Фенфлурамин

Фенфлурамин се користи за лечење напада повезаних са Драветовим синдромом и Ленокс-Гасто синдромом код деце и одраслих од 2 године навише.

Немојте користити фенфлурамин ако сте алергични на фенфлурамин или било који sastojak лека. Немојте користити ако сте узимали инхибиторе моноамин-оксидазе у последњих 14 дана, јер то повећава ризик од озбиљног стања које се назива серотонински синдром.

Озбиљне нежељене ефекте укључују болест срчаних залистака, висок крвни притисак у плућима, губитак апетита и губитак тежине, озбиљну поспаност, мисли о самоубиству, повишени крвни притисак и проблеме са очима. Одмах обавијестите лијечника ако осјетите болове у грудима, недостатак даха, необичну замор или мисли о самоповређивању.

Фенфлурамин се узима устно и може се узети са или без хране. За Драветов синдром: почети са 0,1 mg/kg два пута дневно, повећавајући недељно по потреби; максимално је 0,35 mg/kg два пута дневно (до 26 mg укупно дневно). За Ленокс-Гасто синдром: почети са 0,1 mg/kg два пута дневно, повећавајући недељно; одржавање је 0,35 mg/kg два пута дневно (максимално 26 mg дневно).

Тачан начин на који фенфлурамин спречава нападе није у потпуности разумљив. Лек и његов активни метаболит делују на серотонинске рецепторе у мозгу. Ова једињења имају активност на серотонинским 5-HT2 рецепторима, што може допринети њиховим анти-конвулзивним ефектима.

Постоји регистар трудноће за праћење исхода код жена које узимају фенфлурамин током трудноће. Жене које постану трудне док узимају фенфлурамин подстичу се да се региструју. Нема довољно информација о томе како фенфлурамин утиче на трудноћу, па би требало да се користи само ако је корист јасно већа од ризика.

Фенфлурамин достиже стабилне нивое у крви после редовног дозирања. Лек се метаболизира у телу и формира норфенфлурамин, који је такође активан. Код деце са Драветовим синдромом која примају стандардне дозе, нивои фенфлурамина у крви се одржавају унутар очекиваних опсега.