалној имплантацији у
присуству флекаинида.
Мали негативан инотропни ефекат флекаинида може бити значајан код
пацијената са предиспозицијом за срчану инсуфицијенцију. Код појединих
пацијената била је отежана дефибрилација. У већини случајева, било је
речи о пацијентима са претходним обољењем срца које прати увећање срца,
пацијентима са историјом инфаркта миокарда, атеросклеротичним обољењем
срца или срчаном инсуфицијенцијом.
Флекаинид се мора са опрезом примјењивати код пацијената са акутном
атријалном фибрилацијом насталом након операције срца.
Показано је да флекаинид повећава ризик од морталитета код пацијената са
асимптоматском вентрикуларном аритмијом након инфаркта миокарда.
Пријављено је убрзање вентрикуларног ритма код атријалне фибрилације у
случају неуспјеха терапије.
Флекаинид продужава QT интервал и проширује QRS комплекс за 12-20%.
Ефекат на ЈТ интервал је безначајан.
Brugada синдром може бити демаскиран током примјене флекаинида. У
случају настанка промјена на ЕКГ-у током примјене терапије флекаинидом
које могу указати на Brugada синдром, треба размотрити обуставу примјене
лијека.
Натријум
Овај лијек садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) по таблети, количина
која је занемарљива. То је у суштини „без натријума“.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Антиаритмици групе I: Флекаинид се не треба примјењивати у исто вријеме
са другим антиаритмицима из групе I (нпр. хинидин).
Антиаритмици групе II: Треба узети у обзир могућност за адитивни
негативни инотропни ефекат антиаритмицима из групе II (нпр. бета
блокатори), ако су примјењивани истовремено са флекаинидом.
Антиаритмици групе III: Уколико се флекаинид примјењује заједно са
амјодароном, потребно је редуковати уобичајену дозу флекаинида за 50% и
интензивно пратити пацијента због могућности појаве нежељених дејстава.
У овом случају, препоручује се праћење нивоа лијека у плазми.
Антиаритмици групе IV: Истовремену примјену флекаинида са блокаторима
калцијумових канала, као што је верапамил, треба размотрити са опрезом.
Животно-угрожавајући, или понекад и фатална нежељена дејства, могу се
јавити усљед интеракције које узоркују повећања нивоа лијека у плазми
(погледати дио 4.9). Флекаинид се у великој мјери метаболише помоћу
CYP2D6, па истовремена примјена са љековима који инхибирају (нпр.
антидепресиви, неуролептици, пропранолол, ритонавир, неки
антихистаминици) или индукују (нпр. фенитоин, фенобарбитон,
карбамазепин) овај изоензим може адекватно повећати или смањити
концентрацију флекаинида у плазми (погледати у наставку текста).
До повећања нивоа флекаинида у плазми може доћи и усљед оштећене
функције бубрега, због смањеног клиренса флекаинида (погледати дио 4.4).
Хипокалемију, хиперкалемију, као и остале поремећаје у равнотежи
електролита, треба кориговати прије примјене флекаинида. Хипокалемија се
може јавити при истовременој примјени флекаинида са диуретицима,
кортикостероидима или лаксативима, уз ризик од кардиотоксичности.
Антихистаминици: Повећан је ризик од вентрикуларних аритмија код
истовремене примјене флекаинида и мизоластина, астемизола или
терфенадина (избјегавати истовремену примјену).
Антивиротици: Концентрације флекаинида у плазми су повећане при
истовременој примјени ритонавира, лопинавира или индинавира (повећан
ризик од вентрикуларних аритмија, избјегавати истовремену примјену).
Антидепресиви: Пароксетин, флуоксетин и други антидепресиви повећавају
концентрације флекаинида у плазми. Истовремена примјена са трицикличним
антидепресивима доводи до повећаног ризика од настанка аритмија.
Антиепилептици: Ограничени подаци који се односе на пацијенте који су
истовремено примјењивали флекаинид са познатим индукторима ензима
(фенитоин, фенобарбитон, карбамазепин), наговјештавају да може доћи до
повећања брзине елиминације флекаинида за 30%.
Антипсихотици: Клозапин, халоперидол и рисперидон- повећан ризик од
аритмија.
Антималарици: Хинин и халофантрин повећавају концентрације флекаинида у
плазми.
Антифунгици: Тербинафин може повећати концентрације флекаинида у плазми,
с обзиром да инхибира активност CYP2D6.
Диуретици: Групни ефекат усљед хипокалемије која доводи до
кардиотоксичности.
Антагонисти хистаминских H2 рецептора (антиулкусни љекови): Н2
антагонист циметидин инхибира метаболизам флекаинида. Код здравих
испитаника који су примали циметидин (1 g дневно) у току недјељу дана,
AUC (engl. Area Under the Curve) флекаинида повећала се за око 30%, а
полувријеме елиминације продужено за око 10%.
Препарати за одвикавање од пушења: Истовремену примјену бупропиона
(метаболише се посредством CYP2D6) са флекаинидом треба спроводити са
опрезом, а терапију треба започети минималном терапијском дозом
бупропиона. Уколико се бупропион укључи код пацијента на већ постојећој
терапији флекаинидом, потребно је размотрити потребу смањења дозе
флекаинида.
Кардиотонични гликозиди: Флекаинид може да доведе до пораста нивоа
дигоксина у плазми за 15%, што вјероватно нема клинички значај код
пацијената код којих су концентрације лијека у плазми у распону
терапијских вриједности. Препоручује се да се концентрација дигоксина у
плазми код ових пацијената мјери не мање од 6 сати након било које дозе
дигоксина, прије или послије примјене флекаинида.
Антикоагуланси: Терапија флекаинидом је компатибилна са примјеном
оралних антикоагуланаса.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Нема података о безбједности примјене флекаинида код трудница. Код
новозеландских бијелих кунића високе дозе флекаинида проузроковале су
одређене абнормалности код фетуса, али ови ефекти нијесу запажени код
холандских кунића или пацова (погледати дио 5.3). Значај ових података
за људе није установљен. Подаци показују да флекаинид пролази плаценту
до фетуса код пацијенткиња које узимају флекаинид у току трудноће.
Флекаинид треба примјењивати у трудноћи само уколико корист од примјене
лијека превазилази ризик. Ако се флекаинид примјењује током трудноће,
мора се пратити ниво флекаинида у плазми.
Дојење
Флекаинид се излучује у мајчино млијеко. Концентрације лијека у плазми
одојчета су 5-10 пута ниже од терапијских концентрација лијека
(погледати дио 5.2). Иако је ризик од појаве нежељених дејстава код
новорођенчета веома мали, флекаинид у периоду дојења треба примјењивати
само уколико корист превазилази ризик.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Флекаинид ацетат има занемарљиво умјерен утицај на управљање моторним
возилима и руковање машинама. На способност приликом управљања моторним
возилима и руковања машинама могу утицати нежељена дејства, као што су
вртоглавица и визуелни поремећаји, уколико се јаве.
4.8. Нежељена дејства
Као и други антиаритмици, флекаинид може индуковати аритмију.
Постојећа аритмија може бити погоршана или може доћи до појаве нове
аритмије. Ризик од проаритмијских ефеката се највјероватније може јавити
код пацијената са структурном болешћу срца и/или значајним оштећењима
функције лијеве коморе.
Најчешћа кардиоваскуларна нежељена дејства су: АV блок другог и трећег
степена, брадикардија, срчана инсуфицијенција, бол у грудима, инфаркт
миокарда, хипотензија, синусни застој, тахикардија (АТ и ВТ) и
палпитације.
Најчешћа нежељена дејства су вртоглавица и визуелни поремећаји, који се
јављају код приближно 15% пацијената који примјењују лијек. Ова нежељена
дејства су обично пролазна и нестају након прекида терапије, или
приликом смањења дозе.
Листа нежељених дејстава наведених у наставку базира се на подацима из
клиничких испитивања, као и на постмаркетиншком праћењу лијека.
Наведена нежељена дејства су у даљем тексту разврстана по класи система
органа и учесталости испољавања. Учесталост је дефинисана као:
Веома честа (≥1/10)
Честа (≥1/100 и <1/10)
Повремена (≥1/1000 и <1/100)
Ријетка (≥1/10 000 и <1/1000)
Веома ријетка (<1/10 000)
Непозната учесталост (не може се процијенити на основу доступних
података)
Поремећаји на нивоу крви и лимфног система:
Повремено: смањен број еритроцита, леукоцита и тромбоцита.
Поремећаји имунског система:
Веома ријетко: повећан ниво антинуклеарних антитијела са или без
системске инфламације.
Психијатријски поремећаји:
Ријетко: халуцинације, депресија, конфузија, анксиозност, амнезија,
инсомнија.
Поремећаји нервног система:
Веома често: вртоглавица и ошамућеност, обично пролазни.
Ријетко: парестезија, атаксија, хипоестезија, хиперхидроза, синкопа,
тремор, налети црвенила, сомноленција, главобоља, периферна неуропатија,
конвулзије, дискинезија.
Поремећаји на нивоу ока:
Веома често: визуелни поремећаји као што су диплопија и замагљен вид.
Веома ријетко: депозити рожњаче.
Поремећаји на нивоу уха и центра за равнотежу:
Ријетко: тинитус, вертиго.
Кардиолошки поремећаји:
Често: проаритмија (највјероватније код пацијената са структурним
обољењем срца) и/или значајним оштећењем лијеве коморе.
Повремено: код пацијената са атријалним флатером, при примјени
флекаинида може се развити 1:1 АV спровођење, са повећањем броја срчаних
откуцаја.
Непозната учесталост: може доћи до продужења PR и QRS интервалa које је
дозно зависно (погледати дио 4.4). Измјена срчаног ритма (погледати дио
4.4). АV блок другог и трећег степена, срчани арест, брадикардија,
срчана инсуфицијенција/конгестивна срчана инсуфицијенција, бол у
грудима, хипотензија, инфаркт миокарда, палпитације, синусна пауза или
арест и тахикардија (атријална тахикадија или вентрикуларна тахикардија
или вентрикуларна фибрилација).
Демаскирање постојећег Brugada синдрома.
Могу се погоршати вентрикуларне аритмије и повремено се могу јавити
вентрикуларне фибрилације које се не могу спасити.
Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји:
Често: диспнеја.
Ријетко: пнеумонитис.
Непозната учесталост: фиброза плућа, интерстицијална болест плућа.
Гастроинтестинални поремећаји:
Повремено: мучнина, повраћање, констипација, абдоминални бол, смањен
апетит, дијареја, диспепсија, флатуленција, сува уста, сметње укуса.
Хепатобилијарни поремећаји:
Ријетко: повећан ниво ензима јетре са или без жутице.
Непозната учесталост: дисфункција јетре.
Поремећаји на нивоу коже и поткожног ткива:
Повремено: алергијски дерматитис, укључујући осип, алопеција.
Ријетко: тешка уртикарија.
Веома ријетко: фотосензитивна реакција.
Поремећаји мишићно-скелетног и везивног ткива:
Непозната учесталост: артралгија и мијалгија.
Општи поремећаји и реакције на мјесту примјене:
Често: астенија, умор, пирексија, едем, осјећај нелагодности.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институт за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Предозирање флекаинидом може потенцијално угрозити живот пацијента и
захтијева хитну медицинску интервенцију. Интеракције са љековима могу
такође повећати осјетљивост на лијек и довести до нивоа лијека у плазми
коју су већи него терапеутски (погледати дио 4.5). Предозирање може
довести до: хипотензије, напада, брадикардије, сметње спроводљивости
(синоатријални или АV блок), појаве асистола. QRS и QT интервали су
продужени и могу се појавити вентрикуларне аритмије. Флекаинид може
успорити или преокренути атријалну фибрилацију у атријални флатер са
брзим провођењем.
Није познат начин за брзо уклањање флекаинида из организма. Дијализа и
хемоперфузија нијесу ефикасне. Уколико је могуће, уклања се
нересорбовани лијек из гастроинтестиналног тракта. Форсирана диуреза са
ацидификацијом урина теоретски повећава екскрецију лијека. Интравенска
липидна емулзија може смањити активну слободну концентрацију флекаинида.
Није познат специфичан антидот. Интравенски натријум бикарбонат 8.4%
често смањује активност флекаинида на нивоу рецептора кроз неколико
минута.
Додатне мјере морају бити супортивне и могу укључити администрацију
инотропних љекова или срчаних стимулатора, као што су: допамин,
добутамин или изопротеренол, као и механички асистирану вентилацију и
асистирану циркулацију (нпр. балон пумпа).
Треба размотрити привремену инсерцију трансвенозног електростимулатора,
уколико постоје озбиљни поремећаји спровођења. У неким случајевима треба
размотрити екстракорпоралну мембранску оксигенацију (ECMO; engl. Extra
Corporal Membrane Oxygenation). Имајући у виду да полувријеме
елиминације лијека из плазме износи 20 часова, можда ће бити неопходно
да се ове супортивне мјере примењују у продуженом временском периоду.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Антиаритмици, група Ic,
АТЦ код: C01BC04
Флекаинид је антиаритмик групе Ic, који се примјењује у терапији тешких
симптоматских вентрикуларних и суправентрикуларних аритмија. Не смије се
употребљавати у супресији асимптоматских вентрикуларних аритмија код
пацијената са инфарктом миокарда у анамнези. Већина нежељених дејстава
се испољава на нивоу централног нервног система.
Електрофизиолошки, флекаинид је антиаритмијски лијек типа локалних
анестетика (група Ic). Представља амидни тип локалног анестетика,
структурно сличан прокаинамиду и енкаиниду (деривати бензамида).
Карактеризација флекаинида као антиаритмика групе Ic је на основу
сљедеће три карактеристике: значајна депресија брзих натријумових канала
у срцу; спори наступ и помјерање кинетике блокаде натријумових канала (у
вези са спорим везивањем за натријумове канале и спором дисоцијацијом);
и диференцијални ефекат лијека на трајање акционог потенцијала у мишићу
коморе насупрот Пуркињеовим влакнима, и то без ефекта у почетку, и
значајно смањење касније.
Комбинација ових ефеката доводи до значајног смањења брзине спровођења
влакнима која зависи од влакана са брзих канала за деполаризацију, са
малим повећањем ефективног рефракторног периода периода раздражљивости),
када је испитивано на изолованом срчаном ткиву. Ове електрофизиолошке
особине флекаинида доводе до продужења PR интервала и ширења QRS
комплекса на ЕКГ-у. Веома високе концентрације флекаинида имају слаб
депресорни ефекат на споре канале у миокарду. Ово је праћено негативним
инотропним ефектом. Флекаинид нема значајне интеракције са аутономним
нервним системом. Лијек нема мјерљив ефекат на коронарне, пулмонарне и
друге регионалне циркулаторне системе.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Након оралне примјене флекаинид ацетат се скоро у потпуности ресорбује и
не подлијеже пресистемском метаболизму (тј. ефекту првог пролаза) у
значајној мјери. Биолошка расположивост таблета флекаинид ацетата износи
око 90%. Терапијске концентрације лијека у плазми износе 200-1000 ng/ml.
Дистрибуција
Степен везивања флекаинида за протеине плазме износи око 40%. Флекаинид
пролази плаценту и излучује се у мајчино млијеко.
Биотрансформација
Флекаинид се интензивно метаболише (подложан је генетском полиморфизму),
при чему настају 2 главна метаболита: m-О-деалкиловани флекаинид и
m-О-деалкиловани лактам флекаинида који могу показати одређену
активност. Чини се да његов метаболизам укључује цитохром P450 изоензим
CYP2D6 који показује генетски полиморфизам.
Елиминација
Флекаинид се у највећој мјери излучује урином, приближно 30% у
непромијењеном облику, док остатак чине метаболити. Око 5% лијека се
излучује фецесом. Полувријеме елиминације флекаинида износи око 20
часова.
Хемодијализом се може уклонити само око 1% непромијењеног флекаинида.
Излучивање флекаинида је смањено у случају бубрежне инсуфицијенције,
болести јетре, срчане инсуфицијенције и алкалног урина.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Једини претклинички подаци који су од значаја љекарима који прописују
лијек, а који су допуњење онима који су већ наведени у другим дијеловима
овог Сажетка карактеристика лијека, јесу они који се односе на
репродукцију. На једној врсти кунића показана је тератогеност и
ембрионална токсичност при примјени флекаинида. Међутим, није било
довољно података за успостављање безбједносне маргине за овај ефекат.
Овај ефекат није показан на осталим врстама кунића, пацовима и мишевима.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Скроб, прежелатинизирани
Кроскармелоза натријум
Целулоза микрокристална
Хидрогенизовано биљно уље
Магнезијум стеарат
6.2. Инкомпатибилности
Није примјењиво.
6.3. Рок употребе
Три (3) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Овај лијек не захтијева посебне услове чувања.
6.5. Врста и садржај паковања
Унутрашње паковање је PVC/PVDC/Al блистер. Сваки блистер садржи 10
таблета.
Спољашње паковање је сложива картонска кутија која садржи 30 таблета (3
блистера) и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Felkarid, 50 mg, таблетa, блистер, 30 таблета: 2030/23/3617 - 998
Felkarid, 100 mg, таблетa, блистер, 30 таблета: 2030/23/3618 - 999
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
19.09.2023. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Септембар, 2023. године
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
Felkarid, 50 mg, таблета
Felkarid, 100 mg, таблета
ИНН:
флекаинид
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Felkarid, 50 mg, таблета
Једна таблета садржи 50 mg флекаинид ацетата.
Felkarid, 100 mg, таблета
Једна таблета садржи 100 mg флекаинид ацетата.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Felkarid, 50 mg, таблетa:
Бијеле до скоро бијеле, округле, биконвексне таблете, дијаметра 7 mm.
Felkarid, 100 mg, таблетa:
Бијеле до скоро бијеле, округле, биконвексне таблете, дијаметра 9 mm, са
подионом цртом са једне стране. Таблета се може подијелити на једнаке
дозе.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Лијек Felkarid је индикован за терапију:
- АV-нодалне реципрочне тахикардије; аритмија удружених са
Wolff-Parkinson-White синдромом и сличним стањима са помоћним путевима
кад друга лијечења ниjeсу била ефикасна.
- Тешке симптоматске и по живот опасне пароксизмалне вентрикуларне
аритмије које нијесу одговориле на друге облике терапије или у случају
кад се друга лијечења нијесу подносила.
- Пароксизмалне атријалне аритмије (атријална фибрилација, флатер и
тахикардија) код пацијената са онеспособљавајућим симптомима након
конвезије под условом да постоји несумњива потреба за лијечењем на
основу тежине клиничких симптома кад друга лијечења нијесу била
ефикасна.
Мора се искључити структурна болест срца и/или оштећење функције лијеве
коморе због повећаног ризика од проаритмијског ефекта.
Флекаинид ацетат таблете се могу користити за одржавање нормалног ритма
након конверзије постигнуте другим средствима.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање:
Започињање терапије флекаинид ацетатом и прилагођавање дозе треба
спроводити под медицинским надзором уз праћење ЕКГ-а и нивоа лијека у
плазми.
У току ових процедура може бити потребна хоспитализација за одређене
пацијенте, посебно за пацијенте са животно угрожавајућим вентрикуларним
аритмијама. Одлуку о томе треба донијети под надзором љекара
специјалисте. Код пацијената са постојећом кардиомиопатијом органског
поријекла, поготово код оних са инфарктом миокарда у анамнези, терапију
флекаинидом треба отпочети само уколико други антиаритмици, који нијесу
из групе Ic (нарочито амјодарон), нијесу ефикасни или их пацијент не
подноси добро и када нефармаколошки приступи (операција, аблација или
имплантација дефибрилатора) нијесу индиковани. Током терапије захтијева
се строго медицинско праћење ЕКГ-а и нивоа лијека у плазми.
Одрасли и адолесценти (старији од 12 година)
Суправентрикуларне аритмије: препоручена почетна доза је 50 mg два пута
дневно. Уколико је потребно, доза се може повећати до максималне дозе од
300 mg дневно.
Вентрикуларне аритмије: препоручена почетна доза је 100 mg два пута
дневно. Максимална доза је 400 mg дневно и она је углавном резервисана
за пацијенте крупне тјелесне грађе или када је неопходна брза контрола
аритмије. Након 3-5 дана, препоручује се постепено смањење дозе до
најниже терапијске дозе која омогућава адекватну контролу аритмија.
Додатно смањење дозе може бити могуће у току дуготрајне терапије
лијеком.
Старији пацијенти:
Код старијих пацијената највиша почетна дневна доза мора бити 50 mg два
пута дневно, јер код старијих пацијената може бити смањена брзина
елиминације флекаинида из плазме. То се мора узети у обзир приликом
прилагођавања дозе. Доза за старије пацијенте не смије бити већа од 300
mg дневно (или 150 mg два пута дневно).
Педијатрискa популација:
Нема довољно података о употреби флекаинида код дјеце. Безбједност и
ефикасност нијесу установљени, тако да флекаинид не треба користити код
дјеце млађе од 12 година.
Концентрације лијека у плазми:
На основу супресије прераних вентикуларних контракција (PVC; engl.
Premature Ventricular Contractions), уочено је да за постизање
максималног терапијског ефекта могу бити потребне концентрације лијека у
плазми од 200-1000 ng/ml. Концентрације флекаинида у плазми изнад
700-1000 ng/ml су удружене са повећаним ризиком од појаве нежељених
дејстава.
Дозирање лијека код пацијената са оштећеном функцијом бубрега:
Код пацијената са значајним оштећењем функције бубрега (клиренс
креатинина 35 ml/min/1.73 m² или мање или серумски креатинин > 1,5
mg/dl), максимална иницијална доза би требало да буде 100 mg дневно (или
50 mg два пута дневно). Код ових пацијената препоручује се често праћење
концентрација лијека у плазми.
Зависно од ефекта и подношљивости, доза се послије може опрезно
повећавати. Након 6-7 дана доза се може прилагодити, зависно од ефекта и
подношљивости. Неки пацијенти са тешким оштећењем функције бубрега могу
имати врло спор клиренс флекаинида и тиме продужено полувријеме
елиминације (60-70 сати).
Дозирање лијека код пацијената са оштећеном функцијом јетре:
Пацијенте са оштећеном функцијом јетре треба пажљиво пратити и дневна
доза не смије бити већа од 100 mg (или 50 mg два пута дневно).
Пацијенте са трајним електростимулатором in situ треба лијечити са
опрезом. Дневна доза не смије бити већа од 200 mg (или 100 mg два пута
дневно) јер је за флекаинид познато да повећава праг ендокардијалног
стварања импулса.
Пацијенте који истовремено узимају циметидин или амјодарон обавезно је
интензивно пратити. Код неких пацијента је потребно редуковати дозу
лијека која не смије бити већа од 200 mg дневно (или 100 mg два пута
дневно). Ове пацијенте треба пратити и приликом започињања терапије и
током терапије одржавања.
Праћење нивоа лијека у плазми и контролни ЕКГ се препоручује у редовним
интервалима (контрола ЕКГ-а на мјесец дана и дуготрајни ЕКГ на свака 3
мјесеца) током терапије. Током отпочињања терапије и приликом повећања
дозе лијека, треба обавити ЕКГ на свака 2-4 дана.
Када се флекаинид примјењује код пацијената код којих је потребна
редукција дозе, ЕКГ контролу је потребно чешће радити (уз регуларно
праћење концентрације флекаинида у плазми). Прилагођавање дозе треба
радити у интервалима од 6-8 дана. Код ових пацијената ЕКГ треба радити у
2. и 3. недјељи, како би се доза индивидуално прилагодила пацијенту.
Начин примјене:
За оралну употребу. Таблету прогутати (са неком течношћу).
4.3. Контраиндикације
- Преосјетљивост на активну супстанцу или било коју од помоћних
супстанци наведених у дијелу 6.1.
- Флекаинид је контраиндикован код срчане инсуфицијенције и код
пацијената са инфарктом миокарда у анамнези који имају асимптоматскe
вентрикуларнe ектопијe или асимптоматскe нестабилне вентрикуларнe
тахикардијe.
- Пацијенти са дуготрајном атријалном фибрилацијом код којих није било
покушаја конверзије у синусни ритам.
- Пацијенти са оштећеном вентрикуларном функцијом, кардиогеним шоком,
тешком брадикардијом (мање од 50 откуцаја у минути) и тешком
хипотензијом.
- Комбинована примјена са антиаритмицима групе I (блокатори натријумових
канала).
- Код пацијената са хемодинамички значајним обољењем срчаног залиска.
Уколико не постоји стимулатор срчаног ритма, флекаинид не смије да се
даје пацијентима са дисфункцијом синусног чвора, поремећајем атријалне
кондукције, атриовентрикуларним блоком другог или већег степена,
блоком гране или дисталним блоком.
- Пацијенти са асимптоматским или благо симптоматским вентрикуларним
аритмијама не смију да користе флекаинид.
- Пацијенти са Brugada синдромом.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Терапија оралним флекаинидом треба да се одвија под директним
медицинским надзором или под надзором љекара специјалиста код пацијената
са:
- AV-нодалном реципрочном тахикардијом; аритмијaма удружених са
Wolff-Parkinson-White синдромом и сличним стањима са помоћним
путевима.
- Пароксизмалном атријалном фибрилацијом код пацијената са
онеспособљавајућим симптомима.
Започињање терапије флекаинидом и прилагођавање дозе треба спроводити
под медицинским надзором, праћењем ЕКГ-а и нивоа лијека у плазми. Код
неких пацијената је могућа хоспитализација због наведених процедура,
поготово код оних са животно угрожавајућим вентрикуларним аритмијама.
Флекаинид, као и остали антиаритмици, може имати проаритмогени ефекат,
тј. може довести до појаве тежег типа аритмије, повећања учесталости
постојеће аритмије или тежине симптома (погледати дио 4.8).
Примјену флекаинида треба избјегавати код пацијената са структурним
обољењем срца или поремећајем функције лијеве коморе (погледати дио
4.8).
Потребно је кориговати поремећај равнотеже електролита (нпр.
хипокалемија и хиперкалемија), прије примјене флекаинида (погледати дио
4.5 за одређене љекове који доводе до поремећаја равнотеже електролита).
Хипокалемија или хиперкалемија може утицати на ефекат антиаритмика групе
I. Хипокалемија може да се јави код пацијената који примјењују
диуретике, кортикостероиде и лаксативе.
Прије употребе флекаинида треба кориговати тешку брадикардију или
наглашену хипотензију.
С обзиром да елиминација флекаинида из плазме може бити у великој мјери
успорена код пацијената са значајним оштећењем функције јетре, лијек не
би требало примјењивати код ове групе пацијента, осим ако потенцијална
корист јасно превазилази ризик. У том случају, препоручује се праћење
концентрација лијека у плазми.
Флекаинид мора се примјењивати са опрезом код пацијената са ослабљеном
функцијом бубрега (клиренс креатинина ≤ 35 ml/min/1,73 m²) и препоручује
се терапијско праћење лијека код таквих пацијената.
Брзина елиминације флекаинида из плазме може бити смањена код старијих
пацијената. Ово треба узети у обзир приликом прилагођавања дозе.
Примјена флекаинида се не препоручује код дјеце млађе од 12 година, с
обзиром да не постоји довољно доказа о његовој примјени код ове
популације пацијената.
Познато је да флекаинид повећава праг надражаја ендокарда, тј. смањује
осјетљивост ендокарда на надражај. Овај ефекат је реверзибилан и више
утиче на акутни праг надражаја него на хронични. Лијек због тога треба
са опрезом примјењивати код свих пацијената са трајним
електростимулаторима или привременим електродама за електростимулацију и
не смије се примјењивати код пацијената са постојећим слабим прагом
надражаја или електростимулаторима који се не могу програмирати, изузев
уколико је доступан адекватан стимулатор срчаног ритма.
Уопштено, двоструко повећање ширине пулса или напона је довољно за
поновно генерисање импулса, али може бити тешко постићи вентрикуларни
праг надражљивости мањи од 1 Волта при иницијалној имплантацији у
присуству флекаинида.
Мали негативан инотропни ефекат флекаинида може бити значајан код
пацијената са предиспозицијом за срчану инсуфицијенцију. Код појединих
пацијената била је отежана дефибрилација. У већини случајева, било је
речи о пацијентима са претходним обољењем срца које прати увећање срца,
пацијентима са историјом инфаркта миокарда, атеросклеротичним обољењем
срца или срчаном инсуфицијенцијом.
Флекаинид се мора са опрезом примјењивати код пацијената са акутном
атријалном фибрилацијом насталом након операције срца.
Показано је да флекаинид повећава ризик од морталитета код пацијената са
асимптоматском вентрикуларном аритмијом након инфаркта миокарда.
Пријављено је убрзање вентрикуларног ритма код атријалне фибрилације у
случају неуспјеха терапије.
Флекаинид продужава QT интервал и проширује QRS комплекс за 12-20%.
Ефекат на ЈТ интервал је безначајан.
Brugada синдром може бити демаскиран током примјене флекаинида. У
случају настанка промјена на ЕКГ-у током примјене терапије флекаинидом
које могу указати на Brugada синдром, треба размотрити обуставу примјене
лијека.
Натријум
Овај лијек садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) по таблети, количина
која је занемарљива. То је у суштини „без натријума“.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Антиаритмици групе I: Флекаинид се не треба примјењивати у исто вријеме
са другим антиаритмицима из групе I (нпр. хинидин).
Антиаритмици групе II: Треба узети у обзир могућност за адитивни
негативни инотропни ефекат антиаритмицима из групе II (нпр. бета
блокатори), ако су примјењивани истовремено са флекаинидом.
Антиаритмици групе III: Уколико се флекаинид примјењује заједно са
амјодароном, потребно је редуковати уобичајену дозу флекаинида за 50% и
интензивно пратити пацијента због могућности појаве нежељених дејстава.
У овом случају, препоручује се праћење нивоа лијека у плазми.
Антиаритмици групе IV: Истовремену примјену флекаинида са блокаторима
калцијумових канала, као што је верапамил, треба размотрити са опрезом.
Животно-угрожавајући, или понекад и фатална нежељена дејства, могу се
јавити усљед интеракције које узоркују повећања нивоа лијека у плазми
(погледати дио 4.9). Флекаинид се у великој мјери метаболише помоћу
CYP2D6, па истовремена примјена са љековима који инхибирају (нпр.
антидепресиви, неуролептици, пропранолол, ритонавир, неки
антихистаминици) или индукују (нпр. фенитоин, фенобарбитон,
карбамазепин) овај изоензим може адекватно повећати или смањити
концентрацију флекаинида у плазми (погледати у наставку текста).
До повећања нивоа флекаинида у плазми може доћи и усљед оштећене
функције бубрега, због смањеног клиренса флекаинида (погледати дио 4.4).
Хипокалемију, хиперкалемију, као и остале поремећаје у равнотежи
електролита, треба кориговати прије примјене флекаинида. Хипокалемија се
може јавити при истовременој примјени флекаинида са диуретицима,
кортикостероидима или лаксативима, уз ризик од кардиотоксичности.
Антихистаминици: Повећан је ризик од вентрикуларних аритмија код
истовремене примјене флекаинида и мизоластина, астемизола или
терфенадина (избјегавати истовремену примјену).
Антивиротици: Концентрације флекаинида у плазми су повећане при
истовременој примјени ритонавира, лопинавира или индинавира (повећан
ризик од вентрикуларних аритмија, избјегавати истовремену примјену).
Антидепресиви: Пароксетин, флуоксетин и други антидепресиви повећавају
концентрације флекаинида у плазми. Истовремена примјена са трицикличним
антидепресивима доводи до повећаног ризика од настанка аритмија.
Антиепилептици: Ограничени подаци који се односе на пацијенте који су
истовремено примјењивали флекаинид са познатим индукторима ензима
(фенитоин, фенобарбитон, карбамазепин), наговјештавају да може доћи до
повећања брзине елиминације флекаинида за 30%.
Антипсихотици: Клозапин, халоперидол и рисперидон- повећан ризик од
аритмија.
Антималарици: Хинин и халофантрин повећавају концентрације флекаинида у
плазми.
Антифунгици: Тербинафин може повећати концентрације флекаинида у плазми,
с обзиром да инхибира активност CYP2D6.
Диуретици: Групни ефекат усљед хипокалемије која доводи до
кардиотоксичности.
Антагонисти хистаминских H2 рецептора (антиулкусни љекови): Н2
антагонист циметидин инхибира метаболизам флекаинида. Код здравих
испитаника који су примали циметидин (1 g дневно) у току недјељу дана,
AUC (engl. Area Under the Curve) флекаинида повећала се за око 30%, а
полувријеме елиминације продужено за око 10%.
Препарати за одвикавање од пушења: Истовремену примјену бупропиона
(метаболише се посредством CYP2D6) са флекаинидом треба спроводити са
опрезом, а терапију треба започети минималном терапијском дозом
бупропиона. Уколико се бупропион укључи код пацијента на већ постојећој
терапији флекаинидом, потребно је размотрити потребу смањења дозе
флекаинида.
Кардиотонични гликозиди: Флекаинид може да доведе до пораста нивоа
дигоксина у плазми за 15%, што вјероватно нема клинички значај код
пацијената код којих су концентрације лијека у плазми у распону
терапијских вриједности. Препоручује се да се концентрација дигоксина у
плазми код ових пацијената мјери не мање од 6 сати након било које дозе
дигоксина, прије или послије примјене флекаинида.
Антикоагуланси: Терапија флекаинидом је компатибилна са примјеном
оралних антикоагуланаса.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Нема података о безбједности примјене флекаинида код трудница. Код
новозеландских бијелих кунића високе дозе флекаинида проузроковале су
одређене абнормалности код фетуса, али ови ефекти нијесу запажени код
холандских кунића или пацова (погледати дио 5.3). Значај ових података
за људе није установљен. Подаци показују да флекаинид пролази плаценту
до фетуса код пацијенткиња које узимају флекаинид у току трудноће.
Флекаинид треба примјењивати у трудноћи само уколико корист од примјене
лијека превазилази ризик. Ако се флекаинид примјењује током трудноће,
мора се пратити ниво флекаинида у плазми.
Дојење
Флекаинид се излучује у мајчино млијеко. Концентрације лијека у плазми
одојчета су 5-10 пута ниже од терапијских концентрација лијека
(погледати дио 5.2). Иако је ризик од појаве нежељених дејстава код
новорођенчета веома мали, флекаинид у периоду дојења треба примјењивати
само уколико корист превазилази ризик.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Флекаинид ацетат има занемарљиво умјерен утицај на управљање моторним
возилима и руковање машинама. На способност приликом управљања моторним
возилима и руковања машинама могу утицати нежељена дејства, као што су
вртоглавица и визуелни поремећаји, уколико се јаве.
4.8. Нежељена дејства
Као и други антиаритмици, флекаинид може индуковати аритмију.
Постојећа аритмија може бити погоршана или може доћи до појаве нове
аритмије. Ризик од проаритмијских ефеката се највјероватније може јавити
код пацијената са структурном болешћу срца и/или значајним оштећењима
функције лијеве коморе.
Најчешћа кардиоваскуларна нежељена дејства су: АV блок другог и трећег
степена, брадикардија, срчана инсуфицијенција, бол у грудима, инфаркт
миокарда, хипотензија, синусни застој, тахикардија (АТ и ВТ) и
палпитације.
Најчешћа нежељена дејства су вртоглавица и визуелни поремећаји, који се
јављају код приближно 15% пацијената који примјењују лијек. Ова нежељена
дејства су обично пролазна и нестају након прекида терапије, или
приликом смањења дозе.
Листа нежељених дејстава наведених у наставку базира се на подацима из
клиничких испитивања, као и на постмаркетиншком праћењу лијека.
Наведена нежељена дејства су у даљем тексту разврстана по класи система
органа и учесталости испољавања. Учесталост је дефинисана као:
Веома честа (≥1/10)
Честа (≥1/100 и <1/10)
Повремена (≥1/1000 и <1/100)
Ријетка (≥1/10 000 и <1/1000)
Веома ријетка (<1/10 000)
Непозната учесталост (не може се процијенити на основу доступних
података)
Поремећаји на нивоу крви и лимфног система:
Повремено: смањен број еритроцита, леукоцита и тромбоцита.
Поремећаји имунског система:
Веома ријетко: повећан ниво антинуклеарних антитијела са или без
системске инфламације.
Психијатријски поремећаји:
Ријетко: халуцинације, депресија, конфузија, анксиозност, амнезија,
инсомнија.
Поремећаји нервног система:
Веома често: вртоглавица и ошамућеност, обично пролазни.
Ријетко: парестезија, атаксија, хипоестезија, хиперхидроза, синкопа,
тремор, налети црвенила, сомноленција, главобоља, периферна неуропатија,
конвулзије, дискинезија.
Поремећаји на нивоу ока:
Веома често: визуелни поремећаји као што су диплопија и замагљен вид.
Веома ријетко: депозити рожњаче.
Поремећаји на нивоу уха и центра за равнотежу:
Ријетко: тинитус, вертиго.
Кардиолошки поремећаји:
Често: проаритмија (највјероватније код пацијената са структурним
обољењем срца) и/или значајним оштећењем лијеве коморе.
Повремено: код пацијената са атријалним флатером, при примјени
флекаинида може се развити 1:1 АV спровођење, са повећањем броја срчаних
откуцаја.
Непозната учесталост: може доћи до продужења PR и QRS интервалa које је
дозно зависно (погледати дио 4.4). Измјена срчаног ритма (погледати дио
4.4). АV блок другог и трећег степена, срчани арест, брадикардија,
срчана инсуфицијенција/конгестивна срчана инсуфицијенција, бол у
грудима, хипотензија, инфаркт миокарда, палпитације, синусна пауза или
арест и тахикардија (атријална тахикадија или вентрикуларна тахикардија
или вентрикуларна фибрилација).
Демаскирање постојећег Brugada синдрома.
Могу се погоршати вентрикуларне аритмије и повремено се могу јавити
вентрикуларне фибрилације које се не могу спасити.
Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји:
Често: диспнеја.
Ријетко: пнеумонитис.
Непозната учесталост: фиброза плућа, интерстицијална болест плућа.
Гастроинтестинални поремећаји:
Повремено: мучнина, повраћање, констипација, абдоминални бол, смањен
апетит, дијареја, диспепсија, флатуленција, сува уста, сметње укуса.
Хепатобилијарни поремећаји:
Ријетко: повећан ниво ензима јетре са или без жутице.
Непозната учесталост: дисфункција јетре.
Поремећаји на нивоу коже и поткожног ткива:
Повремено: алергијски дерматитис, укључујући осип, алопеција.
Ријетко: тешка уртикарија.
Веома ријетко: фотосензитивна реакција.
Поремећаји мишићно-скелетног и везивног ткива:
Непозната учесталост: артралгија и мијалгија.
Општи поремећаји и реакције на мјесту примјене:
Често: астенија, умор, пирексија, едем, осјећај нелагодности.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институт за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Предозирање флекаинидом може потенцијално угрозити живот пацијента и
захтијева хитну медицинску интервенцију. Интеракције са љековима могу
такође повећати осјетљивост на лијек и довести до нивоа лијека у плазми
коју су већи него терапеутски (погледати дио 4.5). Предозирање може
довести до: хипотензије, напада, брадикардије, сметње спроводљивости
(синоатријални или АV блок), појаве асистола. QRS и QT интервали су
продужени и могу се појавити вентрикуларне аритмије. Флекаинид може
успорити или преокренути атријалну фибрилацију у атријални флатер са
брзим провођењем.
Није познат начин за брзо уклањање флекаинида из организма. Дијализа и
хемоперфузија нијесу ефикасне. Уколико је могуће, уклања се
нересорбовани лијек из гастроинтестиналног тракта. Форсирана диуреза са
ацидификацијом урина теоретски повећава екскрецију лијека. Интравенска
липидна емулзија може смањити активну слободну концентрацију флекаинида.
Није познат специфичан антидот. Интравенски натријум бикарбонат 8.4%
често смањује активност флекаинида на нивоу рецептора кроз неколико
минута.
Додатне мјере морају бити супортивне и могу укључити администрацију
инотропних љекова или срчаних стимулатора, као што су: допамин,
добутамин или изопротеренол, као и механички асистирану вентилацију и
асистирану циркулацију (нпр. балон пумпа).
Треба размотрити привремену инсерцију трансвенозног електростимулатора,
уколико постоје озбиљни поремећаји спровођења. У неким случајевима треба
размотрити екстракорпоралну мембранску оксигенацију (ECMO; engl. Extra
Corporal Membrane Oxygenation). Имајући у виду да полувријеме
елиминације лијека из плазме износи 20 часова, можда ће бити неопходно
да се ове супортивне мјере примењују у продуженом временском периоду.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Антиаритмици, група Ic,
АТЦ код: C01BC04
Флекаинид је антиаритмик групе Ic, који се примјењује у терапији тешких
симптоматских вентрикуларних и суправентрикуларних аритмија. Не смије се
употребљавати у супресији асимптоматских вентрикуларних аритмија код
пацијената са инфарктом миокарда у анамнези. Већина нежељених дејстава
се испољава на нивоу централног нервног система.
Електрофизиолошки, флекаинид је антиаритмијски лијек типа локалних
анестетика (група Ic). Представља амидни тип локалног анестетика,
структурно сличан прокаинамиду и енкаиниду (деривати бензамида).
Карактеризација флекаинида као антиаритмика групе Ic је на основу
сљедеће три карактеристике: значајна депресија брзих натријумових канала
у срцу; спори наступ и помјерање кинетике блокаде натријумових канала (у
вези са спорим везивањем за натријумове канале и спором дисоцијацијом);
и диференцијални ефекат лијека на трајање акционог потенцијала у мишићу
коморе насупрот Пуркињеовим влакнима, и то без ефекта у почетку, и
значајно смањење касније.
Комбинација ових ефеката доводи до значајног смањења брзине спровођења
влакнима која зависи од влакана са брзих канала за деполаризацију, са
малим повећањем ефективног рефракторног периода периода раздражљивости),
када је испитивано на изолованом срчаном ткиву. Ове електрофизиолошке
особине флекаинида доводе до продужења PR интервала и ширења QRS
комплекса на ЕКГ-у. Веома високе концентрације флекаинида имају слаб
депресорни ефекат на споре канале у миокарду. Ово је праћено негативним
инотропним ефектом. Флекаинид нема значајне интеракције са аутономним
нервним системом. Лијек нема мјерљив ефекат на коронарне, пулмонарне и
друге регионалне циркулаторне системе.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Након оралне примјене флекаинид ацетат се скоро у потпуности ресорбује и
не подлијеже пресистемском метаболизму (тј. ефекту првог пролаза) у
значајној мјери. Биолошка расположивост таблета флекаинид ацетата износи
око 90%. Терапијске концентрације лијека у плазми износе 200-1000 ng/ml.
Дистрибуција
Степен везивања флекаинида за протеине плазме износи око 40%. Флекаинид
пролази плаценту и излучује се у мајчино млијеко.
Биотрансформација
Флекаинид се интензивно метаболише (подложан је генетском полиморфизму),
при чему настају 2 главна метаболита: m-О-деалкиловани флекаинид и
m-О-деалкиловани лактам флекаинида који могу показати одређену
активност. Чини се да његов метаболизам укључује цитохром P450 изоензим
CYP2D6 који показује генетски полиморфизам.
Елиминација
Флекаинид се у највећој мјери излучује урином, приближно 30% у
непромијењеном облику, док остатак чине метаболити. Око 5% лијека се
излучује фецесом. Полувријеме елиминације флекаинида износи око 20
часова.
Хемодијализом се може уклонити само око 1% непромијењеног флекаинида.
Излучивање флекаинида је смањено у случају бубрежне инсуфицијенције,
болести јетре, срчане инсуфицијенције и алкалног урина.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Једини претклинички подаци који су од значаја љекарима који прописују
лијек, а који су допуњење онима који су већ наведени у другим дијеловима
овог Сажетка карактеристика лијека, јесу они који се односе на
репродукцију. На једној врсти кунића показана је тератогеност и
ембрионална токсичност при примјени флекаинида. Међутим, није било
довољно података за успостављање безбједносне маргине за овај ефекат.
Овај ефекат није показан на осталим врстама кунића, пацовима и мишевима.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Скроб, прежелатинизирани
Кроскармелоза натријум
Целулоза микрокристална
Хидрогенизовано биљно уље
Магнезијум стеарат
6.2. Инкомпатибилности
Није примјењиво.
6.3. Рок употребе
Три (3) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Овај лијек не захтијева посебне услове чувања.
6.5. Врста и садржај паковања
Унутрашње паковање је PVC/PVDC/Al блистер. Сваки блистер садржи 10
таблета.
Спољашње паковање је сложива картонска кутија која садржи 30 таблета (3
блистера) и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Felkarid, 50 mg, таблетa, блистер, 30 таблета: 2030/23/3617 - 998
Felkarid, 100 mg, таблетa, блистер, 30 таблета: 2030/23/3618 - 999
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
19.09.2023. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Септембар, 2023. године