Руксолитиниб

Руксолитиниб се користи за лечење лаганог до умереног атопијског дерматитиса код пацијената старијих од 2 године када су други топикални третмани неефикасни или нису прикладни. Такође се користи за лечење несегментног витилига код пацијената старијих од 12 година. Овај лек не сме се комбиновати са одређеним биолошким препаратима, другим JAK инхибиторима или јаким имуносупресивима.

Нема апсолутних контраиндикација за руксолитиниб.

Česta ozbiljna нежеља dejstva uključuju nizak broj krvnih pločica, anemiju, nizak broj belih krvnih ćelija i povećani rizik od infekcije. Zabeleženi su nemelanomski rak kože, povišene vrednosti lipida, veliki kardiovaskularni događaji i krvni ugrušci. Simptomi se mogu privremeno pogoršati nakon prekida ili promene tretmana.

Doze se individualiziraju na osnovu sigurnosti i efikasnosti. Za mijelofibrozu, početna doza zavisi od početnog broja krvnih pločica: iznad 200×10⁹/L koristiti 20 mg dva puta dnevno, 100-200×10⁹/L koristiti 15 mg dva puta dnevno ili 50-100×10⁹/L koristiti 5 mg dva puta dnevno. Potpuni krvni nalazi trebali bi se pratiti svakih 2-4 sedmice u početku, zatim prema kliničkim indikacijama.

Rуксолитиниб inhibira proteine Janus kinaze (JAK1 i JAK2), koje su odgovorne za signalizaciju imunskih ćelija i proizvodnju krvnih ćelija. Blokiranem JAK signalizacije, smanjuje upalu i modulira imune odgovore uključene u kožne bolesti poput atopijskog dermatitisa i vitiliga.

Registar trudnoće prati ishode kod trudnih osoba izloženih ruksolitinibu. Podaci iz kliničkih pokusa su nedovoljni za određivanje rizika od urođenih mana. Studije na životinjama pokazale su potencijalne rizike pri visokim dozama. Trudne pacijentkinје i zdravstveni radnici trebali bi prijaviti izloženost registru trudnoće.

Rуксолитиниб dostiže vrhunske nivoe u krvi unutar 1-2 časa nakon oralnog primene, sa najmanje 95% apsorpcije iz gastrointestinalnog trakta. Koncentracija u krvi i ekspozicija proporcionalno se povećavaju sa povećanjem doze. Hrana ne utiče značajno na njegovu apsorpciju.