Aldizem uputstvo za upotrebu
САЖЕТАК КАРАКТЕРИСТИКА ЛИЈЕКА
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
ALDIZEM, 90 mg, таблетa са продуженим ослобађањем
ИНН: дилтиазем
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна таблета са продуженим ослобађањем садржи 90 mg дилтиазем
хидрохлорида.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством:
Једна таблета са продуженим ослобађањем садржи 66 mg лактозa монохидратa
и 70 mg хидрогенизованог рицинусовог уља.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Таблета са продуженим ослобађањем.
Бијела, округла, биконвексна таблета са подионом цртом са једне стране.
Подиона црта није намијењена за ломљење таблете.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
ALDIZEM је индикован код одраслих за:
-хроничну стабилну ангину пекторис;
-превенцију ангинозног напада;
-вазоспастичну ангину (Принзметалова ангина);
-есенцијалну хипертензију.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Дозирање је индивидуално и зависи од стања пацијенaта и тежине болести.
-Ангина-просјечни оптимални распон оралне дозе лијека ALDIZEM износи
180-360 mg/дан, подијељено у 2 или 3 дозе.
-Хипертензија-уобичајни оптимални распон оралне дозе лијека ALDIZEM је
240-360 mg/дан, подијељено у 2 или 3 дозе.
Уобичајена дневна доза за одрасле је једна таблета (90 mg), два пута
дневно са могућношћу повећања дозе до 2 пута 2 таблете од 90 mg дневно.
Максимална дневна доза износи 360 mg.
Старији пацијенти и пацијенти са оштећењем функције јетре и бубрега:
Потребан је опрез код пацијената са инсуфицијенцијом бубрега.
Смањење дозе дилтиазема се препоручује код старијих пацијената и
пацијената са оштећењем функције јетре.
Педијатријска популација:
Безбједност и ефикасност код дјеце није испитивана.
Начин примјене
Орална примјена.
ALDIZEM таблете са продуженим ослобађањем треба прогутати цијеле без
ломљења или жвакања.
4.3. Контраиндикације
- Преосјетљивост на активну супстанцу или на неку од помоћних супстанци
наведених у дијелу 6.1.
- Кардиогени шок.
- Отказивање срца (Отказивање лијеве коморе са плућном конгестијом).
- Акутни инфаркт миокарда са плућном конгестијом.
- Синдром болесног синусног чвора или поремећаји проводљивости срца AV
блок II или III степена (осим у присуству вјештачког електричног
стимулатора срца) (пејсмејкера).
- Хипотензија (систолни притисак нижи од 90 mmHg).
- Тешка брадикардија (срчана фреквенца мања од 50 откуцаја у минути).
- Истовремена примјена са ивабрадином (погледати дио 4.5).
- Трудноћа и дојење (погледати дио 4.6).
- Истовремена примјена са инфузијом дантролена (погледати дио 4.5).
- Истовремена примјена са ломитапидом (погледати дио 4.5).
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Савјетује се пажљив љекарски надзор код пацијената са инсуфицијенцијом
лијеве коморе, брадикардијом (ризик од егзацербације) или са AV блоком I
степена, као и продуженим PR интервалом откривеним на електрокардиограму
(постоји ризик од егзацербације и ријетко, потпуног блока).
Забиљежени су случајеви акутне бубрежне инсуфицијенције усљед смањене
бубрежне перфузије код пацијената са постојећим срчаним обољењем,
нарочито смањеном функцијом лијеве коморе, тешком брадикардијом или
тешком хипотензијом. Савјетује се пажљиво праћење бубрежне функције.
Смањење крвног притиска повезано са лијечењем дилтиаземом може повремено
резултирати симптоматком хипотензијом, па је потребно пратити крвни
притисак, нарочито у почетку лијечења.
Концентрацијa дилтиазема у плазми може се повећати код старијих
пацијената или пацијената са реналном или хепатичном инсуфицијенцијом.
Приликом увођења лијека потребно је пажљиво пратити пацијента, што
нарочито важи за срчану фреквенцију.
Ниже дозе могу бити потребне код пацијената са оштећењем функције јетре
(не веће од 90 mg) и код старијих пацијената.
Лијек се мора примјењивати са опрезом код пацијената са оштећењем
бубрежне функције, иако нема података у вези са продужењем елиминације
дилтиазема код тих пацијената.
У случају потребе за општом анестезијом, анестезиолог би требало да буде
обавијештен да је пацијент на терапији дилтиаземом. Депресија срчане
контрактилности, проводљивости и аутоматизма срца као и васкуларна
дилатација повезана са употребом анестетика може бити потенцирана
блокаторима калцијумових канала.
Трајне дерматолошке реакције могу напредовати до erythema multiforme или
ексфолијативног дерматитиса. Ако дерматолошке реакције потрају, употреба
лијека се мора прекинути.
Лијечење дилтиаземом може бити повезано са промјенама расположења,
укључујући депресију. Важно је рано препознавање релевантних симптома,
посебно код пацијената са предиспозицијом. У таквим случајевима мора се
размотрити прекид узимања лијека.
Дилтиазем има инхибиторни ефекат на цријевни мотилитет. Због тога се
мора користити с опрезом код пацијената са ризиком од развоја
интестиналне опструкције.
Пажљиво праћење је неопходно код пацијената са латентним или манифестним
diabetes mellitus-ом због могућег повећања глукозе у крви.
Педијатријска популација
Ефикасност и сигурност примјене код дјеце није довољно утврђена.
ALDIZEM 90 mg таблета са продуженим ослобађањем садржи лактозу
монохидрат. Пацијенти са ријетким насљедним поремећајем неподношењa
галактозе, тоталним недостатком лактазe, или глукозно-галактозне
малапсорпције, не би требали узимати овај лијек.
ALDIZEM 90 mg таблета са продуженим ослобађањем садржи хидрогенизовано
рицинусово уље, које може изазвати стомачне проблеме и дијареју.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
КОМБИНАЦИЈЕ КОЈЕ СУ КОНТРАИНДИКОВАНЕ због сигурносних разлога:
Комбинације које садрже ивабрадин
Истовремена примјена са ивабрадином је контраиндикована због додатног
ефекта дилтиазема на смањење фреквенције поред ефекта ивабрадина
(погледати дио 4.3).
Ломитапид
Дилтиазем (умјерени CYP3A4 инхибитор) може повећати концентрацију
ломитапида у плазми преко CYP3A4 инхибиције доводећи до повећањa ризика
од повећања јетрeних ензима (погледати дио 4.3).
Дантролен (инфузија)
Код животиња су забиљежене учестале леталне вентрикуларне фибрилације
при истовременој инфузионој примјени верапамила и дантролена.
Комбинација калцијумских антагониста и дантролена је стога зато
потенцијално опасна (погледати дио 4.3).
КОМБИНАЦИЈЕ КОЈЕ ЗАХТИЈЕВАЈУ ОПРЕЗ:
Алфа антагонисти:
Повећавају антихипертензивни ефекат.
Истовремена употреба са алфа антагонистима може изазвати или погоршати
већ постојећу хипотензију. Комбинација дилтиазема са алфа антагонистима
може се узети у обзир само уз стално праћење крвног притиска.
Бета блокатори:
Могући поремећаји срчаног ритма (изражена брадикардија, застој срчаног
синуса), сино-атријални (СА) или атрио-вентрикуларни (АВ) поремећаји
проводљивости и слабост срца (синергистички ефекат).
Ова комбинација се може користити само под строгим љекарским и EКГ
надзором, посебно на почетку терапије.
Амјодарон, Дигоксин:
Повећан ризик од брадикардије; опрез је потребан када се комбинује са
дилтиаземом, посебно код старијих пацијената или када се користе веће
дозе.
Остали антиаритмици:
Будући да дилтиазем има антиаритмичко дејство, његова истовремена
примјена са другим антиаритмицима се не препоручује, јер може доћи до
повећања нежељених дејстава усљед адитивног ефекта.
Нитратни деривати:
Повећан хипотензивни ефекат и несвјестица (адитивни вазодилататорни
ефекти).
Код свих пацијената који су на терапији калцијумским антагонистима,
нитратне деривате треба прописивати са постепеним повећањем дозе.
Циклоспорин:
Повећање нивоа циркулишућег циклоспорина. Препоручује се смањење дозе
циклоспорина, праћење бубрежне функције, контрола нивоа циркулишућег
циклоспорина и подешавање дозе током комбиноване терапије као и након
прекида терапије.
Карбамазепин:
Повећани нивои циркулишућег карбамазепина.
Препоручује се праћење плазма концентрације карбамазепина и, ако је
неопходно, подешавање дозе.
Теофилин:
Повећање нивоа циркулишућег теофилина.
Антагонисти Н2 рецептора (циметидин или ранитидин):
Повећање концентрација дилтиазема у плазми.
Пацијенте који су на терапији дилтиаземом треба пажљиво пратити прије
започињања или прекидања терапије Н2-блокаторима. Може бити неопходно
подешавање дневне дозе дилтиазема.
Рифампицин:
Постоји ризик од смањења нивоа дилтиазема у плазми током примјене
рифампицина. Треба пажљиво пратити пацијенте прије започињања или
прекидања терапије рифампицином.
Литијум:
Ризик од повећане неуротоксичности индуковане литијумом.
КОМБИНАЦИЈЕ КОЈЕ БИ ТРЕБАЛО УЗЕТИ У ОБЗИР:
Дилтиазем се метаболише путем CYP3A4. Забиљежено је умјерено (< 2 пута)
повећање плазма концентрације дилтиазема у току комбиноване примјене са
јачим CYP3A4 инхибитором. Сок од грејпфрута може повећати изложеност
дилтиазема. Пацијенте који конзумирају сок од грејпфрута треба пажљиво
пратити због повећане могућности настанка нежељених дејстава дилтиазема.
Сок од грејпфрута треба избјегавати ако се сумња на интеракцију.
Дилтиазем је такође инхибитор изоформи CYP3A4 ензима. Комбинована
примјена са другим супстратима за CYP3A4 може довести и до повећања
плазма концентрације, како дилтиазема, тако и истовремено примијењених
љекова. Комбинована примјена дилтиазема и CYP3A4 индуктора може смањити
плазма конценетрацију дилтиазема.
Статини:
Дилтиазем је инхибитор CYP3A4 и доказано је да значајно повећава ПИК
неких статина. Повећан је ризик од миопатије и рабдомиолизе код
истовремене употребе дилтиазема са статинима који се метаболишу преко
CYP3A4 (нпр.атровастатин, флувастатина и симвастатин). Moже бити
потребно прилагођење дозе статина (погледати такође релевантне податке у
Сажетку карактеристика лијека за одговарајући статин). Када је могуће,
савјетује се примјена статина који се не метаболишу преко CYP3A4 (нпр.
правастатин) заједно са дилтиаземом.
Бензодиазепини (мидазолам, триазолам):
Дилтиазем значајно повећава плазма концентрације мидазолама и триазолама
и продужава њихово полувријеме елиминације. Савјетује се посебан опрез
када се пацијентима на терапији дилтиаземом прописују краткодјелујући
бензодиазепини који се метаболишу путем CYP3A4.
Кортикостероиди (метилпреднизолон):
Дилтиазем може повећати ниво метилпреднизолона (путем инхибиције CYP3A4
и могуће инхибиције P-гликопротеина). Пацијенте треба пратити када се
започиње лијечење метилпреднизолоном. Може бити потребно подешавање дозе
метилпреднизолона.
ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ КОЈЕ ТРЕБА УЗЕТИ У ОБЗИР
Због могућих потенцијалних нежењених дејстава, потребан је опрез и
пажљива титрација код пацијената који су на истовременој терапији
дилтиаземом и другим агенсима који утичу на срчану контрактилност и/или
спровођење.
Орална примјена дилтиазема може повећати концентрације љекова у плазми,
који се метаболишу искључиво путем CYP3A4. Истовремена примјена
дилтиазема и таквих љекова може повећати ризик од нежељених дејстава
(нпр. мишићни поремећаји са статинима као што је симвастатин).
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Постоје веома ограничени подаци о употреби дилтиазема код трудница.
Доказано је да код појединих животињских врста (пацова, мишева, кунића),
дилтиазем изазива репродуктивну токсичност (погледати дио 5.3). Због
тога се примјена дилтиазема не препоручује током трудноће, као и код
жена у репродуктивном периоду које не користе ефикасну контрацепцију.
Дојење
С обзиром да се овај лијек излучује у мајчино млијеко, дојење је
контраиндиковано током примјене дилтиазема.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
На основу пријављених нежељених дејстава попут вртоглавице (често) и
слабости (често), може бити измијењена способност управљања моторним
возилом и руковања машинама. Међутим, нијесу спроведене студије о
ефектима на способност управљања возилом и коришћења машина.
4.8. Нежељена дејства
Нежељена дејства наведена у наставку су разврстана према MedDRA
класификацији органских система. Унутар сваког органског система
нежељени ефекти су разврстани по учесталости која је дефинисана као:
веома често (≥1/10); често (≥1/100 до <1/10); повремено (≥1/1,000 до
<1/100); ријетко (≥1/10,000 до <1/1,000); веома ријетко (<1/10,000);
непознато (не може се процијенити на основу расположивих података).
У свакој групи учесталости, нежељена дејства су наведена по опадајућој
озбиљности.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Органски систем Веома често Често Повремено Ријетко Непознато
--------------------- ----------- -------------------- -------------- ------------ --------------------
Поремећаји крви и тромбоцитопенија
лимфног система
Психијатријски нервоза, промјене расположења
поремећаји несаница (укључујући
депресију)
Поремећаји нервног главобоља, екстрапирамидални
система вртоглавица синдром
Кардиолошки атриовентрикуларни брадикардија синоатријални блок,
поремећаји блок (I, II или III конгестивна срчана
степена; може се слабост
јавити блок гране),
палпитације
Васкуларни поремећаји црвенило уз осјећај ортостатска васкулитис
топлоте хипотензија (укључујући и
леукокластични
васкулитис)
Гастро-интестинални констипација, повраћање, сува уста хиперплазија гингива
поремећаји диспепсија, бол у дијареја
желуцу, мучнина
Хепато-билијарни повећање хепатитис
поремећаји вриједности
ензима јетре
(AST, ALT,
LDH, ALP)
Поремећаји коже и еритем уртикарија фотосензитивност
поткожног ткива (укључујући
лихеноидну кератозу
дјелова коже
изложених сунцу),
ангионеуротски едем,
раш, мултиформни
еритем (укључујући
Stivens-Johnson-ов
синдром и токсичну
епидермалну
некролизу), знојење,
ексфолијативни
дерматитис, акутна
генерализована
егзантематозна
пустулоза, повремено
десквамативни еритем
са или без грознице,
синдром сличан
лупусу, лијеком
индукована
лихеноидна ерупција
Поремећаји гинекомастија
репродуктивног
система и дојки
Општи поремећаји и периферни слабост
реакције на мјесту едеми
примјене
Поремећаји хипергликемија
метаболизма и исхране
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
Црне Горе (CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс: +382 (0) 20 310 581
www.cinmed.mе
nezeljenadejstva@cinmed.mе
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Клинички симптоми акутног предозирања укључују изражену хипотензију која
води ка колапсу и акутној повреди бубрега, синусну брадикардију са или
без изоритмичке дисоцијације, синус арест, поремећај AV проводљивости и
срчани застој.
Као посљедица предозирања дилтиаземом ријетко је пријављен некардиогени
плућни едем који се може манифестовати са одложеним почетком (24-48 сати
након ингестије) и захтијевати респираторну подршку. Ране мјере
оживљавања (укључујући преоптерећење течношћу) за одржавање перфузије и
срчаног минутног волумена могу бити преципитирајући фактори.
У случају предозирања потребно је примијенити испирање желуца и активни
угаљ, као и специфичну терапију. У случају брадикардије или AV блока II
и III степена лијек избора је атропин-сулфат 0,6-1 mg i.v. Ако пацијент
није одговарајуће реаговао, са опрезом се примјењује
изопротеренол-хидрохлорид. У случају хипотензије, препоручује се течност
и вазопресори. У случају отказивања срца препоручују се симпатомиметици,
диуретици и инотропни љекови.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Блокатори калцијумских канала; деривати
бензотиазепина
АТЦ код: C08DB01
Дилтиазем је дериват бензотиазепина, блокатор калцијумских канала.
Дилтиазем спречава доток екстрацелуларног калцијума кроз споре канале
смјештене на ћелијској мембрани глатких мишића (срца, крвних судова).
Дилтиазем смањује поновно пуњење срца и отпор коронарних крвних судова и
повећава снадбијевање срца крвљу.
Дилтиазем смањује спазам коронарних крвних судова, снижава крвни
притисак и фреквенцију срца.
Хемодинамички ефекат дилтиазема укључује и од дозе зависну редукцију
потрошње кисеоника у миокарду. Доводи до успоравања имплементације у
атриовентрикуларном чвору и има слабо инхибиторно дјеловање на
контрактилност миокарда.
5.2. Фармакокинетички подаци
Апсорпција
Након оралне примјене дилтиазем се готово у потпуности
апсорбује.Максимална концентрација лијека у плазми се јавља између 4 и
11 сати након дозирања.
Дилтиазем је подложан ефекту ,,првог проласка’’.
Дистрибуција
In vitro студије показују да је дилтиазем 70-85 % везан за протеине
плазме, али само 30-40% лијека везано је за албумин. Волумен
дистрибуције дилтиазема у фази мировања код здравих добровољаца износи
360-390 L. Дилтиазем се излучује у мајчино млијеко у количинама једнаким
онима у серуму, па се примјена дилтиазема не препоручује током периода
дојења.
Биотрансформација
Дилтиазем подлијеже екстензивном метаболизму у јетри примарно
деацетилацијом.
Главни циркулишујући метаболит je дезацетилдилтиазем, 10- присутан у
плазми у концентрацији од 10-35%; он је као коронарни вазодилататор
20-50 % дјелотворан у поређењу са дилтиаземом. У људском урину је
индентификовано 5 метаболита дилтиазема.
Елиминација
Ренално се излучује 35%, само 2-4% у непромијењеном облику, већина као
метаболити. Полувријеме излучивања из плазме након појединачне или
вишетруке примјене лијека износи 2-11 сати. Полувијек дилтиазема може
бити продужен са дужим трајањем лијечења, а продужен је и код старијих
пацијената и пацијената са цирозом јетре. Фецесом се излучује 60-65%.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Репродуктивна токсичност
Испитивања репродуктивне токсичности су спроведена на мишевима, пацовима
и зечевима. Примјена дозе у распону од 4 до 6 пута већих (зависно од
врсте) од горње границе оптималног распона дозирања у клиничким
испитивањима (480 mg сваки дан или 8 mg/kg сваки дан за пацијента од 60
kg) су довела до ембрио/феталне смртности. Та су испитивања показала,
зависно од врсте, абнормалности скелета, срца, ретине и језика фетуса.
Такође су запажена смањења тежине потомака и преживљавања потомака,
продужење порођаја и повећана учесталост мртворођених.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Магнезијум стеарат;
Лактоза монохидрат;
Хидрогенизовано рицинусово уље;
Макрогол 6000.
6.2. Инкомпатибилности
Није примјенљиво.
6.3. Рок употребе
Три (3) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувањулијека
Лијек не захтијева посебне услове чувања.
6.5. Врста и садржај паковања
Унутрашње паковање лијека је Al/PVC блистер који садржи 10 таблета са
продуженим ослобађањем.
Спољашње паковање лијека је сложива картонска кутија која садржи 3
блистера (укупно 30 таблета са продуженим ослобађањем) и Упутство за
лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д. о.о. Подгорица,
Светлане Кане Радевић 3/V, 81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/25/459 – 160
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 17.04.2015. године
Датум посљедње обнове дозволе: 30.01.2025. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Јануар, 2025. године
1. НАЗИВ ЛИЈЕКА
ALDIZEM, 90 mg, таблетa са продуженим ослобађањем
ИНН: дилтиазем
2. КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ САСТАВ
Једна таблета са продуженим ослобађањем садржи 90 mg дилтиазем
хидрохлорида.
Помоћна супстанца са потврђеним дејством:
Једна таблета са продуженим ослобађањем садржи 66 mg лактозa монохидратa
и 70 mg хидрогенизованог рицинусовог уља.
За списак свих ексципијенаса, погледати дио 6.1.
3. ФАРМАЦЕУТСКИ ОБЛИК
Таблета са продуженим ослобађањем.
Бијела, округла, биконвексна таблета са подионом цртом са једне стране.
Подиона црта није намијењена за ломљење таблете.
4. КЛИНИЧКИ ПОДАЦИ
4.1. Терапијске индикације
ALDIZEM је индикован код одраслих за:
-хроничну стабилну ангину пекторис;
-превенцију ангинозног напада;
-вазоспастичну ангину (Принзметалова ангина);
-есенцијалну хипертензију.
4.2. Дозирање и начин примјене
Дозирање
Дозирање је индивидуално и зависи од стања пацијенaта и тежине болести.
-Ангина-просјечни оптимални распон оралне дозе лијека ALDIZEM износи
180-360 mg/дан, подијељено у 2 или 3 дозе.
-Хипертензија-уобичајни оптимални распон оралне дозе лијека ALDIZEM је
240-360 mg/дан, подијељено у 2 или 3 дозе.
Уобичајена дневна доза за одрасле је једна таблета (90 mg), два пута
дневно са могућношћу повећања дозе до 2 пута 2 таблете од 90 mg дневно.
Максимална дневна доза износи 360 mg.
Старији пацијенти и пацијенти са оштећењем функције јетре и бубрега:
Потребан је опрез код пацијената са инсуфицијенцијом бубрега.
Смањење дозе дилтиазема се препоручује код старијих пацијената и
пацијената са оштећењем функције јетре.
Педијатријска популација:
Безбједност и ефикасност код дјеце није испитивана.
Начин примјене
Орална примјена.
ALDIZEM таблете са продуженим ослобађањем треба прогутати цијеле без
ломљења или жвакања.
4.3. Контраиндикације
- Преосјетљивост на активну супстанцу или на неку од помоћних супстанци
наведених у дијелу 6.1.
- Кардиогени шок.
- Отказивање срца (Отказивање лијеве коморе са плућном конгестијом).
- Акутни инфаркт миокарда са плућном конгестијом.
- Синдром болесног синусног чвора или поремећаји проводљивости срца AV
блок II или III степена (осим у присуству вјештачког електричног
стимулатора срца) (пејсмејкера).
- Хипотензија (систолни притисак нижи од 90 mmHg).
- Тешка брадикардија (срчана фреквенца мања од 50 откуцаја у минути).
- Истовремена примјена са ивабрадином (погледати дио 4.5).
- Трудноћа и дојење (погледати дио 4.6).
- Истовремена примјена са инфузијом дантролена (погледати дио 4.5).
- Истовремена примјена са ломитапидом (погледати дио 4.5).
4.4. Посебна упозорења и мјере опреза при употреби лијека
Савјетује се пажљив љекарски надзор код пацијената са инсуфицијенцијом
лијеве коморе, брадикардијом (ризик од егзацербације) или са AV блоком I
степена, као и продуженим PR интервалом откривеним на електрокардиограму
(постоји ризик од егзацербације и ријетко, потпуног блока).
Забиљежени су случајеви акутне бубрежне инсуфицијенције усљед смањене
бубрежне перфузије код пацијената са постојећим срчаним обољењем,
нарочито смањеном функцијом лијеве коморе, тешком брадикардијом или
тешком хипотензијом. Савјетује се пажљиво праћење бубрежне функције.
Смањење крвног притиска повезано са лијечењем дилтиаземом може повремено
резултирати симптоматком хипотензијом, па је потребно пратити крвни
притисак, нарочито у почетку лијечења.
Концентрацијa дилтиазема у плазми може се повећати код старијих
пацијената или пацијената са реналном или хепатичном инсуфицијенцијом.
Приликом увођења лијека потребно је пажљиво пратити пацијента, што
нарочито важи за срчану фреквенцију.
Ниже дозе могу бити потребне код пацијената са оштећењем функције јетре
(не веће од 90 mg) и код старијих пацијената.
Лијек се мора примјењивати са опрезом код пацијената са оштећењем
бубрежне функције, иако нема података у вези са продужењем елиминације
дилтиазема код тих пацијената.
У случају потребе за општом анестезијом, анестезиолог би требало да буде
обавијештен да је пацијент на терапији дилтиаземом. Депресија срчане
контрактилности, проводљивости и аутоматизма срца као и васкуларна
дилатација повезана са употребом анестетика може бити потенцирана
блокаторима калцијумових канала.
Трајне дерматолошке реакције могу напредовати до erythema multiforme или
ексфолијативног дерматитиса. Ако дерматолошке реакције потрају, употреба
лијека се мора прекинути.
Лијечење дилтиаземом може бити повезано са промјенама расположења,
укључујући депресију. Важно је рано препознавање релевантних симптома,
посебно код пацијената са предиспозицијом. У таквим случајевима мора се
размотрити прекид узимања лијека.
Дилтиазем има инхибиторни ефекат на цријевни мотилитет. Због тога се
мора користити с опрезом код пацијената са ризиком од развоја
интестиналне опструкције.
Пажљиво праћење је неопходно код пацијената са латентним или манифестним
diabetes mellitus-ом због могућег повећања глукозе у крви.
Педијатријска популација
Ефикасност и сигурност примјене код дјеце није довољно утврђена.
ALDIZEM 90 mg таблета са продуженим ослобађањем садржи лактозу
монохидрат. Пацијенти са ријетким насљедним поремећајем неподношењa
галактозе, тоталним недостатком лактазe, или глукозно-галактозне
малапсорпције, не би требали узимати овај лијек.
ALDIZEM 90 mg таблета са продуженим ослобађањем садржи хидрогенизовано
рицинусово уље, које може изазвати стомачне проблеме и дијареју.
4.5. Интеракције са другим љековима и друге врсте интеракција
КОМБИНАЦИЈЕ КОЈЕ СУ КОНТРАИНДИКОВАНЕ због сигурносних разлога:
Комбинације које садрже ивабрадин
Истовремена примјена са ивабрадином је контраиндикована због додатног
ефекта дилтиазема на смањење фреквенције поред ефекта ивабрадина
(погледати дио 4.3).
Ломитапид
Дилтиазем (умјерени CYP3A4 инхибитор) може повећати концентрацију
ломитапида у плазми преко CYP3A4 инхибиције доводећи до повећањa ризика
од повећања јетрeних ензима (погледати дио 4.3).
Дантролен (инфузија)
Код животиња су забиљежене учестале леталне вентрикуларне фибрилације
при истовременој инфузионој примјени верапамила и дантролена.
Комбинација калцијумских антагониста и дантролена је стога зато
потенцијално опасна (погледати дио 4.3).
КОМБИНАЦИЈЕ КОЈЕ ЗАХТИЈЕВАЈУ ОПРЕЗ:
Алфа антагонисти:
Повећавају антихипертензивни ефекат.
Истовремена употреба са алфа антагонистима може изазвати или погоршати
већ постојећу хипотензију. Комбинација дилтиазема са алфа антагонистима
може се узети у обзир само уз стално праћење крвног притиска.
Бета блокатори:
Могући поремећаји срчаног ритма (изражена брадикардија, застој срчаног
синуса), сино-атријални (СА) или атрио-вентрикуларни (АВ) поремећаји
проводљивости и слабост срца (синергистички ефекат).
Ова комбинација се може користити само под строгим љекарским и EКГ
надзором, посебно на почетку терапије.
Амјодарон, Дигоксин:
Повећан ризик од брадикардије; опрез је потребан када се комбинује са
дилтиаземом, посебно код старијих пацијената или када се користе веће
дозе.
Остали антиаритмици:
Будући да дилтиазем има антиаритмичко дејство, његова истовремена
примјена са другим антиаритмицима се не препоручује, јер може доћи до
повећања нежељених дејстава усљед адитивног ефекта.
Нитратни деривати:
Повећан хипотензивни ефекат и несвјестица (адитивни вазодилататорни
ефекти).
Код свих пацијената који су на терапији калцијумским антагонистима,
нитратне деривате треба прописивати са постепеним повећањем дозе.
Циклоспорин:
Повећање нивоа циркулишућег циклоспорина. Препоручује се смањење дозе
циклоспорина, праћење бубрежне функције, контрола нивоа циркулишућег
циклоспорина и подешавање дозе током комбиноване терапије као и након
прекида терапије.
Карбамазепин:
Повећани нивои циркулишућег карбамазепина.
Препоручује се праћење плазма концентрације карбамазепина и, ако је
неопходно, подешавање дозе.
Теофилин:
Повећање нивоа циркулишућег теофилина.
Антагонисти Н2 рецептора (циметидин или ранитидин):
Повећање концентрација дилтиазема у плазми.
Пацијенте који су на терапији дилтиаземом треба пажљиво пратити прије
започињања или прекидања терапије Н2-блокаторима. Може бити неопходно
подешавање дневне дозе дилтиазема.
Рифампицин:
Постоји ризик од смањења нивоа дилтиазема у плазми током примјене
рифампицина. Треба пажљиво пратити пацијенте прије започињања или
прекидања терапије рифампицином.
Литијум:
Ризик од повећане неуротоксичности индуковане литијумом.
КОМБИНАЦИЈЕ КОЈЕ БИ ТРЕБАЛО УЗЕТИ У ОБЗИР:
Дилтиазем се метаболише путем CYP3A4. Забиљежено је умјерено (< 2 пута)
повећање плазма концентрације дилтиазема у току комбиноване примјене са
јачим CYP3A4 инхибитором. Сок од грејпфрута може повећати изложеност
дилтиазема. Пацијенте који конзумирају сок од грејпфрута треба пажљиво
пратити због повећане могућности настанка нежељених дејстава дилтиазема.
Сок од грејпфрута треба избјегавати ако се сумња на интеракцију.
Дилтиазем је такође инхибитор изоформи CYP3A4 ензима. Комбинована
примјена са другим супстратима за CYP3A4 може довести и до повећања
плазма концентрације, како дилтиазема, тако и истовремено примијењених
љекова. Комбинована примјена дилтиазема и CYP3A4 индуктора може смањити
плазма конценетрацију дилтиазема.
Статини:
Дилтиазем је инхибитор CYP3A4 и доказано је да значајно повећава ПИК
неких статина. Повећан је ризик од миопатије и рабдомиолизе код
истовремене употребе дилтиазема са статинима који се метаболишу преко
CYP3A4 (нпр.атровастатин, флувастатина и симвастатин). Moже бити
потребно прилагођење дозе статина (погледати такође релевантне податке у
Сажетку карактеристика лијека за одговарајући статин). Када је могуће,
савјетује се примјена статина који се не метаболишу преко CYP3A4 (нпр.
правастатин) заједно са дилтиаземом.
Бензодиазепини (мидазолам, триазолам):
Дилтиазем значајно повећава плазма концентрације мидазолама и триазолама
и продужава њихово полувријеме елиминације. Савјетује се посебан опрез
када се пацијентима на терапији дилтиаземом прописују краткодјелујући
бензодиазепини који се метаболишу путем CYP3A4.
Кортикостероиди (метилпреднизолон):
Дилтиазем може повећати ниво метилпреднизолона (путем инхибиције CYP3A4
и могуће инхибиције P-гликопротеина). Пацијенте треба пратити када се
започиње лијечење метилпреднизолоном. Може бити потребно подешавање дозе
метилпреднизолона.
ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ КОЈЕ ТРЕБА УЗЕТИ У ОБЗИР
Због могућих потенцијалних нежењених дејстава, потребан је опрез и
пажљива титрација код пацијената који су на истовременој терапији
дилтиаземом и другим агенсима који утичу на срчану контрактилност и/или
спровођење.
Орална примјена дилтиазема може повећати концентрације љекова у плазми,
који се метаболишу искључиво путем CYP3A4. Истовремена примјена
дилтиазема и таквих љекова може повећати ризик од нежељених дејстава
(нпр. мишићни поремећаји са статинима као што је симвастатин).
4.6. Плодност, трудноћа и дојење
Трудноћа
Постоје веома ограничени подаци о употреби дилтиазема код трудница.
Доказано је да код појединих животињских врста (пацова, мишева, кунића),
дилтиазем изазива репродуктивну токсичност (погледати дио 5.3). Због
тога се примјена дилтиазема не препоручује током трудноће, као и код
жена у репродуктивном периоду које не користе ефикасну контрацепцију.
Дојење
С обзиром да се овај лијек излучује у мајчино млијеко, дојење је
контраиндиковано током примјене дилтиазема.
4.7. Утицај на способност управљања возилима и руковање машинама
На основу пријављених нежељених дејстава попут вртоглавице (често) и
слабости (често), може бити измијењена способност управљања моторним
возилом и руковања машинама. Међутим, нијесу спроведене студије о
ефектима на способност управљања возилом и коришћења машина.
4.8. Нежељена дејства
Нежељена дејства наведена у наставку су разврстана према MedDRA
класификацији органских система. Унутар сваког органског система
нежељени ефекти су разврстани по учесталости која је дефинисана као:
веома често (≥1/10); често (≥1/100 до <1/10); повремено (≥1/1,000 до
<1/100); ријетко (≥1/10,000 до <1/1,000); веома ријетко (<1/10,000);
непознато (не може се процијенити на основу расположивих података).
У свакој групи учесталости, нежељена дејства су наведена по опадајућој
озбиљности.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Органски систем Веома често Често Повремено Ријетко Непознато
--------------------- ----------- -------------------- -------------- ------------ --------------------
Поремећаји крви и тромбоцитопенија
лимфног система
Психијатријски нервоза, промјене расположења
поремећаји несаница (укључујући
депресију)
Поремећаји нервног главобоља, екстрапирамидални
система вртоглавица синдром
Кардиолошки атриовентрикуларни брадикардија синоатријални блок,
поремећаји блок (I, II или III конгестивна срчана
степена; може се слабост
јавити блок гране),
палпитације
Васкуларни поремећаји црвенило уз осјећај ортостатска васкулитис
топлоте хипотензија (укључујући и
леукокластични
васкулитис)
Гастро-интестинални констипација, повраћање, сува уста хиперплазија гингива
поремећаји диспепсија, бол у дијареја
желуцу, мучнина
Хепато-билијарни повећање хепатитис
поремећаји вриједности
ензима јетре
(AST, ALT,
LDH, ALP)
Поремећаји коже и еритем уртикарија фотосензитивност
поткожног ткива (укључујући
лихеноидну кератозу
дјелова коже
изложених сунцу),
ангионеуротски едем,
раш, мултиформни
еритем (укључујући
Stivens-Johnson-ов
синдром и токсичну
епидермалну
некролизу), знојење,
ексфолијативни
дерматитис, акутна
генерализована
егзантематозна
пустулоза, повремено
десквамативни еритем
са или без грознице,
синдром сличан
лупусу, лијеком
индукована
лихеноидна ерупција
Поремећаји гинекомастија
репродуктивног
система и дојки
Општи поремећаји и периферни слабост
реакције на мјесту едеми
примјене
Поремећаји хипергликемија
метаболизма и исхране
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Пријављивање сумњи на нежељена дејства
Пријављивање нежељених дејстава након добијања дозволе је од великог
значаја јер обезбјеђује континуирано праћење односа корист/ризик
примјене лијека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на
нежељено дејство овог лијека Институту за љекове и медицинска средства
Црне Горе (CInMED):
Институт за љекове и медицинска средства
Одјељење за фармаковигиланцу
Булевар Ивана Црнојевића 64а, 81000 Подгорица
тел: +382 (0) 20 310 280
факс: +382 (0) 20 310 581
www.cinmed.mе
nezeljenadejstva@cinmed.mе
путем ИС здравствене заштите
QR код за online пријаву сумње на нежељено дејство лијека:
[]
4.9. Предозирање
Клинички симптоми акутног предозирања укључују изражену хипотензију која
води ка колапсу и акутној повреди бубрега, синусну брадикардију са или
без изоритмичке дисоцијације, синус арест, поремећај AV проводљивости и
срчани застој.
Као посљедица предозирања дилтиаземом ријетко је пријављен некардиогени
плућни едем који се може манифестовати са одложеним почетком (24-48 сати
након ингестије) и захтијевати респираторну подршку. Ране мјере
оживљавања (укључујући преоптерећење течношћу) за одржавање перфузије и
срчаног минутног волумена могу бити преципитирајући фактори.
У случају предозирања потребно је примијенити испирање желуца и активни
угаљ, као и специфичну терапију. У случају брадикардије или AV блока II
и III степена лијек избора је атропин-сулфат 0,6-1 mg i.v. Ако пацијент
није одговарајуће реаговао, са опрезом се примјењује
изопротеренол-хидрохлорид. У случају хипотензије, препоручује се течност
и вазопресори. У случају отказивања срца препоручују се симпатомиметици,
диуретици и инотропни љекови.
5. ФАРМАКОЛОШКИ ПОДАЦИ
5.1. Фармакодинамски подаци
Фармакотерапијска група: Блокатори калцијумских канала; деривати
бензотиазепина
АТЦ код: C08DB01
Дилтиазем је дериват бензотиазепина, блокатор калцијумских канала.
Дилтиазем спречава доток екстрацелуларног калцијума кроз споре канале
смјештене на ћелијској мембрани глатких мишића (срца, крвних судова).
Дилтиазем смањује поновно пуњење срца и отпор коронарних крвних судова и
повећава снадбијевање срца крвљу.
Дилтиазем смањује спазам коронарних крвних судова, снижава крвни
притисак и фреквенцију срца.
Хемодинамички ефекат дилтиазема укључује и од дозе зависну редукцију
потрошње кисеоника у миокарду. Доводи до успоравања имплементације у
атриовентрикуларном чвору и има слабо инхибиторно дјеловање на
контрактилност миокарда.
5.2. Фармакокинетички подаци
Апсорпција
Након оралне примјене дилтиазем се готово у потпуности
апсорбује.Максимална концентрација лијека у плазми се јавља између 4 и
11 сати након дозирања.
Дилтиазем је подложан ефекту ,,првог проласка’’.
Дистрибуција
In vitro студије показују да је дилтиазем 70-85 % везан за протеине
плазме, али само 30-40% лијека везано је за албумин. Волумен
дистрибуције дилтиазема у фази мировања код здравих добровољаца износи
360-390 L. Дилтиазем се излучује у мајчино млијеко у количинама једнаким
онима у серуму, па се примјена дилтиазема не препоручује током периода
дојења.
Биотрансформација
Дилтиазем подлијеже екстензивном метаболизму у јетри примарно
деацетилацијом.
Главни циркулишујући метаболит je дезацетилдилтиазем, 10- присутан у
плазми у концентрацији од 10-35%; он је као коронарни вазодилататор
20-50 % дјелотворан у поређењу са дилтиаземом. У људском урину је
индентификовано 5 метаболита дилтиазема.
Елиминација
Ренално се излучује 35%, само 2-4% у непромијењеном облику, већина као
метаболити. Полувријеме излучивања из плазме након појединачне или
вишетруке примјене лијека износи 2-11 сати. Полувијек дилтиазема може
бити продужен са дужим трајањем лијечења, а продужен је и код старијих
пацијената и пацијената са цирозом јетре. Фецесом се излучује 60-65%.
5.3. Претклинички подаци о безбједности
Репродуктивна токсичност
Испитивања репродуктивне токсичности су спроведена на мишевима, пацовима
и зечевима. Примјена дозе у распону од 4 до 6 пута већих (зависно од
врсте) од горње границе оптималног распона дозирања у клиничким
испитивањима (480 mg сваки дан или 8 mg/kg сваки дан за пацијента од 60
kg) су довела до ембрио/феталне смртности. Та су испитивања показала,
зависно од врсте, абнормалности скелета, срца, ретине и језика фетуса.
Такође су запажена смањења тежине потомака и преживљавања потомака,
продужење порођаја и повећана учесталост мртворођених.
6. ФАРМАЦЕУТСКИ ПОДАЦИ
6.1. Листа помоћних супстанци (ексципијенаса)
Магнезијум стеарат;
Лактоза монохидрат;
Хидрогенизовано рицинусово уље;
Макрогол 6000.
6.2. Инкомпатибилности
Није примјенљиво.
6.3. Рок употребе
Три (3) године.
6.4. Посебне мјере упозорења при чувањулијека
Лијек не захтијева посебне услове чувања.
6.5. Врста и садржај паковања
Унутрашње паковање лијека је Al/PVC блистер који садржи 10 таблета са
продуженим ослобађањем.
Спољашње паковање лијека је сложива картонска кутија која садржи 3
блистера (укупно 30 таблета са продуженим ослобађањем) и Упутство за
лијек.
6.6. Посебне мјере опреза при одлагању материјала који треба одбацити
након примјене лијека (и друга упутства за руковање лијеком)
Сву неискоришћену количину лијека или отпадног материјала након његове
употребе треба уклонити у складу са важећим прописима.
7. НОСИЛАЦ ДОЗВОЛЕ
АЛКАЛОИД д. о.о. Подгорица,
Светлане Кане Радевић 3/V, 81 000 Подгорица, Црна Гора
8. БРОЈ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
2030/25/459 – 160
9. ДАТУМ ПРВЕ ДОЗВОЛЕ/ОБНОВЕ ДОЗВОЛЕ ЗА СТАВЉАЊЕ ЛИЈЕКА У ПРОМЕТ
Датум прве дозволе: 17.04.2015. године
Датум посљедње обнове дозволе: 30.01.2025. године
10. ДАТУМ РЕВИЗИЈЕ ТЕКСТА
Јануар, 2025. године