Eloryqa uputstvo za upotrebu
+:-----------------------------------:+:----------------------------------------------------:+
| САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА |
+--------------------------------------------------------------------------------------------+
| Δ ELORYQA^(®), филм таблетa, 5 mg, блистер, 30 (3х10) таблета |
| |
| Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 10 mg, блистер, 30 (3х10) таблета |
| |
| Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 15 mg, блистер, 30 (3 х 10) таблета |
| |
| Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 20 mg, блистер, 30 (3 х 10) таблета |
+--------------------------------------------------------------------------------------------+
| |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
| Произвођач: | АЛКАЛОИД АД Скопjе |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
| Адреса: | Бул. Александар Македонски 12, |
| | |
| | 1000 Скопjе, Република Македонија |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
| Подносилац захтјева: | АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
| Адреса: | ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V |
| | |
| | 81 000 Подгорица, Црна Гора |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
Δ ELORYQA^(®), 5 mg филм таблета
Δ ELORYQA^(®), 10 mg филм таблета
Δ ЕLORYQA^(®), 15 mg филм таблета
Δ ELORYQA^(®), 20 mg филм таблета
ИНН:
есциталопрам
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
ЕLORYQA^(®) 5 mg филм таблете
Једна филм таблета садржи 5 mg есциталопрама (у облику есциталопрам
оксалата).
ЕLORYQA^(®) 10 mg филм таблете
Једна филм таблета садржи 10 mg есциталопрама (у облику есциталопрам
оксалата).
ЕLORYQA^(®) 15 mg филм таблете
Једна филм таблета садржи 15 mg есциталопрама (у облику есциталопрам
оксалата).
ЕLORYQA^(®) 20 mg филм таблете
Једна филм таблета садржи 20 mg есциталопрама (у облику есциталопрам
оксалата).
За листу свих помоћних супстанци, видјети одјељак 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Филм таблета.
ЕLORYQA^(®) 5 mg филм таблете су бијеле до скоро бијеле, округле,
биконвексне филм таблете са утиснутом ознаком ''F'' са једне стране и
''53'' са друге стране таблете.
ЕLORYQA^(®) 10 mg филм таблете су бијеле до скоро бијеле, овалне,
биконвексне филм таблете са утиснутом ознаком ''F'' са једне стране и
''54'' са друге стране таблете. Између бројева ''5'' и ''4'' утиснута је
подиона црта'.
ЕLORYQA^(®)15 mg филм таблете су бијеле до скоро бијеле, овалне,
биконвексне таблете са утиснутом ознаком ''F'' са једне стране и ''55''
са друге стране таблете. Између бројева ''5'' и ''5'' утиснута је
подиона црта.
ЕLORYQA^(®) 20 mg филм таблете су бијеле до скоро бијеле, овалне,
биконвексне филм таблете са утиснутом ознаком ''F'' са једне стране и
''56'' са друге стране таблете. Између бројева ''5'' и ''6'' утиснута је
подиона црта.
Подиона црта служи једино да олакша ломљење таблете како би се лијек
лакше прогутао, а не за подјелу на двије једнаке дозе.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Терапија епизода депресије мајор.
Терапија паничног поремећаја, са или без агорафобије.
Терапија социјалног анксиозног поремећаја (социjална фобија).
Терапија генерализованог анксиозног поремећаја.
Терапија опсесивно-компулсивног поремећаја.
4.2. Дозирање и начин примјене
Није потврђена безбједност примјене дневних доза већих од 20 mg.
Лијек ЕLORYQA^(®) се примјењује као појединачна дневна доза и може се
узимати са или без хране.
Епизода депресије мајор
Уобичајена доза је 10 mg једном дневно. У зависности од индивидуалног
одговора пацијента, доза се може повећати до максимално 20 mg дневно.
Обично су потребне 2 до 4 недјеље за постизање антидепресивног одговора.
Након повлачења симптома, потребно је наставити лијечење најмање још 6
мјесеци ради стабилизације одговора (стања).
Панични поремећај са или без агорафобије
Препоручује се почетна доза од 5 mg током прве недјеље, а затим повећати
дозу на 10 mg дневно.
Доза се може даље повећавати, до максималне дозе од 20 mg дневно, у
зависности од индивидуалног одговора пацијента на терапију.
Максимална ефикасност се постиже након 3 мјесеца примјене. Лијечење
траје неколико мјесеци.
Социјални анксиозни поремећај
Уобичајена доза је 10 mg једном дневно. Обично су потребне 2 до 4
недјеље за повлачење симптома. Након тога, у зависности од индивидуалног
одговора пацијента, доза може бити смањена на 5 mg или повећана до
максимално 20 mg дневно.
Социјални анксиозни поремећај је болест са хроничним током. Због тога се
препоручује да лијечење траје 12 недјеља како би се стабилизовало стање
пацијента. Испитивано је дуготрајно лијечење у трајању од 6 мјесеци, код
пацијената који су одговорили на лијечење, и може се сматрати да се на
тај начин спречава појава рецидива на индивидуалној основи. Терапијска
корист требало би се процјењивати у редовним временским интервалима.
Социјални анксиозни поремећај је добро дефинисан дијагностички термин
специфичног поремећаја, који не треба мјешати са претјераном
стидљивошћу. Фармакотерапија је искључиво индикована уколико поремећај
значајно утиче на професионалне и социјалне активности.
Није упоређиван овај начин лијечења са когнитивном бихејвиоралном
терапијом. Фармакотерапија је дио укупне стратегије лијечења.
Генерализовани анксиозни поремећај
Почетна доза је 10 mg једном дневно. У зависности од индивидуалног
одговора пацијента, доза се може повећати до максимално 20 mg дневно.
Дуготрајна примјена дозе од 20 mg дневно код пацијената са позитивним
терапијским одговором је праћена у трајању од најмање 6 мјесеци.
Позитивне ефекте лијечења и дозу потребно је поново процјењивати у
редовним временским интервалима (видјети одјељак 5.1).
Опсесивно-компулзивни поремећај (ОКП)
Почетна доза је 10 mg једном дневно. У зависности од индивидуалног
одговора пацијента, доза се може повећати до максимално 20 mg дневно.
С обзиром да је ОКП хронична болест, пацијенте треба лијечити довољно
дуго како би се постигло асимптоматско стање.
Позитивне ефекте лијечења и дозу потребно је поново процјењивати у
редновним временским интервалима (видјети одјељак 5.1.).
Старији пацијенти (> 65 година)
Почетна доза је 5 mg једном дневно. У зависности од индивидуалног
одговора пацијента, доза може бити повећана на 10 mg дневно (видјети
одјељак 5.2.).
Ефикасност есциталопрама у лијечењу социјалног анксиозног поремећаја
није испитивана код старијих пацијената.
Дјеца и адолесценти (< 18 година)
Лијек ЕLORYQA^(®) не треба примјењивати у лијечењу код дјеце и
адолесцената испод 18 година старости (видјети одјељак 4.4.).
Смањена ренална функција
Код пацијената са благим или умјереним оштећењем функције бубрега није
неопходно прилагођавање дозе. Препоручује се опрез код пацијената са
тешким оштећењем реналне функције (CL_(cr) мањи од 30 ml/мин) (видјети
одјељак 5.2).
Смањена функција јетре
Код пацијената са благим или умјереним оштећењем функције јетре
препоручује се почетна доза од 5 mg дневно током прве двије недјеље
лијечења. У зависности од индивидуалног одговора пацијента, доза се може
повећати до 10 mg дневно. Савјетује се опрез и веома пажљива титрација
дозе лијека код пацијената са тешким оштећењем функције јетре (видјети
одјељак 5.2).
Спори метаболизери CYP2C19
Код пацијената за које се зна да су спори метаболизери CYP2C19 ензима,
препоручује се почетна доза од 5 mg дневно током прве 2 недјеље
третмана. У зависности од индивидуалног одговора пацијента, доза се може
повећати до 10 mg дневно (видјети одјељак 5.2).
Апстиненцијални симптоми који се јављају при прекиду лијечења
Треба избјегавати нагли прекид лијечења. Приликом прекида лијечења
есциталопрамом, дозу треба постепено смањивати током периода од најмање
1 до 2 недјеље како би се смањио ризик од појаве симптома прекида
лијечења (апстиненцијални симптоми) (видјети одјељак 4.4 и 4.8). Ако се
након смањења дозе или прекида лијечења јаве симптоми интолеранције,
треба узети у обзир поновну примјену претходно прописане дозе. Након
тога, љекар може да настави са постепеним смањењем дозе, али уз још већи
опрез.
4.3. Контраиндикације
Преосјетљивост на есциталопрам или било коју помоћну супстанцу лијека,
наведену у одјељку 6.1. Истовремена примјена есциталопрама са
неселективним, иреверзибилним инхибиторима моноаминооксидазе (МАО
инхибитори) је контраиндикована због ризика од настанка серотонинског
синдрома са симптомима агитације, тремора, хипертермије итд. (видјети
одјељак 4.5).
Комбинација есциталопрама са реверзибилним МАО-А инхибиторима (нпр.
моклобемид) или реверзибилним неселективним МАО инхибитором линезолидом
је контраиндикована због ризика од настанка серотонинског синдрома
(видјети одјељак 4.5).
Есциталопрам је контраиндикован код пацијената са постојећим продужењем
QT интервала или конгенитално продуженим QT синдромом.
Контраиндикована је истовремена примјена есциталопрама са другим
љековима за које је познато да продужавају QT интервал (видјети одјељак
4.5).
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Доље наведена посебна упозорења и мјере опреза односе се на цијелу
терапијску групу љекова SSRI (селективни инхибитори поновног преузимања
серотонина).
Употреба код дјеце и адолесцената испод 18 година старости
Лијек ЕLORYQA^(®) не треба примјењивати у лијечењу дјеце и адолесцената
млађих од 18 година.
У клиничким испитивањима, суицидално понашање (покушаји самоубиства и
суицидне мисли), као и непријатељско понашање (прије свега агресивност,
инатљиво понашање и бијес) забиљежени су чешће код дјеце и адолесцената
који су користили антидепресиве него код оних који су користили плацебо.
Уколико се, на основу клиничке процјене, ипак донесе одлука о лијечењу
овим лијеком, потребно је пажљиво пратити пацијента како би се уочили
суицидални симптоми. Осим тога, нема података о безбједности дуготрајне
примјене лијека код дјеце и адолесцената, који се односе на раст,
сазријевање и когнитивни и бихејвиорални развој.
Парадоксална анксиозност
Код неких пацијената са паничним поремећајем може доћи до појачања
анксиозних симптома на почетку лијечења антидепресивима. Ова
парадоксална реакција обично слаби током двије недјеље континуираног
лијечења. Како би се смањила вјероватноћа појаве анксиогеног ефекта,
савјетује се примјена ниских почетних доза лијека (видјети одјељак 4.2).
Конвулзије
Примјену есциталопрама треба прекинути ако се код пацијената јаве
конвулзије по први пут, или уколико се повећа учесталост конвулзивних
напада (код пацијената са претходно дијагностикованом епилепсијом).
Треба избјегавати примјену SSRI код пацијената са нестабилном
епилепсијом, а пацијенте са контролисаном епилепсијом треба пажљиво
пратити.
Манија
SSRI се примјењују са опрезом код пацијената са историјом
маније/хипоманије. Примјену SSRI треба прекинути код сваког пацијента
који улази у маничну фазу.
Дијабетес
Код пацијената са дијабетесом, лијечење са SSRI може да измјени контролу
гликемије (појава хипогликемије или хипергликемије). Стога, може бити
потребно прилагођавање дозе инсулина и/или оралних хипогликемика.
Суицид/суицидалне мисли или клиничко погоршање
Депресија је повезана са повећаним ризиком од суицидалних мисли,
самоповређивања и суицида (догађаји повезани са суицидом). Овај ризик
постоји све док не дође до значајне ремисије. С обзиром да до побољшања
не мора доћи током првих неколико недјеља лијечења или дуже, пацијенте
треба пажљиво пратити све док не дође до побољшања. Опште клиничко
искуство показује да се ризик од суицида може повећати у раним
стадијумима опоравка.
Друга психијатриски стања за које је прописан есциталопрам, такође могу
бити повезана са повећаним ризиком од догађаја повезаних за суицидом.
Осим тога, ова стања могу бити праћена депресијом мајор. Стога је
потребно исте мјере опреза које се примјењују код пацијената са
депресијом мајор спровести и код пацијената са другим психијатријским
поремећајима.
Пацијенти са суицидним догађајима у анамнези, као и пацијенти који прије
почетка лијечења показују у већој мјери суицидне идеје, су изложени
већем ризику од суицидних мисли или покушаја самоубиства, па их током
лијечења треба пажљиво пратити. Мета-анализа плацебо контролисаних
клиничких испитивања примјене антидепресива код одраслих пацијената са
психијатриским поремећајима показала је повећан ризик од суицидалног
понашања при примјени антидепресива, у поређењу са плацебом, код
пацијената млађих од 25 година. Потребно је пажљиво пратити пацијенте,
посебно оне са повећаним ризиком, током лијечења, а нарочито на почетку
терапије и након промјена дозе лијека. Пацијенте (и особе које их
његују) треба упозорити на важност праћења појаве било каквог клиничког
погоршања, суицидног понашања или суицидних мисли, као и необичних
промјена понашања и тражења хитне медицинске помоћи уколико се јаве
такви симптоми.
Акатизија/психомоторни немир
Употреба селективних инхибитора поновног преузимања серотонина (SSRI) и
селективних инхибитора поновног преузимања норадреналина (SNRI) је
повезана са развојем акатизије, окарактерисане субјективном
непријатношћу или оптерећујућим немиром и потребом за кретањем, праћеном
немогућношћу мирног сједења или стајања. Ови симптоми се најчешће
јављају у току првих неколико недјеља лијечења. Код ових пацијената
повећање дозе лијека може бити штетно.
Хипонатремија
Забиљежени су ријетки случајеви хипонатремије током лијечења SSRI,
вјероватно узроковани неадекватним лучењем антидиуретског хормона
(SIADH), који се углавном повлачи након прекида терапије. Потребан је
опрез код пацијената са високим ризиком, као што су старији пацијенти,
пацијенти са цирозом јетре или пацијенти који су истовремено на терапији
љековима који изазивају хипонатремију.
Хеморагија
Забиљежени су случајеви абнормалних кутаних крварења, као што су
екхимозе и пурпура, усљед примјене селективних инхибитора поновног
преузимања серотонина (SSRI). Потребан је опрез код пацијената који
узимају SSRI, посебно у случају истовремене употребе оралних
антикоагуланаса, љекова за које је познато да утичу на функцију
тромбоцита (нпр. атипични антипсихотици и фенотијазини, већина
трицикличних антидепресива, ацетилсалицилна киселина и нестероидни
антиинфламаторни љекови (НСАИЛ), тиклопидин и дипиридамол) и код
пацијената који су склони крварењу.
ЕКТ (електроконвулзивна терапија)
Клиничко искуство везано за истовремену примјену електроконвулзивне
терапије и SSRI је ограничено, те се стога савјетује опрез.
Серотонински синдром
Препоручује се опрез ако се есциталопрам примјењује истовремено са
љековима који имају серотонергичко дејство као што су суматриптан или
други триптани, трамадол и триптофан.
У ријетким случајевима, серотонински синдром је пријављен код пацијената
који су истовремено користили SSRI и серотонергичке љекове. Комбинација
симптома, као што су агитација, тремор, миоклонус и хипертермија могу
указивати на ово стање. У случају појаве наведених симптома, потребно је
одмах прекинути лијечење SSRI и серотонинергичким љековима и започети
симптоматску терапију.
Кантарион
Истовремена примјена SSRI и биљних љекова који садрже кантарион
(Hypericum perforatum) може довести до повећања инциденце нежељених
дејстава (видјети одјељак 4.5).
Апстиненцијални симптоми који се јављају приликом прекида лијечења
Симптоми прекида лијечења су чести, посебно у случају наглог прекида
лијечења (видјети одјељак 4.8). У клиничким испитивањима, нежељена
дејства при прекиду лијечења јављали су се код приближно 25% пацијената
који су примали есциталопрам, и код 15% пацијената који су примали
плацебо.
Ризик од појаве симптома прекида може зависити од неколико фактора
укључујући дужину трајања лијечења, примијењену дозу лијека и брзину
којом се доза смањује. Најчешће пријављивана нежељена дејства су:
вртоглавица, поремећаји осјећаја (укључујући парестезију и сензације
попут електричног шока), поремећаји спавања (укључујући несаницу и
интезивне снове), агитација или анксиозност, мучнина и/или повраћање,
тремор, конфузија, знојење, главобоља, дијареја, палпитације,
емоционална нестабилност, иритабилност и поремећаји вида. Генерално,
наведени симптоми су благи до умјерени, мада код неких пацијената могу
бити озбиљнијег интензитета.
Обично се јављају првих неколико дана након прекида лијечења, међутим
забиљежени су веома ријетки случајеви појаве наведених симптома код
пацијената који су случајно пропустили да узму дозу лијека.
Генерално, ови симптоми су самоограничавајући и обично се повлаче у року
од 2 недјеље, мада код неких особа могу трајати и дуже (2-3 мјесеца или
дуже). Стога се препоручује постепено смањивање дозе када се прекида
лијечење, у периоду од неколико недјеља или мјесеци, у складу са
потребама пацијента (видјети „Апстиненцијални симптоми који се јављају
при прекиду лијечења“, одјељак 4.2).
Коронарна болест срца
Због ограниченог клиничког искуства, савјетује се опрез код пацијената
са коронарном болешћу срца (видјети одјељак 5.3).
Продужење QT интервала
Утврђено је да есциталопрам узрокује дозно-зависно продужење QT
интервала. Случајеви продужења QT интервала и вентрикуларна аритмија,
укључујући torsade de pointes, пријављени су током постмаркетиншког
периода, прије свега код жена са хипокалемијом или са претходно
продуженим QT интервалом или другим кардиолошким обољењем (видјети
одјељке 4.3, 4.5, 4.8, 4.9 и 5.1).
Савјетује се опрез код пацијената са израженом брадикардијом; или код
пацијената са скорашњим акутним инфарктом миокарда или некомпензованом
срчаном инсуфицијенцијом.
Електролитни дисбаланси, као што су хипокалемија и хипомагнеземија,
повећавају ризик од појаве малигних аритмија и морају се кориговати
прије започињања лијечења есциталопрамом.
Ако се есциталопрам уводи у лијечење пацијента са стабилним кардиолошким
обољењима, треба урадити ЕКГ преглед прије почетка примјене
есциталопрама.
Ако се током лијечења есциталопрамом јаве знаци срчаних аритмија,
лијечење треба прекинути и урадити ЕКГ преглед.
Глауком затвореног угла
Примјена SSRI укључујући есциталопрам може имати ефекат на величину
зјенице, резултујући мидријазом. Овај мидријатички ефекат има потенцијал
да сузи очни угао резултујући повећањем интраокуларног притиска и
стварањем глаукома затвореног угла, посебно код предиспонираних
пацијената. Потребно је са опрезом примјењивати есциталопрам код
пацијената са глаукомом затвореног угла или глаукомом у анамнези.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Фармакодинамске интеракције
Контраиндиковане комбинације:
Иреверзибилни неселективни МАО инхибитори (МАОI)
Пријављени су случајеви озбиљних реакција код пацијената који су примали
SSRI у комбинацији са неселективним иреверзибилним инхибиторима
моноамино оксидазе (MAOI), као и код пацијената који су недавно
прекинули лијечење SSRI и започели лијечење MAOI (видјети одјељак 4.3).
У неким случајевима, код пацијената се развио серотонински синдром
(видјети одјељак 4.8).
Есциталопрам је контраиндикован у комбинацији са неселективним,
иреверзибилним МАО инхибиторима. Лијечење есциталопрамом се може
започети 14 дана након прекида лијечења иреверзибилним МАО инхибиторима.
Најмање 7 дана мора да прође између прекида лијечења есциталопрамом и
започињања лијечења неселективним, иреверзибилним МАОI.
Реверзибилни, селективни МАО-А инхибитори (моклобемид)
Због ризика од настанка серотонинског синдрома, комбинација
есциталопрама и МАО-А инхибитора као што је моклобемид је
контраиндикована (видјети одјељак 4.3). Уколико се наведена комбинација
процијени као неопходна, лијечење треба започети минималним препорученим
дозама, уз појачан клинички надзор.
Реверзибилни, неселективни МАО-инхибитори (линезолид)
Антибиотик линезолид је реверзибилни неселективни МАО-инхибитор и не
треба га примјењивати код пацијената који су на терапији есциталопрамом.
Уколико се наведена комбинација процијени као неопходна, треба започети
примјеном минималне дозе и пажљиво пратити здравствено стање пацијента
(видјети одјељак 4.3).
Иреверзибилни, селективни МАО-Б инхибитори (селегилин)
Приликом комбиновања са селегилином (иреверзибилни МАО-Б инхибитор),
потребан је опрез због ризика од развоја серотонинског синдрома. Дозе
селегилина до 10 mg дневно могу се безбједно примјењивати са рацемским
циталопрамом.
Продужење QT интервала
Нијесу спроведене фармакокинетичке и фармакодинамске студије примјене
есциталопрама у комбинацији са другим љековима који утичу на продужење
QT интервала. Не може се искључити адитивни ефекат есциталопрама и ових
љекова. Због тога је контраиндикована истовремена примјена есциталопрама
са љековима који продужавају QT интервал, као што су антиаритмици класе
IA и III, антипсихотици (нпр. деривати фенотијазина, пимозид,
халоперидол), трициклични антидепресиви, одређени антимикробни љекови
(нпр. спарфлоксацин, моксифлоксацин, еритромицин IV, пентамидин,
антималарици, нарочито халофантрин), одређени антихистаминици (нпр.
астемизол, мизоластин).
Комбинације које захтијевају опрез приликом примјене:
Серотонергички љекови
Истовремена примјена са серотонергичним љековима (нпр. трамадол,
суматриптан и други триптани) може довести до развоја серотонинског
синдрома.
Љекови који снижавају праг настанка конвулзија
SSRI могу смањити праг настанка конвулзија. Савјетује се опрез при
истовременој примјени са другим љековима који могу да снизе праг
настанка конвулзија (нпр. антидепресиви (трициклични, SSRI),
неуролептици (фенотијазини, тиоксантени и бутирофенони), мефлохин,
бупропион и трамадол).
Литијум, триптофан
Забиљежени су случајеви појачаног дејства када су SSRI примјењивани
заједно са литијумом или триптофаном, тако да је потребан опрез приликом
истовремене употребе SSRI са овим љековима.
Кантарион
Истовремена примјена SSRI и биљних љекова који садрже кантарион
(Hypericum perforatum) може довести до повећања инциденце појаве
нежељених дејстава (видјети одјељак 4.4).
Хеморагија
Када се есциталопрам примјењује истовремено са оралним антикоагулансима
може доћи до промјена антикоагулантних ефеката. Када се код пацијената
који примају антикоагулантну терапију уводи или прекида лијечење
есциталопрамом, потребно је пажљиво пратити параметре коагулације
(видјети одјељак 4.4).
Истовремена примјена нестероидних антиинфламаторних љекова (НСАИЛ) може
повећати склоност ка крварењу (видјети одјељак 4.4).
Алкохол
Не очекују се фармакодинамске или фармакокинетичке интеракције између
есциталопрама и алкохола. Међутим, као и код других психотропних љекова,
не савјетује се комбиновање са алкохолом.
Љекови који индукују хипокалемију/хипомагнеземију
Опрез је оправдан при истовременој примјени љекова који индукују
хипокалемију/хипомагнеземију, с обзиром да ова стања повећавају ризик од
настанка малигних аритмија (видјети одјељак 4.4).
Фармакокинетичке интеракције
Утицај других љекова на фармакокинетику есциталопрама
Метаболизам есциталопрама је углавном посредован ензимом CYP2C19. Ензими
CYP3A4 и CYP2D6 могу такође допринијети његовом метаболизму, мада у
мањем степену. Изгледа да је метаболизам главног метаболита S-DCT
(деметиловани есциталопрам) дијелом катализован путем CYP2D6.
Истовремена примјена есциталопрама са омепразолом, 30 mg једанпут дневно
(CYP2C19 инхибитор) доводи до умјереног (приближно 50%) повећања
концентрације есциталопрама у плазми.
Истовремена примјена есциталопрама са циметидином, 400 mg два пута
дневно (умјерено потентни инхибитор ензима) доводи до умјереног
(приблићно 70%) повећања концентрације есциталопрама у плазми. Потребан
је опрез приликом истовремене примјене есциталопрама са циметидином.
Може бити потребно прилагођавање дозе.
Због тога потребан је опрез при истовременој примјени са CYP2C19
инхибиторима (нпр. омепразол, есомепразол, флувоксамин, лансопразол,
тиклопидин) или циметидином. На основу праћења нежељених дејстава током
истовремене примјене, може бити неопходно смањење дозе есциталопрама.
Ефекат есциталопрама на фамакокинетику других љекова
Есциталопрам је инхибитор ензима CYP2D6. Препоручује се опрез када се
есциталопрам примјењује истовремено са љековима који се углавном
метаболишу преко овог ензима, а који имају низак терапијски индекс, нпр.
флекаинид, пропафенон и метопролол (када се користе за лијечење срчане
инсуфицијенције), или неких љекова који дјелују на CNS, а који се
углавном метаболишу преко CYP2D6, нпр. антидепресиви као што су
дезипрамин, кломипрамин и нортриптилин или антипсихотици као што су
рисперидон, тиоридазин и халоперидол. Може бити потребно прилагођавање
дозе.
Истовремена примјена са дезипрамином или метопрололом резултује, у оба
случаја, двоструким повећањем плазма концентрације ова два супстрата
ензима CYP2D6.
In-vitro студије су показале да есциталопрам може такође узроковати
слабу инхибицију CYP2C19. Препоручује се опрез при истовременој примјени
са љековима који се метаболишу преко CYP2C19.
4.6. Примјена у периоду трудноће и дојења
Трудноћа
Доступни су само ограничени клинички подаци о изложености трудница
есциталопраму.
Студије спроведене на животињама су показале репродуктивну токсичност
(видјети одјељак 5.3). Лијек ЕLORYQA^(®) не треба користити током
трудноће осим уколико није потпуно јасно да је неопходно и то само након
пажљивог разматрања односа ризик/корист.
Потребно је пажљиво пратити новорођенче уколико је мајка користила лијек
ЕLORYQA^(®) у каснијим стадијумима трудноће, посебно у трећем триместру.
Током трудноће треба избјегавати нагли прекид терапије.
Сљедећи симптоми се могу јавити код новорођенчади чије су мајке узимале
SSRI/SNRI у каснијим стадијумима трудноће: респираторни дистрес,
цијаноза, апнеја, конвулзије, нестабилност тјелесне температуре, тешкоће
приликом храњења, повраћање, хипогликемија, хипертонија, хипотонија,
хиперрефлексија, тремор, раздражљивост, иритабилност, летаргија,
непрестани плач, сомноленција и тешкоће са спавањем. Ови симптоми се
могу јавити усљед серотонергичких ефеката или као симптоми наглог
прекида узимања лијека. У већини случајева компликације почињу
непосредно или убрзо (< 24 сата) након порођаја.
Епидемиолошки подаци указују на то да употреба SSRI у трудноћи, посебно
касној трудноћи, може повећати ризик од појаве перзистентне плућне
хипертензије код новорођенћади (PPHN). Инциденца запаженог ризика је
била приближно 5 случајева PPHN на 1000 трудноћа. У општој популацији
инциденца је 1 до 2 случаја PPHN на 1000 трудноћа.
Дојење
Очекује се да се есциталопрам излучује у мајчино млијеко.
Због тога се не препоручује дојење током лијечења.
Фертилитет
Подаци добијени из испитивања спроведених на животињама су показали да
циталопрам може утицати на квалитет сперме (видјети одјељак 5.3).
Пријављени случајеви код људи који су били изложени неким SSRI су
показали да ови љекови имају реверзибилан ефекат на квалитет сперме.
Утицај на фертилитет код људи за сада није уочен.
4.7. Утицај на психофизичке способности приликом управљања моторним
возилом и руковања машинама
Иако је показано да есциталопрам не утиче на интелектуалне функције или
психомоторне способности, сваки психоактивни лијек може ослабити моћ
расуђивања или вјештине. Пацијенте треба упозорити на потенцијални ризик
утицаја лијека на способност управљања моторним возилом или руковања
машинама.
4.8. Нежељена дејства
Нежељена дејства се најчешће јављају у току прве или друге недјеље
лијечења и обично се њихов интензитет и учесталост смањују са наставком
лијечења.
Табеларни приказ нежељених дејстава
Нежељена дејства карактеристична за SSRI, као и за есциталопрам,
пријављена у плацебо контролисаним клиничким испитивањима или као
спонтане постмаркетиншке пријаве, наведене су по класама система органа
и према учесталости.
Учесталости су узете из клиничких испитивања и нијесу кориговане према
плацебу. Учесталост нежељених дејстава је дефинисана као: веома често
(≥1/10), често (≥1/100, до <1/10), повремено (≥1/1000, до <1/100),
ријетко (≥1/10 000, до <1/1000), веома ријетко (<1/10 000) или непознато
(не може се утврдити на основу доступних података).
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Систем органа | Учесталост | Нежељено дејство |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји крви и | Непознатo | Тромбоцитопенија |
| лимфног система | | |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји имуног | Ријеткo | Анафилактичка |
| система | | реакција |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Ендокрини поремећаји | Непознатo | Неадекватна секреција |
| | | ADH |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји | Честo | Смањен апетит, |
| метаболизма и | | повећан апетит, |
| исхране | | повећање тјелесне |
| | | тежине |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Смањење тјелесне |
| | | тежине |
| +----------------------+-----------------------+
| | Непознато | Хипонатремија, |
| | | анорексија¹ |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Психијатријски | Често | Анксиозност, немир, |
| поремећаји | | абнормални снови, |
| | | смањен либидо |
| | | |
| | | Жене: аноргазмија |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Бруксизам, агитација, |
| | | нервоза, напад |
| | | панике, конфузно |
| | | стање |
| +----------------------+-----------------------+
| | Ријетко | Агресија, |
| | | деперсонализација, |
| | | халуцинације |
| +----------------------+-----------------------+
| | Непознато | Манија, суицидалне |
| | | идеје, суицидално |
| | | понашање² |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји нервног | Веома често | Главобоља |
| система | | |
| +----------------------+-----------------------+
| | Често | Инсомнија, |
| | | сомноленција, |
| | | вртоглавица, |
| | | парестезија, тремор |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Поремећај чула укуса, |
| | | поремећај спавања, |
| | | синкопа |
| +----------------------+-----------------------+
| | Ријетко | Серотонински синдром |
| +----------------------+-----------------------+
| | Непознато | Дискинезија, |
| | | поремећаји покрета, |
| | | конвулзије, |
| | | психомоторни |
| | | немир/акатизија¹ |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји ока | Повремено | Мидријаза, поремећај |
| | | вида |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји уха и | Повремено | Тинитус |
| лабиринта | | |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Кардиолошки | Повремено | Тахикардија |
| поремећаји | | |
| +----------------------+-----------------------+
| | Ријетко | Брадикардија |
| +----------------------+-----------------------+
| | Непознато | Продужење QT |
| | | интервала на ЕКГ-у, |
| | | вентрикуларна |
| | | аритмија укључујући |
| | | torsade de pointes |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Васкуларни | Непознато | Ортостатска |
| поремећаји | | хипотензија |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Респираторни, | Често | Синузитис, зијевање |
| торакални и | | |
| медијастинални | | |
| поремећаји | | |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Епистакса |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Гастроинтестинални | Веома често | Мучнина |
| поремећаји | | |
| +----------------------+-----------------------+
| | Често | Дијареја, |
| | | констипација, |
| | | повраћање, сува уста |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Гастроинтестинална |
| | | крварења (укључујући |
| | | ректално крварење) |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји | Непознато | Хепатитис, абнормални |
| хепатобилијарног | | тестови функције |
| система | | јетре |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји коже и | Често | Појачано знојење |
| поткожног ткива | | |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Уртикарија, |
| | | алопеција, осип, |
| | | пруритус |
| +----------------------+-----------------------+
| | Непознато | Екхимозе, ангиоедем |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји | Често | Артралгија, миалгија |
| мишићно-скелетног и | | |
| везивног ткива | | |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Ренални и уринарни | Непознато | Ретенција урина |
| поремећаји | | |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји | Често | Мушкарци: поремећаји |
| репродуктивног | | ејакулације, |
| система и дојки | | импотенција |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Жене: метрорагија, |
| | | менорагија |
| +----------------------+-----------------------+
| | Непознато | Галактореја |
| | | |
| | | Мушкарци: пријапизам |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Општи поремећаји и | Често | Умор, пирексија |
| реакције на мјесту | | |
| примјене | | |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Едем |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
¹ Ови догађаји су пријављени за цијелу терапијску групу SSRI.
² Случајеви суицидних идеја и суицидног понашања пријављени су током
лијечења есциталопрамом или убрзо након прекида терапије (видјети
одјељак 4.4).
Продужење QT интервала
Случајеви продужења QT интервала и вентрикуларних аритмија укључујући
случајеве torsade de pointes пријављени су током постмаркетиншког
праћења лијека, углавном код жена, а били су удружени са хипокалемијом и
већ постојећим продужењем QT интервала или другим срчаним обољењима
(видјети одјељке 4.3, 4.4, 4.5, 4.9 и 5.1).
Карактеристике терапијске класе љекова
Епидемиолошке студије, углавном спроведене код пацијената старости 50
година и старијих, показале су повећан ризик од појаве фрактуре костију
код пацијената који су добијали SSRI и TCA (трициклични антидепресиви).
Механизам који доводи до овог ризика није познат.
Апстиненцијални симптоми приликом прекида лијечења
Прекид терапије SSRI/SNRI (посебно нагли прекид) често води до појаве
симптома прекида (апстиненцијални симптоми). Најчешће пријављена
нежељена дејства су: вртоглавица, поремећаји осјећаја (укључујући
парестезију и сензације попут електричног шока), поремећаји спавања
(укључујући несаницу и интензивне снове), агитација или анксиозност,
мучнина и/или повраћање, тремор, конфузија, знојење, главобоља,
дијареја, палпитације, емоционална нестабилност, иритабилност и
поремећаји вида. Генерално ови симптоми су благи до умјерени и спонтано
се повлаче, мада код неких пацијената могу бити озбиљнијег интензитета
и/или дужег трајања. Због тога се препоручује да се у случају када се
утврди да лијечење есциталопрамом није више неопходно приступи
постепеном укидању терапије смањивањем дозе (видјети одјељке 4.2 и 4.4).
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист /ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Агенцији за љекове и медицинска средства
Црне Горе (CALIMS):
Агенција за љекове и медицинска средства Црне Горе
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс: +382 (0) 20 310 581
www.calims.me
nezeljenadejstva@calims.me
путем ИС здравствене заштите
4.9 Предозирање и мјере које је потребно предузети
Токсичност
Клинички подаци о предозирању есциталопрамом су ограничени, а многи
случајеви укључују истовремено предозирање другим љековима. У већини
случајева су забиљежени благи симптоми или су симптоми изостали. Ријетко
су пријављивани случајеви са фаталним исходом приликом предозирања само
есциталопрамом; већина случајева је укључивала предозирање и другим
љековима које је пацијент истовремено узимао. Дозе између 400 и 800 mg
есциталопрама без додатне терапије нијесу довеле до појаве озбиљних
симптома.
Симптоми
Пријављени симптоми предозирања есциталопрамом углавном се односе на
централни нервни систем (у распону од вртоглавице, тремора и агитације
до ријетких случајева серотонинског синдрома, конвулзија и коме),
гастроинтестинални систем (мучнина/повраћање) и кардиоваскуларни систем
(хипотензија, тахикардија, продужење QT интервала и аритмија) и стања
дисбаланса електролита/течности (хипокалемија, хипонатријемија).
Третман
Нема специфичног антидота. Потребно је успоставити и одржавати
проходност респираторних путева, ради обезбијеђивања одговарајуће
оксигенације и респираторне функције. Треба узети у обзир гастричну
лаважу и примјену активног угља. Након оралне ингестије потребно је што
прије извршити гастричну лаважу. Препоручује се праћење кардиолошких и
виталних функција заједно са примјеном општих симптоматских супортивних
мјера.
ЕКГ надзор пацијената се савјетује у случају предозирања код пацијената
са конгестивном срчаном инсуфицијенцијом/брадиаритмијом, код пацијената
који истовремено примају љекове који продужавају QT интервал, или код
пацијената са поремећајем метаболизма, нпр. оштећењем јетре.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: антидепресиви, селективни инхибитори поновног
преузимања серотонина.
АТЦ код: N06AB10
Механизам дјеловања
Есциталопрам је селективни инхибитор поновног преузимања серотонина
(5-HT) са високим афинитетом за примарно мјесто везивања. Такође се
везује за алостерно мјесто на серотонинском транспортеру, са 1000 пута
мањим интензитетом.
Есциталопрам нема или има мали афинитет за бројне рецепторе укључујући
5-HT_(1A), 5-HT₂, допаминске, D₁ и D₂ рецепторе, α₁-, α₂-,
β-aдренорецепторе, хистаминске H₁, мускаринске холинергичке,
бензодијазепинске и опиоидне рецепторе.
Инхибиција поновног преузимања 5-HT је једини вјероватни механизам
дјеловања који објашњава фармаколошке и клиничке ефекте есциталопрама.
Фармакодинамски ефекти
У двоструко-слијепој, плацебо-контролисаној ЕКГ студији, код здравих
испитаника, промјена у односу на базичне вриједности за QTс интервал
(Fridericia-корекција) била је 4,3 ms (90% CI: 2,2; 6,4) за дозу од
10mg/дан и 10,7 ms (90% CI: 8,6; 12,8) за супратерапијску дозу од 30
mg/дан (видјети одјељке 4.3, 4.4, 4.5, 4.8 и 4.9).
Клиничка ефикасност
Епизода депресије мајор
У три од четири двоструко слијепе, плацебо контролисане краткотрајне (8
недјеља) клиничке студије је доказано да је есциталопрам ефикасан у
акутном лијечењу епизода депресије мајор. У испитивању дугорочне
превенције релапса болести, 274 пацијента који су одговорили на лијечење
током иницијалне фазе испитивања са есциталопрамом у дози од 10 или 20
mg дневно током 8 недјеља, рандомизовано је на групу која је наставила
лијечење истом дозом есциталопрама и групу која је добијала плацебо,
током највише 36 недјеља. У овој студији, код пацијената који су
наставили да примају есциталопрам уочено је значајно продужење времена
до поновног релапса током 36 недјеља у поређењу са групом која је
примала плацебо током тих 36 недеља.
Социјални анксиозни поремећај
Есциталопрам је показао ефикасност у лијечењу социјалног анксиозног
поремећаја у три краткотрајне (12 недјеља) студије и код испитаника у
шестомјесечној студији превенције релапса. Током 24-недјељне студије
одређивања доза, доказана је ефикасност есциталопрама у дозама од 5, 10
и 20 mg.
Генерализовани анксиозни поремећај
Есциталопрам у дозама од 10 и 20 mg дневно је показао ефикасност у све
четири плацебо-контролисане студије. Према сумираним подацима из три
студије са сличним дизајном, са укупно 421 пацијентом лијеченим
есциталопрамом и 419 пацијента третираних плацебом, на лијечење је
одговорило 47,5% односно 28,9% пацијената, а 37,1%, односно 20,8%
пацијената је ушло у ремисију. Стабилан позитиван учинак је уочен након
прве недјеље.
Одржавање ефикасности есциталопрама у дози од 20 mg дневно је показано у
рандомизованој студији одржавања ефикасности у периоду од 24 до 76
недјеља, код 373 пацијената који су претходно показали позитиван
терапијски одговор током иницијалног 12-недјељног отвореног лијечења.
Опсесивно-компулзивни поремећај
У рандомизованој, двоструко-слијепој клиничкој студији, есциталопрам у
дози од 20 mg/дан се разликовао од плацеба према Y-BOCS укупном скору
након 12 недјеља. Након 24 недјеље, дозе есциталопрама од 10 и 20 mg
дневно показале су се супериорнијим у односу на плацебо.
Превенција релапса показана је за есциталопрам у дози од 10 и 20 mg
дневно код пацијената који су показали позитиван одговор на есциталопрам
у 16-недјељној отвореној фази студије и који су укључени у 24-недјељну
рандомизовану, двоструко-слијепу, плацебо–контролисану фазу студије.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Ресорпција је скоро комплетна и независна од уноса хране. (Средње
вријеме за постизање максималне концентрације (средње Т_(max)) је 4 сата
након вишеструког дозирања).
Као и код рацемског циталопрама, очекује се да апсолутна
биорасположивост есциталопрама буде око 80%.
Дистрибуција
Волумен дистрибуције (V_(d),_(β)/F) након оралне примјене износи око 12
до 26 L/kg. Везивање за протеине плазме је мање од 80% за есциталопрам и
његове главне метаболите.
Биотрансформација
Есциталопрам се метаболише у јетри до деметилованих и дидеметилованих
метаболита. Обје групе су фармаколошки активне. Алтернативно, азот се
може оксидовати до N-оксид метаболита. Непромијењена активна супстанца и
метаболити се једним дијелом излучују у облику глукуронида. Након
вишеструког дозирања средње концентрације деметил и дидеметил метаболита
су обично 28-31%, односно <5% концентрације есциталопрама.
Биотрансформација есциталопрама до деметил метаболита је посредована
примарно ензимом CYP2C19. Могућ је и одређени допринос ензима CYP3A4 и
CYP2D6.
Елиминација
Полувријеме елиминације (t_(½β)) након вишеструког дозирања износи око
30 сати, а орални плазма клиренс (CL_(oral)) око 0,6 L/мин. Главни
метаболити имају значајно дуже полувријеме елиминације. Претпоставља се
да се есциталопрам и његови главни метаболити излучују и путем јетре
(метаболичким путем) и путем бубрега, с тим да се највећи дио дозе, у
виду метаболита, излучује путем урина.
Линеарност
Фармакокинетика есциталопрама је линеарна. Равнотежно стање у плазми
постиже се за око недјељу дана. Просјечне концентрације у равнотежном
стању од 50 nmol/l (распон 20 до 125 nmol/l) постижу се примјеном дневне
дозе од 10 mg.
Старији пацијенти (> 65 година)
Чини се да се есциталопрам спорије излучује код старијих пацијената у
поређењу са млађим пацијентима. Системска изложеност (ПИК) је за око 50%
већа код старијих у поређењу са млађим здравим испитаницима (видјети
одјељак 4.2).
Смањена функција јетре
Код пацијената са благим до умјереним оштећењем јетре (Child-Pugh
критеријуми А и В), полувријеме елиминације есциталопрама било је око
два пута дуже, а изложеност је била око 60% већа него код пацијената са
нормалном функцијом јетре (видјети одјељак 4.2).
Смањена функција бубрега
Код пацијената са смањеном функцијом бубрега (CL_(CR) 10-53 ml/мин.)
уочено је дуже полувријеме елиминације рацемског циталопрама и благо
повећање изложеност лијека. Концентрације метаболита у плазми нијесу
праћене, али могу бити повећане (видјети одјељак 4.2).
Полиморфизам
Уочено је да особе код којих се лијек слабо метаболише путем CYP2C19
(спори метаболизери) имају два пута веће концентрације есциталопрама у
плазми у односу брзе метаболизере. Нијесу уочене значајне промјене у
изложености код спорих метаболизера када је у питању CYP2D6 (видјети
одјељак 4.2).
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Нијесу спроведене све конвенционалне претклиничке студије са
есциталопрамом, будући да су заједничке токсикокинетичке и токсиколошке
студије спроведене на пацовима са есциталопрамом и циталопрамом показале
сличан профил. Због тога се сви подаци о циталопраму могу екстраполирати
и на есциталопрам.
У компаративним токсиколошким студијама на пацовима, есциталопрам и
циталопрам су показали кардиотоксични ефекат укључујући конгестивну
срчану инсуфицијенцију, након неколико недјеља примјене доза које
изазивају општу токсичност. Чини се да је кардиотоксичност прије
повезана са максималним концентрацијама у плазми него са системском
изложеношћу (ПИК). Максималне концентрације у плазми које нијесу имале
такав ефекат биле су повишене (8 пута) у односу на оне постигнуте током
клиничке примјене, док су вриједности ПИК за есциталопрам биле само 3 до
4 пута веће од оних које су постигнуте током клиничке примјене. За
циталопрам, вриједност ПИК за S-енантиомер биле су 6 до 7 пута веће од
оних које су постигнуте током клиничке примјене. Ови налази су
вјероватно повезани са повећаним утицајем на биогене амине, тј.
секундарна посљедица примарних фармаколошких ефеката, што резултира
хемодинамским ефектима (смањење коронарног протока) и исхемијом.
Међутим, тачан механизам кардиотоксичности код пацова није познат.
Клиничко искуство са циталопрамом и клиничке студије са есциталопрамом
не указују на то да ови налази имају клиничку узајамну везу.
Након дуготрајне терапије есциталопрамом и циталопрамом код пацова је у
неким ткивима уочен повећан садржај фосфолипида нпр. у плућима,
епидидимидису и јетри. Налази у епидидимидису и јетри забиљежени су
приликом изложености сличној као код људи. Ефекат је реверзибилан након
прекида терапије. Акумулација фосфолипида (фосфолипидоза) код животиња
је уочена код примјене великог броја катјонских амбифилних љекова. Није
познато да ли овај феномен има значајне ефекте на људе.
У развојним токсиколошким студијама на пацовима уочени су ембриотоксични
ефекти (смањена тежина фетуса и реверзибилно одлагање осификације) при
вриједности ПИК веће од оне постигнуте током клиничке примјене. Није
забиљежена повећана учесталост малформација. Пренаталне и постнаталне
студије су показале смањено преживљавање током периода лактације при
вриједности ПИК већој од оне постигнуте током клиничке примјене.
Подаци добијени из студија спроведених на животињама су показали да
циталопрам изазива смањење индекса фертилитета и трудноће, смањење броја
имплантација и абнормалну сперму при нивоу изложености који је значајно
већи од оног код људи. За есциталопрам нијесу доступни подаци из студија
спроведених на животињама у вези са горе наведеним.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци
Таблетно језгро:
Целулоза микрокристална, силикатна;
Кроскарамелоза натријум;
Бутилхидрокси толуен;
Бутилхидрокси анизол;
Целулоза, микрокристална;
Силицијум диоксид, колоидни, безводни;
Талк;
Магнезијум стеарат;
Омотач
Хипромелоза;
Макрогол 400;
Титанијум диоксид (Е 171).
6.2 Инкомпатибилности
Није примјењиво.
6.3 Рок употребе
Двије (2) године.
6.4 Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Лијек не захтијева посебне услове чувања.
6.5 Врста и садржај паковања
ЕLORYQA филм таблете су паковане у PVC/Aclar-алуминијумске блистере.
Сваки блистер садржи 10 таблета.
Картонска кутија садржи 30 таблета (3 блистера) и упутство за употребу.
6.6 Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека
Нема посебних захтјева.
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
6.7 Режим издавања лијека
Лијек се може издавати само на љекарски рецепт.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ И ПРОИЗВОЂАЧ
Носилац дозволе
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V
81 000 Подгорица, Црна Гора
Произвођач
АЛКАЛОИД АД Скопје
Бул. Александар Македонски 12,
1000 Скопје, Република Македонија
8. БРОЈ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ / ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 5 mg, блистер, 30 таблета: 2030/14/229 -
212
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 10 mg, блистер, 30 таблета: 2030/14/230 -
213
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 15 mg, блистер, 30 таблета: 2030/14/231 -
214
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 20 mg, блистер, 30 таблета: 2030/14/232 -
215
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ / ДАТУМ ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 5 mg, блистер, 30 таблета: 10.07.2014.
године
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 10 mg, блистер, 30 таблета: 10.07.2014.
године
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 15 mg, блистер, 30 таблета: 10.07.2014.
године
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 20 mg, блистер, 30 таблета: 10.07.2014.
године
10. ДАТУМ ПОСЛЕДЊЕ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА САЖЕТКА ОСНОВНИХ КАРАКТЕРИСТИКА
ЛИЈЕКА
Јул, 2014.
| САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА |
+--------------------------------------------------------------------------------------------+
| Δ ELORYQA^(®), филм таблетa, 5 mg, блистер, 30 (3х10) таблета |
| |
| Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 10 mg, блистер, 30 (3х10) таблета |
| |
| Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 15 mg, блистер, 30 (3 х 10) таблета |
| |
| Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 20 mg, блистер, 30 (3 х 10) таблета |
+--------------------------------------------------------------------------------------------+
| |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
| Произвођач: | АЛКАЛОИД АД Скопjе |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
| Адреса: | Бул. Александар Македонски 12, |
| | |
| | 1000 Скопjе, Република Македонија |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
| Подносилац захтјева: | АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
| Адреса: | ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V |
| | |
| | 81 000 Подгорица, Црна Гора |
+-------------------------------------+------------------------------------------------------+
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
Δ ELORYQA^(®), 5 mg филм таблета
Δ ELORYQA^(®), 10 mg филм таблета
Δ ЕLORYQA^(®), 15 mg филм таблета
Δ ELORYQA^(®), 20 mg филм таблета
ИНН:
есциталопрам
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
ЕLORYQA^(®) 5 mg филм таблете
Једна филм таблета садржи 5 mg есциталопрама (у облику есциталопрам
оксалата).
ЕLORYQA^(®) 10 mg филм таблете
Једна филм таблета садржи 10 mg есциталопрама (у облику есциталопрам
оксалата).
ЕLORYQA^(®) 15 mg филм таблете
Једна филм таблета садржи 15 mg есциталопрама (у облику есциталопрам
оксалата).
ЕLORYQA^(®) 20 mg филм таблете
Једна филм таблета садржи 20 mg есциталопрама (у облику есциталопрам
оксалата).
За листу свих помоћних супстанци, видјети одјељак 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Филм таблета.
ЕLORYQA^(®) 5 mg филм таблете су бијеле до скоро бијеле, округле,
биконвексне филм таблете са утиснутом ознаком ''F'' са једне стране и
''53'' са друге стране таблете.
ЕLORYQA^(®) 10 mg филм таблете су бијеле до скоро бијеле, овалне,
биконвексне филм таблете са утиснутом ознаком ''F'' са једне стране и
''54'' са друге стране таблете. Између бројева ''5'' и ''4'' утиснута је
подиона црта'.
ЕLORYQA^(®)15 mg филм таблете су бијеле до скоро бијеле, овалне,
биконвексне таблете са утиснутом ознаком ''F'' са једне стране и ''55''
са друге стране таблете. Између бројева ''5'' и ''5'' утиснута је
подиона црта.
ЕLORYQA^(®) 20 mg филм таблете су бијеле до скоро бијеле, овалне,
биконвексне филм таблете са утиснутом ознаком ''F'' са једне стране и
''56'' са друге стране таблете. Између бројева ''5'' и ''6'' утиснута је
подиона црта.
Подиона црта служи једино да олакша ломљење таблете како би се лијек
лакше прогутао, а не за подјелу на двије једнаке дозе.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Терапија епизода депресије мајор.
Терапија паничног поремећаја, са или без агорафобије.
Терапија социјалног анксиозног поремећаја (социjална фобија).
Терапија генерализованог анксиозног поремећаја.
Терапија опсесивно-компулсивног поремећаја.
4.2. Дозирање и начин примјене
Није потврђена безбједност примјене дневних доза већих од 20 mg.
Лијек ЕLORYQA^(®) се примјењује као појединачна дневна доза и може се
узимати са или без хране.
Епизода депресије мајор
Уобичајена доза је 10 mg једном дневно. У зависности од индивидуалног
одговора пацијента, доза се може повећати до максимално 20 mg дневно.
Обично су потребне 2 до 4 недјеље за постизање антидепресивног одговора.
Након повлачења симптома, потребно је наставити лијечење најмање још 6
мјесеци ради стабилизације одговора (стања).
Панични поремећај са или без агорафобије
Препоручује се почетна доза од 5 mg током прве недјеље, а затим повећати
дозу на 10 mg дневно.
Доза се може даље повећавати, до максималне дозе од 20 mg дневно, у
зависности од индивидуалног одговора пацијента на терапију.
Максимална ефикасност се постиже након 3 мјесеца примјене. Лијечење
траје неколико мјесеци.
Социјални анксиозни поремећај
Уобичајена доза је 10 mg једном дневно. Обично су потребне 2 до 4
недјеље за повлачење симптома. Након тога, у зависности од индивидуалног
одговора пацијента, доза може бити смањена на 5 mg или повећана до
максимално 20 mg дневно.
Социјални анксиозни поремећај је болест са хроничним током. Због тога се
препоручује да лијечење траје 12 недјеља како би се стабилизовало стање
пацијента. Испитивано је дуготрајно лијечење у трајању од 6 мјесеци, код
пацијената који су одговорили на лијечење, и може се сматрати да се на
тај начин спречава појава рецидива на индивидуалној основи. Терапијска
корист требало би се процјењивати у редовним временским интервалима.
Социјални анксиозни поремећај је добро дефинисан дијагностички термин
специфичног поремећаја, који не треба мјешати са претјераном
стидљивошћу. Фармакотерапија је искључиво индикована уколико поремећај
значајно утиче на професионалне и социјалне активности.
Није упоређиван овај начин лијечења са когнитивном бихејвиоралном
терапијом. Фармакотерапија је дио укупне стратегије лијечења.
Генерализовани анксиозни поремећај
Почетна доза је 10 mg једном дневно. У зависности од индивидуалног
одговора пацијента, доза се може повећати до максимално 20 mg дневно.
Дуготрајна примјена дозе од 20 mg дневно код пацијената са позитивним
терапијским одговором је праћена у трајању од најмање 6 мјесеци.
Позитивне ефекте лијечења и дозу потребно је поново процјењивати у
редовним временским интервалима (видјети одјељак 5.1).
Опсесивно-компулзивни поремећај (ОКП)
Почетна доза је 10 mg једном дневно. У зависности од индивидуалног
одговора пацијента, доза се може повећати до максимално 20 mg дневно.
С обзиром да је ОКП хронична болест, пацијенте треба лијечити довољно
дуго како би се постигло асимптоматско стање.
Позитивне ефекте лијечења и дозу потребно је поново процјењивати у
редновним временским интервалима (видјети одјељак 5.1.).
Старији пацијенти (> 65 година)
Почетна доза је 5 mg једном дневно. У зависности од индивидуалног
одговора пацијента, доза може бити повећана на 10 mg дневно (видјети
одјељак 5.2.).
Ефикасност есциталопрама у лијечењу социјалног анксиозног поремећаја
није испитивана код старијих пацијената.
Дјеца и адолесценти (< 18 година)
Лијек ЕLORYQA^(®) не треба примјењивати у лијечењу код дјеце и
адолесцената испод 18 година старости (видјети одјељак 4.4.).
Смањена ренална функција
Код пацијената са благим или умјереним оштећењем функције бубрега није
неопходно прилагођавање дозе. Препоручује се опрез код пацијената са
тешким оштећењем реналне функције (CL_(cr) мањи од 30 ml/мин) (видјети
одјељак 5.2).
Смањена функција јетре
Код пацијената са благим или умјереним оштећењем функције јетре
препоручује се почетна доза од 5 mg дневно током прве двије недјеље
лијечења. У зависности од индивидуалног одговора пацијента, доза се може
повећати до 10 mg дневно. Савјетује се опрез и веома пажљива титрација
дозе лијека код пацијената са тешким оштећењем функције јетре (видјети
одјељак 5.2).
Спори метаболизери CYP2C19
Код пацијената за које се зна да су спори метаболизери CYP2C19 ензима,
препоручује се почетна доза од 5 mg дневно током прве 2 недјеље
третмана. У зависности од индивидуалног одговора пацијента, доза се може
повећати до 10 mg дневно (видјети одјељак 5.2).
Апстиненцијални симптоми који се јављају при прекиду лијечења
Треба избјегавати нагли прекид лијечења. Приликом прекида лијечења
есциталопрамом, дозу треба постепено смањивати током периода од најмање
1 до 2 недјеље како би се смањио ризик од појаве симптома прекида
лијечења (апстиненцијални симптоми) (видјети одјељак 4.4 и 4.8). Ако се
након смањења дозе или прекида лијечења јаве симптоми интолеранције,
треба узети у обзир поновну примјену претходно прописане дозе. Након
тога, љекар може да настави са постепеним смањењем дозе, али уз још већи
опрез.
4.3. Контраиндикације
Преосјетљивост на есциталопрам или било коју помоћну супстанцу лијека,
наведену у одјељку 6.1. Истовремена примјена есциталопрама са
неселективним, иреверзибилним инхибиторима моноаминооксидазе (МАО
инхибитори) је контраиндикована због ризика од настанка серотонинског
синдрома са симптомима агитације, тремора, хипертермије итд. (видјети
одјељак 4.5).
Комбинација есциталопрама са реверзибилним МАО-А инхибиторима (нпр.
моклобемид) или реверзибилним неселективним МАО инхибитором линезолидом
је контраиндикована због ризика од настанка серотонинског синдрома
(видјети одјељак 4.5).
Есциталопрам је контраиндикован код пацијената са постојећим продужењем
QT интервала или конгенитално продуженим QT синдромом.
Контраиндикована је истовремена примјена есциталопрама са другим
љековима за које је познато да продужавају QT интервал (видјети одјељак
4.5).
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Доље наведена посебна упозорења и мјере опреза односе се на цијелу
терапијску групу љекова SSRI (селективни инхибитори поновног преузимања
серотонина).
Употреба код дјеце и адолесцената испод 18 година старости
Лијек ЕLORYQA^(®) не треба примјењивати у лијечењу дјеце и адолесцената
млађих од 18 година.
У клиничким испитивањима, суицидално понашање (покушаји самоубиства и
суицидне мисли), као и непријатељско понашање (прије свега агресивност,
инатљиво понашање и бијес) забиљежени су чешће код дјеце и адолесцената
који су користили антидепресиве него код оних који су користили плацебо.
Уколико се, на основу клиничке процјене, ипак донесе одлука о лијечењу
овим лијеком, потребно је пажљиво пратити пацијента како би се уочили
суицидални симптоми. Осим тога, нема података о безбједности дуготрајне
примјене лијека код дјеце и адолесцената, који се односе на раст,
сазријевање и когнитивни и бихејвиорални развој.
Парадоксална анксиозност
Код неких пацијената са паничним поремећајем може доћи до појачања
анксиозних симптома на почетку лијечења антидепресивима. Ова
парадоксална реакција обично слаби током двије недјеље континуираног
лијечења. Како би се смањила вјероватноћа појаве анксиогеног ефекта,
савјетује се примјена ниских почетних доза лијека (видјети одјељак 4.2).
Конвулзије
Примјену есциталопрама треба прекинути ако се код пацијената јаве
конвулзије по први пут, или уколико се повећа учесталост конвулзивних
напада (код пацијената са претходно дијагностикованом епилепсијом).
Треба избјегавати примјену SSRI код пацијената са нестабилном
епилепсијом, а пацијенте са контролисаном епилепсијом треба пажљиво
пратити.
Манија
SSRI се примјењују са опрезом код пацијената са историјом
маније/хипоманије. Примјену SSRI треба прекинути код сваког пацијента
који улази у маничну фазу.
Дијабетес
Код пацијената са дијабетесом, лијечење са SSRI може да измјени контролу
гликемије (појава хипогликемије или хипергликемије). Стога, може бити
потребно прилагођавање дозе инсулина и/или оралних хипогликемика.
Суицид/суицидалне мисли или клиничко погоршање
Депресија је повезана са повећаним ризиком од суицидалних мисли,
самоповређивања и суицида (догађаји повезани са суицидом). Овај ризик
постоји све док не дође до значајне ремисије. С обзиром да до побољшања
не мора доћи током првих неколико недјеља лијечења или дуже, пацијенте
треба пажљиво пратити све док не дође до побољшања. Опште клиничко
искуство показује да се ризик од суицида може повећати у раним
стадијумима опоравка.
Друга психијатриски стања за које је прописан есциталопрам, такође могу
бити повезана са повећаним ризиком од догађаја повезаних за суицидом.
Осим тога, ова стања могу бити праћена депресијом мајор. Стога је
потребно исте мјере опреза које се примјењују код пацијената са
депресијом мајор спровести и код пацијената са другим психијатријским
поремећајима.
Пацијенти са суицидним догађајима у анамнези, као и пацијенти који прије
почетка лијечења показују у већој мјери суицидне идеје, су изложени
већем ризику од суицидних мисли или покушаја самоубиства, па их током
лијечења треба пажљиво пратити. Мета-анализа плацебо контролисаних
клиничких испитивања примјене антидепресива код одраслих пацијената са
психијатриским поремећајима показала је повећан ризик од суицидалног
понашања при примјени антидепресива, у поређењу са плацебом, код
пацијената млађих од 25 година. Потребно је пажљиво пратити пацијенте,
посебно оне са повећаним ризиком, током лијечења, а нарочито на почетку
терапије и након промјена дозе лијека. Пацијенте (и особе које их
његују) треба упозорити на важност праћења појаве било каквог клиничког
погоршања, суицидног понашања или суицидних мисли, као и необичних
промјена понашања и тражења хитне медицинске помоћи уколико се јаве
такви симптоми.
Акатизија/психомоторни немир
Употреба селективних инхибитора поновног преузимања серотонина (SSRI) и
селективних инхибитора поновног преузимања норадреналина (SNRI) је
повезана са развојем акатизије, окарактерисане субјективном
непријатношћу или оптерећујућим немиром и потребом за кретањем, праћеном
немогућношћу мирног сједења или стајања. Ови симптоми се најчешће
јављају у току првих неколико недјеља лијечења. Код ових пацијената
повећање дозе лијека може бити штетно.
Хипонатремија
Забиљежени су ријетки случајеви хипонатремије током лијечења SSRI,
вјероватно узроковани неадекватним лучењем антидиуретског хормона
(SIADH), који се углавном повлачи након прекида терапије. Потребан је
опрез код пацијената са високим ризиком, као што су старији пацијенти,
пацијенти са цирозом јетре или пацијенти који су истовремено на терапији
љековима који изазивају хипонатремију.
Хеморагија
Забиљежени су случајеви абнормалних кутаних крварења, као што су
екхимозе и пурпура, усљед примјене селективних инхибитора поновног
преузимања серотонина (SSRI). Потребан је опрез код пацијената који
узимају SSRI, посебно у случају истовремене употребе оралних
антикоагуланаса, љекова за које је познато да утичу на функцију
тромбоцита (нпр. атипични антипсихотици и фенотијазини, већина
трицикличних антидепресива, ацетилсалицилна киселина и нестероидни
антиинфламаторни љекови (НСАИЛ), тиклопидин и дипиридамол) и код
пацијената који су склони крварењу.
ЕКТ (електроконвулзивна терапија)
Клиничко искуство везано за истовремену примјену електроконвулзивне
терапије и SSRI је ограничено, те се стога савјетује опрез.
Серотонински синдром
Препоручује се опрез ако се есциталопрам примјењује истовремено са
љековима који имају серотонергичко дејство као што су суматриптан или
други триптани, трамадол и триптофан.
У ријетким случајевима, серотонински синдром је пријављен код пацијената
који су истовремено користили SSRI и серотонергичке љекове. Комбинација
симптома, као што су агитација, тремор, миоклонус и хипертермија могу
указивати на ово стање. У случају појаве наведених симптома, потребно је
одмах прекинути лијечење SSRI и серотонинергичким љековима и започети
симптоматску терапију.
Кантарион
Истовремена примјена SSRI и биљних љекова који садрже кантарион
(Hypericum perforatum) може довести до повећања инциденце нежељених
дејстава (видјети одјељак 4.5).
Апстиненцијални симптоми који се јављају приликом прекида лијечења
Симптоми прекида лијечења су чести, посебно у случају наглог прекида
лијечења (видјети одјељак 4.8). У клиничким испитивањима, нежељена
дејства при прекиду лијечења јављали су се код приближно 25% пацијената
који су примали есциталопрам, и код 15% пацијената који су примали
плацебо.
Ризик од појаве симптома прекида може зависити од неколико фактора
укључујући дужину трајања лијечења, примијењену дозу лијека и брзину
којом се доза смањује. Најчешће пријављивана нежељена дејства су:
вртоглавица, поремећаји осјећаја (укључујући парестезију и сензације
попут електричног шока), поремећаји спавања (укључујући несаницу и
интезивне снове), агитација или анксиозност, мучнина и/или повраћање,
тремор, конфузија, знојење, главобоља, дијареја, палпитације,
емоционална нестабилност, иритабилност и поремећаји вида. Генерално,
наведени симптоми су благи до умјерени, мада код неких пацијената могу
бити озбиљнијег интензитета.
Обично се јављају првих неколико дана након прекида лијечења, међутим
забиљежени су веома ријетки случајеви појаве наведених симптома код
пацијената који су случајно пропустили да узму дозу лијека.
Генерално, ови симптоми су самоограничавајући и обично се повлаче у року
од 2 недјеље, мада код неких особа могу трајати и дуже (2-3 мјесеца или
дуже). Стога се препоручује постепено смањивање дозе када се прекида
лијечење, у периоду од неколико недјеља или мјесеци, у складу са
потребама пацијента (видјети „Апстиненцијални симптоми који се јављају
при прекиду лијечења“, одјељак 4.2).
Коронарна болест срца
Због ограниченог клиничког искуства, савјетује се опрез код пацијената
са коронарном болешћу срца (видјети одјељак 5.3).
Продужење QT интервала
Утврђено је да есциталопрам узрокује дозно-зависно продужење QT
интервала. Случајеви продужења QT интервала и вентрикуларна аритмија,
укључујући torsade de pointes, пријављени су током постмаркетиншког
периода, прије свега код жена са хипокалемијом или са претходно
продуженим QT интервалом или другим кардиолошким обољењем (видјети
одјељке 4.3, 4.5, 4.8, 4.9 и 5.1).
Савјетује се опрез код пацијената са израженом брадикардијом; или код
пацијената са скорашњим акутним инфарктом миокарда или некомпензованом
срчаном инсуфицијенцијом.
Електролитни дисбаланси, као што су хипокалемија и хипомагнеземија,
повећавају ризик од појаве малигних аритмија и морају се кориговати
прије започињања лијечења есциталопрамом.
Ако се есциталопрам уводи у лијечење пацијента са стабилним кардиолошким
обољењима, треба урадити ЕКГ преглед прије почетка примјене
есциталопрама.
Ако се током лијечења есциталопрамом јаве знаци срчаних аритмија,
лијечење треба прекинути и урадити ЕКГ преглед.
Глауком затвореног угла
Примјена SSRI укључујући есциталопрам може имати ефекат на величину
зјенице, резултујући мидријазом. Овај мидријатички ефекат има потенцијал
да сузи очни угао резултујући повећањем интраокуларног притиска и
стварањем глаукома затвореног угла, посебно код предиспонираних
пацијената. Потребно је са опрезом примјењивати есциталопрам код
пацијената са глаукомом затвореног угла или глаукомом у анамнези.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Фармакодинамске интеракције
Контраиндиковане комбинације:
Иреверзибилни неселективни МАО инхибитори (МАОI)
Пријављени су случајеви озбиљних реакција код пацијената који су примали
SSRI у комбинацији са неселективним иреверзибилним инхибиторима
моноамино оксидазе (MAOI), као и код пацијената који су недавно
прекинули лијечење SSRI и започели лијечење MAOI (видјети одјељак 4.3).
У неким случајевима, код пацијената се развио серотонински синдром
(видјети одјељак 4.8).
Есциталопрам је контраиндикован у комбинацији са неселективним,
иреверзибилним МАО инхибиторима. Лијечење есциталопрамом се може
започети 14 дана након прекида лијечења иреверзибилним МАО инхибиторима.
Најмање 7 дана мора да прође између прекида лијечења есциталопрамом и
започињања лијечења неселективним, иреверзибилним МАОI.
Реверзибилни, селективни МАО-А инхибитори (моклобемид)
Због ризика од настанка серотонинског синдрома, комбинација
есциталопрама и МАО-А инхибитора као што је моклобемид је
контраиндикована (видјети одјељак 4.3). Уколико се наведена комбинација
процијени као неопходна, лијечење треба започети минималним препорученим
дозама, уз појачан клинички надзор.
Реверзибилни, неселективни МАО-инхибитори (линезолид)
Антибиотик линезолид је реверзибилни неселективни МАО-инхибитор и не
треба га примјењивати код пацијената који су на терапији есциталопрамом.
Уколико се наведена комбинација процијени као неопходна, треба започети
примјеном минималне дозе и пажљиво пратити здравствено стање пацијента
(видјети одјељак 4.3).
Иреверзибилни, селективни МАО-Б инхибитори (селегилин)
Приликом комбиновања са селегилином (иреверзибилни МАО-Б инхибитор),
потребан је опрез због ризика од развоја серотонинског синдрома. Дозе
селегилина до 10 mg дневно могу се безбједно примјењивати са рацемским
циталопрамом.
Продужење QT интервала
Нијесу спроведене фармакокинетичке и фармакодинамске студије примјене
есциталопрама у комбинацији са другим љековима који утичу на продужење
QT интервала. Не може се искључити адитивни ефекат есциталопрама и ових
љекова. Због тога је контраиндикована истовремена примјена есциталопрама
са љековима који продужавају QT интервал, као што су антиаритмици класе
IA и III, антипсихотици (нпр. деривати фенотијазина, пимозид,
халоперидол), трициклични антидепресиви, одређени антимикробни љекови
(нпр. спарфлоксацин, моксифлоксацин, еритромицин IV, пентамидин,
антималарици, нарочито халофантрин), одређени антихистаминици (нпр.
астемизол, мизоластин).
Комбинације које захтијевају опрез приликом примјене:
Серотонергички љекови
Истовремена примјена са серотонергичним љековима (нпр. трамадол,
суматриптан и други триптани) може довести до развоја серотонинског
синдрома.
Љекови који снижавају праг настанка конвулзија
SSRI могу смањити праг настанка конвулзија. Савјетује се опрез при
истовременој примјени са другим љековима који могу да снизе праг
настанка конвулзија (нпр. антидепресиви (трициклични, SSRI),
неуролептици (фенотијазини, тиоксантени и бутирофенони), мефлохин,
бупропион и трамадол).
Литијум, триптофан
Забиљежени су случајеви појачаног дејства када су SSRI примјењивани
заједно са литијумом или триптофаном, тако да је потребан опрез приликом
истовремене употребе SSRI са овим љековима.
Кантарион
Истовремена примјена SSRI и биљних љекова који садрже кантарион
(Hypericum perforatum) може довести до повећања инциденце појаве
нежељених дејстава (видјети одјељак 4.4).
Хеморагија
Када се есциталопрам примјењује истовремено са оралним антикоагулансима
може доћи до промјена антикоагулантних ефеката. Када се код пацијената
који примају антикоагулантну терапију уводи или прекида лијечење
есциталопрамом, потребно је пажљиво пратити параметре коагулације
(видјети одјељак 4.4).
Истовремена примјена нестероидних антиинфламаторних љекова (НСАИЛ) може
повећати склоност ка крварењу (видјети одјељак 4.4).
Алкохол
Не очекују се фармакодинамске или фармакокинетичке интеракције између
есциталопрама и алкохола. Међутим, као и код других психотропних љекова,
не савјетује се комбиновање са алкохолом.
Љекови који индукују хипокалемију/хипомагнеземију
Опрез је оправдан при истовременој примјени љекова који индукују
хипокалемију/хипомагнеземију, с обзиром да ова стања повећавају ризик од
настанка малигних аритмија (видјети одјељак 4.4).
Фармакокинетичке интеракције
Утицај других љекова на фармакокинетику есциталопрама
Метаболизам есциталопрама је углавном посредован ензимом CYP2C19. Ензими
CYP3A4 и CYP2D6 могу такође допринијети његовом метаболизму, мада у
мањем степену. Изгледа да је метаболизам главног метаболита S-DCT
(деметиловани есциталопрам) дијелом катализован путем CYP2D6.
Истовремена примјена есциталопрама са омепразолом, 30 mg једанпут дневно
(CYP2C19 инхибитор) доводи до умјереног (приближно 50%) повећања
концентрације есциталопрама у плазми.
Истовремена примјена есциталопрама са циметидином, 400 mg два пута
дневно (умјерено потентни инхибитор ензима) доводи до умјереног
(приблићно 70%) повећања концентрације есциталопрама у плазми. Потребан
је опрез приликом истовремене примјене есциталопрама са циметидином.
Може бити потребно прилагођавање дозе.
Због тога потребан је опрез при истовременој примјени са CYP2C19
инхибиторима (нпр. омепразол, есомепразол, флувоксамин, лансопразол,
тиклопидин) или циметидином. На основу праћења нежељених дејстава током
истовремене примјене, може бити неопходно смањење дозе есциталопрама.
Ефекат есциталопрама на фамакокинетику других љекова
Есциталопрам је инхибитор ензима CYP2D6. Препоручује се опрез када се
есциталопрам примјењује истовремено са љековима који се углавном
метаболишу преко овог ензима, а који имају низак терапијски индекс, нпр.
флекаинид, пропафенон и метопролол (када се користе за лијечење срчане
инсуфицијенције), или неких љекова који дјелују на CNS, а који се
углавном метаболишу преко CYP2D6, нпр. антидепресиви као што су
дезипрамин, кломипрамин и нортриптилин или антипсихотици као што су
рисперидон, тиоридазин и халоперидол. Може бити потребно прилагођавање
дозе.
Истовремена примјена са дезипрамином или метопрололом резултује, у оба
случаја, двоструким повећањем плазма концентрације ова два супстрата
ензима CYP2D6.
In-vitro студије су показале да есциталопрам може такође узроковати
слабу инхибицију CYP2C19. Препоручује се опрез при истовременој примјени
са љековима који се метаболишу преко CYP2C19.
4.6. Примјена у периоду трудноће и дојења
Трудноћа
Доступни су само ограничени клинички подаци о изложености трудница
есциталопраму.
Студије спроведене на животињама су показале репродуктивну токсичност
(видјети одјељак 5.3). Лијек ЕLORYQA^(®) не треба користити током
трудноће осим уколико није потпуно јасно да је неопходно и то само након
пажљивог разматрања односа ризик/корист.
Потребно је пажљиво пратити новорођенче уколико је мајка користила лијек
ЕLORYQA^(®) у каснијим стадијумима трудноће, посебно у трећем триместру.
Током трудноће треба избјегавати нагли прекид терапије.
Сљедећи симптоми се могу јавити код новорођенчади чије су мајке узимале
SSRI/SNRI у каснијим стадијумима трудноће: респираторни дистрес,
цијаноза, апнеја, конвулзије, нестабилност тјелесне температуре, тешкоће
приликом храњења, повраћање, хипогликемија, хипертонија, хипотонија,
хиперрефлексија, тремор, раздражљивост, иритабилност, летаргија,
непрестани плач, сомноленција и тешкоће са спавањем. Ови симптоми се
могу јавити усљед серотонергичких ефеката или као симптоми наглог
прекида узимања лијека. У већини случајева компликације почињу
непосредно или убрзо (< 24 сата) након порођаја.
Епидемиолошки подаци указују на то да употреба SSRI у трудноћи, посебно
касној трудноћи, може повећати ризик од појаве перзистентне плућне
хипертензије код новорођенћади (PPHN). Инциденца запаженог ризика је
била приближно 5 случајева PPHN на 1000 трудноћа. У општој популацији
инциденца је 1 до 2 случаја PPHN на 1000 трудноћа.
Дојење
Очекује се да се есциталопрам излучује у мајчино млијеко.
Због тога се не препоручује дојење током лијечења.
Фертилитет
Подаци добијени из испитивања спроведених на животињама су показали да
циталопрам може утицати на квалитет сперме (видјети одјељак 5.3).
Пријављени случајеви код људи који су били изложени неким SSRI су
показали да ови љекови имају реверзибилан ефекат на квалитет сперме.
Утицај на фертилитет код људи за сада није уочен.
4.7. Утицај на психофизичке способности приликом управљања моторним
возилом и руковања машинама
Иако је показано да есциталопрам не утиче на интелектуалне функције или
психомоторне способности, сваки психоактивни лијек може ослабити моћ
расуђивања или вјештине. Пацијенте треба упозорити на потенцијални ризик
утицаја лијека на способност управљања моторним возилом или руковања
машинама.
4.8. Нежељена дејства
Нежељена дејства се најчешће јављају у току прве или друге недјеље
лијечења и обично се њихов интензитет и учесталост смањују са наставком
лијечења.
Табеларни приказ нежељених дејстава
Нежељена дејства карактеристична за SSRI, као и за есциталопрам,
пријављена у плацебо контролисаним клиничким испитивањима или као
спонтане постмаркетиншке пријаве, наведене су по класама система органа
и према учесталости.
Учесталости су узете из клиничких испитивања и нијесу кориговане према
плацебу. Учесталост нежељених дејстава је дефинисана као: веома често
(≥1/10), често (≥1/100, до <1/10), повремено (≥1/1000, до <1/100),
ријетко (≥1/10 000, до <1/1000), веома ријетко (<1/10 000) или непознато
(не може се утврдити на основу доступних података).
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Систем органа | Учесталост | Нежељено дејство |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји крви и | Непознатo | Тромбоцитопенија |
| лимфног система | | |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји имуног | Ријеткo | Анафилактичка |
| система | | реакција |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Ендокрини поремећаји | Непознатo | Неадекватна секреција |
| | | ADH |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји | Честo | Смањен апетит, |
| метаболизма и | | повећан апетит, |
| исхране | | повећање тјелесне |
| | | тежине |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Смањење тјелесне |
| | | тежине |
| +----------------------+-----------------------+
| | Непознато | Хипонатремија, |
| | | анорексија¹ |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Психијатријски | Често | Анксиозност, немир, |
| поремећаји | | абнормални снови, |
| | | смањен либидо |
| | | |
| | | Жене: аноргазмија |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Бруксизам, агитација, |
| | | нервоза, напад |
| | | панике, конфузно |
| | | стање |
| +----------------------+-----------------------+
| | Ријетко | Агресија, |
| | | деперсонализација, |
| | | халуцинације |
| +----------------------+-----------------------+
| | Непознато | Манија, суицидалне |
| | | идеје, суицидално |
| | | понашање² |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји нервног | Веома често | Главобоља |
| система | | |
| +----------------------+-----------------------+
| | Често | Инсомнија, |
| | | сомноленција, |
| | | вртоглавица, |
| | | парестезија, тремор |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Поремећај чула укуса, |
| | | поремећај спавања, |
| | | синкопа |
| +----------------------+-----------------------+
| | Ријетко | Серотонински синдром |
| +----------------------+-----------------------+
| | Непознато | Дискинезија, |
| | | поремећаји покрета, |
| | | конвулзије, |
| | | психомоторни |
| | | немир/акатизија¹ |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји ока | Повремено | Мидријаза, поремећај |
| | | вида |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји уха и | Повремено | Тинитус |
| лабиринта | | |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Кардиолошки | Повремено | Тахикардија |
| поремећаји | | |
| +----------------------+-----------------------+
| | Ријетко | Брадикардија |
| +----------------------+-----------------------+
| | Непознато | Продужење QT |
| | | интервала на ЕКГ-у, |
| | | вентрикуларна |
| | | аритмија укључујући |
| | | torsade de pointes |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Васкуларни | Непознато | Ортостатска |
| поремећаји | | хипотензија |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Респираторни, | Често | Синузитис, зијевање |
| торакални и | | |
| медијастинални | | |
| поремећаји | | |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Епистакса |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Гастроинтестинални | Веома често | Мучнина |
| поремећаји | | |
| +----------------------+-----------------------+
| | Често | Дијареја, |
| | | констипација, |
| | | повраћање, сува уста |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Гастроинтестинална |
| | | крварења (укључујући |
| | | ректално крварење) |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји | Непознато | Хепатитис, абнормални |
| хепатобилијарног | | тестови функције |
| система | | јетре |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји коже и | Често | Појачано знојење |
| поткожног ткива | | |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Уртикарија, |
| | | алопеција, осип, |
| | | пруритус |
| +----------------------+-----------------------+
| | Непознато | Екхимозе, ангиоедем |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји | Често | Артралгија, миалгија |
| мишићно-скелетног и | | |
| везивног ткива | | |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Ренални и уринарни | Непознато | Ретенција урина |
| поремећаји | | |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Поремећаји | Често | Мушкарци: поремећаји |
| репродуктивног | | ејакулације, |
| система и дојки | | импотенција |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Жене: метрорагија, |
| | | менорагија |
| +----------------------+-----------------------+
| | Непознато | Галактореја |
| | | |
| | | Мушкарци: пријапизам |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
| Општи поремећаји и | Често | Умор, пирексија |
| реакције на мјесту | | |
| примјене | | |
| +----------------------+-----------------------+
| | Повремено | Едем |
+----------------------+----------------------+-----------------------+
¹ Ови догађаји су пријављени за цијелу терапијску групу SSRI.
² Случајеви суицидних идеја и суицидног понашања пријављени су током
лијечења есциталопрамом или убрзо након прекида терапије (видјети
одјељак 4.4).
Продужење QT интервала
Случајеви продужења QT интервала и вентрикуларних аритмија укључујући
случајеве torsade de pointes пријављени су током постмаркетиншког
праћења лијека, углавном код жена, а били су удружени са хипокалемијом и
већ постојећим продужењем QT интервала или другим срчаним обољењима
(видјети одјељке 4.3, 4.4, 4.5, 4.9 и 5.1).
Карактеристике терапијске класе љекова
Епидемиолошке студије, углавном спроведене код пацијената старости 50
година и старијих, показале су повећан ризик од појаве фрактуре костију
код пацијената који су добијали SSRI и TCA (трициклични антидепресиви).
Механизам који доводи до овог ризика није познат.
Апстиненцијални симптоми приликом прекида лијечења
Прекид терапије SSRI/SNRI (посебно нагли прекид) често води до појаве
симптома прекида (апстиненцијални симптоми). Најчешће пријављена
нежељена дејства су: вртоглавица, поремећаји осјећаја (укључујући
парестезију и сензације попут електричног шока), поремећаји спавања
(укључујући несаницу и интензивне снове), агитација или анксиозност,
мучнина и/или повраћање, тремор, конфузија, знојење, главобоља,
дијареја, палпитације, емоционална нестабилност, иритабилност и
поремећаји вида. Генерално ови симптоми су благи до умјерени и спонтано
се повлаче, мада код неких пацијената могу бити озбиљнијег интензитета
и/или дужег трајања. Због тога се препоручује да се у случају када се
утврди да лијечење есциталопрамом није више неопходно приступи
постепеном укидању терапије смањивањем дозе (видјети одјељке 4.2 и 4.4).
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист /ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Агенцији за љекове и медицинска средства
Црне Горе (CALIMS):
Агенција за љекове и медицинска средства Црне Горе
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс: +382 (0) 20 310 581
www.calims.me
nezeljenadejstva@calims.me
путем ИС здравствене заштите
4.9 Предозирање и мјере које је потребно предузети
Токсичност
Клинички подаци о предозирању есциталопрамом су ограничени, а многи
случајеви укључују истовремено предозирање другим љековима. У већини
случајева су забиљежени благи симптоми или су симптоми изостали. Ријетко
су пријављивани случајеви са фаталним исходом приликом предозирања само
есциталопрамом; већина случајева је укључивала предозирање и другим
љековима које је пацијент истовремено узимао. Дозе између 400 и 800 mg
есциталопрама без додатне терапије нијесу довеле до појаве озбиљних
симптома.
Симптоми
Пријављени симптоми предозирања есциталопрамом углавном се односе на
централни нервни систем (у распону од вртоглавице, тремора и агитације
до ријетких случајева серотонинског синдрома, конвулзија и коме),
гастроинтестинални систем (мучнина/повраћање) и кардиоваскуларни систем
(хипотензија, тахикардија, продужење QT интервала и аритмија) и стања
дисбаланса електролита/течности (хипокалемија, хипонатријемија).
Третман
Нема специфичног антидота. Потребно је успоставити и одржавати
проходност респираторних путева, ради обезбијеђивања одговарајуће
оксигенације и респираторне функције. Треба узети у обзир гастричну
лаважу и примјену активног угља. Након оралне ингестије потребно је што
прије извршити гастричну лаважу. Препоручује се праћење кардиолошких и
виталних функција заједно са примјеном општих симптоматских супортивних
мјера.
ЕКГ надзор пацијената се савјетује у случају предозирања код пацијената
са конгестивном срчаном инсуфицијенцијом/брадиаритмијом, код пацијената
који истовремено примају љекове који продужавају QT интервал, или код
пацијената са поремећајем метаболизма, нпр. оштећењем јетре.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: антидепресиви, селективни инхибитори поновног
преузимања серотонина.
АТЦ код: N06AB10
Механизам дјеловања
Есциталопрам је селективни инхибитор поновног преузимања серотонина
(5-HT) са високим афинитетом за примарно мјесто везивања. Такође се
везује за алостерно мјесто на серотонинском транспортеру, са 1000 пута
мањим интензитетом.
Есциталопрам нема или има мали афинитет за бројне рецепторе укључујући
5-HT_(1A), 5-HT₂, допаминске, D₁ и D₂ рецепторе, α₁-, α₂-,
β-aдренорецепторе, хистаминске H₁, мускаринске холинергичке,
бензодијазепинске и опиоидне рецепторе.
Инхибиција поновног преузимања 5-HT је једини вјероватни механизам
дјеловања који објашњава фармаколошке и клиничке ефекте есциталопрама.
Фармакодинамски ефекти
У двоструко-слијепој, плацебо-контролисаној ЕКГ студији, код здравих
испитаника, промјена у односу на базичне вриједности за QTс интервал
(Fridericia-корекција) била је 4,3 ms (90% CI: 2,2; 6,4) за дозу од
10mg/дан и 10,7 ms (90% CI: 8,6; 12,8) за супратерапијску дозу од 30
mg/дан (видјети одјељке 4.3, 4.4, 4.5, 4.8 и 4.9).
Клиничка ефикасност
Епизода депресије мајор
У три од четири двоструко слијепе, плацебо контролисане краткотрајне (8
недјеља) клиничке студије је доказано да је есциталопрам ефикасан у
акутном лијечењу епизода депресије мајор. У испитивању дугорочне
превенције релапса болести, 274 пацијента који су одговорили на лијечење
током иницијалне фазе испитивања са есциталопрамом у дози од 10 или 20
mg дневно током 8 недјеља, рандомизовано је на групу која је наставила
лијечење истом дозом есциталопрама и групу која је добијала плацебо,
током највише 36 недјеља. У овој студији, код пацијената који су
наставили да примају есциталопрам уочено је значајно продужење времена
до поновног релапса током 36 недјеља у поређењу са групом која је
примала плацебо током тих 36 недеља.
Социјални анксиозни поремећај
Есциталопрам је показао ефикасност у лијечењу социјалног анксиозног
поремећаја у три краткотрајне (12 недјеља) студије и код испитаника у
шестомјесечној студији превенције релапса. Током 24-недјељне студије
одређивања доза, доказана је ефикасност есциталопрама у дозама од 5, 10
и 20 mg.
Генерализовани анксиозни поремећај
Есциталопрам у дозама од 10 и 20 mg дневно је показао ефикасност у све
четири плацебо-контролисане студије. Према сумираним подацима из три
студије са сличним дизајном, са укупно 421 пацијентом лијеченим
есциталопрамом и 419 пацијента третираних плацебом, на лијечење је
одговорило 47,5% односно 28,9% пацијената, а 37,1%, односно 20,8%
пацијената је ушло у ремисију. Стабилан позитиван учинак је уочен након
прве недјеље.
Одржавање ефикасности есциталопрама у дози од 20 mg дневно је показано у
рандомизованој студији одржавања ефикасности у периоду од 24 до 76
недјеља, код 373 пацијената који су претходно показали позитиван
терапијски одговор током иницијалног 12-недјељног отвореног лијечења.
Опсесивно-компулзивни поремећај
У рандомизованој, двоструко-слијепој клиничкој студији, есциталопрам у
дози од 20 mg/дан се разликовао од плацеба према Y-BOCS укупном скору
након 12 недјеља. Након 24 недјеље, дозе есциталопрама од 10 и 20 mg
дневно показале су се супериорнијим у односу на плацебо.
Превенција релапса показана је за есциталопрам у дози од 10 и 20 mg
дневно код пацијената који су показали позитиван одговор на есциталопрам
у 16-недјељној отвореној фази студије и који су укључени у 24-недјељну
рандомизовану, двоструко-слијепу, плацебо–контролисану фазу студије.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Ресорпција је скоро комплетна и независна од уноса хране. (Средње
вријеме за постизање максималне концентрације (средње Т_(max)) је 4 сата
након вишеструког дозирања).
Као и код рацемског циталопрама, очекује се да апсолутна
биорасположивост есциталопрама буде око 80%.
Дистрибуција
Волумен дистрибуције (V_(d),_(β)/F) након оралне примјене износи око 12
до 26 L/kg. Везивање за протеине плазме је мање од 80% за есциталопрам и
његове главне метаболите.
Биотрансформација
Есциталопрам се метаболише у јетри до деметилованих и дидеметилованих
метаболита. Обје групе су фармаколошки активне. Алтернативно, азот се
може оксидовати до N-оксид метаболита. Непромијењена активна супстанца и
метаболити се једним дијелом излучују у облику глукуронида. Након
вишеструког дозирања средње концентрације деметил и дидеметил метаболита
су обично 28-31%, односно <5% концентрације есциталопрама.
Биотрансформација есциталопрама до деметил метаболита је посредована
примарно ензимом CYP2C19. Могућ је и одређени допринос ензима CYP3A4 и
CYP2D6.
Елиминација
Полувријеме елиминације (t_(½β)) након вишеструког дозирања износи око
30 сати, а орални плазма клиренс (CL_(oral)) око 0,6 L/мин. Главни
метаболити имају значајно дуже полувријеме елиминације. Претпоставља се
да се есциталопрам и његови главни метаболити излучују и путем јетре
(метаболичким путем) и путем бубрега, с тим да се највећи дио дозе, у
виду метаболита, излучује путем урина.
Линеарност
Фармакокинетика есциталопрама је линеарна. Равнотежно стање у плазми
постиже се за око недјељу дана. Просјечне концентрације у равнотежном
стању од 50 nmol/l (распон 20 до 125 nmol/l) постижу се примјеном дневне
дозе од 10 mg.
Старији пацијенти (> 65 година)
Чини се да се есциталопрам спорије излучује код старијих пацијената у
поређењу са млађим пацијентима. Системска изложеност (ПИК) је за око 50%
већа код старијих у поређењу са млађим здравим испитаницима (видјети
одјељак 4.2).
Смањена функција јетре
Код пацијената са благим до умјереним оштећењем јетре (Child-Pugh
критеријуми А и В), полувријеме елиминације есциталопрама било је око
два пута дуже, а изложеност је била око 60% већа него код пацијената са
нормалном функцијом јетре (видјети одјељак 4.2).
Смањена функција бубрега
Код пацијената са смањеном функцијом бубрега (CL_(CR) 10-53 ml/мин.)
уочено је дуже полувријеме елиминације рацемског циталопрама и благо
повећање изложеност лијека. Концентрације метаболита у плазми нијесу
праћене, али могу бити повећане (видјети одјељак 4.2).
Полиморфизам
Уочено је да особе код којих се лијек слабо метаболише путем CYP2C19
(спори метаболизери) имају два пута веће концентрације есциталопрама у
плазми у односу брзе метаболизере. Нијесу уочене значајне промјене у
изложености код спорих метаболизера када је у питању CYP2D6 (видјети
одјељак 4.2).
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Нијесу спроведене све конвенционалне претклиничке студије са
есциталопрамом, будући да су заједничке токсикокинетичке и токсиколошке
студије спроведене на пацовима са есциталопрамом и циталопрамом показале
сличан профил. Због тога се сви подаци о циталопраму могу екстраполирати
и на есциталопрам.
У компаративним токсиколошким студијама на пацовима, есциталопрам и
циталопрам су показали кардиотоксични ефекат укључујући конгестивну
срчану инсуфицијенцију, након неколико недјеља примјене доза које
изазивају општу токсичност. Чини се да је кардиотоксичност прије
повезана са максималним концентрацијама у плазми него са системском
изложеношћу (ПИК). Максималне концентрације у плазми које нијесу имале
такав ефекат биле су повишене (8 пута) у односу на оне постигнуте током
клиничке примјене, док су вриједности ПИК за есциталопрам биле само 3 до
4 пута веће од оних које су постигнуте током клиничке примјене. За
циталопрам, вриједност ПИК за S-енантиомер биле су 6 до 7 пута веће од
оних које су постигнуте током клиничке примјене. Ови налази су
вјероватно повезани са повећаним утицајем на биогене амине, тј.
секундарна посљедица примарних фармаколошких ефеката, што резултира
хемодинамским ефектима (смањење коронарног протока) и исхемијом.
Међутим, тачан механизам кардиотоксичности код пацова није познат.
Клиничко искуство са циталопрамом и клиничке студије са есциталопрамом
не указују на то да ови налази имају клиничку узајамну везу.
Након дуготрајне терапије есциталопрамом и циталопрамом код пацова је у
неким ткивима уочен повећан садржај фосфолипида нпр. у плућима,
епидидимидису и јетри. Налази у епидидимидису и јетри забиљежени су
приликом изложености сличној као код људи. Ефекат је реверзибилан након
прекида терапије. Акумулација фосфолипида (фосфолипидоза) код животиња
је уочена код примјене великог броја катјонских амбифилних љекова. Није
познато да ли овај феномен има значајне ефекте на људе.
У развојним токсиколошким студијама на пацовима уочени су ембриотоксични
ефекти (смањена тежина фетуса и реверзибилно одлагање осификације) при
вриједности ПИК веће од оне постигнуте током клиничке примјене. Није
забиљежена повећана учесталост малформација. Пренаталне и постнаталне
студије су показале смањено преживљавање током периода лактације при
вриједности ПИК већој од оне постигнуте током клиничке примјене.
Подаци добијени из студија спроведених на животињама су показали да
циталопрам изазива смањење индекса фертилитета и трудноће, смањење броја
имплантација и абнормалну сперму при нивоу изложености који је значајно
већи од оног код људи. За есциталопрам нијесу доступни подаци из студија
спроведених на животињама у вези са горе наведеним.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци
Таблетно језгро:
Целулоза микрокристална, силикатна;
Кроскарамелоза натријум;
Бутилхидрокси толуен;
Бутилхидрокси анизол;
Целулоза, микрокристална;
Силицијум диоксид, колоидни, безводни;
Талк;
Магнезијум стеарат;
Омотач
Хипромелоза;
Макрогол 400;
Титанијум диоксид (Е 171).
6.2 Инкомпатибилности
Није примјењиво.
6.3 Рок употребе
Двије (2) године.
6.4 Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Лијек не захтијева посебне услове чувања.
6.5 Врста и садржај паковања
ЕLORYQA филм таблете су паковане у PVC/Aclar-алуминијумске блистере.
Сваки блистер садржи 10 таблета.
Картонска кутија садржи 30 таблета (3 блистера) и упутство за употребу.
6.6 Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека
Нема посебних захтјева.
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
6.7 Режим издавања лијека
Лијек се може издавати само на љекарски рецепт.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ И ПРОИЗВОЂАЧ
Носилац дозволе
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица
ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V
81 000 Подгорица, Црна Гора
Произвођач
АЛКАЛОИД АД Скопје
Бул. Александар Македонски 12,
1000 Скопје, Република Македонија
8. БРОЈ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ / ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 5 mg, блистер, 30 таблета: 2030/14/229 -
212
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 10 mg, блистер, 30 таблета: 2030/14/230 -
213
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 15 mg, блистер, 30 таблета: 2030/14/231 -
214
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 20 mg, блистер, 30 таблета: 2030/14/232 -
215
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ / ДАТУМ ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 5 mg, блистер, 30 таблета: 10.07.2014.
године
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 10 mg, блистер, 30 таблета: 10.07.2014.
године
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 15 mg, блистер, 30 таблета: 10.07.2014.
године
Δ ELORYQA^(®), филм таблета, 20 mg, блистер, 30 таблета: 10.07.2014.
године
10. ДАТУМ ПОСЛЕДЊЕ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА САЖЕТКА ОСНОВНИХ КАРАКТЕРИСТИКА
ЛИЈЕКА
Јул, 2014.