Ацикловир

Ацикловир се користи за лечење херпес симплекс вирусних инфекција (HSV-1 и HSV-2) код пацијената са ослабљеним имунитетом, укључујући тешке гениталне херпесе код здравих особа. Користи се и за херпесни енцефалитис и неонаталну херпесну инфекцију. Лечење је најефикасније ако се почне чим се појаве симптоми.

Немојте користити ацикловир ако сте имали тешку алергијску реакцију на ацикловир, валацикловир или било који sastojак овог лека. Теске алергијске реакције укључују анафилаксу и озбиљне кожне реакције.

Чести нежељени ефекти током лечења ацикловиром су укључивали разне нежељене реакције посматране у клиничким испитивањима. Најчешће нежељене ефекте су се јавиле током примене. Контактирајте свог здравственог радника или пријавите нежељене ефекте надлежним властима ако примијетите било које неочекиване симптоме током лечења.

Ацикловир би требало да почне што је раније могуће након што се јаве симптоми. Брза или болус интравенска инјекција мора да се избегава; лек требало да буде инфундиран полако. Интрамускуларна или поткожна инјекција се не препоручује. Максимална доза не сме да превиси 20 mg/kg сваких 8 часова. Дозирање варира у зависности од врсте инфекције и старости пацијента.

Ацикловир је антивирусни лек који делује против вирусних типова херпес симплекса 1 и 2, као и варицела-зостер вируса. Циља вирусни ензим тимидин киназу, која претвара лек у активни облик. Овај активни облик затим блокира способност вируса да се множи и шири.

Студије су показале да коришћење ацикловира у раној трудноћи не повећава ризик од урођених малформација у поређењу са општом популацијом. Животињске студије при релевантним дозама нису показале урођене малформације. Здравствени радници могу да процене ризике и користи коришћења ацикловира током трудноће индивидуално.

Ацикловир има ниску апсорпцију из оралног пута, са биодоступношћу од 10-20% која се смањује при већим дозама. Умерено се веже на протеине плазме (9-33%) и има релативно кратко време полужизни од 2,5-3,3 часа. Лек се излучује пре свега кроз бубреге.