Almacin uputstvo za upotrebu
-----------------------------------------------------------------------
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
-----------------------------------------------------------------------
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
ALMACIN, 500 mg, капсула, тврда
ИНН: Амоксицилин
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна капсула садржи 500 mg амоксицилина (у облику трихидрата).
Помоћнe супстанцe са познатим дејством: Једна капсула садржи 25 mg
лактозe, монохидрата и азо боје: 0.3960 mg carmoisine (Е122) и 0.0103 mg
ponceau 4R (E124).
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
- Капсула, тврда
Ружичасто-тамноцрвено обојене тврде желатинске капсуле, са бијелим до
скоро бијелим прашком.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Лијек ALMACIN је индикован у терапији сљедећих инфекција код одраслих и
дјеце (погледати дјелове 4.2, 4.4 и 5.1):
- Акутни бактеријски синуситис
- Акутни отитис медиа
- Акутни стрептококни тонзилитис и фарингитис
- Акутна егзацербација хроничног бронхитиса
- Ванболнички стечена пнеумонија
- Акутни циститис
- Асимптоматска бактеријурија у трудноћи
- Акутни пијелонефритис
- Тифоидна и паратифоидна грозница
- Дентални апсцеси са пратећим целулитисом који се шири
- Инфекције након уградње вјештачких зглобова
- Ерадикација Helicobacter pylori
- Лајмска болест
Лијек ALMACIN је исто тако индикован у профилакси ендокардитиса.
Потребно је узети у обзир важеће службене смјернице о правилном
кориштењу антибактеријских љекова.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
При одређивању дозе лијека ALMACIN за лијечење појединих инфекција треба
узети у обзир:
• очекиване узрочнике и њихову вјероватну осјетљивост на антибактеријске
љекове (погледати дио 4.4):
• тежину и мјесто инфекције:
• узраст, тјелесну масу и бубрежну функцију пацијента, као што је
приказано у наставку.
Трајање терапије треба одредити према врсти инфекције и одговору
пацијента и генерално треба да буде што је могуће краће. Неке инфекције
захтијевају дуже вријеме лијечења (погледати дио 4.4 у вези са
продуженом терапијом).
Одрасли и дјеца тјелесне масе ≥ 40 kg
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Индикације* | Дозе* |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Акутни бактеријски синузитис | 250 mg до 500 mg сваких 8 сати или |
| | 750 mg до 1 g сваких 12 сати |
| | |
| | За тешке инфекције 750 mg до 1 g |
| | сваких 8 сати |
| | |
| | Акутни циститис се може лијечити |
| | дозом од 3 g два пута дневно током |
| | једног дана |
+-------------------------------------+ |
| Асимптоматска бактериурија у | |
| трудноћи | |
+-------------------------------------+ |
| Акутни пијелонефритис | |
+-------------------------------------+ |
| Дентални апсцеси са пратећим | |
| целулитисом | |
+-------------------------------------+ |
| Акутни циститис | |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Акутни отитис медиа | 500 mg сваких 8 сати, 750 mg до 1 g |
| | сваких 12 сати |
| | |
| | за тешке инфекције 750 mg до 1 g |
| | сваких 8 сати у току 10 дана |
+-------------------------------------+ |
| Акутни стрептококни тонзилитис и | |
| фарингитис | |
+-------------------------------------+ |
| Акутна егзацербација хроничног | |
| бронхитиса | |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Ванболнички стечена пнеумонија | 500 mg до 1 g сваких 8 сати |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Тифоидна и паратифоидна грозница | 500 mg до 2 g сваких 8 сати |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Инфекције након уградње вјештачких | 500 mg до 1 g сваких 8 сати |
| зглобова | |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Профилакса ендокардитиса | 2 g орално, једнoкратна доза 30 до |
| | 60 минута прије процедуре |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Ерадикација Helicobacter pylori | 750 mg до 1 g два пута дневно у |
| | комбинацији са инхибитором |
| | протонске пумпе (нпр. омепразол, |
| | ланзопразол) и још једним |
| | антибиотиком (нпр. кларитромицин, |
| | метронидазол) у току 7 дана |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Лајмска болест (погледати дио 4.4) | Рана фаза: 500 mg до 1 g сваких 8 |
| | сати до максимум 4 g/дан у |
| | подијељеним дозама у току 14 дана |
| | (10 до 21 дан) |
| | |
| | Касна фаза (системска |
| | манифестација): 500 mg до 2 g |
| | сваких 8 сати до максимум 6 g/дан у |
| | подијељеним дозама у току 10 до 30 |
| | дана |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| *Треба узети у обзир званичне смјернице за сваку индикацију |
+---------------------------------------------------------------------------+
За постизање доза већих или мањих од 500 mg, ALMACIN 250 mg/5 ml прашак
за оралну суспензију је прикладнији фармацеутски облик.
Дјеца тјелесне масе < 40 kg
Дјеца се могу лијечити ALMACIN капсулама или прашком за оралну
суспензију.
ALMACIN прашак за оралну суспензију препоручује се код дјеце млађе од 6
мјесеци.
Дјеци тјелесне масе од 40 kg или више требало би прописати дозе за
одрасле.
Препоручене дозе:
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Индикације⁺ | Дозе⁺ |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Акутни бактеријски синуситис | 20 до 90 mg/kg/дан у подијељеним |
| | дозама* |
+-------------------------------------+ |
| Акутни отитис медиа | |
+-------------------------------------+ |
| Ванболнички стечена пнеумонија | |
+-------------------------------------+ |
| Акутни циститис | |
+-------------------------------------+ |
| Акутни пијелонефритис | |
+-------------------------------------+ |
| Дентални апсцеси са пратећим | |
| целулитисом који се шири | |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Акутни стрептококни тонзилитис и | 40 до 90 mg/kg/дан у подијељеним |
| фарингитис | дозама * |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Тифоидна и паратифоидна грозница | 100 mg/kg/дан у три подијељене дозе |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Профилакса ендокардитиса | 50 mg/kg орално, једнократна доза |
| | 30 до 60 минута прије процедуре |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Лајмска болест (погледати дио 4.4) | Рана фаза: 25 mg /kg/дан до 50 |
| | mg/kg/дан у три подијељене дозе у |
| | току 10 до 21 дана |
| | Касна фаза (системска |
| | манифестација): 100 mg/kg/дан у три |
| | подијељене дозе у току 10 до 30 |
| | дана |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| + Треба узети у обзир званичне смјернице за сваку индикацију. |
| |
| * Режим дозирања два пута на дан треба узети у обзир само када је доза у |
| горњем распону доза. |
+---------------------------------------------------------------------------+
Старије особе
Није потребно прилагођавање дозе.
Оштећење функције бубрега
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| GFR (ml/min) | Одрасли и дјеца | Дјеца тјелесне масе < |
| | тјелесне масе ≥ 40 kg | 40 kg^(#) |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| > 30 | није потребно | није потребно |
| | прилагођавање дозе | прилагођавање дозе |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| 10 - 30 | максимум 500 mg два | 15 mg/kg примијењен два |
| | пута дневно | пута дневно |
| | | |
| | | (максимум 500 mg два |
| | | пута дневно) |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| < 10 | максимум 500 mg/дан. | 15 mg/kg примјењено као |
| | | једнократна дневна доза |
| | | (максимум 500 mg) |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| ^(#) У већини случајева предност се даје парантералној терапији. |
+-----------------------------------------------------------------------------+
Пацијенти на хемодијализи
Амоксицилин се може одстранити из циркулације хемодијализом.
+----------------------------------+-----------------------------------+
| | Хемодијализа |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Одрасли и дјеца тјелеснe масе ≥ | 500 mg сваких 24 сата. |
| 40 kg | |
| | Прије хемодијализе треба |
| | примијенити једну додатну дозу од |
| | 500 mg. Како би се поново |
| | успоставили одговарајући нивои |
| | лијека у циркулацији, након |
| | хемодијализе треба примијенити |
| | још једну дозу од 500 mg. |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Дјеца тјелесне масе < 40 kg | 15 mg/kg/дан примијењено као |
| | једнократна дневна доза (максимум |
| | 500 mg). |
| | |
| | Прије хемодијализе треба |
| | примијенити једну додатну дозу од |
| | 15 mg/kg. У циљу одржавања |
| | концентрације лијека у |
| | циркулацији, још једну дозу од 15 |
| | mg/kg треба примијенити након |
| | хемодијализе. |
+----------------------------------+-----------------------------------+
Пацијенти на перитонеалној дијализи
Максимално 500 mg aмоксицилинa на дан.
Оштећење функције јетре
Потребно је да се дозира опрезно и да се прати функција јетре у редовним
интервалима (погледати дјелове 4.4 и 4.8).
Начин примјене
Лијек ALMACIN је намијењен за оралну употребу. Треба прогутати цијелу
капсулу са водом, без отварања капсуле.
Храна не утиче на ресорпцију лијека ALMACIN.
Терапија може започети парентерално, у складу са препорукама за дозирање
интравенске формулације, а затим се може наставити оралном формулацијом.
4.3. Контраиндикације
Преосјетљивост на амоксицилин, било који други пеницилин или било које
помоћне супстанце (наведене у дијелу 6.1).
Тешка рекација преосјетљивости (нпр. анафилакса) изазвана употребом
неког бета-лактамског антибиотика (нпр. цефалоспорин, карбапенем или
монобактам) у анамнези.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Реакције преосјетљивости
Прије започињања терапије амоксицилином треба пажљиво испитати да ли је
претходно постојала преосјетљивост на пеницилине или цефалоспорине или
друге бета-лактамске љекове (погледати дјелове 4.3 и 4.8).
Забиљежене су озбиљне, понекад са фаталним исходом, реакције
преосјетљивости (укључујући анафилактоидне и озбиљне кожне нежељене
реакције) код пацијената који примају пеницилинске антибиотике. Реакције
преосјетљивости могу прогредирати и до Коунисова синдрома, озбиљне
алергијске реакције која може довести до инфаркта миокарда (погледати
дио 4.8). Те реакције се чешће јављају код особа са анамнезом
преосјетљивости на пеницилине или код пацијената са атопијом.
Ако дође до алергијске реакције, терапија са амоксицилином се мора
прекинути и потребно је одабрати одговарајуће алтернативно лијечење.
Пријављени су случајеви синдрома ентероколитиса изазваног лијеком (енгл.
drug-induced enterocolitis syndrome, DIES), првенствено код дјеце
лијечење амоксицилином (погледати дио 4.8). DIES је алегијска реакција
чији је главни симптом дуготрајно повраћање (1-4 сата након узимања
лијека) уз изостанак алергијских кожних или респираторних симптома.
Додатни симптоми могу укључивати бол у абдомену, пролив, хипотензију или
леукоцитозу праћену неутрофилијом. Забилежени су тешки случајеви,
укључијући прогресију до шока.
Неосјетљиви микроорганизми
Амоксицилин није погодан за лијечење неких врста инфекција, осим ако
изазивач није већ утврђен и зна се да је осјетљив на амоксицилин или
постоји врло велика вјероватноћа да ће лијечење амоксицилином дјеловати
на тај патоген (погледати дио 5.1). Ово се посебно односи на разматрање
лијечења пацијената са инфекцијама уринарног тракта и тешких инфекција
уха, носа и грла.
Конвулзије
Конвулзије се могу јавити код пацијената са оштећеном функцијом бубрега
или код оних који примају високе дозе или код пацијената са
предиспонирајућим факторима (нпр. конвулзије у анамнези, лијечена
епилепсија или поремећаје можданих овојница (погледати дио 4.8).
Оштећење бубрега
Код пацијената са оштећењем бубрега, дозу треба прилагодити према
степену оштећења (погледати дио 4.2).
Кожне реакције
Генерализовани еритем праћен грозницом и пустулама, који се јавља на
почетку лијечења, може бити симптом акутног генерализованог пустулозног
егзантема (AGEP, погледати дио 4.8). Ова реакција захтијева прекид
терапије амоксицилином, а свака сљедећа примјена амоксицилина је
контраиндикована.
Амоксицилин треба избјегавати ако се сумња на инфективну мононуклеозу
јер се код те болести примјена амоксицилина повезује с појавом
морбилиформног осипа.
Реакција Jarisch-Herxheimer
Jarisch-Herxheimer-ова реакција је забиљежана након лијечења Лајмске
болести амоксицилином (погледати дио 4.8). Она је директна последица
бактерицидног дјеловања амоксицилина на бактерију која узрокује Лајмску
болест, спирохету Borrelia burgdorferi. Пацијенте треба увјерити да је
то честа и обично самоограничавајућа посљедица терапије Лајмске болести
антибиотицима.
Прекомјерни раст неосјетљивих микроорганизама
Дуготрајна употреба понекад може довести до прекомјерног раста
резистентних микроорганизма.
Колитис повезан са употребом антибиотика је забиљежен са готово свим
антибиотицима и може бити благог интензитета до опасног по живот
(погледати дио 4.8). Због тога, важно је размотрити ову дијагнозу код
пацијената који имају дијареју за вријеме или након примјене било ког
антибиотика. Уколико се појави антибиотиком узроковани колитис, треба
одмах прекинути примјену лијека, консултовати љекара и започети
одговарајуће лијечење. Антиперисталтици су контраиндиковани у овој
ситуацији.
Продужена терапија
Током продужене терапије потребни су периодични прегледи бубрежне,
јетрене и хематопоетске функције.
Пријављене су повишене вриједности јетрених ензима и промјене у крвној
слици (погледати дио 4.8).
Антикоагуланси
Продужено протромбинско вријеме је забиљежено у ријетким случајевима код
пацијената који су примали амоксицилин. Савјетује се одговарајући
мониторинг пацијената када истовремено узимају и антикоагулансе. Понекад
може бити потребно подешавање дозе оралних антикоагуланаса како би се
одржало жељено антикоагулантно дејство (погледати дјелове 4.5 и 4.8).
Кристалурија
Код пацијената са смањеним мокрењем, кристалурија (укључујучи акутно
оштећење бубрега) је забиљежена врло ријетко, претежно код парентералне
терапије. Током примјене високих доза амоксицилина, савјетује се
одржавање адекватног уноса течности и мокрења да би се смањила могућност
појаве кристалурије. Код пацијената са катетером, потребна је редовна
провјера проходности катетера (погледати дјелове 4.8 и 4.9).
Интерференција са дијагностичким тестовима
Повишене вриједности амоксицилина у серуму и урину могу утицати на
одређене лабораторијске тестове. Због високе концентрације амоксицилина
у урину, лажно-позитивни резултати испитивања у којима се користе
хемијске методе су чести.
Препоручује се да се, приликом испитивања присуства глукозе у урину,
током лијечења амоксицилином, користи ензимски метод глукоза оксидазе.
Присуство амоксицилина може измијенити резултате теста за естриол код
трудница.
Важне информације о помоћним састојцима лијека
Лијек ALMACIN капсуле, тврде, садрже лактозу. Пацијенти са ријетким
насљедним поремећајима неподношња галактозе, потпуним недостатком ензима
лактазе или малапсорпција глукозе/галактозе, не треба да узимају овај
лијек.
ALMACIN капсуле, тврде, такође садрже азо боје: carmoisine (E122) и
ponceau 4R (E124) које могу изазвати алергијске реакције.
Овај лијек садржи мање од 1 ммол (23 мг) натријума по капсули, тј.
занемарљиве количине натријума.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Пробенецид
Истовремена употреба са пробенецидом се не препоручује. Пробенецид
смањује реналну тубуларну секрецију амоксицилинa. Истовремена примјена
амоксицилина и пробенецида може резултирати повишеним и продуженим
концентрацијом амоксицилина у крви.
Алопуринол
Истовремена употреба алопуринола и амоксицилина може да доведе до
повећања ризика од појаве кожних алергијских реакција.
Тетрациклини
Тетрациклини и други бактериостатски љекови могу да утичу на
бактерицидне ефекте амоксицилина.
Орални антикоагуланси
Орални антикоагуланси и пеницилински антибиотици се широко користе у
пракси, без пријављених интеракција.
Међутим, у литератури постоје случајеви повећања интернационалног
нормализираног односа (INR) код пацијената који примају терапију
одржавања аценокумаролом или варфарином и који истовремено узимају
амоксицилин. Уколико је комбинована примјена неопходна, треба пажљиво
пратити протромбинско вријеме или интернационални нормализирани однос
(INR) код увођења или повлачења амоксицилина из терапије. Осим тога,
може бити потребно прилагођавање дозе оралних антикоагуланаса (погледати
дјелове 4.4 и 4.8).
Метотрексат
Пеницилин може смањити екскрецију метотрексата и повећати његову
токсичност.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Студије на животињама са амоксицилином нијесу показале директна или
индиректна нежељена дејства у односу на репродуктивну токсичност.
Ограничени подаци о употреби амоксицилина код људи не указују на повећан
ризик од конгениталних малформација. Амоксицилин се може примјењивати у
току трудноће само када је потенцијална корист за мајку већа од
потенцијалног ризика за плод.
Дојење
Амоксицилин се излучује у мајчино млијеко у малим количинама са могућим
ризиком за сензибилизацију. Због тога су могуће код одојчади дијареја и
гљивичне инфекције мукозних мембрана па може бити потребан прекид
дојења. Амоксицилин се за вријеме дојења може примјењивати само након
медицинске процјене користи наспрам ризика.
Плодност
Не постоје подаци о ефектима амоксицилина на плодност код људи.
Репродуктивне студије на животињама нијесу показале ефекте на плодност.
4.7. Утицај на способности управљања возилима и руковање машинама
Не постоје студије о утицају на способности управљања возилима и
руковање машинама. Међутим, могућа је појава нежељених дејстава (нпр.
алергијске реакције, вртоглавица, конвулзије), што може утицати на
способност управљања возилима и руковање машинама (погледати дио 4.8).
4.8. Нежељена дејства
Најчешће пријављивана нежељена дејства лијека су: дијареја, мучнина и
кожни осип.
Нежељена дејства добијена из клиничких испитивања и постмаркетиншким
надзором амоксицилина, приказана према МedDRA класификацији органских
система су наведена у наставку.
За класификацију учесталости нежељених дејстава кориштена је сљедећа
подјела:
Веома често (≥1/10), често (≥1/100, <1/10), повремено (≥1/1000, <1/100),
ријетко (≥1/10,000, <1/1000), веома ријетко (<1/10,000), непознато (не
може се процијенити на основу доступних података).
Инфекције и инфестације
------------------- ---------------------------------------------------
Веома ријетко: Мукокутана кандидијаза
------------------- ---------------------------------------------------
Поремећаји крви и лимфног система
+------------------+---------------------------------------------------+
| Веома ријетко: | Реверзибилна леукопенија (укључујући тешку |
| | неутропенију или агранулоцитозу), реверзибилна |
| | тромбоцитопенија и хемолитичка анемија. |
| | |
| | Продужено вријеме крварења и протромбинско |
| | вријеме (погледати дио 4.4). |
+------------------+---------------------------------------------------+
Поремећаји имуног система
------------------- ---------------------------------------------------
Веома ријетко: Тешки облици алергијских реакција укључујући
ангионеуротски едем, анафилаксу, серумска болест и
хиперсензитивни васкулитис (погледати дио 4.4).
Непознато: Jarisch-Herxheimer-ова реакција (погледати дио
4.4).
------------------- ---------------------------------------------------
Поремећаји нервног система
+-------------------------------------+---------------------------------------------------+
| Веома ријетко: | Хиперкинезија, вртоглавица и конвулзије |
| | (погледати дио 4.4). |
+-------------------------------------+---------------------------------------------------+
| Непознато: | Асептични менингитис |
+-------------------------------------+---------------------------------------------------+
| Срчани поремећаји |
+-------------------------------------+---------------------------------------------------+
| Непознато: | Коунисов синдром |
+-------------------------------------+---------------------------------------------------+
Гастроинтестинални поремећаји
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
| Подаци из клиничких студија |
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
| *Често: | Дијареја и мучнина |
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
| *Повремено: | Повраћање. |
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
Постмаркетиншки подаци
------------------- ---------------------------------------------------
Веома ријетко: Колитис изазван употребом антибиотика (укључујући
псеудомембранозни колитис и хеморагични колитис,
погледати дио 4.4), црн, длакав језик.
Непознато Синдром ентероколитиса изазваног лијеком
------------------- ---------------------------------------------------
Хепато-билијарни поремећаји
------------------- ---------------------------------------------------
Веома ријетко: Хепатитис и холестатска жутица. Умјерено повишене
вриједности AST и/или ALT.
------------------- ---------------------------------------------------
Поремећаји коже и поткожног ткива
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
| Подаци из клиничких студија |
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
| *Често: | Кожни осип. |
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
| *Повремено: | Уртикарија и пруритус. |
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
Постмаркетиншки подаци
------------------- ---------------------------------------------------
Веома ријетко: Кожне реакције као што су: мултиформни еритем,
Stevens Johnson-ов синдром, токсична епидермална
некролиза, булозни и ексфолијативни дерматитис,
акутна генерализована егзантематозна пустулоза
(AGEP) и љековима изазване реакције са
еозинофилијом и системским симптомима (DRESS)
(погледати дио 4.4).
Непознато Линарна IgA болест
------------------- ---------------------------------------------------
Поремећаји бубрега и уринарног система
------------------- ---------------------------------------------------
Веома ријетко: Интерстицијални нефритис.
Непознато Кристалурија (укључијући акутно оштећење бубрега)
(погледати дјелове 4.4 и 4.9).
------------------- ---------------------------------------------------
*Инциденца наведених нежељених дејстава изведена је из клиничких студија
које су обухватиле укупно око 6000 одраслих и педијатријских пацијената
на терапији амоксицилином.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64А, 81 000 Подгорица
tel: +382 (0) 20 310 280
fax: +382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me nezeljenadejstva@calims.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Симптоми и знаци предозирања
Гастроинтестинални симптоми (као што су: мучнина, повраћање и дијареја),
те поремећај равнотеже течности и електролита. Могућа је појава
конвулзија код пацијената са оштећеном бубрежном функцијом или код оних
који примају високе дозе (погледати дјелове 4.4 и 4.8). Забиљежена је
амоксицилином изазвана кристалурија, која у неким случајевима може
довести до инсуфицијенције бубрега (погледати дио 4.4).
Третман интоксикације
Гастроинтестинални симптоми могу се третирати симптоматски, са нагласком
на равнотежу течности и електролита.
Амоксицилин се може уклонити из циркулације хемодијализом.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: љекови за лијечење бактеријских инфекција за
системску примјену
пеницилин широког спектра
АТЦ код: J01CA04
Механизам дjеловања
Амоксицилин је полусинтетски пеницилин (бета-лактамски антибиотик) који
инхибира један или више ензима (често се називају пеницилин-везујући
протеини, penicillin-binding proteins, PBPs) у процесу биосинтезе
бактеријског пептидогликана, који је саставна структурна компонента
бактеријског ћелијског зида. Инхибиција синтезе пептидогликана доводи до
слабљења ћелијског зида и обично је праћена лизом ћелије и смрти.
Амоксицилин је подложан деградацији бета-лактамазама које производе
резистентне бактерије и због тога спектар дјеловања амоксицилина не
укључује организме који производе ове ензиме.
Однос фармакокинетика/фармакодинамика
Главни критеријум ефикасности амоксицилина се сматра вријеме изнад
минималне инхибиторне концентрације (T> MIC).
Механизам резистенције
Главни механизми резистенције на амоксицилин су:
• инактивација од стране бактеријских бета-лактамаза;
• измјена пеницилин-везујућих протеина (PBP), што смањује афинитет
антибиотика за циљно мјесто.
Непропусност бактерија или механизам бактеријске ефлуксне пумпе може
узроковати или допринијети резистенцији бактерија, посебно
Грам-негативних бактерија.
Граничне вриједности амоксицилина
Према EUCAST (European Committee on Antimicrobial Susceptibility
Testing) (верзија 5) граничне вриједности минималних инхибиторних
концентрација за амоксицилин су сљедеће:
+:---------------------------:+:-----------------------:+:-----------------------:+
| Микроорганизам | МИК граничне вриједности (mg/l) |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| | осјетљиве ≤ | резистентне > |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Ентеробактерије | 8¹ | 8 |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Staphylococcus spp. | напомена² | напомена² |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Enterococcus spp.³ | 4 | 8 |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Стрептококе групе A, B, C и | напомена⁴ | напомена⁴ |
| G | | |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Streptococcus pneumoniae² | напомена⁵ | напомена⁵ |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Стрептококе групе Viridans | 0.5 | 2 |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Haemophilus influenzae | 2⁶ | 2⁶ |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Moraxella catarrhalis | напомена⁷ | напомена⁷ |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Neisseria meningitidis | 0.125 | 1 |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Грам позитивни анаероби | 4 | 8 |
| осим Clostridium difficile⁸ | | |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Грам негативни анаероби⁸ | 0.5 | 2 |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Helicobacter pylori | 0.125⁹ | 0.125⁹ |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Pasteurella multocida | 1 | 1 |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Вриједности које нијесу | 2 | 8 |
| повезане са врстом¹⁰ | | |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Напомена: |
| |
| ¹ Дивљи тип Ентеробактерије су у категорији осјетљиви на аминопеницилине. Неке |
| земље препоручују категоризацију дивљег типа изолата E. coli и P. mirabilis као |
| умјерено осјетљиве. Када је то случај, потребно је користити МИК граничне |
| вриједности за осјетљиве бактерије ≤ 0.5 mg/l. |
| ² Већина стафилокока производи пеницилиназе, отпорне на амоксицилин. Метицилин |
| резистентни изолати, уз неколико изузетака, отпорни су на све бета-лактамске |
| љекове. |
| |
| ³ Осјетљивост на амоксицилин се може утврдити на основу осјетљивости на |
| ампицилин. |
| |
| ⁴ Осјетљивост стрептокока групе A, B, C и G на пеницилине се може закључити на |
| основу осјетљивости на бензилпеницилин. |
| |
| ⁵ Граничне вриједности се односе само на изолате који не потичу од пацијената |
| са менингитисом. За изолате категорисане као средње осјетљиви на ампицилин |
| треба избјегавати оралну терапију амоксицилином. Осјетљивост се може утврдити |
| на основу МИК ампицилина. |
| |
| ⁶ Граничне вриједности се заснивају на интравенској примјени. Бета-лактамаза |
| позитивне изолате треба пријавити као отпорне. |
| |
| ⁷ Бактерије које производе бета-лактамазе треба пријавити као резистентне. |
| |
| ⁸ Осјетљивост на амоксицилин се може утврдити на основу осјетљивости на |
| бензилпеницилин. |
| |
| ⁹ Граничне вриједности се заснивају на епидемиолошким граничним вриједностима |
| (ECOFFs), који разликују дивљи тип изолата од изолата са смањеном осјетљивошћу. |
| |
| ¹⁰ Граничне вриједности који нијесу повезане са врстом се темеље на дозама од |
| најмање 0.5 g x 3 или 4 дозе дневно (1.5 до 2 g/дан). |
+---------------------------------------------------------------------------------+
Микробиолошка осјетљивост:
Преваленца резистенције може да варира географски, и са временом за
одређене врсте, и пожељне су локалне информације о резистенцији,
нарочито код лијечења тешких инфекција. По потреби, стручни савјет треба
тражити када је локална преваленца резистенције таква да је корист
лијека код неких врста инфекција под знаком питања.
Осјетљивост микроорганизама на амоксицилин in vitro:
+-----------------------------------------------------------------------+
| Врсте које су углавном осјетљиве |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивни аероби: |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Enterococcus faecalis |
| |
| Бета-хемолитичке стрептококе (групе A, B, C и G) |
| |
| Listeria monocytogenes |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Врсте за које стечена резистенција може да буде проблем |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативни аероби: |
| |
| Escherichia coli |
| |
| Haemophilus influenzae |
| |
| Helicobacter pylori |
| |
| Proteus mirabilis |
| |
| Salmonella typhi |
| |
| Salmonella paratyphi |
| |
| Pasteurella multocida |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивни аероби: |
| |
| Коагулаза негативни стафилококи |
| |
| Staphylococcus aureus^(£) |
| |
| Streptococcus pneumoniae |
| |
| Стрептококи из групе Viridans |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивни анаероби: |
| |
| Clostridium spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативни анаероби: |
| |
| Fusobacterium spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Остали: |
| |
| Borrelia burgdorferi |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Инхерентно резистентни микроорганизми† |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивни аероби: |
| |
| Enterococcus faecium† |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативни аероби: |
| |
| Acinetobacter spp. |
| |
| Enterobacter spp. |
| |
| Klebsiella spp. |
| |
| Pseudomonas spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативни анаероби: |
| |
| Bacteroides spp. (већина сојева Bacteroides fragilis су резистентни). |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Друге врсте: |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Chlamydia spp. |
| |
| Mycoplasma spp. |
| |
| Legionella spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
| † Природно умјерена осјетљивост у недостатку стечених механизама |
| резистенције. |
| £ Готово сви сојеви S. aureus су отпорни на амоксицилин због |
| производње пеницилиназе. Осим тога, сви метицилин-резистентни сојеви |
| су отпорни и на амоксицилин. |
+-----------------------------------------------------------------------+
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпрција
Амоксицилин у потпуности дисоцира у воденом раствору са физиолошким pH.
Амоксицилин се брзо и добро ресорбује након оралне примјене.
Биорасположивост амоксицилина након оралне примјене износи 70%.
Максимална концентрација у плазми (T_(max)) се постиже приближно за 1
сат. Фармакокинетски резултати из студије, у којој се амоксицилин даје у
дози од 250 mg три пута на дан у стању гладовања код здравих
добровољаца, представљени су ниже.
+--------------------+--------------------+--------------------+--------------------+
| C_(max) | T_(max)* | AUC_((0-24h)) | T _(½) |
+--------------------+--------------------+--------------------+--------------------+
| (μg/ml) | (h) | ((μg.h/ml) | (h) |
+--------------------+--------------------+--------------------+--------------------+
| 3.3 ± 1.12 | 1.5 (1.0-2.0) | 26.7 ± 4.56 | 1.36 ± 0.56 |
+--------------------+--------------------+--------------------+--------------------+
| *средње (распон) |
+-----------------------------------------------------------------------------------+
У распону доза од 250 до 3000 mg, биорасположивост је линеарна у односу
на дозу (мјерено вриједношћу Cmax и AUC). Истовремено узимање хране не
утиче на ресорпцију.
За елиминацију амоксицилина може се примијенити хемодујализа.
Дистрибуција
Око 18% укупног амоксицилина у плазми везује се за протеине, а привидни
волумен дистрибуције износи приближно 0.3 до 0.4 l/kg.
Након интравенске примјене, амоксицилин се може наћи у: жучној кеси,
абдоминалном ткиву, кожи, масном ткиву, мишићима, синовијалној и
перитонеалној течности, жучи и гноју. Дистрибуција у цереброспиналној
течности је слаба (недовољна).
Из испитивања на животињама не постоји доказ значајног задржавање лијека
у ткивима.
Амоксицилин, као и већина пеницилина, може се открити у мајчином млијеку
(погледати дио 4.6).
Амоксицилин прелази плацентарну баријеру (погледати дио 4.6).
Метаболизам
Амоксицилин се дјелимично излучује у мокраћи као неактивна пеницилоиична
киселина у количини од 10 до 25% од почетне дозе.
Елиминација
Главни пут елиминације амоксицилина је преко бубрега.
Амоксицилин има средње полувријеме елиминације око један сат, а
просјечно укупни клиренс је око 25 l/сат код здравих испитаника. Око 60
до 70% амоксицилина се излучује непромијењен у мокраћи у току првих 6
сати након примјене једне дозе од 250 mg или 500 mg амоксицилина. Разна
истраживања показала су да уринарна екскреција амоксицилина може бити
50-85% за период од 24 сата.
Истовремена примјена са пробенецидом успорава екскрецију амоксицилина
(погледати дио 4.5).
Узраст
Полувријеме елиминације амоксицилина је слично за дјецу узраста од око 3
мjесецa до 2 годинe, старију дјецу и одрасле. За врло малу дјецу
(укључујући пријевремено рођене) у првој седмици живота интервал
примјене не би требало да прелази два пута на дан, због незрелости
реналног пута елиминације.
Из разлога што старији пацијенти чешће имају смањену реналну функцију,
треба водити рачуна при одабиру дозе, а може бити корисно и праћење
бубрежне функције.
Пол
Након оралне примјене амоксицилина/код здравих мушкараца и жена, пол
нема значајан утицај на фармакокинетику амоксицилина.
Оштећење бубрега
Укупни клиренс амоксицилина смањује се пропорционално са смањењем
функције бубрга (погледати дјелове 4.2 и 4.4).
Оштећење јетре
Дозирање код пацијената са оштећењем јетре треба бити с опрезом и
функцију јетре треба пратити у редовним интервалима.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Претклинички подаци добијени на основу конвенционалних испитивања
фармаколошке безбједности, токсичности поновљених доза, генотоксичности
те репродуктивне и развојне токсичности, не указују на посебан ризик за
људе.
Студије о карциногености амоксицилина нијесу спроведене.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
лактоза, монохидрат;
магнезијум стеарат;
скроб, кукурузни;
тврде желатинске капсуле - желатин; титан диоксид (Е171); боја ponceau
4R (E124), боја quinoline yellow (Е104); боја carmoisine (Е122).
6.2. Инкомпатибилности
Није примјенљиво.
6.3. Рок употребе
Три (3) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати на температури до 30°C.
6.5. Врста и садржај паковања
Капсуле су паковане у блистер паковање (Алуминијум/PVC-фолија) и сваки
блистер садржи 8 капсула.
Кутија садржи 16 капсула (2 блистера по 8 капсула) oд 500 mg и Упутство
за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
За оралну употребу.
Неупотријебљен лијек или отпадни материјал се уништава у складу са
важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица, Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V, 81 000
Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/15/120 - 516
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
17.04.2015. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Јануар, 2023. године
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
-----------------------------------------------------------------------
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
ALMACIN, 500 mg, капсула, тврда
ИНН: Амоксицилин
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна капсула садржи 500 mg амоксицилина (у облику трихидрата).
Помоћнe супстанцe са познатим дејством: Једна капсула садржи 25 mg
лактозe, монохидрата и азо боје: 0.3960 mg carmoisine (Е122) и 0.0103 mg
ponceau 4R (E124).
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
- Капсула, тврда
Ружичасто-тамноцрвено обојене тврде желатинске капсуле, са бијелим до
скоро бијелим прашком.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
Лијек ALMACIN је индикован у терапији сљедећих инфекција код одраслих и
дјеце (погледати дјелове 4.2, 4.4 и 5.1):
- Акутни бактеријски синуситис
- Акутни отитис медиа
- Акутни стрептококни тонзилитис и фарингитис
- Акутна егзацербација хроничног бронхитиса
- Ванболнички стечена пнеумонија
- Акутни циститис
- Асимптоматска бактеријурија у трудноћи
- Акутни пијелонефритис
- Тифоидна и паратифоидна грозница
- Дентални апсцеси са пратећим целулитисом који се шири
- Инфекције након уградње вјештачких зглобова
- Ерадикација Helicobacter pylori
- Лајмска болест
Лијек ALMACIN је исто тако индикован у профилакси ендокардитиса.
Потребно је узети у обзир важеће службене смјернице о правилном
кориштењу антибактеријских љекова.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
При одређивању дозе лијека ALMACIN за лијечење појединих инфекција треба
узети у обзир:
• очекиване узрочнике и њихову вјероватну осјетљивост на антибактеријске
љекове (погледати дио 4.4):
• тежину и мјесто инфекције:
• узраст, тјелесну масу и бубрежну функцију пацијента, као што је
приказано у наставку.
Трајање терапије треба одредити према врсти инфекције и одговору
пацијента и генерално треба да буде што је могуће краће. Неке инфекције
захтијевају дуже вријеме лијечења (погледати дио 4.4 у вези са
продуженом терапијом).
Одрасли и дјеца тјелесне масе ≥ 40 kg
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Индикације* | Дозе* |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Акутни бактеријски синузитис | 250 mg до 500 mg сваких 8 сати или |
| | 750 mg до 1 g сваких 12 сати |
| | |
| | За тешке инфекције 750 mg до 1 g |
| | сваких 8 сати |
| | |
| | Акутни циститис се може лијечити |
| | дозом од 3 g два пута дневно током |
| | једног дана |
+-------------------------------------+ |
| Асимптоматска бактериурија у | |
| трудноћи | |
+-------------------------------------+ |
| Акутни пијелонефритис | |
+-------------------------------------+ |
| Дентални апсцеси са пратећим | |
| целулитисом | |
+-------------------------------------+ |
| Акутни циститис | |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Акутни отитис медиа | 500 mg сваких 8 сати, 750 mg до 1 g |
| | сваких 12 сати |
| | |
| | за тешке инфекције 750 mg до 1 g |
| | сваких 8 сати у току 10 дана |
+-------------------------------------+ |
| Акутни стрептококни тонзилитис и | |
| фарингитис | |
+-------------------------------------+ |
| Акутна егзацербација хроничног | |
| бронхитиса | |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Ванболнички стечена пнеумонија | 500 mg до 1 g сваких 8 сати |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Тифоидна и паратифоидна грозница | 500 mg до 2 g сваких 8 сати |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Инфекције након уградње вјештачких | 500 mg до 1 g сваких 8 сати |
| зглобова | |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Профилакса ендокардитиса | 2 g орално, једнoкратна доза 30 до |
| | 60 минута прије процедуре |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Ерадикација Helicobacter pylori | 750 mg до 1 g два пута дневно у |
| | комбинацији са инхибитором |
| | протонске пумпе (нпр. омепразол, |
| | ланзопразол) и још једним |
| | антибиотиком (нпр. кларитромицин, |
| | метронидазол) у току 7 дана |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Лајмска болест (погледати дио 4.4) | Рана фаза: 500 mg до 1 g сваких 8 |
| | сати до максимум 4 g/дан у |
| | подијељеним дозама у току 14 дана |
| | (10 до 21 дан) |
| | |
| | Касна фаза (системска |
| | манифестација): 500 mg до 2 g |
| | сваких 8 сати до максимум 6 g/дан у |
| | подијељеним дозама у току 10 до 30 |
| | дана |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| *Треба узети у обзир званичне смјернице за сваку индикацију |
+---------------------------------------------------------------------------+
За постизање доза већих или мањих од 500 mg, ALMACIN 250 mg/5 ml прашак
за оралну суспензију је прикладнији фармацеутски облик.
Дјеца тјелесне масе < 40 kg
Дјеца се могу лијечити ALMACIN капсулама или прашком за оралну
суспензију.
ALMACIN прашак за оралну суспензију препоручује се код дјеце млађе од 6
мјесеци.
Дјеци тјелесне масе од 40 kg или више требало би прописати дозе за
одрасле.
Препоручене дозе:
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Индикације⁺ | Дозе⁺ |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Акутни бактеријски синуситис | 20 до 90 mg/kg/дан у подијељеним |
| | дозама* |
+-------------------------------------+ |
| Акутни отитис медиа | |
+-------------------------------------+ |
| Ванболнички стечена пнеумонија | |
+-------------------------------------+ |
| Акутни циститис | |
+-------------------------------------+ |
| Акутни пијелонефритис | |
+-------------------------------------+ |
| Дентални апсцеси са пратећим | |
| целулитисом који се шири | |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Акутни стрептококни тонзилитис и | 40 до 90 mg/kg/дан у подијељеним |
| фарингитис | дозама * |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Тифоидна и паратифоидна грозница | 100 mg/kg/дан у три подијељене дозе |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Профилакса ендокардитиса | 50 mg/kg орално, једнократна доза |
| | 30 до 60 минута прије процедуре |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| Лајмска болест (погледати дио 4.4) | Рана фаза: 25 mg /kg/дан до 50 |
| | mg/kg/дан у три подијељене дозе у |
| | току 10 до 21 дана |
| | Касна фаза (системска |
| | манифестација): 100 mg/kg/дан у три |
| | подијељене дозе у току 10 до 30 |
| | дана |
+-------------------------------------+-------------------------------------+
| + Треба узети у обзир званичне смјернице за сваку индикацију. |
| |
| * Режим дозирања два пута на дан треба узети у обзир само када је доза у |
| горњем распону доза. |
+---------------------------------------------------------------------------+
Старије особе
Није потребно прилагођавање дозе.
Оштећење функције бубрега
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| GFR (ml/min) | Одрасли и дјеца | Дјеца тјелесне масе < |
| | тјелесне масе ≥ 40 kg | 40 kg^(#) |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| > 30 | није потребно | није потребно |
| | прилагођавање дозе | прилагођавање дозе |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| 10 - 30 | максимум 500 mg два | 15 mg/kg примијењен два |
| | пута дневно | пута дневно |
| | | |
| | | (максимум 500 mg два |
| | | пута дневно) |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| < 10 | максимум 500 mg/дан. | 15 mg/kg примјењено као |
| | | једнократна дневна доза |
| | | (максимум 500 mg) |
+-------------------------+-------------------------+-------------------------+
| ^(#) У већини случајева предност се даје парантералној терапији. |
+-----------------------------------------------------------------------------+
Пацијенти на хемодијализи
Амоксицилин се може одстранити из циркулације хемодијализом.
+----------------------------------+-----------------------------------+
| | Хемодијализа |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Одрасли и дјеца тјелеснe масе ≥ | 500 mg сваких 24 сата. |
| 40 kg | |
| | Прије хемодијализе треба |
| | примијенити једну додатну дозу од |
| | 500 mg. Како би се поново |
| | успоставили одговарајући нивои |
| | лијека у циркулацији, након |
| | хемодијализе треба примијенити |
| | још једну дозу од 500 mg. |
+----------------------------------+-----------------------------------+
| Дјеца тјелесне масе < 40 kg | 15 mg/kg/дан примијењено као |
| | једнократна дневна доза (максимум |
| | 500 mg). |
| | |
| | Прије хемодијализе треба |
| | примијенити једну додатну дозу од |
| | 15 mg/kg. У циљу одржавања |
| | концентрације лијека у |
| | циркулацији, још једну дозу од 15 |
| | mg/kg треба примијенити након |
| | хемодијализе. |
+----------------------------------+-----------------------------------+
Пацијенти на перитонеалној дијализи
Максимално 500 mg aмоксицилинa на дан.
Оштећење функције јетре
Потребно је да се дозира опрезно и да се прати функција јетре у редовним
интервалима (погледати дјелове 4.4 и 4.8).
Начин примјене
Лијек ALMACIN је намијењен за оралну употребу. Треба прогутати цијелу
капсулу са водом, без отварања капсуле.
Храна не утиче на ресорпцију лијека ALMACIN.
Терапија може започети парентерално, у складу са препорукама за дозирање
интравенске формулације, а затим се може наставити оралном формулацијом.
4.3. Контраиндикације
Преосјетљивост на амоксицилин, било који други пеницилин или било које
помоћне супстанце (наведене у дијелу 6.1).
Тешка рекација преосјетљивости (нпр. анафилакса) изазвана употребом
неког бета-лактамског антибиотика (нпр. цефалоспорин, карбапенем или
монобактам) у анамнези.
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Реакције преосјетљивости
Прије започињања терапије амоксицилином треба пажљиво испитати да ли је
претходно постојала преосјетљивост на пеницилине или цефалоспорине или
друге бета-лактамске љекове (погледати дјелове 4.3 и 4.8).
Забиљежене су озбиљне, понекад са фаталним исходом, реакције
преосјетљивости (укључујући анафилактоидне и озбиљне кожне нежељене
реакције) код пацијената који примају пеницилинске антибиотике. Реакције
преосјетљивости могу прогредирати и до Коунисова синдрома, озбиљне
алергијске реакције која може довести до инфаркта миокарда (погледати
дио 4.8). Те реакције се чешће јављају код особа са анамнезом
преосјетљивости на пеницилине или код пацијената са атопијом.
Ако дође до алергијске реакције, терапија са амоксицилином се мора
прекинути и потребно је одабрати одговарајуће алтернативно лијечење.
Пријављени су случајеви синдрома ентероколитиса изазваног лијеком (енгл.
drug-induced enterocolitis syndrome, DIES), првенствено код дјеце
лијечење амоксицилином (погледати дио 4.8). DIES је алегијска реакција
чији је главни симптом дуготрајно повраћање (1-4 сата након узимања
лијека) уз изостанак алергијских кожних или респираторних симптома.
Додатни симптоми могу укључивати бол у абдомену, пролив, хипотензију или
леукоцитозу праћену неутрофилијом. Забилежени су тешки случајеви,
укључијући прогресију до шока.
Неосјетљиви микроорганизми
Амоксицилин није погодан за лијечење неких врста инфекција, осим ако
изазивач није већ утврђен и зна се да је осјетљив на амоксицилин или
постоји врло велика вјероватноћа да ће лијечење амоксицилином дјеловати
на тај патоген (погледати дио 5.1). Ово се посебно односи на разматрање
лијечења пацијената са инфекцијама уринарног тракта и тешких инфекција
уха, носа и грла.
Конвулзије
Конвулзије се могу јавити код пацијената са оштећеном функцијом бубрега
или код оних који примају високе дозе или код пацијената са
предиспонирајућим факторима (нпр. конвулзије у анамнези, лијечена
епилепсија или поремећаје можданих овојница (погледати дио 4.8).
Оштећење бубрега
Код пацијената са оштећењем бубрега, дозу треба прилагодити према
степену оштећења (погледати дио 4.2).
Кожне реакције
Генерализовани еритем праћен грозницом и пустулама, који се јавља на
почетку лијечења, може бити симптом акутног генерализованог пустулозног
егзантема (AGEP, погледати дио 4.8). Ова реакција захтијева прекид
терапије амоксицилином, а свака сљедећа примјена амоксицилина је
контраиндикована.
Амоксицилин треба избјегавати ако се сумња на инфективну мононуклеозу
јер се код те болести примјена амоксицилина повезује с појавом
морбилиформног осипа.
Реакција Jarisch-Herxheimer
Jarisch-Herxheimer-ова реакција је забиљежана након лијечења Лајмске
болести амоксицилином (погледати дио 4.8). Она је директна последица
бактерицидног дјеловања амоксицилина на бактерију која узрокује Лајмску
болест, спирохету Borrelia burgdorferi. Пацијенте треба увјерити да је
то честа и обично самоограничавајућа посљедица терапије Лајмске болести
антибиотицима.
Прекомјерни раст неосјетљивих микроорганизама
Дуготрајна употреба понекад може довести до прекомјерног раста
резистентних микроорганизма.
Колитис повезан са употребом антибиотика је забиљежен са готово свим
антибиотицима и може бити благог интензитета до опасног по живот
(погледати дио 4.8). Због тога, важно је размотрити ову дијагнозу код
пацијената који имају дијареју за вријеме или након примјене било ког
антибиотика. Уколико се појави антибиотиком узроковани колитис, треба
одмах прекинути примјену лијека, консултовати љекара и започети
одговарајуће лијечење. Антиперисталтици су контраиндиковани у овој
ситуацији.
Продужена терапија
Током продужене терапије потребни су периодични прегледи бубрежне,
јетрене и хематопоетске функције.
Пријављене су повишене вриједности јетрених ензима и промјене у крвној
слици (погледати дио 4.8).
Антикоагуланси
Продужено протромбинско вријеме је забиљежено у ријетким случајевима код
пацијената који су примали амоксицилин. Савјетује се одговарајући
мониторинг пацијената када истовремено узимају и антикоагулансе. Понекад
може бити потребно подешавање дозе оралних антикоагуланаса како би се
одржало жељено антикоагулантно дејство (погледати дјелове 4.5 и 4.8).
Кристалурија
Код пацијената са смањеним мокрењем, кристалурија (укључујучи акутно
оштећење бубрега) је забиљежена врло ријетко, претежно код парентералне
терапије. Током примјене високих доза амоксицилина, савјетује се
одржавање адекватног уноса течности и мокрења да би се смањила могућност
појаве кристалурије. Код пацијената са катетером, потребна је редовна
провјера проходности катетера (погледати дјелове 4.8 и 4.9).
Интерференција са дијагностичким тестовима
Повишене вриједности амоксицилина у серуму и урину могу утицати на
одређене лабораторијске тестове. Због високе концентрације амоксицилина
у урину, лажно-позитивни резултати испитивања у којима се користе
хемијске методе су чести.
Препоручује се да се, приликом испитивања присуства глукозе у урину,
током лијечења амоксицилином, користи ензимски метод глукоза оксидазе.
Присуство амоксицилина може измијенити резултате теста за естриол код
трудница.
Важне информације о помоћним састојцима лијека
Лијек ALMACIN капсуле, тврде, садрже лактозу. Пацијенти са ријетким
насљедним поремећајима неподношња галактозе, потпуним недостатком ензима
лактазе или малапсорпција глукозе/галактозе, не треба да узимају овај
лијек.
ALMACIN капсуле, тврде, такође садрже азо боје: carmoisine (E122) и
ponceau 4R (E124) које могу изазвати алергијске реакције.
Овај лијек садржи мање од 1 ммол (23 мг) натријума по капсули, тј.
занемарљиве количине натријума.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
Пробенецид
Истовремена употреба са пробенецидом се не препоручује. Пробенецид
смањује реналну тубуларну секрецију амоксицилинa. Истовремена примјена
амоксицилина и пробенецида може резултирати повишеним и продуженим
концентрацијом амоксицилина у крви.
Алопуринол
Истовремена употреба алопуринола и амоксицилина може да доведе до
повећања ризика од појаве кожних алергијских реакција.
Тетрациклини
Тетрациклини и други бактериостатски љекови могу да утичу на
бактерицидне ефекте амоксицилина.
Орални антикоагуланси
Орални антикоагуланси и пеницилински антибиотици се широко користе у
пракси, без пријављених интеракција.
Међутим, у литератури постоје случајеви повећања интернационалног
нормализираног односа (INR) код пацијената који примају терапију
одржавања аценокумаролом или варфарином и који истовремено узимају
амоксицилин. Уколико је комбинована примјена неопходна, треба пажљиво
пратити протромбинско вријеме или интернационални нормализирани однос
(INR) код увођења или повлачења амоксицилина из терапије. Осим тога,
може бити потребно прилагођавање дозе оралних антикоагуланаса (погледати
дјелове 4.4 и 4.8).
Метотрексат
Пеницилин може смањити екскрецију метотрексата и повећати његову
токсичност.
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Студије на животињама са амоксицилином нијесу показале директна или
индиректна нежељена дејства у односу на репродуктивну токсичност.
Ограничени подаци о употреби амоксицилина код људи не указују на повећан
ризик од конгениталних малформација. Амоксицилин се може примјењивати у
току трудноће само када је потенцијална корист за мајку већа од
потенцијалног ризика за плод.
Дојење
Амоксицилин се излучује у мајчино млијеко у малим количинама са могућим
ризиком за сензибилизацију. Због тога су могуће код одојчади дијареја и
гљивичне инфекције мукозних мембрана па може бити потребан прекид
дојења. Амоксицилин се за вријеме дојења може примјењивати само након
медицинске процјене користи наспрам ризика.
Плодност
Не постоје подаци о ефектима амоксицилина на плодност код људи.
Репродуктивне студије на животињама нијесу показале ефекте на плодност.
4.7. Утицај на способности управљања возилима и руковање машинама
Не постоје студије о утицају на способности управљања возилима и
руковање машинама. Међутим, могућа је појава нежељених дејстава (нпр.
алергијске реакције, вртоглавица, конвулзије), што може утицати на
способност управљања возилима и руковање машинама (погледати дио 4.8).
4.8. Нежељена дејства
Најчешће пријављивана нежељена дејства лијека су: дијареја, мучнина и
кожни осип.
Нежељена дејства добијена из клиничких испитивања и постмаркетиншким
надзором амоксицилина, приказана према МedDRA класификацији органских
система су наведена у наставку.
За класификацију учесталости нежељених дејстава кориштена је сљедећа
подјела:
Веома често (≥1/10), често (≥1/100, <1/10), повремено (≥1/1000, <1/100),
ријетко (≥1/10,000, <1/1000), веома ријетко (<1/10,000), непознато (не
може се процијенити на основу доступних података).
Инфекције и инфестације
------------------- ---------------------------------------------------
Веома ријетко: Мукокутана кандидијаза
------------------- ---------------------------------------------------
Поремећаји крви и лимфног система
+------------------+---------------------------------------------------+
| Веома ријетко: | Реверзибилна леукопенија (укључујући тешку |
| | неутропенију или агранулоцитозу), реверзибилна |
| | тромбоцитопенија и хемолитичка анемија. |
| | |
| | Продужено вријеме крварења и протромбинско |
| | вријеме (погледати дио 4.4). |
+------------------+---------------------------------------------------+
Поремећаји имуног система
------------------- ---------------------------------------------------
Веома ријетко: Тешки облици алергијских реакција укључујући
ангионеуротски едем, анафилаксу, серумска болест и
хиперсензитивни васкулитис (погледати дио 4.4).
Непознато: Jarisch-Herxheimer-ова реакција (погледати дио
4.4).
------------------- ---------------------------------------------------
Поремећаји нервног система
+-------------------------------------+---------------------------------------------------+
| Веома ријетко: | Хиперкинезија, вртоглавица и конвулзије |
| | (погледати дио 4.4). |
+-------------------------------------+---------------------------------------------------+
| Непознато: | Асептични менингитис |
+-------------------------------------+---------------------------------------------------+
| Срчани поремећаји |
+-------------------------------------+---------------------------------------------------+
| Непознато: | Коунисов синдром |
+-------------------------------------+---------------------------------------------------+
Гастроинтестинални поремећаји
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
| Подаци из клиничких студија |
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
| *Често: | Дијареја и мучнина |
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
| *Повремено: | Повраћање. |
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
Постмаркетиншки подаци
------------------- ---------------------------------------------------
Веома ријетко: Колитис изазван употребом антибиотика (укључујући
псеудомембранозни колитис и хеморагични колитис,
погледати дио 4.4), црн, длакав језик.
Непознато Синдром ентероколитиса изазваног лијеком
------------------- ---------------------------------------------------
Хепато-билијарни поремећаји
------------------- ---------------------------------------------------
Веома ријетко: Хепатитис и холестатска жутица. Умјерено повишене
вриједности AST и/или ALT.
------------------- ---------------------------------------------------
Поремећаји коже и поткожног ткива
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
| Подаци из клиничких студија |
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
| *Често: | Кожни осип. |
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
| *Повремено: | Уртикарија и пруритус. |
+-------------------------------------+--------------------------------------------------+
Постмаркетиншки подаци
------------------- ---------------------------------------------------
Веома ријетко: Кожне реакције као што су: мултиформни еритем,
Stevens Johnson-ов синдром, токсична епидермална
некролиза, булозни и ексфолијативни дерматитис,
акутна генерализована егзантематозна пустулоза
(AGEP) и љековима изазване реакције са
еозинофилијом и системским симптомима (DRESS)
(погледати дио 4.4).
Непознато Линарна IgA болест
------------------- ---------------------------------------------------
Поремећаји бубрега и уринарног система
------------------- ---------------------------------------------------
Веома ријетко: Интерстицијални нефритис.
Непознато Кристалурија (укључијући акутно оштећење бубрега)
(погледати дјелове 4.4 и 4.9).
------------------- ---------------------------------------------------
*Инциденца наведених нежељених дејстава изведена је из клиничких студија
које су обухватиле укупно око 6000 одраслих и педијатријских пацијената
на терапији амоксицилином.
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
(CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64А, 81 000 Подгорица
tel: +382 (0) 20 310 280
fax: +382 (0) 20 310 581
www.cinmed.me nezeljenadejstva@calims.me
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Симптоми и знаци предозирања
Гастроинтестинални симптоми (као што су: мучнина, повраћање и дијареја),
те поремећај равнотеже течности и електролита. Могућа је појава
конвулзија код пацијената са оштећеном бубрежном функцијом или код оних
који примају високе дозе (погледати дјелове 4.4 и 4.8). Забиљежена је
амоксицилином изазвана кристалурија, која у неким случајевима може
довести до инсуфицијенције бубрега (погледати дио 4.4).
Третман интоксикације
Гастроинтестинални симптоми могу се третирати симптоматски, са нагласком
на равнотежу течности и електролита.
Амоксицилин се може уклонити из циркулације хемодијализом.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: љекови за лијечење бактеријских инфекција за
системску примјену
пеницилин широког спектра
АТЦ код: J01CA04
Механизам дjеловања
Амоксицилин је полусинтетски пеницилин (бета-лактамски антибиотик) који
инхибира један или више ензима (често се називају пеницилин-везујући
протеини, penicillin-binding proteins, PBPs) у процесу биосинтезе
бактеријског пептидогликана, који је саставна структурна компонента
бактеријског ћелијског зида. Инхибиција синтезе пептидогликана доводи до
слабљења ћелијског зида и обично је праћена лизом ћелије и смрти.
Амоксицилин је подложан деградацији бета-лактамазама које производе
резистентне бактерије и због тога спектар дјеловања амоксицилина не
укључује организме који производе ове ензиме.
Однос фармакокинетика/фармакодинамика
Главни критеријум ефикасности амоксицилина се сматра вријеме изнад
минималне инхибиторне концентрације (T> MIC).
Механизам резистенције
Главни механизми резистенције на амоксицилин су:
• инактивација од стране бактеријских бета-лактамаза;
• измјена пеницилин-везујућих протеина (PBP), што смањује афинитет
антибиотика за циљно мјесто.
Непропусност бактерија или механизам бактеријске ефлуксне пумпе може
узроковати или допринијети резистенцији бактерија, посебно
Грам-негативних бактерија.
Граничне вриједности амоксицилина
Према EUCAST (European Committee on Antimicrobial Susceptibility
Testing) (верзија 5) граничне вриједности минималних инхибиторних
концентрација за амоксицилин су сљедеће:
+:---------------------------:+:-----------------------:+:-----------------------:+
| Микроорганизам | МИК граничне вриједности (mg/l) |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| | осјетљиве ≤ | резистентне > |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Ентеробактерије | 8¹ | 8 |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Staphylococcus spp. | напомена² | напомена² |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Enterococcus spp.³ | 4 | 8 |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Стрептококе групе A, B, C и | напомена⁴ | напомена⁴ |
| G | | |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Streptococcus pneumoniae² | напомена⁵ | напомена⁵ |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Стрептококе групе Viridans | 0.5 | 2 |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Haemophilus influenzae | 2⁶ | 2⁶ |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Moraxella catarrhalis | напомена⁷ | напомена⁷ |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Neisseria meningitidis | 0.125 | 1 |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Грам позитивни анаероби | 4 | 8 |
| осим Clostridium difficile⁸ | | |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Грам негативни анаероби⁸ | 0.5 | 2 |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Helicobacter pylori | 0.125⁹ | 0.125⁹ |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Pasteurella multocida | 1 | 1 |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Вриједности које нијесу | 2 | 8 |
| повезане са врстом¹⁰ | | |
+-----------------------------+-------------------------+-------------------------+
| Напомена: |
| |
| ¹ Дивљи тип Ентеробактерије су у категорији осјетљиви на аминопеницилине. Неке |
| земље препоручују категоризацију дивљег типа изолата E. coli и P. mirabilis као |
| умјерено осјетљиве. Када је то случај, потребно је користити МИК граничне |
| вриједности за осјетљиве бактерије ≤ 0.5 mg/l. |
| ² Већина стафилокока производи пеницилиназе, отпорне на амоксицилин. Метицилин |
| резистентни изолати, уз неколико изузетака, отпорни су на све бета-лактамске |
| љекове. |
| |
| ³ Осјетљивост на амоксицилин се може утврдити на основу осјетљивости на |
| ампицилин. |
| |
| ⁴ Осјетљивост стрептокока групе A, B, C и G на пеницилине се може закључити на |
| основу осјетљивости на бензилпеницилин. |
| |
| ⁵ Граничне вриједности се односе само на изолате који не потичу од пацијената |
| са менингитисом. За изолате категорисане као средње осјетљиви на ампицилин |
| треба избјегавати оралну терапију амоксицилином. Осјетљивост се може утврдити |
| на основу МИК ампицилина. |
| |
| ⁶ Граничне вриједности се заснивају на интравенској примјени. Бета-лактамаза |
| позитивне изолате треба пријавити као отпорне. |
| |
| ⁷ Бактерије које производе бета-лактамазе треба пријавити као резистентне. |
| |
| ⁸ Осјетљивост на амоксицилин се може утврдити на основу осјетљивости на |
| бензилпеницилин. |
| |
| ⁹ Граничне вриједности се заснивају на епидемиолошким граничним вриједностима |
| (ECOFFs), који разликују дивљи тип изолата од изолата са смањеном осјетљивошћу. |
| |
| ¹⁰ Граничне вриједности који нијесу повезане са врстом се темеље на дозама од |
| најмање 0.5 g x 3 или 4 дозе дневно (1.5 до 2 g/дан). |
+---------------------------------------------------------------------------------+
Микробиолошка осјетљивост:
Преваленца резистенције може да варира географски, и са временом за
одређене врсте, и пожељне су локалне информације о резистенцији,
нарочито код лијечења тешких инфекција. По потреби, стручни савјет треба
тражити када је локална преваленца резистенције таква да је корист
лијека код неких врста инфекција под знаком питања.
Осјетљивост микроорганизама на амоксицилин in vitro:
+-----------------------------------------------------------------------+
| Врсте које су углавном осјетљиве |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивни аероби: |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Enterococcus faecalis |
| |
| Бета-хемолитичке стрептококе (групе A, B, C и G) |
| |
| Listeria monocytogenes |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Врсте за које стечена резистенција може да буде проблем |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативни аероби: |
| |
| Escherichia coli |
| |
| Haemophilus influenzae |
| |
| Helicobacter pylori |
| |
| Proteus mirabilis |
| |
| Salmonella typhi |
| |
| Salmonella paratyphi |
| |
| Pasteurella multocida |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивни аероби: |
| |
| Коагулаза негативни стафилококи |
| |
| Staphylococcus aureus^(£) |
| |
| Streptococcus pneumoniae |
| |
| Стрептококи из групе Viridans |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивни анаероби: |
| |
| Clostridium spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативни анаероби: |
| |
| Fusobacterium spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Остали: |
| |
| Borrelia burgdorferi |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Инхерентно резистентни микроорганизми† |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-позитивни аероби: |
| |
| Enterococcus faecium† |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативни аероби: |
| |
| Acinetobacter spp. |
| |
| Enterobacter spp. |
| |
| Klebsiella spp. |
| |
| Pseudomonas spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Грам-негативни анаероби: |
| |
| Bacteroides spp. (већина сојева Bacteroides fragilis су резистентни). |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Друге врсте: |
+-----------------------------------------------------------------------+
| Chlamydia spp. |
| |
| Mycoplasma spp. |
| |
| Legionella spp. |
+-----------------------------------------------------------------------+
| † Природно умјерена осјетљивост у недостатку стечених механизама |
| резистенције. |
| £ Готово сви сојеви S. aureus су отпорни на амоксицилин због |
| производње пеницилиназе. Осим тога, сви метицилин-резистентни сојеви |
| су отпорни и на амоксицилин. |
+-----------------------------------------------------------------------+
5.2. Фармакокинетички подаци
Ресорпрција
Амоксицилин у потпуности дисоцира у воденом раствору са физиолошким pH.
Амоксицилин се брзо и добро ресорбује након оралне примјене.
Биорасположивост амоксицилина након оралне примјене износи 70%.
Максимална концентрација у плазми (T_(max)) се постиже приближно за 1
сат. Фармакокинетски резултати из студије, у којој се амоксицилин даје у
дози од 250 mg три пута на дан у стању гладовања код здравих
добровољаца, представљени су ниже.
+--------------------+--------------------+--------------------+--------------------+
| C_(max) | T_(max)* | AUC_((0-24h)) | T _(½) |
+--------------------+--------------------+--------------------+--------------------+
| (μg/ml) | (h) | ((μg.h/ml) | (h) |
+--------------------+--------------------+--------------------+--------------------+
| 3.3 ± 1.12 | 1.5 (1.0-2.0) | 26.7 ± 4.56 | 1.36 ± 0.56 |
+--------------------+--------------------+--------------------+--------------------+
| *средње (распон) |
+-----------------------------------------------------------------------------------+
У распону доза од 250 до 3000 mg, биорасположивост је линеарна у односу
на дозу (мјерено вриједношћу Cmax и AUC). Истовремено узимање хране не
утиче на ресорпцију.
За елиминацију амоксицилина може се примијенити хемодујализа.
Дистрибуција
Око 18% укупног амоксицилина у плазми везује се за протеине, а привидни
волумен дистрибуције износи приближно 0.3 до 0.4 l/kg.
Након интравенске примјене, амоксицилин се може наћи у: жучној кеси,
абдоминалном ткиву, кожи, масном ткиву, мишићима, синовијалној и
перитонеалној течности, жучи и гноју. Дистрибуција у цереброспиналној
течности је слаба (недовољна).
Из испитивања на животињама не постоји доказ значајног задржавање лијека
у ткивима.
Амоксицилин, као и већина пеницилина, може се открити у мајчином млијеку
(погледати дио 4.6).
Амоксицилин прелази плацентарну баријеру (погледати дио 4.6).
Метаболизам
Амоксицилин се дјелимично излучује у мокраћи као неактивна пеницилоиична
киселина у количини од 10 до 25% од почетне дозе.
Елиминација
Главни пут елиминације амоксицилина је преко бубрега.
Амоксицилин има средње полувријеме елиминације око један сат, а
просјечно укупни клиренс је око 25 l/сат код здравих испитаника. Око 60
до 70% амоксицилина се излучује непромијењен у мокраћи у току првих 6
сати након примјене једне дозе од 250 mg или 500 mg амоксицилина. Разна
истраживања показала су да уринарна екскреција амоксицилина може бити
50-85% за период од 24 сата.
Истовремена примјена са пробенецидом успорава екскрецију амоксицилина
(погледати дио 4.5).
Узраст
Полувријеме елиминације амоксицилина је слично за дјецу узраста од око 3
мjесецa до 2 годинe, старију дјецу и одрасле. За врло малу дјецу
(укључујући пријевремено рођене) у првој седмици живота интервал
примјене не би требало да прелази два пута на дан, због незрелости
реналног пута елиминације.
Из разлога што старији пацијенти чешће имају смањену реналну функцију,
треба водити рачуна при одабиру дозе, а може бити корисно и праћење
бубрежне функције.
Пол
Након оралне примјене амоксицилина/код здравих мушкараца и жена, пол
нема значајан утицај на фармакокинетику амоксицилина.
Оштећење бубрега
Укупни клиренс амоксицилина смањује се пропорционално са смањењем
функције бубрга (погледати дјелове 4.2 и 4.4).
Оштећење јетре
Дозирање код пацијената са оштећењем јетре треба бити с опрезом и
функцију јетре треба пратити у редовним интервалима.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Претклинички подаци добијени на основу конвенционалних испитивања
фармаколошке безбједности, токсичности поновљених доза, генотоксичности
те репродуктивне и развојне токсичности, не указују на посебан ризик за
људе.
Студије о карциногености амоксицилина нијесу спроведене.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
лактоза, монохидрат;
магнезијум стеарат;
скроб, кукурузни;
тврде желатинске капсуле - желатин; титан диоксид (Е171); боја ponceau
4R (E124), боја quinoline yellow (Е104); боја carmoisine (Е122).
6.2. Инкомпатибилности
Није примјенљиво.
6.3. Рок употребе
Три (3) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувању лијека
Чувати на температури до 30°C.
6.5. Врста и садржај паковања
Капсуле су паковане у блистер паковање (Алуминијум/PVC-фолија) и сваки
блистер садржи 8 капсула.
Кутија садржи 16 капсула (2 блистера по 8 капсула) oд 500 mg и Упутство
за лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
За оралну употребу.
Неупотријебљен лијек или отпадни материјал се уништава у складу са
важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д.о.о. Подгорица, Ул. Светлане Кане Радевић бр. 3/V, 81 000
Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/15/120 - 516
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
17.04.2015. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Јануар, 2023. године