Азотни Оксид

Користи се за побољшање нивоа кисеоника у крви и смањење потребе за апаратима за срчану циркулацију код новорођенчади (старије од 34 недеље гестације) с тешким респираторним отказима и високим крвним притиском у плућима. Даје се заједно с респираторном подршком и другим лечењима.

Не сме се користити код новорођенчади која зависи од крви која тече у погрешном смјеру кроз срце (десно-лијево скретање) да преживи.

Најчешћи нусефекат је низак крвни притисак. Озбиљнији, али рјеђи ефекти укључују нагао пад нивоа кисеоника у крви и погоршање срчане слабости. Пријавите све необичне симптоме вашем лијечнику.

Стандардна доза је 20 делова на милион (ppm). Лечење се наставља до 14 дана или док се ниво кисеоника бебе не нормализира и док није спремна да престане да користи азотни оксид. Не прекидајте нагло лек без медицинског савета. Више дозе изнад 20 ppm се не препоручују.

Азотни оксид опушта мишиће у крвним судовима активирајући ензим назван гуанилат циклаза. Када се инхалира, селективно отвара крвне судове у плућима док има минималан утицај на крвне судове другђе у телу. То отвара делове плућа који су добро проветрени, омогућавајући бољи пренос кисеоника у крв.

После инхалације, азотни оксид се апсорбира у крвоток и брзо комуницира с хемоглобином у црвеним крвним ћелијама. Већина гаса се веже на кисеоком засићени хемоглобин, формирајући нус-производе који су неопасни. Врло мало азотног оксида достиже остатак тела јер хемоглобин ефикасно уклања из крви док пролази кроз пуће.