Citeral uputstvo za upotrebu
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
CITERAL, 250 mg, филм таблета
CITERAL, 500 mg, филм таблета
ИНН: ципрофлоксацин
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна филм таблета садржи 250 mg ципрофлоксацина (у облику 291.5 mg
ципрофлоксацин хидрохлоридa).
Једна филм таблета садржи 500 mg ципрофлоксацина (у облику 583 mg
ципрофлоксацин хидрохлорида).
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Филм таблета.
CITERAL 250 mg су дугуљасте, биконвексне, бијеле до блиједо жуте филм
таблете.
CITERAL 500 mg су дугуљасте, биконвексне, бијеле до блиједо жуте филм
таблете са подионом линијом са једне стране. Подиона линија служи само
да олакша ломљење да би се лијек лакше прогутао, а не за подјелу на
једнаке дозе.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
CITERAL 250 mg и 500 mg филм таблете су индиковане у терапији сљедећих
инфекција (погледати дјелове 4.4 и 5.1). Посебну пажњу треба обратити на
информације о резистенцији на ципрофлоксацин прије започињања терапије.
Треба узети у обзир званичне смјернице о правилној употреби антибиотика.
Одрасли:
- Инфекције доњих партија респираторног тракта узроковане Грам
негативним бактеријама:
- егзацербације хроничне опструктивне болести плућа. Код егзацербације
хроничне опструктивне болести плућа, лијек CITERAL треба користити
само када није могуће примијенити друге антибиотике који се уобичајено
препоручују за лијечење ових инфекција;
- бронхопулмоналне инфекције код пацијената са цистичном фиброзом или са
бронхиектазијама;
- ванболнички стечена пнеумонија. Код ванболнички стечене пнеумоније,
лијек CITERAL треба користити само када није могуће примијенити друге
антибиотике који се уобичајено препоручују за лијечење ових инфекција.
- Хронични супуративни отитис медиа.
- Акутна егзацербација хроничног синузитиса нарочито узрокованог Грам
негативним бактеријама.
- Инфекције уринарног тракта:
- некомпликовани акутни циститис. Код некомпликованог акутног циститиса,
лијек CITERAL треба користити само када није могуће примијенити друге
антибиотике препоручене за лијечење ових инфекција;
- акутни пијелонефритис;
- компликоване инфекције уринарног тракта;
- бактеријски простатитис.
- Инфекције гениталног тракта:
- гонококни уретритис и цервицитис узроковани осјетљивом бактеријом
Neisseria gonorrhoeae;
- епидидимо-орхитис, укључујући случајеве узроковане бактеријом
Neisseria gonorrhoeae;
- пелвична инфламаторна болест, укључујући случајеве узроковане
бактеријом Neisseria gonorrhoeae.
- Инфекције гастроинтестиналног тракта (нпр. путничке дијареје).
- Интраабдоминалне инфекције.
- Инфекције коже и меких ткива изазване Грам негативним бактеријама.
- Малигни спољашњи отитис.
- Инфекције костију и зглобова.
- Профилакса инвазивних инфекција узрокованих са Neisseria meningitidis.
- Инхалациони антракс (профилакса након излагања и лијечење).
Ципрофлоксацин може да се користи за лијечење пацијената са
неутропенијом који имају повишену тјелесну темшературу за коју се сумња
да је посљедица бактеријске инфекције.
Дјеца и адолесценти:
- Бронхопулмоналне инфекције код пацијената са цистичном фиброзом
узроковане са Pseudomonas aeruginosa.
- Компликоване уринарне инфекције и акутни пијелонефритис.
- Инхалациони антракс (профилакса и лијечење након излагања).
Ципрофлоксацин се може користити у лијечењу тешких инфекција код дјеце и
адолесцената када је то неопходно.
Терапију треба да уведе љекар са искуством у лијечењу цистичне фиброзе
и/или тешких инфекција код дјеце и адолесцената (погледати дјелове 4.4 и
5.1).
Треба узети у обзир службене смјернице за одговарајућу примјену
антибактеријских љекова.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Дозирање CITERAL таблета је одређено индикацијом, тежином и мјестом
инфекције, осјетљивошћу на узрочнике, реналном функцијом пацијента и код
дјеце и адолесцената, тјелесном тежином.
Трајање лијечења зависи од тежине болести и од клиничке и бактериолошке
слике.
Лијечење инфекција, изазваних одређеним бактеријама (нпр. Pseudomonas
aeruginosa, Acinetobacter или Staphylococcus) може захтијевати веће дозе
ципрофлоксацина или коадминистрацију са другим одговарајућим
антибиотиком.
Лијечење одређених инфекција (нпр. пелвична инфламаторна болест,
интраабдоминалне инфекције, инфекције код неутропеничних пацијената и
инфекције костију и зглобова) може захтијевати коадминистрацију са
другим одговарајућим антибиотицима, у зависности од узрочника инфекције.
Одрасли
+:---------------------+:----------------------+:--------------+:-------------------+
| Индикације | Дневна доза у | Укупно трајање |
| | mg | лијечења |
| | | (потенцијално |
| | | укључујући |
| | | иницијалну |
| | | парентералну |
| | | терапију |
| | | ципрофлоксацином) |
+----------------------------------------------+---------------+--------------------+
| Инфекције доњих респираторних путева | 500 mg - 750 | 7 - 14 дана |
| | mg два пута | |
| | дневно | |
+----------------------+-----------------------+---------------+--------------------+
| Инфекције горњих | Акутна егзацербација | 500 mg - 750 | 7 - 14 дана |
| респираторних путева | хроничног синуситиса | mg два пута | |
| | | дневно | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Хронични супуративни | 500 mg - 750 | 7 - 14 дана |
| | отитис медија | mg два пута | |
| | | дневно | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Малигни спољашњи | 750 mg два | 28 дана - до 3 |
| | отитис | пута дневно | мјесеца |
+----------------------+-----------------------+---------------+--------------------+
| Инфекције уринарног | Некомпликовани акутни | 250 mg - 500 | 3 дана |
| тракта (погледати | циститис | mg два пута | |
| дио 4.4) | | дневно | |
| | +---------------+--------------------+
| | | Код пременопаузалних жена - 500 mg |
| | | у једној дози |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Компликовани | 500 mg два | 7 дана |
| | циститис, акутни | пута дневно | |
| | пијелонефритис | | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Компликовани | 500 mg - 750 | најмање 10 дана, |
| | пијелонефритис | mg два пута | али може се |
| | | дневно | продужити и дуже |
| | | | од 21 дан у |
| | | | посебним условима |
| | | | (нпр. апсцес) |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Бактеријски | 500 mg - 750 | 2-4 недjеље |
| | простатитис | mg два пута | (акутни) до 4-6 |
| | | дневно | недjељa (хронични) |
+----------------------+-----------------------+---------------+--------------------+
| Инфекције гениталног | Гонококни уретритис и | 500 mg у | 1 дан |
| тракта | цервицитис које | једној дози | (једнократно) |
| | изазива осјетљива | | |
| | Neisseria | | |
| | gonorrhoeae. | | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Епидидимо-орхитис и | 500 mg - 750 | најмање 14 дана |
| | карлична инфламаторна | mg два пута | |
| | болест укључујућ | дневно | |
| | случајеве које | | |
| | изазива осјетљива | | |
| | Neisseria gonorrhoeae | | |
+----------------------+-----------------------+---------------+--------------------+
| Гастроинтестиналне и | Дијареја узрокована | 500 mg два | 1 дан |
| интраабдоминалне | бактеријама, | пута дневно | |
| инфекције | укључујући Shigella | | |
| | spp. различитих од | | |
| | Shigella dysenteriae | | |
| | тип 1 и емпиријско | | |
| | лијечење тешких | | |
| | путничких дијареја | | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Дијареја узрокована | 500 mg два | 5 дана |
| | са Shigella | пута дневно | |
| | dysenteriae тип 1 | | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Дијареја узрокована | 500 mg два | 3 дана |
| | са Vibrio cholera | пута дневно | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Тифоидна грозница | 500 mg два | 7 дана |
| | | пута дневно | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Интраабдоминалне | 500 mg - 750 | 5 - 14 дана |
| | инфекције изазване | mg два пута | |
| | Грам негативним | дневно | |
| | бактеријама | | |
+----------------------+-----------------------+---------------+--------------------+
| Инфекције коже и меких ткива узроковани | 500 mg - 750 | 7 - 14 дана |
| грам-негативним бактеријама | mg два пута | |
| | дневно | |
+----------------------------------------------+---------------+--------------------+
| Инфекције костију и зглобова | 500 mg - 750 | најдуже 3 мјесеца |
| | mg два пута | |
| | дневно | |
+----------------------------------------------+---------------+--------------------+
| Пацијенти са неутропенијом који имају | 500 mg - 750 | Терапија треба да |
| повишену тјелесну температуру за коју се | mg два пута | траје током |
| сумња да је узрокована бактеријском | дневно | читавог периода |
| инфекцијом. | | неутропеније |
| | | |
| Ципрофлоксацин треба давати заједно са | | |
| одговарајућим антибиотиком у складу са | | |
| смјерницама. | | |
+----------------------------------------------+---------------+--------------------+
| Профилакса инфекција изазваних са Neisseria | 500 mg у | 1 дан (једна доза) |
| meningitides | једној дози | |
+----------------------------------------------+---------------+--------------------+
| Инхалациони антракс, профилакса послије | 500 mg два | 60 дана од |
| излагања и лијечење особа које могу да | пута дневно | потврђеног |
| узимају лијек орално када је то клинички | | излагања Bacillus |
| одговарајуће. Узимање лијека потребно је | | anthracis – у |
| почети што прије након сумњивог или | | |
| потврђеног излагања | | |
+----------------------------------------------+---------------+--------------------+
Педијатријска популација
+:---------------------+:----------------------------+:------------------+
| Индикације | Дневне дозе у mg | Укупно трајање |
| | | лијечења |
| | | (потенцијално |
| | | укључујући |
| | | иницијалну |
| | | парентералну |
| | | терапију |
| | | ципрофлоксацином) |
+----------------------+-----------------------------+-------------------+
| Цистична фиброза | 20 mg/kg т.т. два пута | 10 - 14 дана |
| | дневно са највише 750 mg по | |
| | дози. | |
+----------------------+-----------------------------+-------------------+
| Компликоване | 10 mg/kg - 20 mg/kg т.т. | 10 - 21 дана |
| уринарне инфекције и | два пута дневно са највише | |
| акутни | 750 mg по дози. | |
| пијелонефритис | | |
+----------------------+-----------------------------+-------------------+
| Инхалациони антракс, | 10 mg/kg - 15 mg/kg т.т. | 60 дана од |
| профилакса послије | два пута дневно са највише | потврђеног |
| излагања и лијечење | 500 mg по дози. | излагања Bacillus |
| особа које могу да | | anthracis-у |
| узимају лијек орално | | |
| када је то клинички | | |
| одговарајуће. | | |
| Узимање лијека је | | |
| потребно почети што | | |
| прије након сумњивог | | |
| или потврђеног | | |
| излагања | | |
+----------------------+-----------------------------+-------------------+
| Остале тешке | 20 mg/kg т.т. два пута | У зависности од |
| инфекције | дневно са највише 750 mg по | врсте инфекције |
| | дози. | |
+----------------------+-----------------------------+-------------------+
Старији пацијенти
Доза код старијих пацијената одређује се у односу на тежину инфекције и
вриједност клиренса креатинина.
Пацијенти са оштећењем функције бубрега и јетре
Препоручене почетне дозе и дозе одржавања за пацијенте са оштећеном
бубрежном функцијом:
------------------------ ------------------- ---------------------------
Клиренс креатинина Серумски креатинин Орална доза [mg]
[ml/min/1.73 m²] [µmol/l]
> 60 < 124 Видјети уобичајено дозирање
30[]60 124 – 168 250[]500 mg сваких 12 h
< 30 > 169 250[]500 mg свака 24 h
Пацијенти на > 169 250[]500 mg свака 24 h
хемодијализи (након дијализе)
Пацијенти на > 169 250[]500 mg свака 24 h
перитонеалној дијализи
------------------------ ------------------- ---------------------------
Код пацијената са оштећеном функцијом јетре није потребна корекција
дозе.
Дозирање код дјеце са оштећењем бубрежне функције и/или функције јетре
није проучавано.
Начин примјене
Цитерал таблете би требало прогутати цијеле са одговарајућом количином
течности, без жвакања. Могу се узимати независно од оброка. Ако се узму
на празан стомак, активна супстанца се ресорбује много брже. У том
случају, таблете не треба узимати заједно са млијечним производима (нпр.
млијеко, јогурт) или са напицима обогаћеним минералима (нпр. сок од
наранџе обогаћен калцијумом) (погледати дио 4.5).
У тешким случајевима када пацијент не може узети таблете (нпр. пацијенти
на ентералној исхрани), препоручује се започињање терапије интравенском
примјеном ципрофлоксацина све док прелазак на орално узимање не буде
могуће.
4.3. Контраиндикације
- Преосјетљивост на активну супстанцу, на било који од ексципијенаса или
на друге љекове из групе хинолона наведених у дијелу 6.1.
- Истовремена употреба ципрофлоксацина и тизанидина (погледати дио 4.5).
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Терапију ципрофлоксацином треба избјегавати код пацијената код којих су
се јавила озбиљна нежељена дејства када су користили хинолоне или
флуорохинолонe (погледати дио 4.8). Лијечење ових пацијената
ципрофлоксацином треба започети само у одсуству алтернативних могућности
лијечења и након пажљиве процјене односа корист/ризик (погледати дио
4.3).
Озбиљне инфекције и мјешовите инфекције са Грам позитивним и анаеробним
патогенима
Монотерапија ципрофлоксацином није предвиђена за лијечење озбиљних
инфекција и инфекција за које је могуће да су узроковане Грам позитивним
и анаеробним бактеријама. У таквим случајевима ципрофлоксацин се треба
примјењивати заједно са другим одговарајућим антибиотицима.
Стрептококне инфекције (укључујући Streptococcus pneumoniae)
Ципрофлоксацин се не препоручује у терапији стрептококних инфекција због
недовољне ефикасности.
Инфекције гениталног тракта
Гонококни уретритис, цервицитис, епидидимо-орхитис и пелвична
инфламаторна болест могу бити проузроковани флуорохинолон-резистентним
сојевима Neisseria gonorrhoeae.
Ципрофлоксацин се може користити у терапији гонококног уретритиса и
цервицитиса само уколико се може искључити ципрофлоксацин-резистентна
Neisseria gonorrhoeae.
За епидидимо-орхитис и пелвичну инфламаторну болест, ципрофлоксацин
треба примијенити емпиријски једино у комбинацији са другим
одговарајућим антибактеријским љековима (нпр. цефалоспорини), изузев ако
се може искључити инфекција ципрофлоксацин-резистентном Neisseria
gonorrhoeae. Уколико се клиничко побољшање не постигне након 3 дана
терапије, потребно је размотрити друге терапијске могућности.
Инфекције уринарног тракта
Резистенција бактерије Escherichia coli, најчешћег патогена укљученог у
инфекције уринарног тракта, варира. Прије прописивања је потребно
размотрити локалну преваленцу резистенције Escherichia coli на
флуорохинолоне.
Очекује се да ће појединачна доза ципрофлоксацина која се може
примијенити код некомпликованог циститиса код жена у пременопаузи бити
повезана са нижом ефикасношћу од дужег третмана. Ово је потребно узети у
обзир и због пораста резистенције Escherichia coli на хинолоне.
Интраабдоминалне инфекције
Постоји ограничена количина података о ефикасности ципрофлоксацина у
лијечењу постоперативних интраабдоминалних инфекција.
Путничке дијареје
При избору ципрофлоксацина за лијечење треба имати у виду информације о
резистенцији одређених патогена на ове љекове у земљама у које се
путује.
Инфекције костију и зглобова
Ципрофлоксацин треба користити у комбинацији са другим антимикробним
љековима, у зависности од резултата микробиолошких испитивања.
Инхалациони антракс
Примјена код људи се базира на in vitro подацима, истраживањима на
животињама као и на ограниченим подацима добијених на људима. Љекари
лијечење треба да ускладе са националним и/или интернационалним
смјерницама за лијечење антракса.
Педијатријска популација
Употреба ципрофлоксацина код дјеце и адолесцената треба да прати
званичне смјернице. Терапију треба да уведе љекар са искуством у
лијечењу цистичне фиброзе и/или тешких инфекција код дјеце и
адолесцената.
Показано је да ципрофлоксацин изазива артропатију у зглобовима који носе
тежину тијела код животиња у развоју. Безбједносни подаци из
рандомизованог двоструко слијепог испитивања ципрофлоксацина код дјеце
(ципрофлоксацин: n=335, средњи узраст = 6.3 година; контролна група:
n=349, средњи узраст = 6.2 година; распон година = 1 до 17) показали су
инциденцу суспектне артропатије повезане са третманом (на основу
клиничких знакова и симптома везаних за зглобове) од 7.2% и 4.6% 42.
дана након третмана, док је инциденца након 1 године праћења била 9.0% и
5.7%. Повећање суспектне артропатије везане за примјену лијека током
времена није било статистички значајно између група. Због могућих
нежељених догађаја везаних за зглобове и/или околна ткива, терапију
ципрофлоксацином треба увести искључиво након брижљиве процјене односа
корист-ризик.
Бронхопулмоналне инфекције код пацијената са цистичном фиброзом
Клиничка испитивања су обухватала дјецу и адолесценте узраста 5-17
година. У лијечењу дјеце од 1-5 година клиничко искуство је ограничено.
Компликоване уринарне инфекције и пијелонефритис
Лијечење уринарних инфекција ципрофлоксацином треба започети када се
остала терапија не може користити и треба бити засновано на резултатима
микробиолошког испитивања. Клиничка испитивања обухватала су дјецу и
адолесценте узраста 1-17 година.
Остале специфичне тешке инфекције
Остале специфичне тешке инфекције у складу са званичним смјерницама или
након пажљиве процјене односа корист/ризик када се остали видови
терапије не могу користити, или након неуспјеха конвенционалне терапије
и када микробиолошка испитивања оправдавају употребу ципрофлоксацина.
Употреба ципрофлоксацина за специфичне тешке инфекције, различите од
горе наведених, није клинички испитивана и клиничка искуства су
ограничена. Стога, савјетује се опрез у лијечењу пацијената са овим
инфекцијама.
Реакције преосјетљивости
Реакције преосјетљивости и алергијске реакције, укључујући анафилаксу и
анафилактоидну реакцију, могу се јавити код узимања појединачне дозе
(погледати дио 4.8) и могу бити животно угрожавајуће. Ако се таква
реакција јави, потребно је прекинути давање ципрофлоксацина и предузети
одговарајуће мјере лијечења.
Oнеспособљавајуће, дуготрајне и потенцијално иреверзибилне озбиљне
нежељене реакције
Веома ријетки случајеви дуготрајних (трају мјесецима или годинама),
онеспособљавајућих и потенцијално иреверзибилних озбиљних нежељених
реакција које се јављају у различитим, понекад у више класа система
органа (мишићно-коштани систем, нервни, психијатријски и чула)
забиљежени су код пацијената који су били на терапији хинолонима и
флуорохинолонима без обзира на њихову старост и постојеће факторе
ризика. Примјену ципрофлоксацина треба одмах прекинути након првих
знакова или симптома било које озбиљне нежељене реакције и пацијенте
треба савјетовати да се обрате љекару.
Тендинитис и руптура тетивa
Ципрофлоксацин се генерално не смије давати пацијентима са анамнезом
болести/поремећаја тетива повезаних са лијечењем хинолонима. Ипак, у
веома ријетким случајевима, након микробиолошког тестирања на могуће
узрочнике и процјене односа користи и ризика, ципрофлоксацин се може
прописати таквим пацијентима за лијечење одређених тешких инфекција,
посебно у случају када стандардна терапија не успије или код појаве
бактеријске резистенције, када микробиолошки налаз оправдава његову
примјену.
Запаљење тетива и руптура тетивa (посебно, али не ограничавајући се на
Ахилову тетиву), понекад билатералне, могу се јавити већ након 48 сати
од почетка тeрапије хинолонима и флуорохинолонима и пријављено је да се
јављају чак и до неколико мјесеци након прекида терапије (погледати дио
4.8). Ризик од упале и руптуре тетиве је повећан код старијих
пацијената, пацијената са оштећењем реналне функције, пацијената са
трансплантованим чврстим органима и код оних који су истовремено
лијечени кортикостероидима. Истовремена примјена кортикостероида мора се
избјегавати.
На први знак запаљења тетива (нпр. болно отицање, упала) треба прекинути
лијечење ципрофлоксацином и размотрити алтернативне могућности лијечења.
Захваћени екцтремитет (екстремитете) треба третирати на одговарајући
начин (нпр. имобилизација). Aко се јаве знаци тендинопатије, примјену
кортикостероида треба избјегавати.
Пацијенти са mиастенијом гравис
Ципрофлоксацин треба опрезно користити код пацијената са миастенијом
гравис јер се симптоми могу погоршати (погледати дио 4.8).
Анеуризма и дисекција аорте и регургитација/инсуфицијенција срчаног
залиска
У епидемиолошким студијама пријављен је повећан ризик од анеуризме и
дисекције аорте, нарочито код старијих пацијената, као и од
регургитације аортног и митралног залиска након узимања флуорохинолона.
Случајеви анеуризме и дисекције аорте, понекад са руптуром као
компликацијом (укључујући оне са смртним исходом), и
регургитације/инсуфицијенције било којих срчаних залистака пријављени су
код пацијената који примају флуорохинолоне (погледати дио 4.8).
Стога се флуорохинолони смију примијењивати само након пажљиве процјене
односа користи и ризика и након разматрања других терапијских опција код
пацијената са анеуризматском болешћу или са урођеном болешћу срчаних
залистака у породичној анамнези, или код пацијената којима је претходно
дијагностикована анеуризма и/или дисекција аорте, или болест срчаних
залистака, или код којих постоје други фактори ризика или стања која
представљају предиспозицију:
- и за анеуризму и дисекцију аорте и за регургитацију/инсуфицијенцију
срчаних залистака (нпр. поремећаји везивног ткива као што су:
Marfan-ов синдром, или Ehlers-Danlos-ов синдром, Turner-ов синдром ,
Behçet-ова болест, хипертензија, реуматоидни артритис) или додатно
- за анеуризму и дисекцију аорте (нпр. васкуларни поремећаји као што су:
Takayasu-ов артеритис или артеритис џиновских ћелија или позната
атеросклероза или Sjögren-ов синдром) или додатно
- за регургитацију/инсуфицијенцију срчаних залистака (нпр. инфективни
ендокардитис).
Ризик од анеуризме и дисекције аорте и њихове руптуре може бити повећан
и код пацијената који се истовремено лијече кортикостероидима за
системску примјену.
Пацијентима треба савјетовати да се у случају изненадног бола у предјелу
абдомена, груди или леђа, одмах обрате љекару у хитној медицинској
служби.
Пацијентима такође треба савјетовати да у случају акутне диспнеје, нове
појаве палпитација срца или развоја едема абдомена или доњих
екстремитета одмах затраже хитну медицинску помоћ.
Поремећаји вида
Ако дође до погоршања вида или било каквих промјена на очима, одмах би
требало консултовати офталмолога.
Фотосензитивност
Ципрофлоксацин може изазвати фотосензитивне реакције. Пацијенти који су
на терапији ципрофлоксацином треба да избјегавају директно излагање
прекомјерној сунчевој свјетлости и UV-зрацима (погледати дио 4.8).
Конвулзије (напади)
Познато је да ципрофлоксацин, као и остали хинолони може да изазове
конвулзије или да смањују праг надражљивости за конвулзије. Забиљежени
су случајеви статус епилептикуса. Ципрофлоксацин би требало са опрезом
користити код пацијената са поремећајима централног нервног система
(ЦНС), јер су ови пацијенти предиспонирани за појаву напада. Ако се јаве
напади одмах прекинути давање ципрофлоксацина (погледати дио 4.8).
Периферна неуропатија
Случајеви сензорне или сензомоторне полинеуропатије која резултира
парестезијом, хипоестезијом, дизестезијом или слабошћу, пријављени су
код пацијената који су примјењивали хинолоне и флуорохинолоне.
Пацијентима који су на терапији ципрофлоксацином, треба савјетовати да
се обрате свом љекару прије него што наставе са терапијом уколико се
појаве симптоми неуропатије као што су: бол, осјећај жарења, бридење,
утрнулост или слабост како би се спријечио развој потенцијално
иреверзибилног стања (погледати дио 4.8).
Психијатријске реакције
Код неких пацијената, психијатријске реакције су се јавили након прве
примјене ципрофлоксацина. У ријетким случајевима, депресија или психоза
могу прогредирати до суицидалних идеја/мисли, које могу кулминирати до
покушаја самоубиства или самоубиства. У овим случајевима треба прекинути
терапију ципрофлоксацином.
Поремећаји срца
Потребан је опрез када се примјењују флуорохинолони, укључујући и
ципрофлоксацин, код пацијената са познатим факторима за пролонгацију QT
интервала као што су:
- конгенитални синдром продуженог QT интервала,
- истовремена употреба љекова за које се зна да продужавају QT интервал
(нпр. антиаритмици класе IA и III, трициклични антидепресиви,
макролиди и антипсихотици),
- неконтролисан дисбаланс електролита (нпр. хипокалемија,
хипомагнеземија),
- срчана обољења (нпр. срчана инсуфицијенција, инфаркт миокарда,
брадикардија).
Старији пацијенти и особе женског пола могу бити више осјетљиви на
QT-пролонгацију изазвану љековима. Стога је потребан опрез код употребе
флуорохинолона, укључујући и ципрофлоксацин, код ових група пацијената
(погледати дјелове 4.2 - старији пацијенти, те 4.5, 4.8 и 4.9).
Дисгликемија
Као и приликом примјене осталих хинолона, може доћи до промјене
концентрације глукозе у крви, укључујући хипогликемију и хипергликемију,
(погледати дио 4.8), обично код старијих пацијената са дијабетесом који
су на истовременој терапији оралним антидијабетиком (нпр. глибенкламид)
или инсулином. Пријављени су случајеви хипогликемијске коме. Стога се
код дијабетичара препоручује пажљиво праћење нивоа глукозе у крви.
Гастроинтестинални систем
Појава тешке и упорне дијареје током или послије терапије (укључујући и
неколико недјеља након лијечења), може указати на колитис проузрокован
антибиотицима (животно угрожавајуће стање које потенцијално може довести
до смртног исхода), што захтијева хитно лијечење (погледати дио 4.8). У
овим случајевима требало би прекинути примјену ципрофлоксацином и дати
одговарајућу терапију. Примјена љекова који успоравају перисталтику је
контраиндикована у таквим случајевима.
Бубрежни и уринарни систем
Забиљежена је кристалурија повезана са примјеном ципрофлоксацина
(погледати дио 4.8). Пацијенти који су на терапији ципрофлоксацином
требало би да су добро хидратисани и треба избјегавати прекомјерно
алкалисање урина.
Оштећење функције бубрега
С обзиром да се ципрофлоксацин у великој мјери излучује непромијењен
путем бубрега, потребно је прилагођавање дозе код пацијената са
оштећеном функцијом бубрега, као што је објашњено у дијелу 4.2, да би се
избјегла повећана појава нежељених дејстава због акумулације
ципрофлоксацина.
Хепатобилијарни систем
Пријављени су случајеви некрозе јетре и по живот опасне инсуфицијенције
јетре, код узимања ципрофлоксацина (погледати дио 4.8). Код првих
знакова и симптома обољења јетре (као што су анорексија, жутица, тамна
мокраћа, свраб, осјетљив абдомен) треба прекинути лијечење.
Недостатак глукоза-6-фосфат дехидрогеназе
Пацијенти са дефицијенцијом глукоза-6-фосфат дехидрогеназе су склони
хемолитичким реакцијама са ципрофлоксацином, и зато се избјегава код
ових пацијената једино ако је потенцијална корист већа од ризика. У овим
случајевима мора се пратити могућност појаве хемолизе.
Резистенција
Током или након терапије ципрофлоксацином може се изоловати резистентна
бактерија, са или без клинички манифестне суперинфекције. Посебан ризик
од појаве бактерија резистентних на ципрофлоксацин постоји код
продуженог лијечења, код лијечења болничких инфекција и/или инфекција
узрокованих са Staphylococcus и Pseudomonas врстама.
Цитохром P450
Ципрофлоксацин инхибира CYP1A2 и то може узроковати повећање
концентрације супстанце која се истовремено примјењује, а која се
метаболише преко овог ензима (теофилин, клозапин, оланзапин, ропинирол,
тизанидин, дулоксетин, агомелатин). Зато код пацијентата који
истовремено узимају ципрофлоксацин и ове љекове, требало би пажљиво
пратити клиничке знаке предозирања, одређивати серумску концентрацију,
нарочито теофилина, ако је неопходно (погледати дио 4.5). Истовремено
давање ципрофлоксацина и тизанидина је контраиндиковано.
Метотрексат
Истовремена примјена ципрофлоксацина и метотрексата се не препоручује
(погледати дио 4.5).
Интеракције са тестовима
In vitro активност ципрофлоксацина против Mycobacterium tuberculosis
може дати лажно негативне резултате у узорцима узетим од пацијената који
узимају ципрофлоксацин.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Ефекти других љекова на ципрофлоксацин:
Љекови за које се зна да продужавају QT интервал
Kао и други флуорохинолони, ципрофлоксацин треба са опрезом примјењивати
код пацијената који примају љекове за које се зна да продужавају QT
интевал (нпр. Класе IA и III антиаритмика, трициклични антидепресиви,
макролиди, антипсихотици) (погледати дио 4.4).
Формирање хелатних комплекса
Давање ципрофлоксацина (орално) истовремено са поливалентних катјонских
љекова и минералних суплемената (нпр. калцијума, магнезијума,
алуминијума или гвожђа), полимера који везују фосфате (нпр. севеламер
или лантан карбонат), сукралфата или антацида или високопуферованих
љекова (нпр. диданозин таблете) који садрже магнезијум, алуминијум, или
калцијум, може довести до смањења апсорпције ципрофлоксацина. Сходно
томе, ципрофлоксацин треба давати или 1-2 сата прије или најкасније 4
сата након ових љекова. Ово ограничење се не односи на љекове који
спадају у класу блокатора H2 рецептора.
Храна и млијечни производи
Нормална исхрана која садржи малу концентрацију калцијума, не утиче
значајно на апсорпцију ципрофлоксацина. Међутим, истовремену употребу са
млијечним производима или обогаћеним напицима (нпр. млијеко, јогурт,
калцијумом обогаћен сок од поморанџе) треба избјегавати јер може
редуковати апсорпцију ципрофлоксацина.
Пробенецид
Пробенецид утиче на реналну секрецију ципрофлоксацина. Њихово заједничко
давање повећава серумску концентрацију ципрофлоксацина.
Метоклопрамид
Метоклопрамид убрзава ресорпцију ципрофлоксацина (оралног) што доводи до
краћег времена за достизање максималних концентрација у плазми. Нијесу
запажени ефекти на биорасположивост ципрофлоксацина.
Омепразол
Истовремена примјена ципрофлоксацина и производа који садрже омепразол
доводи до благе редукције C_(max) и ПИК-a ципрофлоксацина.
Ефекти ципрофлоксацина на друге љекове:
Тизанидин
Тизанидин се не смије дати заједно са ципрофлоксацином (погледати дио
4.3). У клиничкој студији са здравим добровољцима дошло је до повећања
серумске концентрације тизанидина код његовог истовременог давања са
ципрофлоксацином (7-струко повећање C_(max), распон: 4-21 пута;
10-струко повећање површине испод криве, распон: 6-24 пута). Упоредо са
повећањем серумских концентрација потенциран је хипотензивни и седативни
ефекат тизанидина.
Метотрексат
Истовремена примјена ципрофлоксацина и метотрексата може потенцијално
довести до повећања нивоа метотрексата у плазми усљед инхибиције
тубуларног реналног транспорта метотрексата. Ово може повећати ризик
токсичних реакција изазваних метотрексатом. Њихова заједничка примјена
се не препоручује (погледати дио 4.4).
Теофилин
Истовремена примјена ципрофлоксацина и теофилина може довести до
нежељеног пораста концентрације теофилина у серуму. Ово може изазвати
теофилином индукована нежељена дејства која ријетко могу бити животно
угрожавајућа или са смртним исходом. Препоручује се да се доза теофилина
адекватно редукује и да се прате нивои теофилина у плазми (погледати дио
4.4).
Остали ксантински деривати
Приликом истовремене примјене ципрофлоксацина и кофеина или
пентоксифилина (окспентифилин) пријављена су повећања серумске
концентрације ових ксантинских деривата.
Фенитоин
Примјена ципрофлоксацина и фенитоина може резултирати повећањем или
смањењем нивоа фенитоина у серуму, па се стога препоручује праћење
његове серумске концентрације.
Циклоспорин
Пролазно повећање концентрације серумског креатинина је забиљежено када
се истовремено примјењује ципрофлоксацин и производи који садрже
циклоспорин. Због тога је потребно два пута недјељно контролисати
концентрацију креатинина у серуму код ових пацијената.
Антагонисти витамина К
Истовремена примјена ципрофлоксацина и антагониста витамина К може
појачати антикоагулантне активности. Ризик може да варира у зависности
од врсте инфекције, година и општег стања пацијента, тако да је тешко
процијенити утицај ципрофлоксацина на повећање INR-a („international
normalized ratio”). Препоручује се периодично праћење INR-а током и
кратко након коадминистрације ципрофлоксацина и антагониста витамина К
(нпр. варфарин, аценокумарол, фенпрокумон или флуиндион).
Дулоксетин
У клиничким испитивањима показано је да истовремена употреба дулоксетина
и снажних инхибитора CYP450 1A2 изоензима као што је флувоксамин, може
довести до повећања ПИК-а и C_(max) дулоксетина. Иако нема доступних
података о могућим интеракцијама са ципрофлоксацином, могу се очекивати
слични ефекти при истовременој употреби (погледати дио 4.4).
Ропинирол
Клиничка студија је показала да примјена ропинирола са ципрофлоксацином,
умјереним инхибитором изоензимом CYP450 1A2, резултира повећањем C_(max)
и ПИК-а ропинирола за 60% и 84%. Праћење нежељених дејстава у вези са
ропиниролом и кориговање дозе се препоручује током и кратко након
истовремене примјене са ципрофлоксацином (погледати дио 4.4).
Лидокаин
Код здравих добровољаца је показано да истовремена примјена медицинских
производа који садрже лидокаин и ципрофлоксацина, умјереног инхибитора
CYP450 1A2 изоензима, редукује клиренс интравенског лидокаина за 22%.
Иако је терапија лидокаином била добро подношена, могуће су интеракције
са ципрофлоксацином уз појаву нежељених дејстава.
Клозапин
Приликом примјене 250 mg ципрофлоксацина са клозапином током 7 дана
дошло је до повећања серумских концентрација клозапина и
N-десметилклозапина за 29% и 31%, адекватно. Препоручује се клинички
надзор и адекватно прилагођавање дозе клозапина током и кратко након
истовремене примјене са ципрофлоксацином (погледати дио 4.4).
Силденафил
C_(max) и ПИК силденафила су били повећани приближно два пута код
здравих добровољаца након оралне примјене дозе од 50 mg дате истовремено
са 500 mg ципрофлоксацина. Стога је потребан опрез када се
ципрофлоксацин прописује истовремено са силденафилом, узимајући у обзир
ризик и корист.
Агомелатин
У клиничким студијама, показано је да флувоксамин, као снажан инхибитор
CYP450 1A2 изоензима, значајно инхибира метаболизам агомелатина што
доводи 60-струко до пораста изложености агомелатину. Иако не постоје
доступни клинички подаци за могућу интеракцију са ципрофлоксацином,
умјереним инхибитором CYP450 1A2, слични ефекти се могу очекивати при
истовременој примјени (погледати „Цитохром P450”, у дијелу 4.4 Посебна
упозорења и мјере опреза при употреби лијека).
Золпидем
Истовремена примјена ципрофлокацина може повећати ниво золпидема у крви.
Није препоручљива истовремена употреба.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Доступни подаци о давању ципрофлоксацина трудницама не показују
малформативну или фето/неонаталну токсичност. Студије на животињама
нијесу показале директне или индиректне штетне ефекте у односу на
репродуктивну токсичност. Koд младих и пренаталних животиња, изложених
хинолонима, примијећени су ефекти на незреле хрскавице, па се не може
искључити могућност да лијек оштети хрскавице зглобова и у незрелом
људском организму/фетусу (погледати дио 5.3).
Из предострожности, не препоручује се употреба ципрофлоксацина у
трудноћи.
Дојење
Ципрофлоксацин се излучује у млијеко. Због могућег ризика од оштећење
хрскавице, ципрофлоксацин не треба користити у току дојења.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Због неуролошких ефеката, ципрофлоксацин може утицати на реакционо
вријеме. Сходно томе, способност управљања моторним возилом или руковање
машинама могу бити поремећени.
4.8. Нежељена дејства
Најчешће извјештавана нежељена дејства су наузеја и дијареја.
Нежељена дејства лијека CITERAL (орална, интравенска, и секвенцијална
терапија), добијена на основу клиничких и постмаркетиншких испитивања
подијељена по категоријама учесталости су приказанa у наставку текста.
Анализе учесталости обухватају податке и о оралној и интравенској
употреби ципрофлоксацина.
+:-------------------+:----------+:---------------------------+:----------------------+:-------------------+:----------------+
| Класа система | Честo | Повременo | Ријеткo | Веома ријеткo | Непозната |
| органа | | | | <1/10000 | учесталост (не |
| | ≥1/100 до | ≥1/1000 до | ≥1/10000 до | | може се |
| | <1/10 | | | | процијенити на |
| | | <1/100 | <1/1000 | | основу |
| | | | | | доступних |
| | | | | | података) |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Инфекције и | | Гљивичне суперинфекције | | | |
| инфестације | | | | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји крви и | | Еозинофилија | Леукопенија | Хемолитичка | |
| лимфног система | | | | анемија | |
| | | | Анемија | | |
| | | | | Агранулоцитоза, | |
| | | | Неутропенија | Панцитопенија | |
| | | | | (животно | |
| | | | Леукоцитоза | угрожавајућа), | |
| | | | | Депресија коштане | |
| | | | Тромбоцитопенија | сржи (животно | |
| | | | | угрожавајућа) | |
| | | | Тромбоцитемија | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји имуног | | | Алергијске реакције | Анафилактичка | |
| система | | | Алергијски | реакција | |
| | | | оток/ангиоедем | | |
| | | | | Анафилактички шок | |
| | | | | (животно | |
| | | | | угрожавајући) | |
| | | | | (погледати дио | |
| | | | | 4.4) реакција | |
| | | | | слична серумској | |
| | | | | болести | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Ендокрини | | | | | Синдром |
| поремећаји | | | | | неодговарајућег |
| | | | | | лучења |
| | | | | | антидиуретског |
| | | | | | хормона (SIADH) |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји | | Смањен апетит | Хипергликемија | | Хипогликемијска |
| метаболизма и | | | | | кома (погледати |
| исхране | | | хипогликемија | | дио 4.4) |
| | | | (погледати дио 4.4) | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Психијатријски | | Психомоторна | Конфузија и | Психотична | Манија, |
| поремећаји* | | хиперактивност/агитираност | дезорјентација, | реакција (која | |
| | | | анксиозна реакција, | потенцијално може | укључујући |
| | | | абнормални снови, | да кулминира до | хипоманију |
| | | | депресија (која | суицидалних идеја/ | |
| | | | потенцијално може да | мисли или покушају | |
| | | | кулминира до | самоубиства и | |
| | | | суицидалних идеја/ | суицида) | |
| | | | мисли или покушају | (погледати дио | |
| | | | самоубиства и | 4.4) | |
| | | | суицида) (погледати | | |
| | | | дио 4.4) халуцинације | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји нервног | | Главобоља Вртоглавица | Парестезија и | Мигрена, Поремећај | Периферна |
| система* | | Поремећаји | дисестезија | координације, | неуропатија и |
| | | | | Поремећај хода, | полинеуропатија |
| | | спавања, Поремећај укуса | Хипоестезија | Поремећај мирисног | |
| | | | | живца, | (погледати дио |
| | | | Тремор | Интракранијална | 4.4) |
| | | | | хипертензија и | |
| | | | Конвулзије | псеудотумор | |
| | | | (укључујући статус | церебри | |
| | | | епилептикус) | | |
| | | | (погледати дио 4.4) | | |
| | | | | | |
| | | | Вертиго. | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји ока* | | | Поремећаји вида (нпр. | Поремећаји | |
| | | | диплопија) | колорног вида | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји уха и | | | Тинитус | | |
| лабиринта* | | | | | |
| | | | Губитак | | |
| | | | слуха/оштећење слуха | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Кардиолошки | | | Тахикардија | | Вентрикуларна |
| поремећаји** | | | | | аритмија, |
| | | | | | „torsades de |
| | | | | | pointes” |
| | | | | | (забиљеж |
| | | | | | |
| | | | | | ени превасходно |
| | | | | | код особа са |
| | | | | | факторима |
| | | | | | ризика за QT |
| | | | | | пролонгацију), |
| | | | | | QT пролонгација |
| | | | | | на ЕКГ-у |
| | | | | | (погледати |
| | | | | | дјелове 4.4 и |
| | | | | | 4.9) |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Васкуларни | | | Вазодилатација, | Васкулитис | |
| поремећаји** | | | Хипотензија | | |
| | | | | | |
| | | | Синкопа | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Респираторни, | | | Диспнеја (укључујући | | |
| | | | и асматичне симптоме) | | |
| торакални и | | | | | |
| медијастинални | | | | | |
| поремећаји | | | | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Гастроинтестинални | Мучнина | Повраћање | Колитис проузрокован | Панкреатитис | |
| поремећаји | Дијареја | | антибиотицима | | |
| | | Болови у дигестивном | укључујући и | | |
| | | тракту и абдомену | псеудомембранозни | | |
| | | | колитис (веома | | |
| | | Диспепсија | ријетко са фаталним | | |
| | | | исходом) (погледати | | |
| | | Флатуленција | дио 4.4) | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Хепатобилијарни | | Повећане вриједности | Оштећење јетре | Некроза јетре | |
| поремећаји | | трансаминазе Повећане | Холестатска жутица | (ријетко напредује | |
| | | вриједности билирубина | | до инсуфицијенције | |
| | | | Хепатитис | јетре опасне по | |
| | | | | живот) (погледати | |
| | | | | дио 4.4) | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји коже и | | Осип | Фотосензитивне | Петехије | Акутна |
| поткожног ткива | | | реакције (погледати | Мултиформни еритем | генерализована |
| | | Пруритус Уртикарија | дио 4.4) | | егзантематозна |
| | | | | Erythema nodosum, | пустулоза |
| | | | | Stevens-Johnson-ов | (AGEP), |
| | | | | синдром | реакција на |
| | | | | (потенцијално | лијек са |
| | | | | животно | еозинофилијом и |
| | | | | угрожавајући), | системским |
| | | | | | симптомима |
| | | | | Токсична | (DRESS) |
| | | | | епидермална | |
| | | | | некролиза | |
| | | | | (потенцијално | |
| | | | | животно | |
| | | | | угрожавајућа) | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји | | Бол у мишићима и костима | Мијалгија Артритис | Mишићна слабост, | |
| мишићно-коштаног | | (бол у екстремитетима, бол | | Tендинитис Руптура | |
| система и везивног | | у леђима, бол у грудима), | Повећан тонус мишића | тетива (посебно | |
| ткива* | | Артралгија | и грчеви | Ахилове тетиве) | |
| | | | | (погледати дио | |
| | | | | 4.4) | |
| | | | | | |
| | | | | Погоршање симптома | |
| | | | | миастеније гравис | |
| | | | | (погледати дио | |
| | | | | 4.4). | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји бубрега | | Поремећај бубрега | Бубрежна | | |
| и уринарног | | | инсуфицијенција, | | |
| система | | | Хематурија, | | |
| | | | Кристалурија | | |
| | | | (погледати дио 4.4) | | |
| | | | Тубулоинтерстицијални | | |
| | | | нефритис | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Општи поремећаји и | | Астенија (општа слабост и | Едем | | |
| реакције на мјесту | | умор), Грозница | | | |
| примјене* | | | Знојење | | |
| | | | (хиперхидроза) | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Испитивања | | Повећане вриједности | Повећање вриједности | | Повећан INR |
| | | алкалне фосфатазе у крви | амилазе | | (international |
| | | | | | normalized |
| | | | | | ratio) код |
| | | | | | пацијената на |
| | | | | | терапији |
| | | | | | антагонистима |
| | | | | | витамина К |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
*Веома ријетки случајеви дуготрајних (трају неколико мјесеци или
година), онеспособљавајућих и потенцијално иреверзибилних озбиљних
нежељених дејстава који се јављају у неколико, понекад више, класа
система органа и чула (укључујући нежељена дејства као што су:
тендинитис, руптура тетива, артралгија, бол у екстремитетима, поремећај
хода, неуропатије повезане са парестезијом и неуралгија, умор,
психијатриски симптоми (укључујући поремећаје спавања, анксиозност,
нападе панике, депресију и самоубилачке мисли), поремећај памћења и
концентрације и оштећење слуха, вида, укуса и мириса) пријављени су у
вези са употребом хинолона и флуорохинолона у неким случајевима без
обзира на већ постојеће факторе ризика (погледати дио 4.4).
** Случајеви анеуризме и дисекције аорте, понекад са руптуром као
компликацијом (укључујући оне са смртним исходом), и
регургитације/инсуфицијенције било којих срчаних залистака пријављени су
код пацијената који примају флуорохинолоне (погледати дио 4.4).
Педијатријска популација
Инциденца горе наведене артропатије (артралгија, артритис), односи се на
податке добијене из студија на одраслима. Код дјеце, артропатија се
јавља често (погледати дио 4.4).
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Узимање прекомјерне дозе од 12 g пријављено је да може довести до
умјерених симптома токсичности. Предозирање од 16 g може узроковати
акутну реналну инсуфицијенцију.
Симптоми предозирања су: несвјестица, тремор, главобоља, умор,
конвулзије, халуцинације, конфузија, нелагодност у абдомену, бубрежни
поремећаји и поремећај функције јетре као и кристалурија и хематурија.
Забиљежена је реверзибилна ренална токсичност. Зато, поред рутинских
мјера у хитним случајевима нпр. пражњење желуца праћено давањем
медицинског угља, препоручено је праћење реналне функције, укључјући pH
урина и закисељавање урина, ако је потребно, да би се спријечила
кристалурија. Пацијенти морају бити добро хидрирани. Антациди који
садрже калцијум и магнезијум могу теоретски редуковати ресорпцију
ципрофлоксацина код предозирања.
Само мали дио ципрофлоксацина (<10%) се елиминише хемодијализом или
перитонеалном дијализом.
У случају предозирања, треба примијенити симптоматску терапију. Потребно
је спровести праћење ЕКГ-a, због могућег продужетка QТ интервала.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Хинолонски антибактеријски љекови,
флуорохинолони
АТЦ код: J01MA02
Механизам дјеловања
Као флуорохинолонски антибактериски лијек, бактерицидно дејство
ципрофлоксацина произлази од инхибиције оба типа топоизомеразе II (ДНК
гиразе) и топоизомеразе IV, неопходне за репликацију, транскрипцију,
репарацију и рекомбинацију бактеријске ДНК.
ФК/ФД однос
Ефикасност углавном зависи од односа максималне концентрације у серуму
(C_(max)) и минималне инхибиторне концентрације (МИК) ципрофлоксацина за
бактерију и од односа између подручја испод криве (ПИК) и МИК-а.
Механизам резистенције:
Ин витро резистенција ципрофлоксацина може се стећи постепено циљним
мутацијама на обијема ДНК гиразама и топоизомерази IV. Степен унакрсне
резистенције између ципрофлоксацина и других флуорохинолона је различит.
Појединачне мутације не морају да доведу до резистенције, али вишеструке
мутације углавном узрокују резистенцију на већину или све активне
супстанце унутар класе.
Непропустљивост и/или избацујући пумпни механизам (efflux pump
mechanism) резистенције могу имати различит ефекат на успјешност
флуорохинолона, што зависи од физичко-хемијских особина разних активних
супстанци унутар класе и афинитета транспортних механизама за сваку
активну супстанцу. Сви in vitro механизми резистенције су уобичајено
праћени у клиничким изолатима. Механизми резистенције који инактивирају
друге антибиотике као што су баријере пропустљивости (уобичејене код
Pseudomonas aeruginosa) и механизми избацивања могу утицати на
ефикасност ципрофлоксацина.
Плазмид-везана резистенција кодирана qnr-генима је регистрована.
Спектар антибактеријског дјеловања
Дате су граничне вриједности које раздвајају осјетљиве врсте од оних са
умјереном осјетљивошћу и касније од резистентних сојева:
EUCAST Препоруке
+:------------------------+:------------------------+:------------------------+
| Микроорганизми | Осјетљивост (S) | Резистенција (R) |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Enterobacteriaceae | S []0.5 mg/l | R > 1 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Pseudomonas spp. | S []0.5 mg/l | R > 1 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Acinetobacter spp, | S []1 mg/l | R > 1 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Staphylococcus spp.¹ | S []1 mg/l | R > 1 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Haemophilus influenzae | S []0.5 mg/l | R > 0.5 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Moraxella catarrhalis | S [] 0.5 mg/l | R > 0.5 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Neisseria gonorrhoeae | S []0.03 mg/l | R > 0.06 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Neisseria meningitidis | S []0.03 mg/l | R > 0.06 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| граничне вриједности | S []0.5 mg/l | R > 1 mg/l |
| невезане за врсту* | | |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| 1 Staphylococcus spp. – граничне вриједности за ципрофлоксацин су у вези са |
| висином дозе. |
| |
| * Граничне вриједности невезане за врсту одређене су већином на основу |
| ФK/ФД подацима и не зависе од МИК дистрибуције за специфичне врсте. Користе |
| се само за врсте за које нијесу дате специфичне граничне вриједности, а не |
| за оне врсте гдје тестирање осјетљивости није препоручљиво. |
+-----------------------------------------------------------------------------+
Преваленца стечене резистенције може варирати географски и временом за
одређене врсте и локални подаци о резистенцији су пожељни, нарочито код
лијечења тешких инфекција. Уколико је потребно, може се тражити
експертско мишљење ако је преваленца резистенције на локалном нивоу
таква да је учинковитост средства барем код неких типова инфекција
доведена у питање.
Груписање одговарајућих врста према осјетљивости на ципрофлоксацин (за
Streptococcus врсте погледати дио 4.4).
+:----------------------------------------------------------------------+
| Уобичајено осјетљиве врсте |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Аеробни Грам позитивни микроорганизми: |
| |
| Bacillus anthracis (1) |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Аеробни Грам негативни микроорганизми: |
| |
| Aeromonas spp. |
| |
| Brucella spp. |
| |
| Citrobacter koseri |
| |
| Francisella tularensis |
| |
| Haemophilus ducreyi |
| |
| Haemophilus influenzae* |
| |
| Legionella spp |
| |
| Moraxella catarrhalis* |
| |
| Neisseria meningitidis |
| |
| Pasteurella spp. |
| |
| Salmonella spp.* |
| |
| Shigella spp.* |
| |
| Vibrio spp |
| |
| Yersinia pestis |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Анаеробни микроорганизми |
| |
| Mobiluncus |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Остали микроорганизми: |
| |
| Chlamydia trachomatis ($) |
| |
| Chlamydia pneumoniae ($) |
| |
| Mycoplasma hominis ($) |
| |
| Mycoplasma pneumoniae ($) |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Врсте код којих стечена резистенција може бити проблем |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Аеробни Грам позитивни микроорганизми: |
| |
| Enterococcus faecalis ($) |
| |
| Staphylococcus spp.* (2) |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Аеробни Грам негативни микроорганизми: |
| |
| Acinetobacter baumannii+ |
| |
| Burkholderia cepacia+ * |
| |
| Campylobacter spp.+ * |
| |
| Citrobacter freundii* |
| |
| Enterobacter aerogenes |
| |
| Enterobacter cloacae* |
| |
| Escherichia coli* |
| |
| Klebsiella oxytoca |
| |
| Klebsiella pneumoniae* |
| |
| Morganella morganii* |
| |
| Neisseria gonorrhoeae* |
| |
| Proteus mirabilis* |
| |
| Proteus vulgaris* |
| |
| Providencia spp |
| |
| Pseudomonas aeruginosa* |
| |
| Pseudomonas fluorescens |
| |
| Serratia marcescens* |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Анаеробни микроорганизми: |
| |
| Peptostreptococcus spp. |
| |
| Propionibacterium acnes |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Микроорганизми са урођеном резистенцијом |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Аеробни Грам позитивни микроорганизми: |
| |
| Actinomyces |
| |
| Enteroccus faecium |
| |
| Listeria monocytogenes |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Аеробни грам-негативни микроорганизми: |
| |
| Stenotrophomonas maltophilia |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Анаеробни микроорганизми: |
| |
| искључујући горе наведене |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Остали микроорганизми: |
| |
| Mycoplasma genitalium |
| |
| Ureaplasma urealitycum |
+-----------------------------------------------------------------------+
| * Клиничка ефикасност је доказана за осјетљиве изолате у одобреним |
| клиничким индикацијама. |
| |
| + ниво резистенције []50% у једној или више ЕУ земаља. |
| |
| ($): Природна средња осјетљивост у одсуству стечених механизама |
| резистенције. |
| |
| (1): Рађене су студије на експерименталним животињама са инфекцијама |
| усљед инхалације спора Bacillus anthracis-а; ове студије су откриле |
| да давање антибиотика рано послије излагања спречавају појаву |
| болести, ако терапија доведе до смањења броја спора у организму испод |
| инфективне дозе. Препоручена употреба код људи је заснована |
| првенствено на in vitro осјетљивости и на подацима добијеним на |
| експерименталним животињама заједно са ограниченим подацима на |
| људима. Двомјесечна терапија код одраслих са 500 mg оралног |
| ципрофлоксацина се сматра ефикасном у превенцији антраксне инфекције |
| код људи. Љекари би требало да се воде националним и/или |
| интернационалним програмом за лијечење антракса. |
| |
| (2): Метицилин-резистентни S. aureus често испољава корезистенцију на |
| флуорохинолоне. Проценат резистенције на метицилин је око 20 до 50% |
| међу свим врстама стафилокока и обично је већи у нозокомијалним |
| изолатима. |
+-----------------------------------------------------------------------+
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Након орално примијењене дозе од 250 mg, 500 mg, и 750 mg ципрофлоксацин
таблета, ципрофлоксацин се брзо и обимно ресорбује, углавном у танком
цријеву. Максимална концентрација се постиже након 1-2 сата од примјене.
Једна доза од 100[]750 mg продукује дозно-зависну максималну серумску
концентрацију (C_(max)) између 0.56 и 3.7 mg/l. Серумске концентрације
расту пропорционално са дозама до 1000 mg.
Апсолутна биорасположивост је приближно 70-80%.
Давање оралне дозе од 500 mg на 12 сати доводи до стварања подручја
испод криве (ПИК) који је једнак ономе који формира интравенска инфузија
400 mg која се даје дуже од 60 минута сваких 12 сати.
Дистрибуција
Везивање за протеине плазме је ниско (између 20-30%). Ципрофлоксацин се
већином налази у нејонизованом облику у плазми и у стању динамичке
равнотеже има велики волумен дистрибуције од 2-3 l/kg т.т.
Ципрофлоксацин достиже високе концентрације у различитим ткивима као што
су: плућа (епителијална течност, алвеоларни макрофаги, биоптирано
ткиво), синуси, запаљенске лезије (плик послије уједа шпанске мушице) и
урогенитални тракт (урин, простата, ендометријум), гдје укупне
концентрације превазилазе плазматске концентрације.
Метаболизам
Постоје четири различита активна метаболита пријављена у ниским
концентрацијама: дезетиленeципрофлоксацин (M1), сулфоципрофлоксацин
(M2), оксoципрофлоксацин (M3) и формилципрофлоксацин (M4). Метаболити in
vitro показују мањи степен актимикробне активности у односу на основни
облик.
Ципрофлоксацин је познат као умјерени инхибитор CYP 450 1A2 изоензима.
Елиминација
Ципрофлоксацин се главно излучује непромијењен, примарно путем бубрега и
у мањем обиму фецесом. Полувријеме елиминације из серума код пацијената
са нормалном функцијом бубрега износи око 4-7 часова.
+:------------------------+:------------------------+:------------------------+
| Екскреција ципрофлоксацина (% од дозе) |
+-------------------------+---------------------------------------------------+
| | Орална администрација |
| +-------------------------+-------------------------+
| | Урин | Фецес |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Ципрофлоксацин | 44.7 | 25.0 |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Метаболити (M1 -M4 ) | 11.3 | 7.5 |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
Бубрежни клиренс је између 180[]300 ml/kg/h, а укупни клиренс је између
480[]600 ml/kg/h. Ципрофлоксацин подлијеже и гломеруларној филтрацији и
тубуларној секрецији. Код већег бубрежног оштећења долази до повећања
полувремена елиминације ципрофлоксацина и до 12 часова.
Не-бубрежни клиренс ципрофлоксацина већином иде преко активне
транс-интестиналне секреције и метаболизма; 1% ове дозе се излучује
преко билијарног тракта. Концентрација ципрофлоксацина у жучи је висока.
Педијатријски пацијенти
Подаци о фармакокинетици код дјеце су ограничени.
У студији на дјеци C_(max) и ПИК нијесу зависиле од узраста (изнад 1
године старости). Незнатно повећање C_(max) и ПИК-а при вишеструком
дозирању (10 mg/kg три пута дневно) је примијећено.
Код 10 дјеце са тешком сепсом C_(max) је била 6.1 mg/l (у распону
4.6[]8.3 mg/l) након једносатне интравенске инфузије 10 mg/kg код дјеце
млађе од 1 године, у односу на 7.2 mg/l (у распону 4.7[]11.8 mg/l) за
дјецу између 1 и 5 година. Вриједности ПИК су биле 17.4 mg*h/l (у
распону 11.8[]32.0 mg*h/l) и 16.5 mg*h/l (у распону 11.0[]23.8 mg*h/l) у
наведеним старосним групама.
Ове вриједности су у распону терапијских доза за одрасле. Базирано на
анализама фармакокинетике педијатријске популације са различитим
инфекцијама, предвиђена средња вриједност полувремена елиминације код
дјеце износи приближно 4-5 сати, а биорасположивост оралне суспензије 50
до 80%.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Претклинички подаци не показују посебне ризике за људе засноване на
конвенционалним студијама о токсичности појединачне дозе, токсичности
поновљене дозе, карциногеном потенцијалу или токсичности на
репродукцију.
Као и неки други хинолони, и ципрофлоксацин је фототоксичан за животиње
на клинички одговарајућим нивоима излагања. Подаци о
фотомутагености/фотокарциногености показују слаб фотомутагени и
фототуморогени ефекат ципрофлоксацина in vitro и у експериментима на
животињама. Овај ефекат се може упоредити са оним од других инхибитора
гираза.
Артикуларна толерантност:
Као и остали инхибитори гиразе, показано је да ципрофлоксацин изазива
артропатију у зглобовима који носе тежину тијела код животиња у развоју.
Степен оштећења хрскавице варира у зависности од узраста, врсте и дозе.
Оштећење се може смањити смањењем тежине на зглобове. Студије на
развијеним животињама (пацов, пас) нијесу показале оштећење хрскавица. У
истраживању на младим псима ципрофлоксацин у терапијским дозама је
узроковао озбиљне промјене на зглобовима након двије недјеље лијечења, и
које су праћене и послије 5 мјесеци.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Таблетно језгро:
Скроб, кукурузни
Целулоза, микрокристална
Магнезијум стеарат
Кросповидон
Силицијум диоксид, колоидни, безводни
Желатин
Омотач таблете:
Хипромелоза
Макрогол 4000
Титан диоксид (Е171)
6.2. Инкомпатибилности
Није примјењиво.
6.3. Рок употребе
Три (3) године.
Лијек се не смије користити послије истека рока употребе означеног на
паковању!
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати у оригиналном паковању ради заштите од свјетлости.
Лијек не захтијева посебне температурне услове чувања.
6.5. Врста и садржај паковања
CITERAL 250 mg филм таблете
Филм таблете су паковане у блистере (Al/PVC/PVDC), и сваки блистер
садржи 10 таблета. Картонска кутија садржи 10 таблета (1 блистер) и
Упутство за лијек.
CITERAL 500 mg филм таблете
Филм таблете су паковане у блистере (Al/PVC/PVDC), и сваки блистер
садржи 10 таблета. Картонска кутија садржи 10 таблета (1 блистер) и
Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Неупотријебљени лијек се уништава у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.o.o. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
CITERAL 250 mg филм таблете, 10 филм таблета: 2030/22/3292 - 7859
CITERAL 500 mg филм таблете, 10 филм таблета: 2030/22/3293 - 7860
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 12.11.2009. године
Датум последње обнове дозволе: 23.11.2022. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Април, 2025. године
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
CITERAL, 250 mg, филм таблета
CITERAL, 500 mg, филм таблета
ИНН: ципрофлоксацин
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна филм таблета садржи 250 mg ципрофлоксацина (у облику 291.5 mg
ципрофлоксацин хидрохлоридa).
Једна филм таблета садржи 500 mg ципрофлоксацина (у облику 583 mg
ципрофлоксацин хидрохлорида).
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Филм таблета.
CITERAL 250 mg су дугуљасте, биконвексне, бијеле до блиједо жуте филм
таблете.
CITERAL 500 mg су дугуљасте, биконвексне, бијеле до блиједо жуте филм
таблете са подионом линијом са једне стране. Подиона линија служи само
да олакша ломљење да би се лијек лакше прогутао, а не за подјелу на
једнаке дозе.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
CITERAL 250 mg и 500 mg филм таблете су индиковане у терапији сљедећих
инфекција (погледати дјелове 4.4 и 5.1). Посебну пажњу треба обратити на
информације о резистенцији на ципрофлоксацин прије започињања терапије.
Треба узети у обзир званичне смјернице о правилној употреби антибиотика.
Одрасли:
- Инфекције доњих партија респираторног тракта узроковане Грам
негативним бактеријама:
- егзацербације хроничне опструктивне болести плућа. Код егзацербације
хроничне опструктивне болести плућа, лијек CITERAL треба користити
само када није могуће примијенити друге антибиотике који се уобичајено
препоручују за лијечење ових инфекција;
- бронхопулмоналне инфекције код пацијената са цистичном фиброзом или са
бронхиектазијама;
- ванболнички стечена пнеумонија. Код ванболнички стечене пнеумоније,
лијек CITERAL треба користити само када није могуће примијенити друге
антибиотике који се уобичајено препоручују за лијечење ових инфекција.
- Хронични супуративни отитис медиа.
- Акутна егзацербација хроничног синузитиса нарочито узрокованог Грам
негативним бактеријама.
- Инфекције уринарног тракта:
- некомпликовани акутни циститис. Код некомпликованог акутног циститиса,
лијек CITERAL треба користити само када није могуће примијенити друге
антибиотике препоручене за лијечење ових инфекција;
- акутни пијелонефритис;
- компликоване инфекције уринарног тракта;
- бактеријски простатитис.
- Инфекције гениталног тракта:
- гонококни уретритис и цервицитис узроковани осјетљивом бактеријом
Neisseria gonorrhoeae;
- епидидимо-орхитис, укључујући случајеве узроковане бактеријом
Neisseria gonorrhoeae;
- пелвична инфламаторна болест, укључујући случајеве узроковане
бактеријом Neisseria gonorrhoeae.
- Инфекције гастроинтестиналног тракта (нпр. путничке дијареје).
- Интраабдоминалне инфекције.
- Инфекције коже и меких ткива изазване Грам негативним бактеријама.
- Малигни спољашњи отитис.
- Инфекције костију и зглобова.
- Профилакса инвазивних инфекција узрокованих са Neisseria meningitidis.
- Инхалациони антракс (профилакса након излагања и лијечење).
Ципрофлоксацин може да се користи за лијечење пацијената са
неутропенијом који имају повишену тјелесну темшературу за коју се сумња
да је посљедица бактеријске инфекције.
Дјеца и адолесценти:
- Бронхопулмоналне инфекције код пацијената са цистичном фиброзом
узроковане са Pseudomonas aeruginosa.
- Компликоване уринарне инфекције и акутни пијелонефритис.
- Инхалациони антракс (профилакса и лијечење након излагања).
Ципрофлоксацин се може користити у лијечењу тешких инфекција код дјеце и
адолесцената када је то неопходно.
Терапију треба да уведе љекар са искуством у лијечењу цистичне фиброзе
и/или тешких инфекција код дјеце и адолесцената (погледати дјелове 4.4 и
5.1).
Треба узети у обзир службене смјернице за одговарајућу примјену
антибактеријских љекова.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Дозирање CITERAL таблета је одређено индикацијом, тежином и мјестом
инфекције, осјетљивошћу на узрочнике, реналном функцијом пацијента и код
дјеце и адолесцената, тјелесном тежином.
Трајање лијечења зависи од тежине болести и од клиничке и бактериолошке
слике.
Лијечење инфекција, изазваних одређеним бактеријама (нпр. Pseudomonas
aeruginosa, Acinetobacter или Staphylococcus) може захтијевати веће дозе
ципрофлоксацина или коадминистрацију са другим одговарајућим
антибиотиком.
Лијечење одређених инфекција (нпр. пелвична инфламаторна болест,
интраабдоминалне инфекције, инфекције код неутропеничних пацијената и
инфекције костију и зглобова) може захтијевати коадминистрацију са
другим одговарајућим антибиотицима, у зависности од узрочника инфекције.
Одрасли
+:---------------------+:----------------------+:--------------+:-------------------+
| Индикације | Дневна доза у | Укупно трајање |
| | mg | лијечења |
| | | (потенцијално |
| | | укључујући |
| | | иницијалну |
| | | парентералну |
| | | терапију |
| | | ципрофлоксацином) |
+----------------------------------------------+---------------+--------------------+
| Инфекције доњих респираторних путева | 500 mg - 750 | 7 - 14 дана |
| | mg два пута | |
| | дневно | |
+----------------------+-----------------------+---------------+--------------------+
| Инфекције горњих | Акутна егзацербација | 500 mg - 750 | 7 - 14 дана |
| респираторних путева | хроничног синуситиса | mg два пута | |
| | | дневно | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Хронични супуративни | 500 mg - 750 | 7 - 14 дана |
| | отитис медија | mg два пута | |
| | | дневно | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Малигни спољашњи | 750 mg два | 28 дана - до 3 |
| | отитис | пута дневно | мјесеца |
+----------------------+-----------------------+---------------+--------------------+
| Инфекције уринарног | Некомпликовани акутни | 250 mg - 500 | 3 дана |
| тракта (погледати | циститис | mg два пута | |
| дио 4.4) | | дневно | |
| | +---------------+--------------------+
| | | Код пременопаузалних жена - 500 mg |
| | | у једној дози |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Компликовани | 500 mg два | 7 дана |
| | циститис, акутни | пута дневно | |
| | пијелонефритис | | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Компликовани | 500 mg - 750 | најмање 10 дана, |
| | пијелонефритис | mg два пута | али може се |
| | | дневно | продужити и дуже |
| | | | од 21 дан у |
| | | | посебним условима |
| | | | (нпр. апсцес) |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Бактеријски | 500 mg - 750 | 2-4 недjеље |
| | простатитис | mg два пута | (акутни) до 4-6 |
| | | дневно | недjељa (хронични) |
+----------------------+-----------------------+---------------+--------------------+
| Инфекције гениталног | Гонококни уретритис и | 500 mg у | 1 дан |
| тракта | цервицитис које | једној дози | (једнократно) |
| | изазива осјетљива | | |
| | Neisseria | | |
| | gonorrhoeae. | | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Епидидимо-орхитис и | 500 mg - 750 | најмање 14 дана |
| | карлична инфламаторна | mg два пута | |
| | болест укључујућ | дневно | |
| | случајеве које | | |
| | изазива осјетљива | | |
| | Neisseria gonorrhoeae | | |
+----------------------+-----------------------+---------------+--------------------+
| Гастроинтестиналне и | Дијареја узрокована | 500 mg два | 1 дан |
| интраабдоминалне | бактеријама, | пута дневно | |
| инфекције | укључујући Shigella | | |
| | spp. различитих од | | |
| | Shigella dysenteriae | | |
| | тип 1 и емпиријско | | |
| | лијечење тешких | | |
| | путничких дијареја | | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Дијареја узрокована | 500 mg два | 5 дана |
| | са Shigella | пута дневно | |
| | dysenteriae тип 1 | | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Дијареја узрокована | 500 mg два | 3 дана |
| | са Vibrio cholera | пута дневно | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Тифоидна грозница | 500 mg два | 7 дана |
| | | пута дневно | |
| +-----------------------+---------------+--------------------+
| | Интраабдоминалне | 500 mg - 750 | 5 - 14 дана |
| | инфекције изазване | mg два пута | |
| | Грам негативним | дневно | |
| | бактеријама | | |
+----------------------+-----------------------+---------------+--------------------+
| Инфекције коже и меких ткива узроковани | 500 mg - 750 | 7 - 14 дана |
| грам-негативним бактеријама | mg два пута | |
| | дневно | |
+----------------------------------------------+---------------+--------------------+
| Инфекције костију и зглобова | 500 mg - 750 | најдуже 3 мјесеца |
| | mg два пута | |
| | дневно | |
+----------------------------------------------+---------------+--------------------+
| Пацијенти са неутропенијом који имају | 500 mg - 750 | Терапија треба да |
| повишену тјелесну температуру за коју се | mg два пута | траје током |
| сумња да је узрокована бактеријском | дневно | читавог периода |
| инфекцијом. | | неутропеније |
| | | |
| Ципрофлоксацин треба давати заједно са | | |
| одговарајућим антибиотиком у складу са | | |
| смјерницама. | | |
+----------------------------------------------+---------------+--------------------+
| Профилакса инфекција изазваних са Neisseria | 500 mg у | 1 дан (једна доза) |
| meningitides | једној дози | |
+----------------------------------------------+---------------+--------------------+
| Инхалациони антракс, профилакса послије | 500 mg два | 60 дана од |
| излагања и лијечење особа које могу да | пута дневно | потврђеног |
| узимају лијек орално када је то клинички | | излагања Bacillus |
| одговарајуће. Узимање лијека потребно је | | anthracis – у |
| почети што прије након сумњивог или | | |
| потврђеног излагања | | |
+----------------------------------------------+---------------+--------------------+
Педијатријска популација
+:---------------------+:----------------------------+:------------------+
| Индикације | Дневне дозе у mg | Укупно трајање |
| | | лијечења |
| | | (потенцијално |
| | | укључујући |
| | | иницијалну |
| | | парентералну |
| | | терапију |
| | | ципрофлоксацином) |
+----------------------+-----------------------------+-------------------+
| Цистична фиброза | 20 mg/kg т.т. два пута | 10 - 14 дана |
| | дневно са највише 750 mg по | |
| | дози. | |
+----------------------+-----------------------------+-------------------+
| Компликоване | 10 mg/kg - 20 mg/kg т.т. | 10 - 21 дана |
| уринарне инфекције и | два пута дневно са највише | |
| акутни | 750 mg по дози. | |
| пијелонефритис | | |
+----------------------+-----------------------------+-------------------+
| Инхалациони антракс, | 10 mg/kg - 15 mg/kg т.т. | 60 дана од |
| профилакса послије | два пута дневно са највише | потврђеног |
| излагања и лијечење | 500 mg по дози. | излагања Bacillus |
| особа које могу да | | anthracis-у |
| узимају лијек орално | | |
| када је то клинички | | |
| одговарајуће. | | |
| Узимање лијека је | | |
| потребно почети што | | |
| прије након сумњивог | | |
| или потврђеног | | |
| излагања | | |
+----------------------+-----------------------------+-------------------+
| Остале тешке | 20 mg/kg т.т. два пута | У зависности од |
| инфекције | дневно са највише 750 mg по | врсте инфекције |
| | дози. | |
+----------------------+-----------------------------+-------------------+
Старији пацијенти
Доза код старијих пацијената одређује се у односу на тежину инфекције и
вриједност клиренса креатинина.
Пацијенти са оштећењем функције бубрега и јетре
Препоручене почетне дозе и дозе одржавања за пацијенте са оштећеном
бубрежном функцијом:
------------------------ ------------------- ---------------------------
Клиренс креатинина Серумски креатинин Орална доза [mg]
[ml/min/1.73 m²] [µmol/l]
> 60 < 124 Видјети уобичајено дозирање
30[]60 124 – 168 250[]500 mg сваких 12 h
< 30 > 169 250[]500 mg свака 24 h
Пацијенти на > 169 250[]500 mg свака 24 h
хемодијализи (након дијализе)
Пацијенти на > 169 250[]500 mg свака 24 h
перитонеалној дијализи
------------------------ ------------------- ---------------------------
Код пацијената са оштећеном функцијом јетре није потребна корекција
дозе.
Дозирање код дјеце са оштећењем бубрежне функције и/или функције јетре
није проучавано.
Начин примјене
Цитерал таблете би требало прогутати цијеле са одговарајућом количином
течности, без жвакања. Могу се узимати независно од оброка. Ако се узму
на празан стомак, активна супстанца се ресорбује много брже. У том
случају, таблете не треба узимати заједно са млијечним производима (нпр.
млијеко, јогурт) или са напицима обогаћеним минералима (нпр. сок од
наранџе обогаћен калцијумом) (погледати дио 4.5).
У тешким случајевима када пацијент не може узети таблете (нпр. пацијенти
на ентералној исхрани), препоручује се започињање терапије интравенском
примјеном ципрофлоксацина све док прелазак на орално узимање не буде
могуће.
4.3. Контраиндикације
- Преосјетљивост на активну супстанцу, на било који од ексципијенаса или
на друге љекове из групе хинолона наведених у дијелу 6.1.
- Истовремена употреба ципрофлоксацина и тизанидина (погледати дио 4.5).
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Терапију ципрофлоксацином треба избјегавати код пацијената код којих су
се јавила озбиљна нежељена дејства када су користили хинолоне или
флуорохинолонe (погледати дио 4.8). Лијечење ових пацијената
ципрофлоксацином треба започети само у одсуству алтернативних могућности
лијечења и након пажљиве процјене односа корист/ризик (погледати дио
4.3).
Озбиљне инфекције и мјешовите инфекције са Грам позитивним и анаеробним
патогенима
Монотерапија ципрофлоксацином није предвиђена за лијечење озбиљних
инфекција и инфекција за које је могуће да су узроковане Грам позитивним
и анаеробним бактеријама. У таквим случајевима ципрофлоксацин се треба
примјењивати заједно са другим одговарајућим антибиотицима.
Стрептококне инфекције (укључујући Streptococcus pneumoniae)
Ципрофлоксацин се не препоручује у терапији стрептококних инфекција због
недовољне ефикасности.
Инфекције гениталног тракта
Гонококни уретритис, цервицитис, епидидимо-орхитис и пелвична
инфламаторна болест могу бити проузроковани флуорохинолон-резистентним
сојевима Neisseria gonorrhoeae.
Ципрофлоксацин се може користити у терапији гонококног уретритиса и
цервицитиса само уколико се може искључити ципрофлоксацин-резистентна
Neisseria gonorrhoeae.
За епидидимо-орхитис и пелвичну инфламаторну болест, ципрофлоксацин
треба примијенити емпиријски једино у комбинацији са другим
одговарајућим антибактеријским љековима (нпр. цефалоспорини), изузев ако
се може искључити инфекција ципрофлоксацин-резистентном Neisseria
gonorrhoeae. Уколико се клиничко побољшање не постигне након 3 дана
терапије, потребно је размотрити друге терапијске могућности.
Инфекције уринарног тракта
Резистенција бактерије Escherichia coli, најчешћег патогена укљученог у
инфекције уринарног тракта, варира. Прије прописивања је потребно
размотрити локалну преваленцу резистенције Escherichia coli на
флуорохинолоне.
Очекује се да ће појединачна доза ципрофлоксацина која се може
примијенити код некомпликованог циститиса код жена у пременопаузи бити
повезана са нижом ефикасношћу од дужег третмана. Ово је потребно узети у
обзир и због пораста резистенције Escherichia coli на хинолоне.
Интраабдоминалне инфекције
Постоји ограничена количина података о ефикасности ципрофлоксацина у
лијечењу постоперативних интраабдоминалних инфекција.
Путничке дијареје
При избору ципрофлоксацина за лијечење треба имати у виду информације о
резистенцији одређених патогена на ове љекове у земљама у које се
путује.
Инфекције костију и зглобова
Ципрофлоксацин треба користити у комбинацији са другим антимикробним
љековима, у зависности од резултата микробиолошких испитивања.
Инхалациони антракс
Примјена код људи се базира на in vitro подацима, истраживањима на
животињама као и на ограниченим подацима добијених на људима. Љекари
лијечење треба да ускладе са националним и/или интернационалним
смјерницама за лијечење антракса.
Педијатријска популација
Употреба ципрофлоксацина код дјеце и адолесцената треба да прати
званичне смјернице. Терапију треба да уведе љекар са искуством у
лијечењу цистичне фиброзе и/или тешких инфекција код дјеце и
адолесцената.
Показано је да ципрофлоксацин изазива артропатију у зглобовима који носе
тежину тијела код животиња у развоју. Безбједносни подаци из
рандомизованог двоструко слијепог испитивања ципрофлоксацина код дјеце
(ципрофлоксацин: n=335, средњи узраст = 6.3 година; контролна група:
n=349, средњи узраст = 6.2 година; распон година = 1 до 17) показали су
инциденцу суспектне артропатије повезане са третманом (на основу
клиничких знакова и симптома везаних за зглобове) од 7.2% и 4.6% 42.
дана након третмана, док је инциденца након 1 године праћења била 9.0% и
5.7%. Повећање суспектне артропатије везане за примјену лијека током
времена није било статистички значајно између група. Због могућих
нежељених догађаја везаних за зглобове и/или околна ткива, терапију
ципрофлоксацином треба увести искључиво након брижљиве процјене односа
корист-ризик.
Бронхопулмоналне инфекције код пацијената са цистичном фиброзом
Клиничка испитивања су обухватала дјецу и адолесценте узраста 5-17
година. У лијечењу дјеце од 1-5 година клиничко искуство је ограничено.
Компликоване уринарне инфекције и пијелонефритис
Лијечење уринарних инфекција ципрофлоксацином треба започети када се
остала терапија не може користити и треба бити засновано на резултатима
микробиолошког испитивања. Клиничка испитивања обухватала су дјецу и
адолесценте узраста 1-17 година.
Остале специфичне тешке инфекције
Остале специфичне тешке инфекције у складу са званичним смјерницама или
након пажљиве процјене односа корист/ризик када се остали видови
терапије не могу користити, или након неуспјеха конвенционалне терапије
и када микробиолошка испитивања оправдавају употребу ципрофлоксацина.
Употреба ципрофлоксацина за специфичне тешке инфекције, различите од
горе наведених, није клинички испитивана и клиничка искуства су
ограничена. Стога, савјетује се опрез у лијечењу пацијената са овим
инфекцијама.
Реакције преосјетљивости
Реакције преосјетљивости и алергијске реакције, укључујући анафилаксу и
анафилактоидну реакцију, могу се јавити код узимања појединачне дозе
(погледати дио 4.8) и могу бити животно угрожавајуће. Ако се таква
реакција јави, потребно је прекинути давање ципрофлоксацина и предузети
одговарајуће мјере лијечења.
Oнеспособљавајуће, дуготрајне и потенцијално иреверзибилне озбиљне
нежељене реакције
Веома ријетки случајеви дуготрајних (трају мјесецима или годинама),
онеспособљавајућих и потенцијално иреверзибилних озбиљних нежељених
реакција које се јављају у различитим, понекад у више класа система
органа (мишићно-коштани систем, нервни, психијатријски и чула)
забиљежени су код пацијената који су били на терапији хинолонима и
флуорохинолонима без обзира на њихову старост и постојеће факторе
ризика. Примјену ципрофлоксацина треба одмах прекинути након првих
знакова или симптома било које озбиљне нежељене реакције и пацијенте
треба савјетовати да се обрате љекару.
Тендинитис и руптура тетивa
Ципрофлоксацин се генерално не смије давати пацијентима са анамнезом
болести/поремећаја тетива повезаних са лијечењем хинолонима. Ипак, у
веома ријетким случајевима, након микробиолошког тестирања на могуће
узрочнике и процјене односа користи и ризика, ципрофлоксацин се може
прописати таквим пацијентима за лијечење одређених тешких инфекција,
посебно у случају када стандардна терапија не успије или код појаве
бактеријске резистенције, када микробиолошки налаз оправдава његову
примјену.
Запаљење тетива и руптура тетивa (посебно, али не ограничавајући се на
Ахилову тетиву), понекад билатералне, могу се јавити већ након 48 сати
од почетка тeрапије хинолонима и флуорохинолонима и пријављено је да се
јављају чак и до неколико мјесеци након прекида терапије (погледати дио
4.8). Ризик од упале и руптуре тетиве је повећан код старијих
пацијената, пацијената са оштећењем реналне функције, пацијената са
трансплантованим чврстим органима и код оних који су истовремено
лијечени кортикостероидима. Истовремена примјена кортикостероида мора се
избјегавати.
На први знак запаљења тетива (нпр. болно отицање, упала) треба прекинути
лијечење ципрофлоксацином и размотрити алтернативне могућности лијечења.
Захваћени екцтремитет (екстремитете) треба третирати на одговарајући
начин (нпр. имобилизација). Aко се јаве знаци тендинопатије, примјену
кортикостероида треба избјегавати.
Пацијенти са mиастенијом гравис
Ципрофлоксацин треба опрезно користити код пацијената са миастенијом
гравис јер се симптоми могу погоршати (погледати дио 4.8).
Анеуризма и дисекција аорте и регургитација/инсуфицијенција срчаног
залиска
У епидемиолошким студијама пријављен је повећан ризик од анеуризме и
дисекције аорте, нарочито код старијих пацијената, као и од
регургитације аортног и митралног залиска након узимања флуорохинолона.
Случајеви анеуризме и дисекције аорте, понекад са руптуром као
компликацијом (укључујући оне са смртним исходом), и
регургитације/инсуфицијенције било којих срчаних залистака пријављени су
код пацијената који примају флуорохинолоне (погледати дио 4.8).
Стога се флуорохинолони смију примијењивати само након пажљиве процјене
односа користи и ризика и након разматрања других терапијских опција код
пацијената са анеуризматском болешћу или са урођеном болешћу срчаних
залистака у породичној анамнези, или код пацијената којима је претходно
дијагностикована анеуризма и/или дисекција аорте, или болест срчаних
залистака, или код којих постоје други фактори ризика или стања која
представљају предиспозицију:
- и за анеуризму и дисекцију аорте и за регургитацију/инсуфицијенцију
срчаних залистака (нпр. поремећаји везивног ткива као што су:
Marfan-ов синдром, или Ehlers-Danlos-ов синдром, Turner-ов синдром ,
Behçet-ова болест, хипертензија, реуматоидни артритис) или додатно
- за анеуризму и дисекцију аорте (нпр. васкуларни поремећаји као што су:
Takayasu-ов артеритис или артеритис џиновских ћелија или позната
атеросклероза или Sjögren-ов синдром) или додатно
- за регургитацију/инсуфицијенцију срчаних залистака (нпр. инфективни
ендокардитис).
Ризик од анеуризме и дисекције аорте и њихове руптуре може бити повећан
и код пацијената који се истовремено лијече кортикостероидима за
системску примјену.
Пацијентима треба савјетовати да се у случају изненадног бола у предјелу
абдомена, груди или леђа, одмах обрате љекару у хитној медицинској
служби.
Пацијентима такође треба савјетовати да у случају акутне диспнеје, нове
појаве палпитација срца или развоја едема абдомена или доњих
екстремитета одмах затраже хитну медицинску помоћ.
Поремећаји вида
Ако дође до погоршања вида или било каквих промјена на очима, одмах би
требало консултовати офталмолога.
Фотосензитивност
Ципрофлоксацин може изазвати фотосензитивне реакције. Пацијенти који су
на терапији ципрофлоксацином треба да избјегавају директно излагање
прекомјерној сунчевој свјетлости и UV-зрацима (погледати дио 4.8).
Конвулзије (напади)
Познато је да ципрофлоксацин, као и остали хинолони може да изазове
конвулзије или да смањују праг надражљивости за конвулзије. Забиљежени
су случајеви статус епилептикуса. Ципрофлоксацин би требало са опрезом
користити код пацијената са поремећајима централног нервног система
(ЦНС), јер су ови пацијенти предиспонирани за појаву напада. Ако се јаве
напади одмах прекинути давање ципрофлоксацина (погледати дио 4.8).
Периферна неуропатија
Случајеви сензорне или сензомоторне полинеуропатије која резултира
парестезијом, хипоестезијом, дизестезијом или слабошћу, пријављени су
код пацијената који су примјењивали хинолоне и флуорохинолоне.
Пацијентима који су на терапији ципрофлоксацином, треба савјетовати да
се обрате свом љекару прије него што наставе са терапијом уколико се
појаве симптоми неуропатије као што су: бол, осјећај жарења, бридење,
утрнулост или слабост како би се спријечио развој потенцијално
иреверзибилног стања (погледати дио 4.8).
Психијатријске реакције
Код неких пацијената, психијатријске реакције су се јавили након прве
примјене ципрофлоксацина. У ријетким случајевима, депресија или психоза
могу прогредирати до суицидалних идеја/мисли, које могу кулминирати до
покушаја самоубиства или самоубиства. У овим случајевима треба прекинути
терапију ципрофлоксацином.
Поремећаји срца
Потребан је опрез када се примјењују флуорохинолони, укључујући и
ципрофлоксацин, код пацијената са познатим факторима за пролонгацију QT
интервала као што су:
- конгенитални синдром продуженог QT интервала,
- истовремена употреба љекова за које се зна да продужавају QT интервал
(нпр. антиаритмици класе IA и III, трициклични антидепресиви,
макролиди и антипсихотици),
- неконтролисан дисбаланс електролита (нпр. хипокалемија,
хипомагнеземија),
- срчана обољења (нпр. срчана инсуфицијенција, инфаркт миокарда,
брадикардија).
Старији пацијенти и особе женског пола могу бити више осјетљиви на
QT-пролонгацију изазвану љековима. Стога је потребан опрез код употребе
флуорохинолона, укључујући и ципрофлоксацин, код ових група пацијената
(погледати дјелове 4.2 - старији пацијенти, те 4.5, 4.8 и 4.9).
Дисгликемија
Као и приликом примјене осталих хинолона, може доћи до промјене
концентрације глукозе у крви, укључујући хипогликемију и хипергликемију,
(погледати дио 4.8), обично код старијих пацијената са дијабетесом који
су на истовременој терапији оралним антидијабетиком (нпр. глибенкламид)
или инсулином. Пријављени су случајеви хипогликемијске коме. Стога се
код дијабетичара препоручује пажљиво праћење нивоа глукозе у крви.
Гастроинтестинални систем
Појава тешке и упорне дијареје током или послије терапије (укључујући и
неколико недјеља након лијечења), може указати на колитис проузрокован
антибиотицима (животно угрожавајуће стање које потенцијално може довести
до смртног исхода), што захтијева хитно лијечење (погледати дио 4.8). У
овим случајевима требало би прекинути примјену ципрофлоксацином и дати
одговарајућу терапију. Примјена љекова који успоравају перисталтику је
контраиндикована у таквим случајевима.
Бубрежни и уринарни систем
Забиљежена је кристалурија повезана са примјеном ципрофлоксацина
(погледати дио 4.8). Пацијенти који су на терапији ципрофлоксацином
требало би да су добро хидратисани и треба избјегавати прекомјерно
алкалисање урина.
Оштећење функције бубрега
С обзиром да се ципрофлоксацин у великој мјери излучује непромијењен
путем бубрега, потребно је прилагођавање дозе код пацијената са
оштећеном функцијом бубрега, као што је објашњено у дијелу 4.2, да би се
избјегла повећана појава нежељених дејстава због акумулације
ципрофлоксацина.
Хепатобилијарни систем
Пријављени су случајеви некрозе јетре и по живот опасне инсуфицијенције
јетре, код узимања ципрофлоксацина (погледати дио 4.8). Код првих
знакова и симптома обољења јетре (као што су анорексија, жутица, тамна
мокраћа, свраб, осјетљив абдомен) треба прекинути лијечење.
Недостатак глукоза-6-фосфат дехидрогеназе
Пацијенти са дефицијенцијом глукоза-6-фосфат дехидрогеназе су склони
хемолитичким реакцијама са ципрофлоксацином, и зато се избјегава код
ових пацијената једино ако је потенцијална корист већа од ризика. У овим
случајевима мора се пратити могућност појаве хемолизе.
Резистенција
Током или након терапије ципрофлоксацином може се изоловати резистентна
бактерија, са или без клинички манифестне суперинфекције. Посебан ризик
од појаве бактерија резистентних на ципрофлоксацин постоји код
продуженог лијечења, код лијечења болничких инфекција и/или инфекција
узрокованих са Staphylococcus и Pseudomonas врстама.
Цитохром P450
Ципрофлоксацин инхибира CYP1A2 и то може узроковати повећање
концентрације супстанце која се истовремено примјењује, а која се
метаболише преко овог ензима (теофилин, клозапин, оланзапин, ропинирол,
тизанидин, дулоксетин, агомелатин). Зато код пацијентата који
истовремено узимају ципрофлоксацин и ове љекове, требало би пажљиво
пратити клиничке знаке предозирања, одређивати серумску концентрацију,
нарочито теофилина, ако је неопходно (погледати дио 4.5). Истовремено
давање ципрофлоксацина и тизанидина је контраиндиковано.
Метотрексат
Истовремена примјена ципрофлоксацина и метотрексата се не препоручује
(погледати дио 4.5).
Интеракције са тестовима
In vitro активност ципрофлоксацина против Mycobacterium tuberculosis
може дати лажно негативне резултате у узорцима узетим од пацијената који
узимају ципрофлоксацин.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Ефекти других љекова на ципрофлоксацин:
Љекови за које се зна да продужавају QT интервал
Kао и други флуорохинолони, ципрофлоксацин треба са опрезом примјењивати
код пацијената који примају љекове за које се зна да продужавају QT
интевал (нпр. Класе IA и III антиаритмика, трициклични антидепресиви,
макролиди, антипсихотици) (погледати дио 4.4).
Формирање хелатних комплекса
Давање ципрофлоксацина (орално) истовремено са поливалентних катјонских
љекова и минералних суплемената (нпр. калцијума, магнезијума,
алуминијума или гвожђа), полимера који везују фосфате (нпр. севеламер
или лантан карбонат), сукралфата или антацида или високопуферованих
љекова (нпр. диданозин таблете) који садрже магнезијум, алуминијум, или
калцијум, може довести до смањења апсорпције ципрофлоксацина. Сходно
томе, ципрофлоксацин треба давати или 1-2 сата прије или најкасније 4
сата након ових љекова. Ово ограничење се не односи на љекове који
спадају у класу блокатора H2 рецептора.
Храна и млијечни производи
Нормална исхрана која садржи малу концентрацију калцијума, не утиче
значајно на апсорпцију ципрофлоксацина. Међутим, истовремену употребу са
млијечним производима или обогаћеним напицима (нпр. млијеко, јогурт,
калцијумом обогаћен сок од поморанџе) треба избјегавати јер може
редуковати апсорпцију ципрофлоксацина.
Пробенецид
Пробенецид утиче на реналну секрецију ципрофлоксацина. Њихово заједничко
давање повећава серумску концентрацију ципрофлоксацина.
Метоклопрамид
Метоклопрамид убрзава ресорпцију ципрофлоксацина (оралног) што доводи до
краћег времена за достизање максималних концентрација у плазми. Нијесу
запажени ефекти на биорасположивост ципрофлоксацина.
Омепразол
Истовремена примјена ципрофлоксацина и производа који садрже омепразол
доводи до благе редукције C_(max) и ПИК-a ципрофлоксацина.
Ефекти ципрофлоксацина на друге љекове:
Тизанидин
Тизанидин се не смије дати заједно са ципрофлоксацином (погледати дио
4.3). У клиничкој студији са здравим добровољцима дошло је до повећања
серумске концентрације тизанидина код његовог истовременог давања са
ципрофлоксацином (7-струко повећање C_(max), распон: 4-21 пута;
10-струко повећање површине испод криве, распон: 6-24 пута). Упоредо са
повећањем серумских концентрација потенциран је хипотензивни и седативни
ефекат тизанидина.
Метотрексат
Истовремена примјена ципрофлоксацина и метотрексата може потенцијално
довести до повећања нивоа метотрексата у плазми усљед инхибиције
тубуларног реналног транспорта метотрексата. Ово може повећати ризик
токсичних реакција изазваних метотрексатом. Њихова заједничка примјена
се не препоручује (погледати дио 4.4).
Теофилин
Истовремена примјена ципрофлоксацина и теофилина може довести до
нежељеног пораста концентрације теофилина у серуму. Ово може изазвати
теофилином индукована нежељена дејства која ријетко могу бити животно
угрожавајућа или са смртним исходом. Препоручује се да се доза теофилина
адекватно редукује и да се прате нивои теофилина у плазми (погледати дио
4.4).
Остали ксантински деривати
Приликом истовремене примјене ципрофлоксацина и кофеина или
пентоксифилина (окспентифилин) пријављена су повећања серумске
концентрације ових ксантинских деривата.
Фенитоин
Примјена ципрофлоксацина и фенитоина може резултирати повећањем или
смањењем нивоа фенитоина у серуму, па се стога препоручује праћење
његове серумске концентрације.
Циклоспорин
Пролазно повећање концентрације серумског креатинина је забиљежено када
се истовремено примјењује ципрофлоксацин и производи који садрже
циклоспорин. Због тога је потребно два пута недјељно контролисати
концентрацију креатинина у серуму код ових пацијената.
Антагонисти витамина К
Истовремена примјена ципрофлоксацина и антагониста витамина К може
појачати антикоагулантне активности. Ризик може да варира у зависности
од врсте инфекције, година и општег стања пацијента, тако да је тешко
процијенити утицај ципрофлоксацина на повећање INR-a („international
normalized ratio”). Препоручује се периодично праћење INR-а током и
кратко након коадминистрације ципрофлоксацина и антагониста витамина К
(нпр. варфарин, аценокумарол, фенпрокумон или флуиндион).
Дулоксетин
У клиничким испитивањима показано је да истовремена употреба дулоксетина
и снажних инхибитора CYP450 1A2 изоензима као што је флувоксамин, може
довести до повећања ПИК-а и C_(max) дулоксетина. Иако нема доступних
података о могућим интеракцијама са ципрофлоксацином, могу се очекивати
слични ефекти при истовременој употреби (погледати дио 4.4).
Ропинирол
Клиничка студија је показала да примјена ропинирола са ципрофлоксацином,
умјереним инхибитором изоензимом CYP450 1A2, резултира повећањем C_(max)
и ПИК-а ропинирола за 60% и 84%. Праћење нежељених дејстава у вези са
ропиниролом и кориговање дозе се препоручује током и кратко након
истовремене примјене са ципрофлоксацином (погледати дио 4.4).
Лидокаин
Код здравих добровољаца је показано да истовремена примјена медицинских
производа који садрже лидокаин и ципрофлоксацина, умјереног инхибитора
CYP450 1A2 изоензима, редукује клиренс интравенског лидокаина за 22%.
Иако је терапија лидокаином била добро подношена, могуће су интеракције
са ципрофлоксацином уз појаву нежељених дејстава.
Клозапин
Приликом примјене 250 mg ципрофлоксацина са клозапином током 7 дана
дошло је до повећања серумских концентрација клозапина и
N-десметилклозапина за 29% и 31%, адекватно. Препоручује се клинички
надзор и адекватно прилагођавање дозе клозапина током и кратко након
истовремене примјене са ципрофлоксацином (погледати дио 4.4).
Силденафил
C_(max) и ПИК силденафила су били повећани приближно два пута код
здравих добровољаца након оралне примјене дозе од 50 mg дате истовремено
са 500 mg ципрофлоксацина. Стога је потребан опрез када се
ципрофлоксацин прописује истовремено са силденафилом, узимајући у обзир
ризик и корист.
Агомелатин
У клиничким студијама, показано је да флувоксамин, као снажан инхибитор
CYP450 1A2 изоензима, значајно инхибира метаболизам агомелатина што
доводи 60-струко до пораста изложености агомелатину. Иако не постоје
доступни клинички подаци за могућу интеракцију са ципрофлоксацином,
умјереним инхибитором CYP450 1A2, слични ефекти се могу очекивати при
истовременој примјени (погледати „Цитохром P450”, у дијелу 4.4 Посебна
упозорења и мјере опреза при употреби лијека).
Золпидем
Истовремена примјена ципрофлокацина може повећати ниво золпидема у крви.
Није препоручљива истовремена употреба.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Доступни подаци о давању ципрофлоксацина трудницама не показују
малформативну или фето/неонаталну токсичност. Студије на животињама
нијесу показале директне или индиректне штетне ефекте у односу на
репродуктивну токсичност. Koд младих и пренаталних животиња, изложених
хинолонима, примијећени су ефекти на незреле хрскавице, па се не може
искључити могућност да лијек оштети хрскавице зглобова и у незрелом
људском организму/фетусу (погледати дио 5.3).
Из предострожности, не препоручује се употреба ципрофлоксацина у
трудноћи.
Дојење
Ципрофлоксацин се излучује у млијеко. Због могућег ризика од оштећење
хрскавице, ципрофлоксацин не треба користити у току дојења.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
Због неуролошких ефеката, ципрофлоксацин може утицати на реакционо
вријеме. Сходно томе, способност управљања моторним возилом или руковање
машинама могу бити поремећени.
4.8. Нежељена дејства
Најчешће извјештавана нежељена дејства су наузеја и дијареја.
Нежељена дејства лијека CITERAL (орална, интравенска, и секвенцијална
терапија), добијена на основу клиничких и постмаркетиншких испитивања
подијељена по категоријама учесталости су приказанa у наставку текста.
Анализе учесталости обухватају податке и о оралној и интравенској
употреби ципрофлоксацина.
+:-------------------+:----------+:---------------------------+:----------------------+:-------------------+:----------------+
| Класа система | Честo | Повременo | Ријеткo | Веома ријеткo | Непозната |
| органа | | | | <1/10000 | учесталост (не |
| | ≥1/100 до | ≥1/1000 до | ≥1/10000 до | | може се |
| | <1/10 | | | | процијенити на |
| | | <1/100 | <1/1000 | | основу |
| | | | | | доступних |
| | | | | | података) |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Инфекције и | | Гљивичне суперинфекције | | | |
| инфестације | | | | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји крви и | | Еозинофилија | Леукопенија | Хемолитичка | |
| лимфног система | | | | анемија | |
| | | | Анемија | | |
| | | | | Агранулоцитоза, | |
| | | | Неутропенија | Панцитопенија | |
| | | | | (животно | |
| | | | Леукоцитоза | угрожавајућа), | |
| | | | | Депресија коштане | |
| | | | Тромбоцитопенија | сржи (животно | |
| | | | | угрожавајућа) | |
| | | | Тромбоцитемија | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји имуног | | | Алергијске реакције | Анафилактичка | |
| система | | | Алергијски | реакција | |
| | | | оток/ангиоедем | | |
| | | | | Анафилактички шок | |
| | | | | (животно | |
| | | | | угрожавајући) | |
| | | | | (погледати дио | |
| | | | | 4.4) реакција | |
| | | | | слична серумској | |
| | | | | болести | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Ендокрини | | | | | Синдром |
| поремећаји | | | | | неодговарајућег |
| | | | | | лучења |
| | | | | | антидиуретског |
| | | | | | хормона (SIADH) |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји | | Смањен апетит | Хипергликемија | | Хипогликемијска |
| метаболизма и | | | | | кома (погледати |
| исхране | | | хипогликемија | | дио 4.4) |
| | | | (погледати дио 4.4) | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Психијатријски | | Психомоторна | Конфузија и | Психотична | Манија, |
| поремећаји* | | хиперактивност/агитираност | дезорјентација, | реакција (која | |
| | | | анксиозна реакција, | потенцијално може | укључујући |
| | | | абнормални снови, | да кулминира до | хипоманију |
| | | | депресија (која | суицидалних идеја/ | |
| | | | потенцијално може да | мисли или покушају | |
| | | | кулминира до | самоубиства и | |
| | | | суицидалних идеја/ | суицида) | |
| | | | мисли или покушају | (погледати дио | |
| | | | самоубиства и | 4.4) | |
| | | | суицида) (погледати | | |
| | | | дио 4.4) халуцинације | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји нервног | | Главобоља Вртоглавица | Парестезија и | Мигрена, Поремећај | Периферна |
| система* | | Поремећаји | дисестезија | координације, | неуропатија и |
| | | | | Поремећај хода, | полинеуропатија |
| | | спавања, Поремећај укуса | Хипоестезија | Поремећај мирисног | |
| | | | | живца, | (погледати дио |
| | | | Тремор | Интракранијална | 4.4) |
| | | | | хипертензија и | |
| | | | Конвулзије | псеудотумор | |
| | | | (укључујући статус | церебри | |
| | | | епилептикус) | | |
| | | | (погледати дио 4.4) | | |
| | | | | | |
| | | | Вертиго. | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји ока* | | | Поремећаји вида (нпр. | Поремећаји | |
| | | | диплопија) | колорног вида | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји уха и | | | Тинитус | | |
| лабиринта* | | | | | |
| | | | Губитак | | |
| | | | слуха/оштећење слуха | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Кардиолошки | | | Тахикардија | | Вентрикуларна |
| поремећаји** | | | | | аритмија, |
| | | | | | „torsades de |
| | | | | | pointes” |
| | | | | | (забиљеж |
| | | | | | |
| | | | | | ени превасходно |
| | | | | | код особа са |
| | | | | | факторима |
| | | | | | ризика за QT |
| | | | | | пролонгацију), |
| | | | | | QT пролонгација |
| | | | | | на ЕКГ-у |
| | | | | | (погледати |
| | | | | | дјелове 4.4 и |
| | | | | | 4.9) |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Васкуларни | | | Вазодилатација, | Васкулитис | |
| поремећаји** | | | Хипотензија | | |
| | | | | | |
| | | | Синкопа | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Респираторни, | | | Диспнеја (укључујући | | |
| | | | и асматичне симптоме) | | |
| торакални и | | | | | |
| медијастинални | | | | | |
| поремећаји | | | | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Гастроинтестинални | Мучнина | Повраћање | Колитис проузрокован | Панкреатитис | |
| поремећаји | Дијареја | | антибиотицима | | |
| | | Болови у дигестивном | укључујући и | | |
| | | тракту и абдомену | псеудомембранозни | | |
| | | | колитис (веома | | |
| | | Диспепсија | ријетко са фаталним | | |
| | | | исходом) (погледати | | |
| | | Флатуленција | дио 4.4) | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Хепатобилијарни | | Повећане вриједности | Оштећење јетре | Некроза јетре | |
| поремећаји | | трансаминазе Повећане | Холестатска жутица | (ријетко напредује | |
| | | вриједности билирубина | | до инсуфицијенције | |
| | | | Хепатитис | јетре опасне по | |
| | | | | живот) (погледати | |
| | | | | дио 4.4) | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји коже и | | Осип | Фотосензитивне | Петехије | Акутна |
| поткожног ткива | | | реакције (погледати | Мултиформни еритем | генерализована |
| | | Пруритус Уртикарија | дио 4.4) | | егзантематозна |
| | | | | Erythema nodosum, | пустулоза |
| | | | | Stevens-Johnson-ов | (AGEP), |
| | | | | синдром | реакција на |
| | | | | (потенцијално | лијек са |
| | | | | животно | еозинофилијом и |
| | | | | угрожавајући), | системским |
| | | | | | симптомима |
| | | | | Токсична | (DRESS) |
| | | | | епидермална | |
| | | | | некролиза | |
| | | | | (потенцијално | |
| | | | | животно | |
| | | | | угрожавајућа) | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји | | Бол у мишићима и костима | Мијалгија Артритис | Mишићна слабост, | |
| мишићно-коштаног | | (бол у екстремитетима, бол | | Tендинитис Руптура | |
| система и везивног | | у леђима, бол у грудима), | Повећан тонус мишића | тетива (посебно | |
| ткива* | | Артралгија | и грчеви | Ахилове тетиве) | |
| | | | | (погледати дио | |
| | | | | 4.4) | |
| | | | | | |
| | | | | Погоршање симптома | |
| | | | | миастеније гравис | |
| | | | | (погледати дио | |
| | | | | 4.4). | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Поремећаји бубрега | | Поремећај бубрега | Бубрежна | | |
| и уринарног | | | инсуфицијенција, | | |
| система | | | Хематурија, | | |
| | | | Кристалурија | | |
| | | | (погледати дио 4.4) | | |
| | | | Тубулоинтерстицијални | | |
| | | | нефритис | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Општи поремећаји и | | Астенија (општа слабост и | Едем | | |
| реакције на мјесту | | умор), Грозница | | | |
| примјене* | | | Знојење | | |
| | | | (хиперхидроза) | | |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
| Испитивања | | Повећане вриједности | Повећање вриједности | | Повећан INR |
| | | алкалне фосфатазе у крви | амилазе | | (international |
| | | | | | normalized |
| | | | | | ratio) код |
| | | | | | пацијената на |
| | | | | | терапији |
| | | | | | антагонистима |
| | | | | | витамина К |
+--------------------+-----------+----------------------------+-----------------------+--------------------+-----------------+
*Веома ријетки случајеви дуготрајних (трају неколико мјесеци или
година), онеспособљавајућих и потенцијално иреверзибилних озбиљних
нежељених дејстава који се јављају у неколико, понекад више, класа
система органа и чула (укључујући нежељена дејства као што су:
тендинитис, руптура тетива, артралгија, бол у екстремитетима, поремећај
хода, неуропатије повезане са парестезијом и неуралгија, умор,
психијатриски симптоми (укључујући поремећаје спавања, анксиозност,
нападе панике, депресију и самоубилачке мисли), поремећај памћења и
концентрације и оштећење слуха, вида, укуса и мириса) пријављени су у
вези са употребом хинолона и флуорохинолона у неким случајевима без
обзира на већ постојеће факторе ризика (погледати дио 4.4).
** Случајеви анеуризме и дисекције аорте, понекад са руптуром као
компликацијом (укључујући оне са смртним исходом), и
регургитације/инсуфицијенције било којих срчаних залистака пријављени су
код пацијената који примају флуорохинолоне (погледати дио 4.4).
Педијатријска популација
Инциденца горе наведене артропатије (артралгија, артритис), односи се на
податке добијене из студија на одраслима. Код дјеце, артропатија се
јавља често (погледати дио 4.4).
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс:+382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me
nezeljenadejstva@cinmed.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Узимање прекомјерне дозе од 12 g пријављено је да може довести до
умјерених симптома токсичности. Предозирање од 16 g може узроковати
акутну реналну инсуфицијенцију.
Симптоми предозирања су: несвјестица, тремор, главобоља, умор,
конвулзије, халуцинације, конфузија, нелагодност у абдомену, бубрежни
поремећаји и поремећај функције јетре као и кристалурија и хематурија.
Забиљежена је реверзибилна ренална токсичност. Зато, поред рутинских
мјера у хитним случајевима нпр. пражњење желуца праћено давањем
медицинског угља, препоручено је праћење реналне функције, укључјући pH
урина и закисељавање урина, ако је потребно, да би се спријечила
кристалурија. Пацијенти морају бити добро хидрирани. Антациди који
садрже калцијум и магнезијум могу теоретски редуковати ресорпцију
ципрофлоксацина код предозирања.
Само мали дио ципрофлоксацина (<10%) се елиминише хемодијализом или
перитонеалном дијализом.
У случају предозирања, треба примијенити симптоматску терапију. Потребно
је спровести праћење ЕКГ-a, због могућег продужетка QТ интервала.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Хинолонски антибактеријски љекови,
флуорохинолони
АТЦ код: J01MA02
Механизам дјеловања
Као флуорохинолонски антибактериски лијек, бактерицидно дејство
ципрофлоксацина произлази од инхибиције оба типа топоизомеразе II (ДНК
гиразе) и топоизомеразе IV, неопходне за репликацију, транскрипцију,
репарацију и рекомбинацију бактеријске ДНК.
ФК/ФД однос
Ефикасност углавном зависи од односа максималне концентрације у серуму
(C_(max)) и минималне инхибиторне концентрације (МИК) ципрофлоксацина за
бактерију и од односа између подручја испод криве (ПИК) и МИК-а.
Механизам резистенције:
Ин витро резистенција ципрофлоксацина може се стећи постепено циљним
мутацијама на обијема ДНК гиразама и топоизомерази IV. Степен унакрсне
резистенције између ципрофлоксацина и других флуорохинолона је различит.
Појединачне мутације не морају да доведу до резистенције, али вишеструке
мутације углавном узрокују резистенцију на већину или све активне
супстанце унутар класе.
Непропустљивост и/или избацујући пумпни механизам (efflux pump
mechanism) резистенције могу имати различит ефекат на успјешност
флуорохинолона, што зависи од физичко-хемијских особина разних активних
супстанци унутар класе и афинитета транспортних механизама за сваку
активну супстанцу. Сви in vitro механизми резистенције су уобичајено
праћени у клиничким изолатима. Механизми резистенције који инактивирају
друге антибиотике као што су баријере пропустљивости (уобичејене код
Pseudomonas aeruginosa) и механизми избацивања могу утицати на
ефикасност ципрофлоксацина.
Плазмид-везана резистенција кодирана qnr-генима је регистрована.
Спектар антибактеријског дјеловања
Дате су граничне вриједности које раздвајају осјетљиве врсте од оних са
умјереном осјетљивошћу и касније од резистентних сојева:
EUCAST Препоруке
+:------------------------+:------------------------+:------------------------+
| Микроорганизми | Осјетљивост (S) | Резистенција (R) |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Enterobacteriaceae | S []0.5 mg/l | R > 1 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Pseudomonas spp. | S []0.5 mg/l | R > 1 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Acinetobacter spp, | S []1 mg/l | R > 1 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Staphylococcus spp.¹ | S []1 mg/l | R > 1 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Haemophilus influenzae | S []0.5 mg/l | R > 0.5 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Moraxella catarrhalis | S [] 0.5 mg/l | R > 0.5 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Neisseria gonorrhoeae | S []0.03 mg/l | R > 0.06 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Neisseria meningitidis | S []0.03 mg/l | R > 0.06 mg/l |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| граничне вриједности | S []0.5 mg/l | R > 1 mg/l |
| невезане за врсту* | | |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| 1 Staphylococcus spp. – граничне вриједности за ципрофлоксацин су у вези са |
| висином дозе. |
| |
| * Граничне вриједности невезане за врсту одређене су већином на основу |
| ФK/ФД подацима и не зависе од МИК дистрибуције за специфичне врсте. Користе |
| се само за врсте за које нијесу дате специфичне граничне вриједности, а не |
| за оне врсте гдје тестирање осјетљивости није препоручљиво. |
+-----------------------------------------------------------------------------+
Преваленца стечене резистенције може варирати географски и временом за
одређене врсте и локални подаци о резистенцији су пожељни, нарочито код
лијечења тешких инфекција. Уколико је потребно, може се тражити
експертско мишљење ако је преваленца резистенције на локалном нивоу
таква да је учинковитост средства барем код неких типова инфекција
доведена у питање.
Груписање одговарајућих врста према осјетљивости на ципрофлоксацин (за
Streptococcus врсте погледати дио 4.4).
+:----------------------------------------------------------------------+
| Уобичајено осјетљиве врсте |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Аеробни Грам позитивни микроорганизми: |
| |
| Bacillus anthracis (1) |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Аеробни Грам негативни микроорганизми: |
| |
| Aeromonas spp. |
| |
| Brucella spp. |
| |
| Citrobacter koseri |
| |
| Francisella tularensis |
| |
| Haemophilus ducreyi |
| |
| Haemophilus influenzae* |
| |
| Legionella spp |
| |
| Moraxella catarrhalis* |
| |
| Neisseria meningitidis |
| |
| Pasteurella spp. |
| |
| Salmonella spp.* |
| |
| Shigella spp.* |
| |
| Vibrio spp |
| |
| Yersinia pestis |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Анаеробни микроорганизми |
| |
| Mobiluncus |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Остали микроорганизми: |
| |
| Chlamydia trachomatis ($) |
| |
| Chlamydia pneumoniae ($) |
| |
| Mycoplasma hominis ($) |
| |
| Mycoplasma pneumoniae ($) |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Врсте код којих стечена резистенција може бити проблем |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Аеробни Грам позитивни микроорганизми: |
| |
| Enterococcus faecalis ($) |
| |
| Staphylococcus spp.* (2) |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Аеробни Грам негативни микроорганизми: |
| |
| Acinetobacter baumannii+ |
| |
| Burkholderia cepacia+ * |
| |
| Campylobacter spp.+ * |
| |
| Citrobacter freundii* |
| |
| Enterobacter aerogenes |
| |
| Enterobacter cloacae* |
| |
| Escherichia coli* |
| |
| Klebsiella oxytoca |
| |
| Klebsiella pneumoniae* |
| |
| Morganella morganii* |
| |
| Neisseria gonorrhoeae* |
| |
| Proteus mirabilis* |
| |
| Proteus vulgaris* |
| |
| Providencia spp |
| |
| Pseudomonas aeruginosa* |
| |
| Pseudomonas fluorescens |
| |
| Serratia marcescens* |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Анаеробни микроорганизми: |
| |
| Peptostreptococcus spp. |
| |
| Propionibacterium acnes |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Микроорганизми са урођеном резистенцијом |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Аеробни Грам позитивни микроорганизми: |
| |
| Actinomyces |
| |
| Enteroccus faecium |
| |
| Listeria monocytogenes |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Аеробни грам-негативни микроорганизми: |
| |
| Stenotrophomonas maltophilia |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Анаеробни микроорганизми: |
| |
| искључујући горе наведене |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Остали микроорганизми: |
| |
| Mycoplasma genitalium |
| |
| Ureaplasma urealitycum |
+-----------------------------------------------------------------------+
| * Клиничка ефикасност је доказана за осјетљиве изолате у одобреним |
| клиничким индикацијама. |
| |
| + ниво резистенције []50% у једној или више ЕУ земаља. |
| |
| ($): Природна средња осјетљивост у одсуству стечених механизама |
| резистенције. |
| |
| (1): Рађене су студије на експерименталним животињама са инфекцијама |
| усљед инхалације спора Bacillus anthracis-а; ове студије су откриле |
| да давање антибиотика рано послије излагања спречавају појаву |
| болести, ако терапија доведе до смањења броја спора у организму испод |
| инфективне дозе. Препоручена употреба код људи је заснована |
| првенствено на in vitro осјетљивости и на подацима добијеним на |
| експерименталним животињама заједно са ограниченим подацима на |
| људима. Двомјесечна терапија код одраслих са 500 mg оралног |
| ципрофлоксацина се сматра ефикасном у превенцији антраксне инфекције |
| код људи. Љекари би требало да се воде националним и/или |
| интернационалним програмом за лијечење антракса. |
| |
| (2): Метицилин-резистентни S. aureus често испољава корезистенцију на |
| флуорохинолоне. Проценат резистенције на метицилин је око 20 до 50% |
| међу свим врстама стафилокока и обично је већи у нозокомијалним |
| изолатима. |
+-----------------------------------------------------------------------+
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпција
Након орално примијењене дозе од 250 mg, 500 mg, и 750 mg ципрофлоксацин
таблета, ципрофлоксацин се брзо и обимно ресорбује, углавном у танком
цријеву. Максимална концентрација се постиже након 1-2 сата од примјене.
Једна доза од 100[]750 mg продукује дозно-зависну максималну серумску
концентрацију (C_(max)) између 0.56 и 3.7 mg/l. Серумске концентрације
расту пропорционално са дозама до 1000 mg.
Апсолутна биорасположивост је приближно 70-80%.
Давање оралне дозе од 500 mg на 12 сати доводи до стварања подручја
испод криве (ПИК) који је једнак ономе који формира интравенска инфузија
400 mg која се даје дуже од 60 минута сваких 12 сати.
Дистрибуција
Везивање за протеине плазме је ниско (између 20-30%). Ципрофлоксацин се
већином налази у нејонизованом облику у плазми и у стању динамичке
равнотеже има велики волумен дистрибуције од 2-3 l/kg т.т.
Ципрофлоксацин достиже високе концентрације у различитим ткивима као што
су: плућа (епителијална течност, алвеоларни макрофаги, биоптирано
ткиво), синуси, запаљенске лезије (плик послије уједа шпанске мушице) и
урогенитални тракт (урин, простата, ендометријум), гдје укупне
концентрације превазилазе плазматске концентрације.
Метаболизам
Постоје четири различита активна метаболита пријављена у ниским
концентрацијама: дезетиленeципрофлоксацин (M1), сулфоципрофлоксацин
(M2), оксoципрофлоксацин (M3) и формилципрофлоксацин (M4). Метаболити in
vitro показују мањи степен актимикробне активности у односу на основни
облик.
Ципрофлоксацин је познат као умјерени инхибитор CYP 450 1A2 изоензима.
Елиминација
Ципрофлоксацин се главно излучује непромијењен, примарно путем бубрега и
у мањем обиму фецесом. Полувријеме елиминације из серума код пацијената
са нормалном функцијом бубрега износи око 4-7 часова.
+:------------------------+:------------------------+:------------------------+
| Екскреција ципрофлоксацина (% од дозе) |
+-------------------------+---------------------------------------------------+
| | Орална администрација |
| +-------------------------+-------------------------+
| | Урин | Фецес |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Ципрофлоксацин | 44.7 | 25.0 |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Метаболити (M1 -M4 ) | 11.3 | 7.5 |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
Бубрежни клиренс је између 180[]300 ml/kg/h, а укупни клиренс је између
480[]600 ml/kg/h. Ципрофлоксацин подлијеже и гломеруларној филтрацији и
тубуларној секрецији. Код већег бубрежног оштећења долази до повећања
полувремена елиминације ципрофлоксацина и до 12 часова.
Не-бубрежни клиренс ципрофлоксацина већином иде преко активне
транс-интестиналне секреције и метаболизма; 1% ове дозе се излучује
преко билијарног тракта. Концентрација ципрофлоксацина у жучи је висока.
Педијатријски пацијенти
Подаци о фармакокинетици код дјеце су ограничени.
У студији на дјеци C_(max) и ПИК нијесу зависиле од узраста (изнад 1
године старости). Незнатно повећање C_(max) и ПИК-а при вишеструком
дозирању (10 mg/kg три пута дневно) је примијећено.
Код 10 дјеце са тешком сепсом C_(max) је била 6.1 mg/l (у распону
4.6[]8.3 mg/l) након једносатне интравенске инфузије 10 mg/kg код дјеце
млађе од 1 године, у односу на 7.2 mg/l (у распону 4.7[]11.8 mg/l) за
дјецу између 1 и 5 година. Вриједности ПИК су биле 17.4 mg*h/l (у
распону 11.8[]32.0 mg*h/l) и 16.5 mg*h/l (у распону 11.0[]23.8 mg*h/l) у
наведеним старосним групама.
Ове вриједности су у распону терапијских доза за одрасле. Базирано на
анализама фармакокинетике педијатријске популације са различитим
инфекцијама, предвиђена средња вриједност полувремена елиминације код
дјеце износи приближно 4-5 сати, а биорасположивост оралне суспензије 50
до 80%.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Претклинички подаци не показују посебне ризике за људе засноване на
конвенционалним студијама о токсичности појединачне дозе, токсичности
поновљене дозе, карциногеном потенцијалу или токсичности на
репродукцију.
Као и неки други хинолони, и ципрофлоксацин је фототоксичан за животиње
на клинички одговарајућим нивоима излагања. Подаци о
фотомутагености/фотокарциногености показују слаб фотомутагени и
фототуморогени ефекат ципрофлоксацина in vitro и у експериментима на
животињама. Овај ефекат се може упоредити са оним од других инхибитора
гираза.
Артикуларна толерантност:
Као и остали инхибитори гиразе, показано је да ципрофлоксацин изазива
артропатију у зглобовима који носе тежину тијела код животиња у развоју.
Степен оштећења хрскавице варира у зависности од узраста, врсте и дозе.
Оштећење се може смањити смањењем тежине на зглобове. Студије на
развијеним животињама (пацов, пас) нијесу показале оштећење хрскавица. У
истраживању на младим псима ципрофлоксацин у терапијским дозама је
узроковао озбиљне промјене на зглобовима након двије недјеље лијечења, и
које су праћене и послије 5 мјесеци.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Таблетно језгро:
Скроб, кукурузни
Целулоза, микрокристална
Магнезијум стеарат
Кросповидон
Силицијум диоксид, колоидни, безводни
Желатин
Омотач таблете:
Хипромелоза
Макрогол 4000
Титан диоксид (Е171)
6.2. Инкомпатибилности
Није примјењиво.
6.3. Рок употребе
Три (3) године.
Лијек се не смије користити послије истека рока употребе означеног на
паковању!
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати у оригиналном паковању ради заштите од свјетлости.
Лијек не захтијева посебне температурне услове чувања.
6.5. Врста и садржај паковања
CITERAL 250 mg филм таблете
Филм таблете су паковане у блистере (Al/PVC/PVDC), и сваки блистер
садржи 10 таблета. Картонска кутија садржи 10 таблета (1 блистер) и
Упутство за лијек.
CITERAL 500 mg филм таблете
Филм таблете су паковане у блистере (Al/PVC/PVDC), и сваки блистер
садржи 10 таблета. Картонска кутија садржи 10 таблета (1 блистер) и
Упутство за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Неупотријебљени лијек се уништава у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.o.o. Подгорица
Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V,
81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
CITERAL 250 mg филм таблете, 10 филм таблета: 2030/22/3292 - 7859
CITERAL 500 mg филм таблете, 10 филм таблета: 2030/22/3293 - 7860
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 12.11.2009. године
Датум последње обнове дозволе: 23.11.2022. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Април, 2025. године