Eglonyl uputstvo za upotrebu
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
EGLONYL, 50 mg, капсула, тврда
ИНН: Сулпирид
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна капсула, тврда садржи 50 mg сулпирида.
Помоћнa супстанцa са потврђеним дејством:
Једна капсула, тврда садржи 67 mg лактозе монохидрат.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Капсула, тврда.
EGLONYL 50 mg је тврда, непровидна, желатинска капсула бијеле боје,
испуњена бијелим до свијетложућкастим гранулама.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
EGLONYL је индикован код одраслих и адолесцената старијих од 14 година
за лијечење анксиозних и депресивних поремећаја.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Препоручена дневна доза је 100-400 mg сулпирида, подијељена у неколико
доза са максималним трајањем лијечења од 4 недjеље.
Пацијенти са оштећеном функцијом бубрега
Пошто се сулпирид првенствено излучује путем бубрега, препоручује се, у
зависности од клиренса креатинина да се доза лијека прилагоди или
продужи интервал између појединачних доза према сљедећој шеми:
- клиренс креатинина од 30 до 60 ml/min - 70% уобичајене дозе
- клиренс креатинина од 10 до 30 ml/min - 50% уобичајене дозе
- клиренс креатинина мањи од 10 ml / min - 34% уобичајене дозе.
Алтернативно, доза може остати иста, а интервал дозирања треба продужити
за 1,5 пута, 2 или 3 пута.
Педијатријска популација
Употреба сулпирида код дjеце млађе од 14 година се не препоручује због
недовољног клиничког искуства.
Старији пацијенти
Исти режим дозирања се може примијенити код старијих пацијената. Дозу
треба редуковати у случају инсуфицијенције бубрега.
Начин примјене
EGLONYL капсуле су намијењене за оралну примјену.
Због могућности несанице, не препоручује се узимање посљедње дозе лијека
касно увече.
4.3. Контраиндикације
- преосјетљивост на сулпирид или на друге састојке лијека, наведени у
дијелу 6,1;
- пратећи пролактин зависни тумори нпр. пролактиноми хипофизе и карцином
дојке;
- феохромоцитом;
- акутна порфирија;
- примјена са леводопом или антипаркинсоницима (укључујући ропинирол)
(погледати дио 4.5).
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Пролонгирање QT интервала
Сулпирид узрокује продужење QT–интервала (погледати дио 4.8). Овај
ефекат за који је познато да потенцира ризик од озбиљних вентрикуларних
аритмија као што је torsade de pointes, који се повећава присуством
брадикардије, хипокалемије, конгениталног или стеченог продуженог QT
интервала.
Прије било какве примјене, а уколико је могуће у складу са клиничком
сликом пацијента, препоручује се праћење фактора који могу да
потенцирају појаву поремећаја ритма, на примјер:
- брадикардија, испод 55 откуцаја срца у минути;
- електролитни дисбаланс, посебно хипокалијемија;
- конгенитално пролонгирање QT - интервала;
- истовремена терапија љековима који могу изазвати изражену брадикардију
(< 55 откуцаја срца у минути), хипокалијемија; смањена срчанa
проводљивост или пролонгирање QT - интервала (погледати дио 4.5).
Сулпирид треба прописивати са опрезом код пацијената са овим факторима
ризика и код пацијената са кардиоваскуларним поремећајима који могу
имати предиспозицију за продужење QT - интервала.
Треба избјегавати истовремену примјену са другим неуролептицима
(погледати дио 4.5).
Мождани удар
У рандомизованим клиничким плацебом контролисаним студијама у популацији
старијих пацијената са деменцијом лијечених неким нетипичним
антипсихотиком, примијећено је троструко повећање ризика од
цереброваскуларних догађаја. Механизам овог повећања ризика није познат.
Не може се искључити ни повећање ризика примјене са осталим
антипсихотицима или код других популација пацијената. Сулпирид треба
користити са опрезом код пацијената са факторима ризика за појаву
можданог удара.
Неуролептички малигни синдром (НМС)
Као и код осталих неуролептика, забиљежен је неуролептички малигни
синдром (НМС), потенцијално смртоносна компликација којa се одликује
хипертермијом, ригидношћу мишића, аутономном дисфункцијом поремећај
свијести и повишен ниво креатин фосфокиназе. Такође, забижељени су и
случајеви са атипичним карактеристикама, као што су хипертермија без
мишићне ригидности или хипертоније. У том случају или у случају
хипертермије неутврђеног (непознатог) поријекла, која се може сматрати
као рани знак/симптом неуролептичког малигног синдрома или као атипични
неуролептички малигни синдром, треба одмах прекинути употребу сулпирида,
под надзором љекара.
Екстрапирамидлани симптоми
Због повећаног ризика од развоја/погоршања екстрапирамидалних симптома,
сулпирид треба користити само када је апсолутно неопходно код пацијената
са Паркинсоновом болешћу или деменцијом са Lewy-јевим тијелима.
Повећана смртност код старијих пацијента са деменцијом
Старији пацијенти, са психозом која је повезана са деменцијом, лијечени
антипсихотицима, могу имати повећан ризик од смрти. Иако су узроци смрти
у клиничким студијама са атипичним антипсихотицима различити, чини се да
је већина смртних случајева била кардиоваскуларне природе (нпр. срчана
инсуфицијенција, изненадна смрт) или инфективне природе (нпр.
пнеумонија). Опсервацијске студије указују на то да, слично као и код
атипичних антипсихотика, лијечење конвенционалним антипсихотицима може
повећати смртност. Није јасно у којој се мјери та повећана смртност у
опсервацијским студијама може приписати употреби антипсихотика, а у
којој мјери неким карактеристикама самих пацијената. За сада не постоји
довољно података да би се дала чврста процјена тачне величине ризика, а
узрок повећања ризика није познат.
Сулпирид се не користи за лијечење деменције повезане са поремећајима у
понашању.
Венска тромбоемболија
Код примјене антипсихотика забиљежени су случајеви венске тромбоемболијe
(VTE). С обзиром на то да су код пацијената који се лијече
антипсихотицима често присутни стечени фактори ризика за VTE, потребно
је идентификовати све могуће факторе ризика за развој VTE, прије и током
лијечења сулпиридом, као и предузети превентивне мјере (погледати дио
4.8).
Карцином дојке
Сулпирид може повећати ниво пролактина. Стога, потребан је опрез и
пацијенте са историјом или породичном историјом карцинома дојке треба
пажљиво пратити током терапије сулпиридом (погледати дио 4.3).
Повећана моторна агитација забиљежена је након примјене високих доза код
малог броја пацијената: у агресивним, узнемиреним или ексцитираним
фазама болести, мале дозе сулпирида могу погоршати симптоме. Потребан је
опрез при примјени сулпирида код агитираних и агресивних пацијента, као
и код хипоманичнох пацијената.
Екстрапирамидалне реакције, углавном акатизија и тремор, забиљежене су у
малом броју случајева. Ако је оправдано, потребно је смањење дозе или
примјена љекова за лијечење Паркинсонове болести.
Старији пацијенти су подложнији постуралној хипотензији, седацији и
екстрапирамидалним ефектима.
Код пацијената са агресивним понашањем или узнемиреношћу са
импулсивношћу, сулпирид може да се даје са седативима.
Симптоми повлачења
Акутни апстиненцијални симптоми, као што су: мучнина, повраћање, знојење
и несаница, описани су након наглог прекида примјене антипсихотика. Може
да дође до понављања психотичних симптома, а пријављени су и поремећаји
са невољним покретима (као што су: акатизија, дистонија и дискинезија).
Зато се савјетује постепени прекид терапије.
Код старијих пацијената, као и приликом примјене других антипсихотика,
сулпирид треба користити са посебним опрезом.
Неуролептици могу смањити праг епилептичких напада. Случајеви
конвулзије, понекад код пацијената без претходне историје, забиљежени су
при употреби сулпирида (погледати дио 4.8). Зато пацијенте са историјом
епилепсије треба пажљиво пратити током терапије сулпиридом.
Код пацијената чије стање захтијева примјену сулпирида, а који примају
антиконвулзивну терапију, доза антиконвулзива не треба да се мијења.
Пријављени су случајеви појаве конвулзија током употребе сулпирида, чак
и код људи који раније нису имали конвулзије.
Сулпирид треба користити са опрезом код пацијената са историјом:
глаукома, цријевне опструкције (илеус), урођене стенозе дигестивног
тракта, уринарног задржавања или хиперплазије простате.
Као и код других љекова код којих је главни пут елиминације преко
бубрега, у случају бубрежне инсуфицијенције, дозу сулпирида треба
смањити и поступно титрирати.
Пошто се хипергликемија појављује код пацијената третираних атипичним
антипсихотицима, пацијенти са потврђеном дијагнозом дијабетес мелитуса
или са факторима ризика за дијабетес, који су почели да примају
сулпирид, требају одговарајуће праћење гликемије.
Леукопенија, неутропенија и агранулоцитоза су забиљежене код употребе
антипсихотика, укључујући и употребу сулпирида. Необјашњиве инфекције
или грозница могу бити доказ крвних дискразија (погледати дио 4.8) и
могу захтијевати хитне крвне претраге.
Сулпирид треба примјењивати са опрезом код пацијената са хипертензијом,
посебно код старије популације, због ризика од хипертензивне кризе.
Педијатријска популација
Ефикасност и безбједност сулпирида код дјеце нијесу довољно испитани.
Стога, треба бити опрезан при прописивању овог лијека дјеци (погледати
дио 4.2).
Помоћне супстанце
EGLONYL капсуле садрже лактозу.
Пацијенти са ријетким насљедним обољењима нетолеранције на галактозу,
дефицијенције тоталне лактазе или малапсорпције глукозе и галактозе, не
смију да користе овај лијек.
Овај лијек садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) по капсули, што је у
суштини без натријума.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Контраиндиковане интеракције
Леводопа и други антипаркинсоници (укључујући ропинирол) због узајамног
антагонистичког ефеката између леводопе или других антипаркинсоника
(укључујући ропинирол) и неуролептика.
Интеракције које се не препоручују
- Алкохол: може повећати седативни ефекат сулпирида узрокујући смањење
будности што може смањити способност управљања машинама и моторним
возилима.
Љекови који у комбинацији са сулпиридом могу да узрокују torsade de
pointes или продужење QT интервала:
- Љекови који изазивају брадикардију као што су: бета блокатори,
блокатори калцијумских канала, као што су: дилтиазем и верапамил;
клонидин; гуанфацин; препарати дигиталиса.
- Љекови који доводе до неравнотеже електролита, посебно који изазивају
хипокалијемију: диуретици, стимулатори лаксације, i.v. амфотерицин Б,
гликокортикоиди, тетракозактиди. Потребно је кориговати неравнотежу
електорлита.
- Антиаритмици класе Iа као што су: хинидин, дизопирамид.
- Антиаритмици класа III као што су: амјодарон, соталол.
- Остали љекови као што су: пимозид, султоприд, халоперидол, тиоридазин,
метадон; антидепресиви имипрамина, литијум, бепридил, цисаприд, i.v.
еритромицин, i.v. винкамин, халофантрин, пентамидин, спарфлоксацин.
Интеракције које треба узети у обзир
- Антихипертензивни љекови: повећан ризик антихипертензивног ефекта и
постуралне хипотензије (адитивни ефекат);
- Депресори ЦНС-а, хипнотици, неуролептици, H1-антихистаминици,
барбитурати, бензодиазепини и други анксиолитици, анестетици,
аналгетици и антитусици, клонидин и деривати;
- Литијум повећава ризик од нежељених екстрапирамидалних дејстава;
- Антациди или сукралфат: ресорпција сулпирида се смањује након
истовремене примјене. Зато сулпирид треба примијенити 2 сата прије
примјене ових љекова;
- Трамадол, зотепин – примјена неуролептика са трамадолом или зотепином
може повећати ризик од напада;
- Истовремена примјена сулпирида са храном смањује апсорпцију сулпирида
за 30%.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Плодност
Код испитиваних животиња забиљежено је смањење плодности повезано са
фармаколошким ефектима лијека (ефекат посредован пролактином).
Трудноћа
Постоје врло ограничени клинички подаци о изложености лијеку током
трудноће.
Безбједност употребе сулпирида током трудноће није утврђена. Сулпирид
пролази плаценту. Студије на животињама су недовољне у погледу
репродуктивне токсичности (погледати дио 5.3).
Не препоручује се употреба сулпирида током трудноће и код жена у
репродуктивном периоду које не користе ефикасну контрацепцију, осим ако
користи оправдавају потенцијалне ризике.
Код новорођенчади изложених дејству антипсихотика (укључујући и
сулпирид) током трећег триместра трудноће постоји ризик од нежељених
дејстава, укључујући екстрапирамидалне и/или апстиненцијалне симптоме
који могу да варирају у тежини и трајању након порођаја (погледати дио
4.8). Било је пријава: узнемирености, хипертоније, хипотоније, тремора,
поспаности, респираторног дистреса или поремећаја исхране. Сходно томе,
новорођенчад треба пажљиво пратити.
Дојење:
Сулпирид се излучује у мајчино млијеко у прилично великим количинама, у
неким случајевима знатно изнад прихватљиве вриједности од 10% дозе за
мајку прилагођеној према тјелесној тежини, међутим, концентрације у крви
дојенчади нису процијењене. Нема довољно информација о ефектима
сулпирида код новорођенчади/одојчади.
Треба донијети одлуку да ли да се прекине дојење или да се
прекине/уздржи од терапије лијеком EGLONYL узимајући у обзир корист
дојења за дијете и корист лијечења за жену.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
EGLONYL умјерено утиче на способност управљања возилима и рад са
машинама. Чак и када се употреба препоручује, сулпирид може изазвати
седацију, тако да способност управљања возилима или машинама може бити
смањена (погледати дио 4.8).
4.8. Нежељена дејства
За класификацију нежељених дејстава према учесталости кориштена је
сљедећа CIOMS конвенција: веома често (≥1/10); често (≥1/100 до <1/10);
повремено (≥1/1000 до <1/100); ријетко (≥1/10000 до <1/1000); веома
ријетко (<1/10000); непознато (не може се процијенити на основу
расположивих података).
Поремећаји крвотока и лимфног система (погледати дио 4.4)
Повремено: леукопенија.
Непознато: неутропенија и агранулоцитоза.
Поремећаји имунолошког система
Непознато: анафилактичке реакције: уртикарија, диспнеја, хипотензија и
анафилактички шок.
Поремећаји ендокриног система
Често: пролазна хиперпролактинемија (реверзибилна након прекида
лијечења).
Психијатријски поремећаји
Често: несаница.
Непознато: конфузија.
Поремећаји нервног система
Често: седација или поспаност, екстрапирамидални поремећај (ови симптоми
су обично реверзибилни након примјене антипаркинсоничних љекова),
паркинсонизам, тремор, акатизија.
Повремено: хипертoнија, дискинезија, дистонија.
Ријетко: окулогирне кризе.
Непознато: као и код свих неуролептика забиљежен је неуролептички
малигни синдром, (погледати дио 4.4) који је потенцијално фатална
компликација, хипокинезија. Забиљежена је тардивна дискинезија (коју
карактеришу ритмички невољни покрети посебно језика и/или лицa) као и
код свих неуролептика, након примјене неуролептика више од 3 мјесеца.
Примјена антипаркинсоника није ефикасна или може довести до погоршања
симптома. Забиљежене су конвулзије, посебно код пацијената са
епилепсијом (погледати дио 4.4.).
Поремећаји метаболизма и исхране
Непознато: хипонатријемија, синдром неприкладне секреције антидиуретског
хормона (SIADH).
Кардиолошки поремећаји
Ријетко: вентрикуларне аритмије, вентрикуларнe фибрилацијe и
вентрикуларна тахикардија.
Непознато: продужење QT интервала, срчани удар, torsade de pointes,
изненаднa смрт (погледати дио 4.4), палпитације.
Васкуларни поремећаји
Повремено: постурална хипотензија.
Непознато: венска тромбоза, плућна емболија, дубока венска тромбоза,
повећан крвни притисак (погледати дио 4.4).
Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји
Непознато: аспирациона пнеумонија.
Гастроинтестинални поремећаји
Често: констипација.
Повремено: хиперсекреција пљувачке (хиперсаливација).
Хепато-билијарни поремећаји
Често: повећање вриједности ензима јетре.
Непознато: хепатоцелуларно, холестатско или комбиновано оштећење јетре.
Поремећаји коже и поткожног ткива
Често: макуло-папуларни осип.
Поремећаји мишићно-коштаног система и везивног ткива
Непознато: тортиколис, тризмус, рабдомиолиза.
Трудноћа, пуерперијум и перинатална стања
Непознато: екстрапирамидални симптоми и/или неонатални апстиненцијални
синдром (синдром апстиненцијалне кризе код новорођенчади) (погледати дио
4.6).
Поремећаји репродуктивног система и дојки
Често: бол у грудима, галактореја.
Повремено: увећање груди, аменореја, поремећаји оргазма, еректилна
дисфункција.
Непознато: гинекомастија.
Општи поремећаји и реакције на мјесту примјене
Често: повећење тјелесне масе.
Непознато: хипертермија (погледати дио 4.4).
Испитивања
Непознато: повећан ниво креатинин фосфокиназе у крви.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Знаци и симптоми
Искуства са предозирањем сулпиридом су ограничена.
Опсег појединачне токсичне дозе креће се од 1-16 g, али без фаталних
посљедица чак и при дозама већим од 16 g.
Клиничка слика тровања зависи од величине унијете дозе. У случају
предозирања, може доћи до дискинетичких манифестација са спазмолитичним
тортиколисом, протрузијом језика, тризмусом. Код неких пацијената могу
се развити животно угрожавајуће манифестације паркинсонизма и кома.
У случају једнократне примјене до 3 g сулпирида, могу се јавити
агитација и конфузија свијести, а ријетко и екстрапирамидни симптоми.
Дозе од 3-7 g могу изазвати одређени степен агитације, конфузије и
екстрапирамидних симптома (погледати дио 4.8), а дозе веће од 7 g могу,
поред горе наведених, довести до коме и хипотензије.
По правилу, трајање интоксикације је краткотрајно, а симптоми нестају у
року од неколико сати. Кома која се јавља након већих доза траје до
четири дана.
Фатална предозирања су углавном пријављена када се сулпирид користио у
комбинацији са другим психотропним љековима.
Сулпирид се дјелимично уклања хемодијализом.
Лијечење
Не постоји специфичaн антидот за сулпирид. Лијечење је симптоматскo.
Треба предузети одговарајућe мjерe, препоручује се стално праћење
виталних и срчане функције (због постојећег ризика од продужења QT
интервала и пратеће вентрикуларне аритмије) све док се пацијент не
опорави. Ако се јавe озбиљни екстрапирамидални симптоми, треба
примиjенити антихолинергикe.
Предозирање се може лијечити алкалном осмотском диурезом и, ако је
потребно, антипаркинсоницима. Кома захтијева одговарајућу његу, а
препоручује се праћење срчане функције док се пацијент не опорави.
Еметици се нијесу показали ефикасним у случају предозирања сулпиридом.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Антипсихотични љекови, бензамиди
АТЦ код: N05AL01
Сулпирид припада групи супституисаних бензамида са антипсихотичним и
антидепресивним дејством. Сулпирид се одликује селективним дјеловањем,
првенствено на допаминске D2 рецепторе који су смјештени на
постсинаптичкој мембрани допаминергичних путева у мозгу, за разлику од
већине осталих неуролептика који блокирају допаминске D1 и D2 рецепторе.
Овај лијек чини се да нема учинка на норадренергичне, ацетилхолинске,
серотонинске, хистаминске и GABA рецепторе. Ипак, блокада допаминских D1
рецептора може се постићи високим дозама сулпирида.
Постоје неки докази да ниске дозе (50 mg до 150 mg дневно) имају
углавном антидепресивно дејство, док је употреба високих доза (800 mg до
1000 mg дневно) ефикасна у третману позитивних симптома шизофреније.
Сматра се да антидепресивни ефекат ниским дозама сулпирида прописује
блокаде допаминских ауторецептора који активирају допаминску
трансмисију.
Сулпирид такође стимулише лучење пролактина и био је испитиван у
лијечењу неадекватне лактације и у побољшању прогестеронске
контрацепције. Сулпирид је показао да може побољшати проток крви и
излучивање слузи у слузници гастродуоденума, његова употреба код
дуоденалног улкуса такође је оцијењена.
Сулпирид наводно има антиеметичко дејство. Такође је био примјењиван за
лијечење вертига и мигрене.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Сулпирид се апсорбује из гастроинтестиналног тракта, иако има ниску
биорасположивост (25% до 35%), и подлијеже индивидуалним варијацијама.
Вриједности сулпирида у плазми су пропорционалне примијењеним дозама.
Максимална концентрација сулпирида у плазми након примјене 50 mg капсула
је 0.25 mg/l. Истовремена орална примјена сулпирида са храном смањује
његову апсорпцију за 30%.
Дистрибуција
Сулпирид се брзо дистрибуише у ткива (мање од 40% сулпирида се везује за
протеине плазме), а највеће концентрације лијека постижу се у јетри и
бубрезима. Волумен дистрибуције у стању равнотеже је 0.94 l/kg.
Слабо пролази хематоенцефалну баријеру, при чему је његова концентрација
највећа у хипофизи.
Метаболизам
За разлику од опажања код животиња, сулпирид се слабо метаболише код
човјека.
Елиминација
Сулпирид се углавном излучује преко бубрега (70% до 90%) посредством
гломеруларне филтрације. Полуживот елиминације у плазми је око 7 до 9
сати.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
У дуготрајним студијама на животињама у којима су тестирани
антипсихотици, укључујући сулпирид, пријављена је повећана инциденција
различитих ендокриних тумора (од којих су неки понекад били малигни) код
неких, али не код свих тестираних врста пацова и мишева. Значај ових
открића за људе је непознат. Тренутно нема података о повезаности
употребе неуролептика са ризиком од настанка тумора код људи.
Студије на животињама су недовољне у погледу репродуктивне токсичности
(погледати дио 4.6.)
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Садржај капсуле, тврде
Лактоза, монохидрат;
Метилцелулоза;
Талк;
Магнезијум стеарат;
Натријум лаурилсулфат;
Састав капсуле, тврде:
Титан диоксид;
Желатин.
6.2. Инкомпатибилности
Није примјенљиво.
6.3. Рок употребе
Пет (5) година.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Лијек чувати на температури до 25°C.
6.5. Врста и садржај паковања
Унутрашње паковање је PVC/Al блистер који садржи 10 капсула, тврдих.
Спољашње паковање је сложива картонска кутија која садржи 3 блистера
(укупно 30 капсула, тврдих) и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица,
Светлане Кане Радевић 3/V, 81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/24/3519 – 5281
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 14.02.2014. године
Датум посљедње обнове дозволе: 01.07.2024. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Јул, 2024. године
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
EGLONYL, 50 mg, капсула, тврда
ИНН: Сулпирид
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна капсула, тврда садржи 50 mg сулпирида.
Помоћнa супстанцa са потврђеним дејством:
Једна капсула, тврда садржи 67 mg лактозе монохидрат.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Капсула, тврда.
EGLONYL 50 mg је тврда, непровидна, желатинска капсула бијеле боје,
испуњена бијелим до свијетложућкастим гранулама.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
EGLONYL је индикован код одраслих и адолесцената старијих од 14 година
за лијечење анксиозних и депресивних поремећаја.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Препоручена дневна доза је 100-400 mg сулпирида, подијељена у неколико
доза са максималним трајањем лијечења од 4 недjеље.
Пацијенти са оштећеном функцијом бубрега
Пошто се сулпирид првенствено излучује путем бубрега, препоручује се, у
зависности од клиренса креатинина да се доза лијека прилагоди или
продужи интервал између појединачних доза према сљедећој шеми:
- клиренс креатинина од 30 до 60 ml/min - 70% уобичајене дозе
- клиренс креатинина од 10 до 30 ml/min - 50% уобичајене дозе
- клиренс креатинина мањи од 10 ml / min - 34% уобичајене дозе.
Алтернативно, доза може остати иста, а интервал дозирања треба продужити
за 1,5 пута, 2 или 3 пута.
Педијатријска популација
Употреба сулпирида код дjеце млађе од 14 година се не препоручује због
недовољног клиничког искуства.
Старији пацијенти
Исти режим дозирања се може примијенити код старијих пацијената. Дозу
треба редуковати у случају инсуфицијенције бубрега.
Начин примјене
EGLONYL капсуле су намијењене за оралну примјену.
Због могућности несанице, не препоручује се узимање посљедње дозе лијека
касно увече.
4.3. Контраиндикације
- преосјетљивост на сулпирид или на друге састојке лијека, наведени у
дијелу 6,1;
- пратећи пролактин зависни тумори нпр. пролактиноми хипофизе и карцином
дојке;
- феохромоцитом;
- акутна порфирија;
- примјена са леводопом или антипаркинсоницима (укључујући ропинирол)
(погледати дио 4.5).
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Пролонгирање QT интервала
Сулпирид узрокује продужење QT–интервала (погледати дио 4.8). Овај
ефекат за који је познато да потенцира ризик од озбиљних вентрикуларних
аритмија као што је torsade de pointes, који се повећава присуством
брадикардије, хипокалемије, конгениталног или стеченог продуженог QT
интервала.
Прије било какве примјене, а уколико је могуће у складу са клиничком
сликом пацијента, препоручује се праћење фактора који могу да
потенцирају појаву поремећаја ритма, на примјер:
- брадикардија, испод 55 откуцаја срца у минути;
- електролитни дисбаланс, посебно хипокалијемија;
- конгенитално пролонгирање QT - интервала;
- истовремена терапија љековима који могу изазвати изражену брадикардију
(< 55 откуцаја срца у минути), хипокалијемија; смањена срчанa
проводљивост или пролонгирање QT - интервала (погледати дио 4.5).
Сулпирид треба прописивати са опрезом код пацијената са овим факторима
ризика и код пацијената са кардиоваскуларним поремећајима који могу
имати предиспозицију за продужење QT - интервала.
Треба избјегавати истовремену примјену са другим неуролептицима
(погледати дио 4.5).
Мождани удар
У рандомизованим клиничким плацебом контролисаним студијама у популацији
старијих пацијената са деменцијом лијечених неким нетипичним
антипсихотиком, примијећено је троструко повећање ризика од
цереброваскуларних догађаја. Механизам овог повећања ризика није познат.
Не може се искључити ни повећање ризика примјене са осталим
антипсихотицима или код других популација пацијената. Сулпирид треба
користити са опрезом код пацијената са факторима ризика за појаву
можданог удара.
Неуролептички малигни синдром (НМС)
Као и код осталих неуролептика, забиљежен је неуролептички малигни
синдром (НМС), потенцијално смртоносна компликација којa се одликује
хипертермијом, ригидношћу мишића, аутономном дисфункцијом поремећај
свијести и повишен ниво креатин фосфокиназе. Такође, забижељени су и
случајеви са атипичним карактеристикама, као што су хипертермија без
мишићне ригидности или хипертоније. У том случају или у случају
хипертермије неутврђеног (непознатог) поријекла, која се може сматрати
као рани знак/симптом неуролептичког малигног синдрома или као атипични
неуролептички малигни синдром, треба одмах прекинути употребу сулпирида,
под надзором љекара.
Екстрапирамидлани симптоми
Због повећаног ризика од развоја/погоршања екстрапирамидалних симптома,
сулпирид треба користити само када је апсолутно неопходно код пацијената
са Паркинсоновом болешћу или деменцијом са Lewy-јевим тијелима.
Повећана смртност код старијих пацијента са деменцијом
Старији пацијенти, са психозом која је повезана са деменцијом, лијечени
антипсихотицима, могу имати повећан ризик од смрти. Иако су узроци смрти
у клиничким студијама са атипичним антипсихотицима различити, чини се да
је већина смртних случајева била кардиоваскуларне природе (нпр. срчана
инсуфицијенција, изненадна смрт) или инфективне природе (нпр.
пнеумонија). Опсервацијске студије указују на то да, слично као и код
атипичних антипсихотика, лијечење конвенционалним антипсихотицима може
повећати смртност. Није јасно у којој се мјери та повећана смртност у
опсервацијским студијама може приписати употреби антипсихотика, а у
којој мјери неким карактеристикама самих пацијената. За сада не постоји
довољно података да би се дала чврста процјена тачне величине ризика, а
узрок повећања ризика није познат.
Сулпирид се не користи за лијечење деменције повезане са поремећајима у
понашању.
Венска тромбоемболија
Код примјене антипсихотика забиљежени су случајеви венске тромбоемболијe
(VTE). С обзиром на то да су код пацијената који се лијече
антипсихотицима често присутни стечени фактори ризика за VTE, потребно
је идентификовати све могуће факторе ризика за развој VTE, прије и током
лијечења сулпиридом, као и предузети превентивне мјере (погледати дио
4.8).
Карцином дојке
Сулпирид може повећати ниво пролактина. Стога, потребан је опрез и
пацијенте са историјом или породичном историјом карцинома дојке треба
пажљиво пратити током терапије сулпиридом (погледати дио 4.3).
Повећана моторна агитација забиљежена је након примјене високих доза код
малог броја пацијената: у агресивним, узнемиреним или ексцитираним
фазама болести, мале дозе сулпирида могу погоршати симптоме. Потребан је
опрез при примјени сулпирида код агитираних и агресивних пацијента, као
и код хипоманичнох пацијената.
Екстрапирамидалне реакције, углавном акатизија и тремор, забиљежене су у
малом броју случајева. Ако је оправдано, потребно је смањење дозе или
примјена љекова за лијечење Паркинсонове болести.
Старији пацијенти су подложнији постуралној хипотензији, седацији и
екстрапирамидалним ефектима.
Код пацијената са агресивним понашањем или узнемиреношћу са
импулсивношћу, сулпирид може да се даје са седативима.
Симптоми повлачења
Акутни апстиненцијални симптоми, као што су: мучнина, повраћање, знојење
и несаница, описани су након наглог прекида примјене антипсихотика. Може
да дође до понављања психотичних симптома, а пријављени су и поремећаји
са невољним покретима (као што су: акатизија, дистонија и дискинезија).
Зато се савјетује постепени прекид терапије.
Код старијих пацијената, као и приликом примјене других антипсихотика,
сулпирид треба користити са посебним опрезом.
Неуролептици могу смањити праг епилептичких напада. Случајеви
конвулзије, понекад код пацијената без претходне историје, забиљежени су
при употреби сулпирида (погледати дио 4.8). Зато пацијенте са историјом
епилепсије треба пажљиво пратити током терапије сулпиридом.
Код пацијената чије стање захтијева примјену сулпирида, а који примају
антиконвулзивну терапију, доза антиконвулзива не треба да се мијења.
Пријављени су случајеви појаве конвулзија током употребе сулпирида, чак
и код људи који раније нису имали конвулзије.
Сулпирид треба користити са опрезом код пацијената са историјом:
глаукома, цријевне опструкције (илеус), урођене стенозе дигестивног
тракта, уринарног задржавања или хиперплазије простате.
Као и код других љекова код којих је главни пут елиминације преко
бубрега, у случају бубрежне инсуфицијенције, дозу сулпирида треба
смањити и поступно титрирати.
Пошто се хипергликемија појављује код пацијената третираних атипичним
антипсихотицима, пацијенти са потврђеном дијагнозом дијабетес мелитуса
или са факторима ризика за дијабетес, који су почели да примају
сулпирид, требају одговарајуће праћење гликемије.
Леукопенија, неутропенија и агранулоцитоза су забиљежене код употребе
антипсихотика, укључујући и употребу сулпирида. Необјашњиве инфекције
или грозница могу бити доказ крвних дискразија (погледати дио 4.8) и
могу захтијевати хитне крвне претраге.
Сулпирид треба примјењивати са опрезом код пацијената са хипертензијом,
посебно код старије популације, због ризика од хипертензивне кризе.
Педијатријска популација
Ефикасност и безбједност сулпирида код дјеце нијесу довољно испитани.
Стога, треба бити опрезан при прописивању овог лијека дјеци (погледати
дио 4.2).
Помоћне супстанце
EGLONYL капсуле садрже лактозу.
Пацијенти са ријетким насљедним обољењима нетолеранције на галактозу,
дефицијенције тоталне лактазе или малапсорпције глукозе и галактозе, не
смију да користе овај лијек.
Овај лијек садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) по капсули, што је у
суштини без натријума.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Контраиндиковане интеракције
Леводопа и други антипаркинсоници (укључујући ропинирол) због узајамног
антагонистичког ефеката између леводопе или других антипаркинсоника
(укључујући ропинирол) и неуролептика.
Интеракције које се не препоручују
- Алкохол: може повећати седативни ефекат сулпирида узрокујући смањење
будности што може смањити способност управљања машинама и моторним
возилима.
Љекови који у комбинацији са сулпиридом могу да узрокују torsade de
pointes или продужење QT интервала:
- Љекови који изазивају брадикардију као што су: бета блокатори,
блокатори калцијумских канала, као што су: дилтиазем и верапамил;
клонидин; гуанфацин; препарати дигиталиса.
- Љекови који доводе до неравнотеже електролита, посебно који изазивају
хипокалијемију: диуретици, стимулатори лаксације, i.v. амфотерицин Б,
гликокортикоиди, тетракозактиди. Потребно је кориговати неравнотежу
електорлита.
- Антиаритмици класе Iа као што су: хинидин, дизопирамид.
- Антиаритмици класа III као што су: амјодарон, соталол.
- Остали љекови као што су: пимозид, султоприд, халоперидол, тиоридазин,
метадон; антидепресиви имипрамина, литијум, бепридил, цисаприд, i.v.
еритромицин, i.v. винкамин, халофантрин, пентамидин, спарфлоксацин.
Интеракције које треба узети у обзир
- Антихипертензивни љекови: повећан ризик антихипертензивног ефекта и
постуралне хипотензије (адитивни ефекат);
- Депресори ЦНС-а, хипнотици, неуролептици, H1-антихистаминици,
барбитурати, бензодиазепини и други анксиолитици, анестетици,
аналгетици и антитусици, клонидин и деривати;
- Литијум повећава ризик од нежељених екстрапирамидалних дејстава;
- Антациди или сукралфат: ресорпција сулпирида се смањује након
истовремене примјене. Зато сулпирид треба примијенити 2 сата прије
примјене ових љекова;
- Трамадол, зотепин – примјена неуролептика са трамадолом или зотепином
може повећати ризик од напада;
- Истовремена примјена сулпирида са храном смањује апсорпцију сулпирида
за 30%.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Плодност
Код испитиваних животиња забиљежено је смањење плодности повезано са
фармаколошким ефектима лијека (ефекат посредован пролактином).
Трудноћа
Постоје врло ограничени клинички подаци о изложености лијеку током
трудноће.
Безбједност употребе сулпирида током трудноће није утврђена. Сулпирид
пролази плаценту. Студије на животињама су недовољне у погледу
репродуктивне токсичности (погледати дио 5.3).
Не препоручује се употреба сулпирида током трудноће и код жена у
репродуктивном периоду које не користе ефикасну контрацепцију, осим ако
користи оправдавају потенцијалне ризике.
Код новорођенчади изложених дејству антипсихотика (укључујући и
сулпирид) током трећег триместра трудноће постоји ризик од нежељених
дејстава, укључујући екстрапирамидалне и/или апстиненцијалне симптоме
који могу да варирају у тежини и трајању након порођаја (погледати дио
4.8). Било је пријава: узнемирености, хипертоније, хипотоније, тремора,
поспаности, респираторног дистреса или поремећаја исхране. Сходно томе,
новорођенчад треба пажљиво пратити.
Дојење:
Сулпирид се излучује у мајчино млијеко у прилично великим количинама, у
неким случајевима знатно изнад прихватљиве вриједности од 10% дозе за
мајку прилагођеној према тјелесној тежини, међутим, концентрације у крви
дојенчади нису процијењене. Нема довољно информација о ефектима
сулпирида код новорођенчади/одојчади.
Треба донијети одлуку да ли да се прекине дојење или да се
прекине/уздржи од терапије лијеком EGLONYL узимајући у обзир корист
дојења за дијете и корист лијечења за жену.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
EGLONYL умјерено утиче на способност управљања возилима и рад са
машинама. Чак и када се употреба препоручује, сулпирид може изазвати
седацију, тако да способност управљања возилима или машинама може бити
смањена (погледати дио 4.8).
4.8. Нежељена дејства
За класификацију нежељених дејстава према учесталости кориштена је
сљедећа CIOMS конвенција: веома често (≥1/10); често (≥1/100 до <1/10);
повремено (≥1/1000 до <1/100); ријетко (≥1/10000 до <1/1000); веома
ријетко (<1/10000); непознато (не може се процијенити на основу
расположивих података).
Поремећаји крвотока и лимфног система (погледати дио 4.4)
Повремено: леукопенија.
Непознато: неутропенија и агранулоцитоза.
Поремећаји имунолошког система
Непознато: анафилактичке реакције: уртикарија, диспнеја, хипотензија и
анафилактички шок.
Поремећаји ендокриног система
Често: пролазна хиперпролактинемија (реверзибилна након прекида
лијечења).
Психијатријски поремећаји
Често: несаница.
Непознато: конфузија.
Поремећаји нервног система
Често: седација или поспаност, екстрапирамидални поремећај (ови симптоми
су обично реверзибилни након примјене антипаркинсоничних љекова),
паркинсонизам, тремор, акатизија.
Повремено: хипертoнија, дискинезија, дистонија.
Ријетко: окулогирне кризе.
Непознато: као и код свих неуролептика забиљежен је неуролептички
малигни синдром, (погледати дио 4.4) који је потенцијално фатална
компликација, хипокинезија. Забиљежена је тардивна дискинезија (коју
карактеришу ритмички невољни покрети посебно језика и/или лицa) као и
код свих неуролептика, након примјене неуролептика више од 3 мјесеца.
Примјена антипаркинсоника није ефикасна или може довести до погоршања
симптома. Забиљежене су конвулзије, посебно код пацијената са
епилепсијом (погледати дио 4.4.).
Поремећаји метаболизма и исхране
Непознато: хипонатријемија, синдром неприкладне секреције антидиуретског
хормона (SIADH).
Кардиолошки поремећаји
Ријетко: вентрикуларне аритмије, вентрикуларнe фибрилацијe и
вентрикуларна тахикардија.
Непознато: продужење QT интервала, срчани удар, torsade de pointes,
изненаднa смрт (погледати дио 4.4), палпитације.
Васкуларни поремећаји
Повремено: постурална хипотензија.
Непознато: венска тромбоза, плућна емболија, дубока венска тромбоза,
повећан крвни притисак (погледати дио 4.4).
Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји
Непознато: аспирациона пнеумонија.
Гастроинтестинални поремећаји
Често: констипација.
Повремено: хиперсекреција пљувачке (хиперсаливација).
Хепато-билијарни поремећаји
Често: повећање вриједности ензима јетре.
Непознато: хепатоцелуларно, холестатско или комбиновано оштећење јетре.
Поремећаји коже и поткожног ткива
Често: макуло-папуларни осип.
Поремећаји мишићно-коштаног система и везивног ткива
Непознато: тортиколис, тризмус, рабдомиолиза.
Трудноћа, пуерперијум и перинатална стања
Непознато: екстрапирамидални симптоми и/или неонатални апстиненцијални
синдром (синдром апстиненцијалне кризе код новорођенчади) (погледати дио
4.6).
Поремећаји репродуктивног система и дојки
Често: бол у грудима, галактореја.
Повремено: увећање груди, аменореја, поремећаји оргазма, еректилна
дисфункција.
Непознато: гинекомастија.
Општи поремећаји и реакције на мјесту примјене
Често: повећење тјелесне масе.
Непознато: хипертермија (погледати дио 4.4).
Испитивања
Непознато: повећан ниво креатинин фосфокиназе у крви.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Знаци и симптоми
Искуства са предозирањем сулпиридом су ограничена.
Опсег појединачне токсичне дозе креће се од 1-16 g, али без фаталних
посљедица чак и при дозама већим од 16 g.
Клиничка слика тровања зависи од величине унијете дозе. У случају
предозирања, може доћи до дискинетичких манифестација са спазмолитичним
тортиколисом, протрузијом језика, тризмусом. Код неких пацијената могу
се развити животно угрожавајуће манифестације паркинсонизма и кома.
У случају једнократне примјене до 3 g сулпирида, могу се јавити
агитација и конфузија свијести, а ријетко и екстрапирамидни симптоми.
Дозе од 3-7 g могу изазвати одређени степен агитације, конфузије и
екстрапирамидних симптома (погледати дио 4.8), а дозе веће од 7 g могу,
поред горе наведених, довести до коме и хипотензије.
По правилу, трајање интоксикације је краткотрајно, а симптоми нестају у
року од неколико сати. Кома која се јавља након већих доза траје до
четири дана.
Фатална предозирања су углавном пријављена када се сулпирид користио у
комбинацији са другим психотропним љековима.
Сулпирид се дјелимично уклања хемодијализом.
Лијечење
Не постоји специфичaн антидот за сулпирид. Лијечење је симптоматскo.
Треба предузети одговарајућe мjерe, препоручује се стално праћење
виталних и срчане функције (због постојећег ризика од продужења QT
интервала и пратеће вентрикуларне аритмије) све док се пацијент не
опорави. Ако се јавe озбиљни екстрапирамидални симптоми, треба
примиjенити антихолинергикe.
Предозирање се може лијечити алкалном осмотском диурезом и, ако је
потребно, антипаркинсоницима. Кома захтијева одговарајућу његу, а
препоручује се праћење срчане функције док се пацијент не опорави.
Еметици се нијесу показали ефикасним у случају предозирања сулпиридом.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Антипсихотични љекови, бензамиди
АТЦ код: N05AL01
Сулпирид припада групи супституисаних бензамида са антипсихотичним и
антидепресивним дејством. Сулпирид се одликује селективним дјеловањем,
првенствено на допаминске D2 рецепторе који су смјештени на
постсинаптичкој мембрани допаминергичних путева у мозгу, за разлику од
већине осталих неуролептика који блокирају допаминске D1 и D2 рецепторе.
Овај лијек чини се да нема учинка на норадренергичне, ацетилхолинске,
серотонинске, хистаминске и GABA рецепторе. Ипак, блокада допаминских D1
рецептора може се постићи високим дозама сулпирида.
Постоје неки докази да ниске дозе (50 mg до 150 mg дневно) имају
углавном антидепресивно дејство, док је употреба високих доза (800 mg до
1000 mg дневно) ефикасна у третману позитивних симптома шизофреније.
Сматра се да антидепресивни ефекат ниским дозама сулпирида прописује
блокаде допаминских ауторецептора који активирају допаминску
трансмисију.
Сулпирид такође стимулише лучење пролактина и био је испитиван у
лијечењу неадекватне лактације и у побољшању прогестеронске
контрацепције. Сулпирид је показао да може побољшати проток крви и
излучивање слузи у слузници гастродуоденума, његова употреба код
дуоденалног улкуса такође је оцијењена.
Сулпирид наводно има антиеметичко дејство. Такође је био примјењиван за
лијечење вертига и мигрене.
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Сулпирид се апсорбује из гастроинтестиналног тракта, иако има ниску
биорасположивост (25% до 35%), и подлијеже индивидуалним варијацијама.
Вриједности сулпирида у плазми су пропорционалне примијењеним дозама.
Максимална концентрација сулпирида у плазми након примјене 50 mg капсула
је 0.25 mg/l. Истовремена орална примјена сулпирида са храном смањује
његову апсорпцију за 30%.
Дистрибуција
Сулпирид се брзо дистрибуише у ткива (мање од 40% сулпирида се везује за
протеине плазме), а највеће концентрације лијека постижу се у јетри и
бубрезима. Волумен дистрибуције у стању равнотеже је 0.94 l/kg.
Слабо пролази хематоенцефалну баријеру, при чему је његова концентрација
највећа у хипофизи.
Метаболизам
За разлику од опажања код животиња, сулпирид се слабо метаболише код
човјека.
Елиминација
Сулпирид се углавном излучује преко бубрега (70% до 90%) посредством
гломеруларне филтрације. Полуживот елиминације у плазми је око 7 до 9
сати.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
У дуготрајним студијама на животињама у којима су тестирани
антипсихотици, укључујући сулпирид, пријављена је повећана инциденција
различитих ендокриних тумора (од којих су неки понекад били малигни) код
неких, али не код свих тестираних врста пацова и мишева. Значај ових
открића за људе је непознат. Тренутно нема података о повезаности
употребе неуролептика са ризиком од настанка тумора код људи.
Студије на животињама су недовољне у погледу репродуктивне токсичности
(погледати дио 4.6.)
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Садржај капсуле, тврде
Лактоза, монохидрат;
Метилцелулоза;
Талк;
Магнезијум стеарат;
Натријум лаурилсулфат;
Састав капсуле, тврде:
Титан диоксид;
Желатин.
6.2. Инкомпатибилности
Није примјенљиво.
6.3. Рок употребе
Пет (5) година.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Лијек чувати на температури до 25°C.
6.5. Врста и садржај паковања
Унутрашње паковање је PVC/Al блистер који садржи 10 капсула, тврдих.
Спољашње паковање је сложива картонска кутија која садржи 3 блистера
(укупно 30 капсула, тврдих) и Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица,
Светлане Кане Радевић 3/V, 81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/24/3519 – 5281
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 14.02.2014. године
Датум посљедње обнове дозволе: 01.07.2024. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Јул, 2024. године